Engleski naziv: Chicory leaves | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi
Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.
Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.
Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.
Izvor:
ukupno: 17, aktivno: 3, neaktivno: 14
BIANCO DI MILANO
CASTELFRANCO
CATALOGNA BRINDISINA
ERFANO
FIDELIO
GORIŠKI RADIČ
INDIGO
LEONARDO
PALLA ROSSA
PAN DI ZUCCHERO
ROSSA DI TERVISO
RUBRO
TRŽAŠKI SALATNIK
TRŽAŠKI SOLATNIK
VERONA
VIRTUS
WITLOOF
Dani vina u perivoju dvorca Erdödy Dani vina održani su od 27. do 29. 9. 2024. u perivoju dvorca Erdödy u Jastrebarskom U vinskom ekološkom paviljonu tvrtke Altera predstavilo se šesnaest vinarija: Josip Braje, Robert Braje, Griffin Ivančić, Željko Gregorić, Jagunić, Kolarić Coletti, Podrum Mladina,...
Vinart i VAPT Nikada prije nije se dogodilo da se dva velika vinska događaja u Zagrebu organiziraju istodbodno, deveto. izdanje Vinart Grand Tastinga u dvorani Lauba i međunarodna vinska smotra VAPT 2024. u hotelu Hilton Garden Inn Na VINRT-u nastupila su neka od najznačajnijih vinskih autoriteta da...
Poljoprivredno-hemijska škola "Dr Đorđe Radić" u Kraljevu postala je prva poljoprivredna škola u Srbiji koja je dobila Mejkers lab, čime je započeta nova era modernizacije obrazovanja u oblasti poljoprivrede. Ovaj projekat, sproveden uz podršku Grupe za obrazovanje i ključnih partnera iz privrede, i...
Proizvođači sa severa Banata u opštinama Čoka, Kanjiža, Novi Kneževac i Senta započeli su setvu mirođije koja, u proseku, na tom području zauzme svake godine oko 300 hektara. Jedan od njih, Mirko Oluški, mirođijom se bavi dugo godina i ima ugovor o prodaji ove aromatične biljke, jer domaće količine...
Maja Celing Celić
pre 1 godinu
Ajme meni, nisam znala da je proizvodnja kopra u Srbiji tako jaka. Inače ga obožavamo.
Nek bakar radi svoje. Spremni za proljeće 😎
Otvorena vinarija Iuris Vina Podunavlja u Zagrebu Vinarija Iuris je u Zagrebu dvadestak minuta od središta grada, te 10 ak minuta od Zračne luke Zagreb. Izgradnja vinarije počela je 2022. godine, nakon godine planiranja i pripreme projekta. Projekt je sufinanciran sredstvima Europske Unije te vlasti...
NEKE MORFOLOŠKE OSOBINE LOZNIH PODLOGA. Adventivni koren obrazuje se razvijanjem žila iz vegetativnih delova loze, a prvenstveno iz zrelih ili zelenih reznica. Deo reznice koji se stavlja u zemlju radi ožiljavanja naziva se korenovo stablo, iz koga se razvijaju 3 grupe žila i to: • površinske (brand...
Bezalkoholno pivo poslednjih godina postaje sve popularnije kako se potrošnja piva smanjuje. Tobijas Zolo, glavni pivar Vajhenstefana, najstarije pivare na svetu, ima tajnu: on zaista voli pivo bez alkohola, preneo je AP. On kaže da uživa u pivu bez alkohola kada radi ili je na pauzi za ručak. Kako...
🫕 U sklopu 4. Sajma cvijeća i sadnog materijala te 4. Sajma antikviteta, starina i kolekcionarstva odvijalo se natjecanje BS Majstori roštilja 2025. gdje je bilo prisutno 14 ekipa. Prvo mjesto osvojila je ekipa Super radija, drugi je Centar za inkluziju i socijalne usluge, te treći Mali uzgajatelj...
Raskid aranžmana o transportu pšenice iz Ukrajine preko Crnog mora nije uticao na povećanje cene i izvoza pšenice iz Srbije. Podmirujemo potrebe u regionu, trgovanja preko luke Konstanca nema. Bez izvoza neće biti značajnijeg pomeranja cene pšenice. Za sad nam je otvoreno tržište Egipta, ali ovaj ar...
Radi se o modifikovanom Župskom uzgojnom obliku. Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Digresija. Bolest nije opasna za ljude, druge domaće i divlje životinje. 👀 FAKE! Ako bi takvo meso i završilo na tržištu, ljudima se ne može dogoditi ništa. Ovdje se ponovo radi o nalogu o potpunoj kontroli biljaka i životinja u cilju proizvodnje proizvoda koji "zadovoljavaju" potrebe masovnog uzgo...
