Peršun korenaš

Engleski naziv: Parsley | Latinski naziv: Petroselinum crispum ssp. tuberosum

Peršun korenaš

Peršun pripada porodici štitarki (Apiaceae). To je dvogodišnja kultura koja u prvoj godini stvara vegetativne organe (koren i lišće), a u drugoj posle čuvanja preko zime iz posađenog korena razvija se cvetno stablo. Koren gubi upotrebnu vrednost čim započne stvaranje generativnih organa.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Peršun dobro podnosi zimu, pa bez problema može da prezimi u južnim područjima. Seme niče na 2 - 3 °C. Za optimalni rast potrebna mu je temperatura od 20 °C. Mlade biljke stradaju na -9 °C, a koren na -2 do -10 °C.

Voda

Kao i mrkvu, peršun je potrebno navodnjavati u prvim fazama razvoja. Posledice nedovoljne obezbeđenosti vodom početkom vegetacije su proređen sklop, a ako sušni period nastupi tokom intenzivnog debljanja korena, on ostaje kratak, nepravilnog oblika i žilav.

Zemljište

Peršun ima gotovo iste zahteve prema zemljištu kao i mrkva. Za svoj rast zahteva blago kiselo zemljište, pH od 5,5 - 6,5. Zemljište treba biti mrvičaste strukture, a kako su korovi potpuno nepoželjni, u zasadu peršina obavezno je primeniti herbicide koji se inkorporiraju u zemljište pre setve. Nestrukturirana i teška zemljišta (glinovita zemljišta) nepogodna su za tu kulturu jer uzrokuju deformaciju korena. Posebno pogodna zemljišta su peskovita i aluvijalna zemljišta uz odgovarajuću primenu mera zalivanja.

Agrotehničke mere

Plodored

Peršun, kao i mrkva dolazi u plodoredu koji traje 3 - 4 godine.  Dobre predkulture su: paradajz, kupus, paprika, zrnene i krmne mahune, krompir, žitarice i višegodišnje trave.

Obrada zemljišta

Jesenje oranje je potrebno obaviti na 25 - 30 cm dubine. Pre setve zemljište se đubri kompleksnim NPK-đubrivima u odnosu 10:20:30.

Đubrenje      

Osnovna i startna đubrenje mogu se primeniti kao i kod mrkve s količinom NPK đubriva od 150 - 200 kg/ha azota, 300 - 400 kg/ha fosfora i 200-300 kg/ha kalijuma. Ako nema preporuke za prihranu, onda treba prihraniti s 200 kg KAN-a/ha u dva obroka, i to: kada biljke imaju 5 do 6 razvijenih listova prvi put i 30 do 40 dana nakon toga. Ako se proizvodi list za košenje, tada se nakon svake košenja prihrana ponavlja.

Setva i sadnja

Seje se u redove ili dvostruke trake u dobro pripremljeno sitno zemljište prethodno tretirano herbicidom (isto kao kod mrkve). Razmak između redova obično je 30 - 40 cm, razmak traka 5 - 9 cm, a između traka 75 cm. Ako nije uspjela primena herbicida pre setve, u fazi prvog razvijenog lista, može se ponovno tretirati herbicidom.

Nega zasada

Tokom vegetacije potrebno je dva do tri puta međuredno kultivirati. Kod drugog okopavanja treba sprovesti prihranu KAN-om.

Vađenje peršina

Prinos korena kreće se od 15 do 20 t/ha, a prinos svežeg lišća može biti od 20 do 30 t/ha u svežem stanju kao i se sušenjem istoga može se dobiti 2 - 3 t.

Izvor:

  • Burza voća i povrća

Peršun lisnati

Engleski naziv: Parsley | Latinski naziv: Petroselinum crispum ssp. crispum

Peršun lisnati

Peršun lisnati otvara apetit, pospešuje varenje, smanjuje nadimanje i grčeve u crevima. Povoljno deluje na cirkulaciju krvi, pa se preporučuje srčanim bolesnicima. Upotrebljava se i u kozmetici i proizvodnji mirisa. Od eteričnih ulja najviše je zastupljen apiol, zatim sedanolid, limonen, selinen i drugi. Čaj od peršina pospešuje rad bubrega i jetre i pomaže pri izlučivanju kamenca. Listovi su mu bogati vitaminom C. Sveži list peršina ukras je mnogim jelima, a dodaje se pri kuvanju na kraju pripreme da što manje izgubi od mirisa, arome i ostalih korisnih sastojaka.

Postepeno se skidaju spoljni listovi rozete, a iz vegetacionog vrha se stalno oblikuje novo lišće. Kultivari peršina lisnatog mogu biti glatkih ili kovrdžavih liski. Poželjan je uspravan rast, čvrstih peteljki, da se lakše slaže u vezice. Za preradu se više traže kultivari kovrdžavih liski jer imaju povoljniji odnos liski prema peteljkama (>50%), što je poželjno za sušenje, a zamrznuti listovi tih kultivara lakše se pakuju. Za ove je kultivare važno svojstvo da se nakon košenja ili berbe brzo regenerišu.

Od lisnatih sorti peršina s jednostavnim listovima najraširenija je sorta Domaći liščar. Oblikuje jako razvijenu lisnu rozetu s izrazito puno listova. Listovi su glatki i izrazito aromatični, a koren uglavnom račvast i slabo razvijen. Od sorta s naboranim, kovrdžavim listovima najčešće se gaji sorta Non-plus-ultra. Listovi su atraktivnog izgleda i služe ponajviše za dekoraciju različitih jela.

Ne sme se sejati na istu površinu najmanje 4 godine. Može biti pretkultura nekom ozimom povrću (beli luk, salata, spanać). Zahteva 3 - 4 navodnjavanja sa po 20 - 30 mm, a u mediteranskom području i više.

Češće se seje na gredice 4 - 5 redova na razmak 20 - 25 cm, a za jesenju potrošnju i skladištenje može se sejati i na ravne površine u redove (45 cm) ili trake (45+7 cm), u zavisnosti od mehanizacije za vađenje i preciznosti sejalice. Poželjan razmak biljaka u redu iznosi od 3 do 5 cm, a količina semena 7 - 10 kg/ha. Može se uzgajati i u lončanicama za prodaju kao ukras ili svež prilog jelima.

Budući da je prioritet lišće, pri gajenju troši se i više azota. Peršun lisnati, koji se kosi 2 do 3 puta, nakon svakog otkosa prihranjuje se sa 30 - 50 kg azota. Gaji se na manjim površinama, obire se ručno, tako da se otkidaju spoljni listovi rozete. Tako se može postići najveći prinosi. Peršun listaš namenjen preradi, sušenju ili zamrzavanju, kosi se kombajnom za spanać i odmah transporterom utovara u vozilo koje se kreće uz kosilicu. Prosečnan prinos iznosi oko 45 t/ha sveže mase lišća, a od toga su liske 27,10 t/ha.

Lišće peršina za tržište pere se i slaže u vezice, a vezice u gajbice. Može se skladištiti do 8 nedelja u hladnjači pri temperaturi od -1 do 0 °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha većoj od 95 %. Manje jedinice dobro je još i pakovati u perforirane vrećice od polietilena. 

Izvor:

  • prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

Peršun korenaš - Sorte

ukupno: 6, aktivno: 2, neaktivno: 4

BARDOWICKER

BERLINER

EAGLE

HALFLANGE

OMEGA

Peršun korenaš - Tekstovi