Pasulj mahunar niski

Pasulj mahunar je jednogodišnja biljka iz porodice lepirnjača (Fabaceae syn. Legumiosae). Po svojoj hranjivoj vrednosti najbogatiji je izvor biljnih belančevina najvrijednijih u ljudskoj ishrani.

Koren pasulja mahunara je vretenast i vrlo razgranat, a na sebi ima veliki broj sitnih korenovih dlačica. Visina stabla zavisi od sorte a može biti od 60-130 cm. List pasulja je složen, a liske su srcolike. Cvet je beo, ljubičast ili neke druge boje. Plod je mahuna a njen oblik, boja, veličina, zavise od sorte.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Pasulj mahunar ima velike zahteve za toplotom koja je neophodna za normalan rast i razvoj. Optimalna temperatura u fazi setve iznosi 20-23 °C dok bi tokom vegetacije temperatura trebala da iznosi 18-25 °C. U vreme cvetanja temperatura ne bi trebala da prelazi 30 °C što se to negativno odražava na oplodnju i zametanje plodova.

Voda

Pasulj mahunar ima umerene zahteve za vodom. Budući da se korenov sistem uglavnom nalazi u površinskom sloju zemljišta, potrebno je pripaziti da su zemljišta dobro drenirana i vodopropusna kako se voda nebi zadržala u površinskom sloju.

Zemljište

Za rast su potrebna slabo kisela zemljišta, pH 6,5-7,5. Ako je zemljište kiselije, tada je potrebno sprovesti kalcifikaciju zemljišta. Zemljište bi trebalo biti rastresito, mrvičaste strukture, da se koren može što bolje razvijati i da je što bolji razvoj kvržičnih bakterija.

Agrotehničke mere

Plodored

Obavezno se gaji u plodoredu i to svake 4 godine, a iza nega je dobro uzgajati paradajz i papriku jer zahvaljujući mogućnosti vezanja azota iz vazduha, grašak ostavlja dobro obezbeđeno zemljište azotom.

Obrada zemljišta

Tokom jeseni zemljište se mora orati do 30 cm dubine.

Đubrenje

Azotna đubriva upotrebljavaju se u manjim količinama i to samo radi osiguranja biljke azotom u prvim fazama razvoja. Kasnije one same usvajaju atmosferski azot kao i na taj način podmiruju svoje potrebe. Prilikom osnovne đubrenja najbolje je dodati od 500 do 600 kg NPK 7-14-21 ili 8-16-24. Pasulj nema velikih zahteva u prolećnom periodu i uglavnom prihrana se ne primenjuje. Ako je usev slabiji u porastu, tada se može oprezno prihraniti sa 100 kg KAN-a/ha.

Setva i sadnja

Setva pasulja vrši se kada je temperatura zemljišta 10 ºC u aprilu u kontinentalnim uslovima. Setva se obavlja pneumatskim sejalicama međurednog razmaka 50 cm, a u redu razmak između semena je 5 cm. Seje se na dubinu 5 cm. Za jedan hektar u zavisnosti od sorte i krupnoće semena, potrebno je od 80 do 100 kg semena.

Nega zasada

Nega zasada pasulja sastoji se od navodnjavanja, posebno kod pojave cvetova i rasta mahuna i naravno uništavanje korova.

Berba

Pasulj mahunar bere se kombajnima u tehnološkoj zrelosti, a određuje se prema razvijenosti zrna u mahuni. Prinosi se kreću od 10 do 15 t/ha.

Izvori:

• Semenarna
• Burza voća i povrća

Pasulj mahunar visoki nema čvrsti pergamentni sloj i celulozne niti (konci). Zbog povinute stabljike gaje se uz oslonac. Gaji se i u združenoj setvi s kukuruzom, na sklopu upola manjem nego za gajenje kukuruza u čistoj kulturi.

Od visokih sorata pasulja mahunara žute boje i pljosnatih mahuna najraširenija je sorta Jeruzalemska, zelene boje pljosnatih mahuna kao i sorta Necores. Od visokih sorta pasulja mahunara zelenih mahuna okruglog preseka dosta je proširena sorta Precores.

Kultivari visokog pasulja mahunara namenjeni su prvenstveno za domaćinstva i za prodaju na tržištu u svežem stanju. Imaju veću rodnost, duže razdoblje berbe, ali za gajenje im je potrebna potpora, što iziskuje veća ulaganja. Koriste se i za gajenje u zaštićenim prostorima. Prednost imaju kultivari dugih, ravnih, žutih ili zelenih mahuna, okruglog ili valjkastog preseka, u zavisnosti od potražnje na tržištu.

U severnim područjima seje se krajem aprila ili početkom maja, a u južnim područjima mesec dana ranije. Osetljiv je na kiselu reakciju zemljišta pa je zemljištu neophodna kalcifikacija. Visoke sorte beru se ručno u više navrata kako dospevaju u tehnološku zrenje, a prinos im je po pravilu dvostruko veći od niskih sorata.

Izvori:

prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

Burza voća i povrća

Pasulj punocvetni ima grozdaste cvasti sa po desetak cvetova. Pojedini su cvetovi jednake građe kao i kod pasulja, ali su krupniji, najčešće plamenocrvene boje. Mahune su krupnije, pokrivene sitnim dlačicama, 25 – 40 cm duge i 2 – 3 cm široke. Seme je crveno, ljubičasto ili crvenobelo, valjkasto ili spljošteno, apsolutne težine 600 – 1 200g.

Osetljiv je na visoke temperature i suv vazduh i u takvim uslovima odbacuje cvetove. Otporniji je na vetar, pa je pogodniji za gajenje u brdsko-planinskom području. Biljke su bujnije i seju se na razmak od 1 – 1,5 m red od reda i oko 60 cm kućica od kućice. Navodnjavanje od početka cvetanja može osigurati prinos od 2,5 – 4 t/ha.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.

Pasulj zrnaš u unutrašnjosti mahune ima čvrsti pergamentni sloj i celulozne niti (konci). Kultivari visokog pasulja zrnaša koriste se u domaćinstvima i manjim gazdinstvima, gde se najviše gaje uz kukuruz na ivicama parcela.

U severnim područjima seje se krajem aprila ili početkom maja, a u južnim područjima mesec dana ranije. Osetljiv je na na kiselu reakciju zemljišta (kalcifikacija). Nije poželjno uraniti i sejati u hladno zemljište jer uz veću vlagu u zemljištu seme može propasti. Poseje li se u zagrejano zemljište, nicanje će biti brže, a manja je verovatnoća da će ga napasti biljna bolest.

Na istu površinu može se sejati tek nakon 4 - 5 godina. Najbolje je sejati iza okopavina. Posebno treba paziti da se ne seje na površinu gde je prethodna kultura bio kukuruz. Razlog je što postoji opasnost od ostataka korištenog herbicida.

Odgovara mu plodno humusno zemljište s dovoljno kreča i dobre propusnosti za vodu. Budući da na korenu ima simbiotske bakterije, neće biti potrebno đubrenje stajskim đubrivom. Bakterije koriste azot iz vazduha, pa se on dodaje samo u početnoj fazi rasta, dok se bakterije na korenu ne razviju i počmu fiksirati (uzimati, koristiti) azot iz vazduha, obično pre početka cvetanja. Seje se u redove razmaka 50 - 60 cm, a razmak između zrna iznosi 10 cm. Prosečna dubina sejanja je 3 – 5 cm. Sorte se dele prema krupnoći i prema boji zrna. 

Izvori:

• prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
• Privredno list