Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Nakon nastupa u Londonu i Monemvasiji potpisan sporazum s ICT Istrom Digitalni iskorak Vinistre otvara novu fazu promocije istarskih vina na međunarodnom i domaćem tržištu. „S udrugom Vinistra dijelimo mnoge vrijednosti. Vjerujemo da će partnerska suradnja otvoriti nove prilike za afirmaciju Istre k...
Udruženje građana ”Vredni Šumadinci“ i Mesna zajednica ”Vlaška“, pod pokroviteljstvom opštine Mladenovac, organizovaće 1. i 2. marta tradicionalnu manifestaciju ”Šumadijski dani suvog mesa“ u Domu kulture u Vlaškoj. Očekuje se učešće više od 40 proizvođača mesnih prerađevina kao i proizvođača sireva...
Promocija hrvatske gastronomije kroz 50 BEST RESTAURANTS Hrvatska turistička zajednica u suradnji s Turističkom zajednicom Istre i na osnovi dvogodišnje suradnje s platformom 50 BEST RESTAURANTS, organizira u Istri snimanje promotivne kampanje „50 Best Explores“, čiji je cilj istaknuti bogatstvo i r...
Fruška gora je najstariji nacionalni park u Srbiji i šume su ovde pod posebnom zaštitom od 1960. godine, kada je taj park osnovan, ali se češće nego ranije na planinskim obroncima mogu videti gomile posečenog drveća. Na Institutu za nizijsko šumarstvo u Novom Sadu smatraju da je šumama Fruške gore p...
ĐUBRENJE RATARSKIH I KRMNIH USEVA. NAZNAKE U VEZI ĐUBRENJA I ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA ZA NJIVSKE USEVE: * za ratarske i krmne useve označene zvezdicom, uz upotrebu 20-30 t/ha stajnjaka (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.). Smatra se da bi u zemljištu bilo potrebno 0,10 - 0,20 % ukupnog azota, a...
Vinistra organizirala ljetni Decanter Vinistra organizirala luksuzni ljetni Decanter party na plaži u Savudriji Vinistra - Decanter 2025 Winners Showcase by Vinistra održan je, na privatnoj plaži Kempinski Hotela Adriatic u Savudriji. U kušanju dvjestotinjak vinskih profesionalaca i uzvanika uživalo...
#RuralFoto #Proizvodnja hrane Tetka Đuka svakodnevno proizvodi kozije mlijeko! Radi to sa osmijehom jer joj se raduju njezine životinje, ali i majke koje vole svojoj djeci ponuditi svježe, domaće i zdravo mlijeko. Malena Marta s nestrpljenjem obilazi tetku, jasno je i zbog čega. Tetka živi u zaseoku...
PROGLAŠENI NAJBOLJI ŠKRLETI U organizaciji Sisačko-moslavačke županije održana je manifestacija „Škrlet u čaši“. Manifestaciju je inicirao župan Ivan Celjak radi bolje promocije Moslavine kao kvalitetnog vinsko-turističkog odredišta.To je domovina tri sorte vina- moslavca, dišeće ranine i škrleta. Š...
U Srbiji se sve više gaji kvalitetan šipurak. Mladi poljoprivrednik Dino Subotički iz Bačkog Petrovog Sela, na području južne Bačke kod Bečeja, ove jeseni prvi put će brati organski šipurak ili šipak sa malo više od 16 hektara. Prvu berbu radiće ručno, pošto ne očekuje velike prinose, ali već naredn...
Prošle godine je 75 tona maka izvezeno sa banatskih polja za Slovačku, ali kao poluproizvod, očišćen samo od čaura jer se kao čist ne može izvoziti. ”Sve radimo po EU standardima a to, između ostalog, podrazumeva i da mak nema morfijuma”, naglašava proizvođač Miša Hromčik iz Padine. ”Zbog klimatskih...
Ljubitelji vina u Sarajevu odbrojavaju dane do 17. izdanja Internacionalnog festivala vina i gastronomije "Sarajevo wine fest 2024". Jedan od najvećih festivala vina i gastronomije u toj zemlji biće održan 8. i 9 februara u sarajevskom hotelu Holiday. "Sarajevo wine fest 2024" okupiće preko 60 izlag...
Bezalkoholno pivo poslednjih godina postaje sve popularnije kako se potrošnja piva smanjuje. Tobijas Zolo, glavni pivar Vajhenstefana, najstarije pivare na svetu, ima tajnu: on zaista voli pivo bez alkohola, preneo je AP. On kaže da uživa u pivu bez alkohola kada radi ili je na pauzi za ručak. Kako...
