Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Promocija hrvatske gastronomije kroz 50 BEST RESTAURANTS Hrvatska turistička zajednica u suradnji s Turističkom zajednicom Istre i na osnovi dvogodišnje suradnje s platformom 50 BEST RESTAURANTS, organizira u Istri snimanje promotivne kampanje „50 Best Explores“, čiji je cilj istaknuti bogatstvo i r...
Kad ujutru sednete za volan 🚜, znate da vas čeka dan pun posla. Oranje, tanjiranje, transport - sve mora da se završi na vreme. A Lovol 1304? On radi bez odmora, baš kao i vi. ✔️ Posetite nas ili nas pozovite: 📍 Rumenački put 95, Novi Sad 📞 +381 62 888 59 74 📍 Dositeja Obradovića 79, Ratina, Kra...
Vino uz žlicu u bistrou Darling & Shegrts Za prvo ovogodišnje izdanje eno-gastro projekta 'Vino uz žlicu' odabran je bistro Darling & Shegrts na zagrebačkim Ravnicama (Radauševa 9). Prije jela predstavljena su četiri ekstra djevičanska maslinova ulja Bembo (Buža, Rožinjola, Puntoža i Bjelica), koja...
Umetnost na jelovim daskama! Pogledajte kakvi se sirevi prave u radionici Sir Art! Više o tome čitajte uskoro na portalu!
ŠTA JE TO ZELENI KRMNNI KONVEJER ? Pod zelenim krmnim konvejerom (redosledom) podrazumeva se proizvodnja krmnog bilja u toku cele vegetacije, od ranog proleća do kasne jeseni, radi podmirivanja stoke zelenom hranom, prvenstveno krava muzara. Ukratko, zeleni konvejer je setva i žetva krmnih useva tok...
Ovaj prekrasni traktor John Deere 6R 150, samo je jedan u nizu zeleno-žutih strojeva koji će raditi u Viškovcima 💚💛🔝 Hvala našima partnerima 🤝😎 #johndeere #novocommerce
S i s t e m i g a j e n j a j a g o d e. Jagoda se može gajiti na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Jagoda se u svetu gaji na različite načine, od kojih su najznačajniji: njivsko gajenje sa pokrivanjem zemljišta plastičnom folijom, gajenje u tunelima i plastenicima. Pri njivskom gajenju jagod...
Kalcijum je sad potrebniji biljkama nego ikad Stres kod biljaka izazvan temperaturama iznad 35°C i nedostatkom vlažnosti, manifestuje se poremećajima u fiziološkim procesima u biljci koji se ispoljavaju kao trulež vrha ploda, uvijanje lišća, pucanje ploda, opadanje cvetova i tek zametnutih plodova....
Danas je u Beogradu otvorena Hercegovačka kuća u kojoj će od sada Beograđani i gosti glavnog grada moći da kupe proizvode poljoprivrednih proizvođača iz Trebinja i okoline. Ovo je četvrta Hercegovačka kuća, a prva koja je otvorena van Republike Srpske. Radi se o projektu Grada Trebinja i Agrarnog fo...
Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju je danas u Zagrebu obilježila 15 godina rada. “Ministarstsvo je srce, a agencija je krvotok sustava”, slikovito je ministar Josip Dabro opisao ovisnost dvaju institucija. “Novi je ravnatelj čovjek s terena, što je važno jer smo svi m...
Vivodina na vinskoj Spitzi U zagrebačkom diWine Baru održana je još jedna Vinska Shpitza. Riječ je o manifestaciji koja je kombinacija vinske edukacije i kušanja vina, a ovoga se puta zagrebačkoj publici predstavila regija Vivodina. Iako ima višestoljetnu tradiciju vinarstva i vinogradarstva, te vrl...
