Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Škrlet u Sarajevu 17. „Sarajevo Wine Fest“održan je u hotelu Holiday 08. i 09.02.2024. Nastupilo je 70 izlagača, proizvođača vina i prehrambenih proizvoda iz BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i Italije. Udruga Bregovita Hrvatska bila je jedan od izlagača na festivalu a sudjelova...
Završio Noćnjak Na Rabu završio je 27. Noćnjak, Međunarodna manifestacija maslinara i uljara. Dodjeljene su medalje maslinarima i proglašeno je najbolje otvoreno maslinovo ulje te priznanje za najbolje srednje intenzivno ekstra djevičansko otvoreno maslinovo ulje. Šampioni i medalje u kategoriji pak...
Mladi poljoprivrednik Dino Subotički iz Bačkog Petrovog Sela, na području južne Bačke kod Bečeja, ove jeseni prvi put će brati organski šipurak ili šipak sa malo više od 16 hektara. Prvu berbu radiće ručno, pošto ne očekuje velike prinose, ali već narednih godina, kada šipak dostigne pun rod, skidać...
KAKO SUZBITI TREŠNJINU MUVU. Privredni značaj trešnjine muve je veliki, jer nanosi štete plodovima najkvalitetnijih srednje poznih i poznih sorata trešanja, na višnji maraski i nekim višnjama koje sadrže manje kiseline. Oštećeni plodovi, sveži ili prerađeni u pulpu gube svaku tržišnu vrednost i lako...
Povodom sve učestalijih sumnji u nepravilnosti i zloupotrebe u procesu prerade mleka u Srbiji, ministarstvo poljoprivrede započeće inspekcijske kontrole u svim mlekarama, a predstavnici udruženja uzgajivača goveda najavili su da odustaju od najavljene radikalne mere prosipanja mleka, dok se ne utvrd...
U Bedenici festival ekoloških vina U Bedenici, mjestu kraj Svetoga Ivana Zeline, u petak i subotu 7. i 8. lipnja 2024. godine održat će se Eco-Wine Fest. Na festivalu će sudjelovati 20 izlagača iz Hrvatske, Austrije, Slovenije i Srbije. „ Mi smo naglasak odlučili staviti na ekološku proizvodnju grož...
Monika Stefanova je započela svoj život u malom bugarskom gradu Šumenu. Uvijek je bila aktivna. Radila je s gradskim vlastima i zalagala se za prava mladih. Odlučila je studirati u Velikoj Britaniji. U Londonu završava magisterij, nakon čega se vraća u rodni Šumen i posvećuje se obrazovanju mladih....
Ministarstvo zdravstva Austrije proglasilo je celu zemlju rizičnim područjem za ptičji grip, a nove mere stupile su na snagu već danas. Ptičji grip izbio je u okrugu Amšteten u Donjoj Austriji pre nedelju dana, što je dovelo do eutanazije oko 18.000 životinja. Kako se navodi, postavljena je i zaštit...
- Hrvatski lovački savez svečanom akademijom proslavio stotu obljetnicu Hrvatski lovački savez obilježio je, u Koncertnoj dvorani Vatroslava Lisinskog u Zagrebu 100 godina. Svečanosti se odazvalo više od 1500 lovaca iz cijele Hrvatske, ali i susjednih zemalja i Europske unije te brojni uzvanici iz j...
"Domaća radinost kao suvenir" projekat je koji udruženje žena Nit iz Obrovca realizuje uz podršku Skupštine opštine Bačka Palanka. Primer održivosti projekta i ekonomskog osnaživanja seoskih žena. Ručno vezeni suveniri plasirani u Novom Sadu.
Od 1960. godine do 2012. na području centralne Srbije i Vojvodine smanjena je površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 1,493 miliona hektara, bez površine koje su zauzeli autoputevi, napominje profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić. Poljoprivredno zemljište je, prema n...
Konzumacija insekata kao zamena za meso teško će zaživeti, uprkos ekološkim prednostima, navodi nova studija objavljena u časopisu Sustainable Agriculture. Glavni razlog je široko rasprostranjena odbojnost, naročito u zapadnim zemljama, gde bi svega 20% ljudi razmotrilo da ih uvrsti u ishranu, dok b...
