Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Zlatna žutica ugrožava vinogradarstvo Središnje bregovite Hrvatske Zlatna žutica, bolest vinove loze, nezaustavljivo se širi vinogradima Središnje bregovite Hrvatske. Budući da se svaki zaraženi trs mora ukloniti, vinogradari strahuju da bi za nekoliko godina mogli ostati bez vinograda. Kako bi se i...
Ministarstarvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je danas da će projekat Forest Invest, vredan 84 miliona dolara, koji to ministarstvo realizuje u saradnji sa Zelenim klimatskim fondom i Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN, doprineti unapređenju šumskih resursa, obezbeđivanju e...
NAJTEŽI BOŠKARIN U HRVATSKOJ ZOVE SE MAROŽIN I TEŽI 1340 KILOGRAMA Općina Kanfanar i ove godine nastavlja tradiciju poticanja uzgoja i očuvanja istarskog vola, kastrata istarskog goveda, kao zaštićene i ugrožene pasmine životinja. „Jakovlja je više od obične manifestacije. Ono je srce našeg identite...
Povodom nedavnog napada svinje na ženu u Aleksincu, veterinar Mirko Raketić napominje da svinje generalno nisu agresivne životinje ali da u određenim periodima svoga proizvodnog ciklusa znaju da budu agresivne i tada mora da se vodi računa dok se oko njih radi. "Svinje, odnosno krmače su najagresivn...
Vinum Academicum Akademska vina Zlatne doline pod vodstvom doc.dr.sc Berislava Andrlića, prodekana za razvoj i poslovanje, stvaraju se na požeškom Fakultetu turizma i ruralnog razvoja. Požeška Zlatna dolina jedan je od nazjnačajnijih vinogradarskih krajeva Hrvatske. Povijest uzgoja vinove loze na ov...
Firma Golden Bee iz Beograda u poslednjih šest godina radi na projektu - urbanoj košnici za enterijer. Njena inovativnost se, prema rečima Marijane Dolašević, ogleda u tome što postoje određeni delovi na košnici koji daju pčelinje proizvode u zatvorenom prostoru. Ona kaže da su u početku koristili s...
Vino uz žlicu u bistrou Darling & Shegrts Za prvo ovogodišnje izdanje eno-gastro projekta 'Vino uz žlicu' odabran je bistro Darling & Shegrts na zagrebačkim Ravnicama (Radauševa 9). Prije jela predstavljena su četiri ekstra djevičanska maslinova ulja Bembo (Buža, Rožinjola, Puntoža i Bjelica), koja...
Jučer je u osječkom kinu Urania u sklopu aktivnosti centra Europe Direct Osijek održana informativna radionicu na temu dezinformacija i medijske pismenosti. O značaju ovih tema za današnja društva u uvodnom dijelu radionice govoriili su medijski stručnjaci, predstavnici Europske komisije u Hrvatskoj...
🍂 Predstavljanje izlagača🍂 🌿 Plastenička proizvodnja prodaja rasada porodica Čehajić (Visoko) Plastenička proizvodnja prodaja rasada porodica Čehajić 🍃 Visoko je poznato kao izrazito bogato i plodonosno mjesto, gdje su idealni uslovi za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. 🍃 Tu prednost i bl...
CROAGRO Na Zagrebačkom velesajmu od 5. do 8. prosinca održat će se CROAGRO, međunarodni sajam poljoprivrede, poljoopreme i mehanizacije i Sajmovi hrane i zdravog življenja. Na press konferenciji bili su Tugomir Majdak, državni tajnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, Ana Pavičić -...
- Hrvatski lovački savez svečanom akademijom proslavio stotu obljetnicu Hrvatski lovački savez obilježio je, u Koncertnoj dvorani Vatroslava Lisinskog u Zagrebu 100 godina. Svečanosti se odazvalo više od 1500 lovaca iz cijele Hrvatske, ali i susjednih zemalja i Europske unije te brojni uzvanici iz j...
Kupovinom zemljišta u susednom selu nastala je potreba da se, pored atarskih puteva, sve češće koristi i drumski saobraćaj. To, i rečenica poznanika "kupio bih novog Belarusa, ali da znam da će raditi kao tvoj" mi je bila motivacija da se posvetim sređivanju svog 48 godina starog MTZ Belarus modela....
