Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Ratari i voćari u Pomoravlju sve češće se odlučuju da urade analizu zemljišta na kojem seju ili sade. To je bitno zbog količine i vrste mineralnih đubriva, koja su u poslednje vreme veliki izdatak. Analiza za četiri uzorka je besplatna za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Analiza hemijskog sas...
Plavec žuti Caroline Gilby na gostovanju u Zagrebu istaknula veliku vrijednost zanemarene sorte plavec žuti U sklopu projekta RumeniŽuti u Zagrebu održani su promenadno kušanje i Masterclass na temu sorte plavec žuti u suradnji hrvatskih i slovenskih vinara U četvrtak, 16. listopada 2025. godine, u...
Kupovinom zemljišta u susednom selu nastala je potreba da se, pored atarskih puteva, sve češće koristi i drumski saobraćaj. To, i rečenica poznanika "kupio bih novog Belarusa, ali da znam da će raditi kao tvoj" mi je bila motivacija da se posvetim sređivanju svog 48 godina starog MTZ Belarus modela....
Valentinovo – šampion Cuvée Jakob U zagrebačkom restoranu Vinodol u srijedu, 12.2.2024., Vinske zvijezde proslavile su 11. rođendan uz prvo ovogodišnje ocjenjivanje vina prigodne tematike uz Valentinovo - Ljubavna vina! Prema istraživanjima u opise ljubavnih vina s afrodizijačkim svojstvima, najčešć...
U Srbiji se godišnje proizvede oko 50 miliona litara rakije, od kojih 30 miliona litara proizvedu destilerije registovane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok se preostalih 20 miliona litara proizvede za lične potrebe, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Takođe, u Srbiji...
Da li ste znali da je Fruška gora jedna od prirodno najlipovitijih oblasti u Evropi? Procenat polena lipe u medu proizvedenom u pravom Nacionalnom parku u Srbiji se kreće i preko 90%, dok primera radi, lipov med proizveden u Nemačkoj sadrži svega 30% polena ovog drveća. Vrcanje lipovog meda je završ...
Dalmatinski pršut Barić šampion Dalmatinski pršut Barić tvrtke Opskrba Trade odnio je pobjedu na 11. Danima hrvatskog pršuta koji su 25. i 26. travnja 2025. održavani u Šibeniku. Šampionski pršut sušio se u Slivnom, mjestu pored Imotskog. Na ocjenjivanje pristiglo je 12 vrhunskih pršuta, a njihovu k...
U Srbiji se sve više gaji kvalitetan šipurak. Mladi poljoprivrednik Dino Subotički iz Bačkog Petrovog Sela, na području južne Bačke kod Bečeja, ove jeseni prvi put će brati organski šipurak ili šipak sa malo više od 16 hektara. Prvu berbu radiće ručno, pošto ne očekuje velike prinose, ali već naredn...
#ruralFoto #proizvodnja Vrijedna radilica nakon napornog dana u polju lavande odlazi na počinak
Otvorena vinarija Iuris Vina Podunavlja u Zagrebu Vinarija Iuris je u Zagrebu dvadestak minuta od središta grada, te 10 ak minuta od Zračne luke Zagreb. Izgradnja vinarije počela je 2022. godine, nakon godine planiranja i pripreme projekta. Projekt je sufinanciran sredstvima Europske Unije te vlasti...
NAJTEŽI BOŠKARIN U HRVATSKOJ ZOVE SE MAROŽIN I TEŽI 1340 KILOGRAMA Općina Kanfanar i ove godine nastavlja tradiciju poticanja uzgoja i očuvanja istarskog vola, kastrata istarskog goveda, kao zaštićene i ugrožene pasmine životinja. „Jakovlja je više od obične manifestacije. Ono je srce našeg identite...
Dani vina u perivoju dvorca Erdödy Dani vina održani su od 27. do 29. 9. 2024. u perivoju dvorca Erdödy u Jastrebarskom U vinskom ekološkom paviljonu tvrtke Altera predstavilo se šesnaest vinarija: Josip Braje, Robert Braje, Griffin Ivančić, Željko Gregorić, Jagunić, Kolarić Coletti, Podrum Mladina,...
