Engleski naziv: collard, kale | Latinski naziv: Brassica oleracea L. convar. acephala (DC.) Alef. var. palmifolia DC.
Raštan dobro podnosi sušu i u tom periodu zaustavlja rast, a listovi mu postaju tvrdi i kožasti, ali nakon kiše razvije novo, kalitetno lišće. Za vegetativni rast optimalne su temperature 15 – 20 ºC. Dobro podnosi visoke letnje temperature i niske zimske do -10 ºC, a kroz kraće vreme i do -15 ºC. Odgovaraju joj duboka, strukturna zemljišta uz pH 6 – 7,2. Iako je otporan na bolesti i štetočine, ipak je bolje da se ne gaji na istoj površini najmanje 3 godine.
U proizvodnji za tržište obično se sadi nakon kulture koja je đubrena organskim đubrivima. Za prinos od oko 20 t/ha preporučuje se 120 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 180 kg/ha kalijuma. Deo azota daje se u prihrani, naročito nakon obilnijih kiša.
Raštan se gaji iz rasada gajenog na gredici ali ne na direktnom suncu. Seje se krajem februara ili početkom marta, a sadi u aprilu. Drugi je uobičajeni rok setve u julu, a rok sadnje krajem avgusta nakon prvih jačih kiša. Razmak sadnje iznosi 50x50 ili 60x60 cm, a za prolećne sadnje još i veći, zbog boljeg korištenja zaliha vlage leti.
Listovi se beru postepeno, dok su još mladi i nežni. Kada nastupe više temperature, koriste se za stočnu hranu ili se ostavi nekoliko listova s vršnom rozetom da preko leta miruju, a na jesen, posle obilnijih kiša beru se mladi listovi sve do zime. Ako se biljke ostave do proleća, beru se i bočni izdanci pre formiranja cveta. Raštan iz jesenjeg gajenja počinje se bere se od novembra, pa do proleća.
Izvor:
ORGANSKA POLJOPRIVREDA U STOČARSTVU Merilo 1. Samoodrživost organskih gazdinstava Osnovni cilj organskog gazdinstva je samoodrživost, što se ostvaruje raznovrsnom proizvodnjom. Od posebnog je značaja da se uravnoteži odnos biljne i stočarske proizvodnje. To znači, da se iz organske proizvodnje obezb...
Međunarodni sud pravde, najviši pravni organ Ujedinjenih nacija, saopštio je da čista, zdrava i održiva životna sredina predstavlja osnovno ljudsko pravo. U savetodavnom mišljenju koje je juče objavljeno, Sud je naveo da države koje ne preduzimaju mere za zaštitu planete od klimatskih promena mogu s...
U početnim fazama rasta i razvoja ULJANE REPICE veliki problem prave korovi i štetni insekti kao što su repičina lisna osa i crvenoglavi repičin buvač. Evo kako da suzbijete korove i štetočine u usevu uljane repice NA VREME 👇 ✅Za suzbijanje uskolisnih korova kao što su divlji sirak, zubača, pirevi...
PORODIČNO GAZDINSTVO “ALEKSANDAR SIČ“ iz Iriga, ukazuje da su za uspešno poslovanje John Deere mašine neizbežne, tako da je treći put za redom za samo 4 godine donešena mudra odluka prilikom odabira traktora, pa se imresivnom mašinksim parku porodice Sič priključila još jedna Premium mašina najpopul...
Živinarstvo je jedan od ključnih segmenata domaće poljoprivrede i prehrambene industrije, ali se poslednjih godina suočava sa brojnim izazovima – od rasta troškova stočne hrane i energenata do promena u potražnji i sve strožih regulativa. Ipak, uprkos tržišnim turbulencijama ovaj sektor beleži stabi...
Digresija. Bolest nije opasna za ljude, druge domaće i divlje životinje. 👀 FAKE! Ako bi takvo meso i završilo na tržištu, ljudima se ne može dogoditi ništa. Ovdje se ponovo radi o nalogu o potpunoj kontroli biljaka i životinja u cilju proizvodnje proizvoda koji "zadovoljavaju" potrebe masovnog uzgo...
Sunčani i topli dani ubrzali su vegetaciju biljaka i izmamili pčele iz košnica. Kako je u nekim krajevima bagrem već počeo da cveta, možemo reći da je ovo godina u kojoj cveta najranije u istoriji. Za dvadeset godina pčelarenja Srđan Stanojević iz okline Aleksinca ne pamti da su pčele ovako rano bil...
Izbor Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država će doneti značajne promene kako u političkoj tako i u ekonomskoj sferi. Što se tiče poljoprivrede, svakako će biti posledica. Već sada vidimo reakcije na tržištu, čak i na tržištu tih berzanskih roba primarnih poljoprivrednih pro...
O prinosima suncokreta, uticaju suše kao i kritičnim fenofazama rasta i razvoja ove uljarice razgovarali smo sa dr Sinišom Jocićem iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu - odeljenje za suncokret. Uskoro na portalu!
Srbija ima blizu 20.000 hektara pod vinovom lozom, godišnje se proizvede oko 30 miliona litara vina, a vinari smatraju da bi moglo da se proizvede i 70 miliona litara. Podaci iz poljoprivrednog popisa pokazuju da se proizvodnjom grožđa bavi 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 47.120 upisa...
Zbog rasta temperatura i suša, sve više albanskih farmera prelazi na uzgoj marakuje, guave, papaje i kivana – voća koje se brzo prilagođava mediteranskoj klimi i otvara mogućnosti za izvoz na evropsko tržište. Na imanju blizu Jadrana, agronom Irakli Škoza uspešno gaji tropske kulture još od 2019. go...
Kruthaker u Parizu Hrvatska turistička zajednica i Predstavništvo HTZ-a u Parizu uz podršku Hrvatskog olimpijskog odbora, u Parizu u Hrvatskoj kući,na olimpijskim igrama, predstavili su hrvatsku turističku ponudu kroz posebno promotivno događanje u stilu Mediteranskog vrta.Tom prilikom uz mediterans...
