Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Ernesto živi u gradu Hanija na Kritu, gde je zajedno sa svojim profesorom, mentorom, koji trenutno živi u SAD-u, razvio inovativno postrojenje za prečišćavanje vode u obliku plovila na autonomni pogon. Za taj projekat je dobio prvu nagradu na takmičenju POPRI 2024. Nagrada se dodeljuje u Jadransko-...
Izložba Vinska kraljevska Srbija posvećena je istoriji srpskog vinarstva i vinogradarstva i biće održana u Kući legata u Beogradu, od 10. juna do 10. jula. Autor izložbe i vlasnik cele kolekcije je Zoran Rapajić, beogradski zaljubljenik u vino i kolekcionar vinskih starina. Vinska kraljevska Srbija...
🌾 Ljetna berba je najljepše vrijeme proizvodnje – tada sazrijevaju plodovi cjelogodišnjeg rada. 🚜 Proizvodna linija koja dobro funkcionira učinkovita je samo ako je učinkovit i tim koji oko nje radi. Ovo je način na koji posao postaje pravi timski rad 👀😍💪 #Žetva #Istovar #Logistika #Claas #Polj...
Mnoge morske vrste ugrožene su zbog preteranog izlovljavanja, a tek je najnovije istraživanje sprovedeno uz pomoć satelitskih snimaka pokazalo koliko su ozbiljne razmere ilegalnog ribolova u svetu. Više od milijardu ljudi u svetu upućeno je na mora kao glavni izvor hrane, ali su mnoge morske vrste u...
Kad ujutru sednete za volan 🚜, znate da vas čeka dan pun posla. Oranje, tanjiranje, transport - sve mora da se završi na vreme. A Lovol 1304? On radi bez odmora, baš kao i vi. ✔️ Posetite nas ili nas pozovite: 📍 Rumenački put 95, Novi Sad 📞 +381 62 888 59 74 📍 Dositeja Obradovića 79, Ratina, Kra...
Domaća radinost kao suvenir- Udruženje žena NIT Obrovac
Vinarija sa sretnog brda Vinarija Vilinka iz Hercegovine sa čitlučkog područja iz mjesta Kruševo, predstavila se u Zagrebu u Češkom domu. Vinarija obitelji Ereš koja glavninu vinograda ima na brdima Sretnice, pa otuda i naslov "Vinarija sa sretnog brda", ima odličja i sa međunarodnih sajmova. Tako s...
"Petrovdanski dani" u Valjevskoj Kamenici 11. i 12. jula Program "Petrovdanskih dana" počinje u petak 11. jula od 17 časova, kada će se održati Radionica za izradu lila. U 19 časova je Dečji defile i maskenbal, potom Izložba narodne radoinosti i tradicionalnih jela, izložbe fotografija “Najlepši dvo...
Uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP dodelili su juče priznanja i novčane nagrade autorima 21 najbolje inovativne ideje za dalji razvoj cirkularne ekonomije. Nagrađena su preduzeća, lokalne samouprave, NGO i naučne institucije, čije će inovacije...
Festival pjenušaca i jagoda Na Plešivici najjačoj hrvatskoj vinskoj regiji po proizvodnji pjenušaca, 25. i 26. 5. 2024. održan je Festival pjenušaca i jagoda. Plešivičke vinarije otvorile su podrume za kušanje pjenušca i jagoda i drugih vina i jela. Ove godine sudjelovale su: vinarije: Dobra berba,...
Kod Aleksandra Voštinića 👨🌾 radovi ne staju - Lovol radi punom parom.
Iako su prethodnu jesen i zimu obeležila masovna uginuća pčelinjih društava usled ekstremne suše i nedostatka polena, kikindski pčelari uspeli su da obnove svoje pčelinjake i ove sezone zabeleže izuzetne prinose. Tokom aktuelne suncokretove paše, pojedini pčelari ostvaruju i preko 60 kilograma meda...
