Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Danas je u Beogradu otvorena Hercegovačka kuća u kojoj će od sada Beograđani i gosti glavnog grada moći da kupe proizvode poljoprivrednih proizvođača iz Trebinja i okoline. Ovo je četvrta Hercegovačka kuća, a prva koja je otvorena van Republike Srpske. Radi se o projektu Grada Trebinja i Agrarnog fo...
NAJTEŽI BOŠKARIN U HRVATSKOJ ZOVE SE MAROŽIN I TEŽI 1340 KILOGRAMA Općina Kanfanar i ove godine nastavlja tradiciju poticanja uzgoja i očuvanja istarskog vola, kastrata istarskog goveda, kao zaštićene i ugrožene pasmine životinja. „Jakovlja je više od obične manifestacije. Ono je srce našeg identite...
"Petrovdanski dani" u Valjevskoj Kamenici 11. i 12. jula Program "Petrovdanskih dana" počinje u petak 11. jula od 17 časova, kada će se održati Radionica za izradu lila. U 19 časova je Dečji defile i maskenbal, potom Izložba narodne radoinosti i tradicionalnih jela, izložbe fotografija “Najlepši dvo...
Kruthaker u Parizu Hrvatska turistička zajednica i Predstavništvo HTZ-a u Parizu uz podršku Hrvatskog olimpijskog odbora, u Parizu u Hrvatskoj kući,na olimpijskim igrama, predstavili su hrvatsku turističku ponudu kroz posebno promotivno događanje u stilu Mediteranskog vrta.Tom prilikom uz mediterans...
Azijska gusenica, poznata i pod nazivom šimširov moljac pojavila se ovih tropskih dana u Beranama, a verovatno i u drugim gradovima na severu Crne Gore, objavila je RTCG Poljoprivredni stručnjaci i inženjeri su zbog toga uputili upozorenje građanima koji u svojim vrtovima i baštama imaju šimšire, da...
Drugi po redu festival vina u Pančevu biće održan 13. i 14. juna u prelepoj hladovini Narodne bašte. Očekuje vas više od 35 vinarija iz Srbije i regiona, uz bogatu gastronomsku ponudu – sirevi, pršute, kolači i još mnogo toga. Degustacija vina je besplatna, a čaše za degustaciju mogu se iznajmiti za...
Od sledeće školske godine Mlekarska škola u Pirotu stipendiraće desetoro najboljih učenika koji upišu smer prerađivač mleka i troje budućih pekara. Zanimanje prerađivač mleka ključno je za očuvanje tradicije proizvodnje čuvenog pirotskog kačkavalja. Za pravljenje kačkavalja po tradicionalnoj receptu...
Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere - isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara - u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste - ocenjeno je na stručnom skupu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Stočari...
Slovenci odnijeli pobjedu na drugom Grand Prix natjecanju u Bzenici Drugi Grand Prix Hrvatske u kombiniranom lovnom streljaštvu u organizaciji Međunarodne asocijacije za lovno streljaštvo( FITASC) i Hrvatskog lovačkog saveza završio je u Bzenici 10. 5. 2025., pobjedom slovenskih strijelaca. Na natje...
BregFest Na BregFestu će nastupiti čak 70 vinara Vinari Bregovite Hrvatske u Laubi pripremaju Na 4. BregFestu u Laubi, kući za ljude i umjetnost u Zagrebu, nastupit će 70 vinara Bregovite Hrvatske. Oni će Zagrepčanima i njihovim gostima u petak 24. listopada 2025. godine predstaviti 400 vina. „Udrug...
U toku su pripreme poljoprivrednika za prihranu pšenice. Pred ovaj posao povećana je tražnja za mineralnim đubrivima koja su, zbog toga, od početka godine poskupela. Poljoprivrednici su još u setvi štedeli na upotrebi mineralnih đubriva. U prihrani koja ih čeka, kalkulacija ne sme da bude ako se žel...
ODRŽAN VINOCOM Osamnaesti zagrebački međunarodni festival vina i kulinarstva održavao se: 27/28.11.2025 (četvrtak/petak) i 29/30.11.2025 (subota/nedjelja), Hotel Esplanade Zagreb, Hrvatska Godina 2025. godina posebna je jer je jubilarna za najprestižniji hotel Esplanade u Zagrebu, hotel koji slavi 1...
