Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Digresija. Bolest nije opasna za ljude, druge domaće i divlje životinje. 👀 FAKE! Ako bi takvo meso i završilo na tržištu, ljudima se ne može dogoditi ništa. Ovdje se ponovo radi o nalogu o potpunoj kontroli biljaka i životinja u cilju proizvodnje proizvoda koji "zadovoljavaju" potrebe masovnog uzgo...
Zlatni hrvatski vinari na AGRI Međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam AGRA u Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je od 24. do 29. kolovoza. Nastupilo je 1720 izlagača iz 35 zemalja.Zemlja partner sajma bila je Bugarska. Prikazana je vrhunska tehnologija, oprema i sredstva za poljoprivredu, šuma...
Kišni period tokom septembra, i po neki topao dan, idealni su za pojavu jesenjih pečuraka, među kojima u ivanjičkom kraju prednjači vrganj. Najviše ih je na obodima šuma, gde počinju livade i proplanci. ”Najviše ima vrganja, koji je dobrog kvaliteta, što je i poznato, da je jesenji vrganj najkvalite...
BIJELI DUD: -Bijeli dud ili Sang Shen (Morus alba L.) je biljna vrsta koja pripada porodici dudovki (Moraceae) i rodu murvi (Morus). Potječe iz Indije, Kine i Japana gdje se više od 5000 godina koristi prvenstveno u svrhu uzgoja dudovog svilca (Bombyx mori) koji se hrani lišćem duda. Radi uzgoja svi...
Kažu da ako želite da prikažete kako priključna mašina radi, uradite to na zemljištu u Banatu. Zahvaljujući Goranu Petriću imali smo prilike da vidimo kako tanjirača Tupanjac radi u Botošu. Goran je okupio svoje prijatelje poljoprivrednike želeći da ih upozna sa novom mašinom. U pitanju je tanjirača...
Racija u "Lactalis"-u - utajili porez u vrednosti više stotina miliona evra? Francusko finansijsko tužilaštvo (PNF) pretražilo je ove nedelje kancelarije tamošnjeg mlekarskog giganta, "Lactalis"-a, u okviru višegodišnje i opsežne istrage zbog navodne porezne prevare. Raciju su, navodi LeMonde izveli...
Vinsko druženje kod Vučinića Na Plešivici tridesetak kilometara od Zagreba na OPG-u Zdenka Vučinića, Udruga Portugizac, organizirala je vinsko druženje u povodu početka berbe portugizca. Okupili su se vinari i novinari, trgovci i drugi uvanici koje su najprije pozdravili predsjednik i tajnik Udruge...
Vinistra na međunarodnoj vinskoj sceni Ova godina ostat će upisana kao jedna od najuspješnijih u povijesti udruge vinara i vinogradara Istre Godina za pamćenje, tako bi se za Vinistru mogla opisati 2024. U godini na izmaku najpoznatija istarska udruga proslavila je dvije velike obljetnice – svoj 30....
Od 1960. godine do 2012. na području centralne Srbije i Vojvodine smanjena je površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 1,493 miliona hektara, bez površine koje su zauzeli autoputevi, napominje profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić. Poljoprivredno zemljište je, prema n...
U cilju poboljšanja položaja žena na selu nedavno je osnovan Savez seoskih žena Srbije, čije će sedište biti u Guči. Osnivačka skupština Saveza održana je u okviru realizacije projekta Lokalne akcione grupe ”Dragačevo – Jelica – Zapadna Morava” koji nosi naziv ”Umrežavanje udruženja seoskih žena u S...
Tek nešto malo preko osam odsto teritorije Srbije je zaštićena priroda što nas čini trećom zemljom po ovom kriterijumu u Evropi, ali otpozadi. Od 45 zemalja Evrope u bazi UN i Svetske banke, Srbija ima treći najmanji udeo zaštićenih područja u Evropi. Ovde se naime radi o procentu površine nečije te...
Vojvođanski domaćinski doručak! Proizvodi proizvedeni u domaćoj radinosti, sa pijace. #RuralFoto #Proizvodnja
