Postrna repa

Engleski naziv: Turnip | Latinski naziv: Brassica rapa L. var. rapa (L.) Thell.

Postrna repa

Postrna repa gaji se nakon žitarica, industrijskog graška ili ranih krmnih kultura. Koristi se kombinovano za ljudsku ishranu, a deo kao stočna krma.

Kao namirnica koristi se zadebljali koren okruglastog ili valjkastog oblika. Na njegovom vršnom delu nalazi se rozeta s valjkasto izduženim lišćem koje je svetlo zelene boje i dlakavo. Na stabljici se nalaze grozdasti cvatovi. U 1 g može biti 300 – 400 semena.

Agroekološki uslovi za gajenje postrne repe

Temperatura

Minimalna temperatura za nicanje je 5 ºC, a optimalna 20 ºC. Može podneti blage mrazeve do -4 ºC ako ne traju duže.

Voda

Ne podnosi stagniranje (zadržavanje) vode. Najisplativnije je je uzgajati uz navodnjavanje.

Zemljište

Za gajenje su najprikladnija lakša, peskovita zemljišta, bogata humusom, neutralne ili blago kisele reakcije, ali ne niže od pH 6. Na težim zemljištima može promeniti svoj karakterističan ukus.

Agrotehničke mere u gajenju postrne repe

Plodored

Postrna repa ne sme se sejati na isto mesto najmanje 3 – 4 godine, a u to vreme na tome mestu ne smeju biti ni druge kupusnjače.

Obrada zemljišta

Za postrni usev, nakon žetve glavnog useva, uz potrebno đubrenje, površina se plitko obradi da sačuva što više vlage. Nakon setve zemljište se ravna.

Đubrenje

Za prosečan prinos od 30 t/ha preporučuje se 120 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 240 kg/ha kalijuma. Deo azota obično se aplicira u prihrani, pre međuredne obrade ili uz međurednu obradu.

Nega zasada

Uz međurednu obradu prema potrebi se proređuje. Ako je moguće, korisno je navodnjavanje kišenjem posle setve i tokom jula i avgusta.

Setva / sadnja postrne repe

Najviše se gaji direktnom setvom, no moguće je i gajenje iz rasada. Seje se preciznom sejalicom. U Evropskim zemljama gaje se rani kultivari setvom od marta do maja uz međuredni razmak od 20 – 30 cm, i razmak u redu oko 10 cm, za šta je potrebno 1,5 – 2,5 kg/ha semena. Za 80 – 60 dana zadebljali koren postigne prodnos od 6 – 10 cm, kad je spreman za berbu.

Ako se planira posejati 15 – 20 biljaka/m2, onda se seje na međuredni razmak od 40 cm i razmak u redu 5 – 10 cm. U zavisnosti od pretkulture, može se sejati od kraja juna do sredine jula.

Berba i skladištenje postrne repe

Postrna repa bere se u drugoj polovini oktobra ili početkom novembraa pre jačih mrazeva. Vadi se odgovarajućim vadilicama, odreže se lišće i sortira po krupnoći. Prinosi najviše zavise od ostvarenog sklopa i količine kao i rasporeda padavina, a mogu biti 20 – 60 t/ha.

Očišćena i sortirana postrna repa na tržište se otprema u mrežastim vrećama od sintetičkih vlakana po 30 kg po jedinici. Može se dobro čuvati u trapovima i podrumima do 5 meseci jer skladištenje u hladnjači, iako je moguće, obično nije ekonomično.

Izvor:

  • R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.

Postrna repa - Sorte

ukupno: 3, aktivno: 1, neaktivno: 2

KRANJSKA OKROGLA REPA

PURPLE TOP WHITE GLOBE

VARAŽDINSKA REPA, VARAŽDINSKA BIJELA REPA

Postrna repa - Tekstovi

Postrna repa @ KLUB