Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Kućica na steni (Kućica na Drini) predstavlja autentični simbol malog grada Bajina Bašta, koji se nalazi na desnoj obali reke Drine, ispod obronaka planine Tare u Zlatiborskom okrugu u zapadnoj Srbiji. #RuralFoto #Priroda
Danas je na 26. Noćnjaku bio izletni dan. Ovoga puta smo posjetili vidikovac Kamenjak uz Vransko jezero gdje je napravljena i ova milenijska fotografija kao i izazov, točnije #rimtimtagidimchallenge povodom 160 godina zadrugarstva u Dalmaciji, na što su posebno ponosni u Zadružnom savezu Dalmacije....
Iznimno brzo omatanje s visokom gustoćom bale zahvaljujući inovativnoj CLAAS tehnologiji. 👍Balirajte sijeno, slamu ili silažnu masu samo nekoliko klikova zahvaljujući pametnom upravljačkom terminalu. 👍Novi sustav podmazivanja lanca za dulji vijek trajanja pogonskog lanca. 👍Savršeno i ravnomjerno...
Iako se u Srbiji krompir često doživljava kao ”skromna“ kultura, reč je o biljci od globalnog značaja, koja se nalazi među pet najzastupljenijih u svetu. Dok Evropa dominira u preradi i inovacijama, domaća proizvodnja i sorte pokazuju potencijal koji još uvek nije dovoljno iskorišćen. Nedavno osnova...
U Topličkom kraju počinje berba višanja. Za razliku od prošle godine, kvalitet roda je bolji, a početna cena je dvostruko viša. Radmilo Paunović iz Novog sela kod Prokuplja 40 godina uzgaja višnje. Za razliku od mnogih odoleo je turbulentnom tržištu prethodne decenije, kada je cena bila ispod svake...
Nikada nije bilo da su orasi skuplji od lešnika, već obrnuto. Kilogram oraha na najprometnijoj Futoškoj pijaci u Novom Sadu prodaje se za 1.000 dinara, ali ih ima i za 1.600 dinara, dok je kilogram lešnika 800 i 900 dinara. Stručnjaci kažu da je do skoka cene oraha došlo jer lešnika ima više, pošto...
Današnji 14. travnja obilježava se kao Dan zaštićenih hrvatskih autohtonih proizvoda. Odluku o tome donio je Hrvatski sabor u spomen na 14. travnja 2015. godine kada je naziv Krčki pršut registriran u Europskoj uniji kao zaštićena oznaka zemljopisnog podrijetla. Danas Hrvatska, na razini Europske un...
Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u industriju vertikalnih farmi sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje. Spisak sunovrata proizvođača vertikalnih farmi je podugačak. ”iFarm“, startap sa...
That_Miodrag
pre 2 godine
Vertikalne farme imaju smisla za ljude koji žive u ogromnim gradovima (mnogo većim od Helsinkija, kineski i gradovi u SAD) koji nemaju nigde ništa Više [+]
Prevelika globalna proizvodnja lavande poslednjih godina oborila je cene ulja koje se koristi u kozmetičkoj industriji. A bugarske destilerije sada strahuju da će novi propisi EU dodatno ugroziti njihovo poslovanje. Ova balkanska članica EU, poznata inače po proizvodnji ružinog ulja, u poslednje tri...
Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu otkrili su da virus ptičijeg gripa može da inficira konje bez izazivanja simptoma, što stvara strah da bi mogao neprimećeno da se širi. Kako je objavio "Skaj njuz", naučnici su pronašli antitela na ovaj virus u krvnim uzorcima konja koji žive u Mongoliji. Rezultat...
Vinsko druženje kod Vučinića Na Plešivici tridesetak kilometara od Zagreba na OPG-u Zdenka Vučinića, Udruga Portugizac, organizirala je vinsko druženje u povodu početka berbe portugizca. Okupili su se vinari i novinari, trgovci i drugi uvanici koje su najprije pozdravili predsjednik i tajnik Udruge...
Simptomi pegavosti lista (Blumeriella jaapii) i monilioze (Monilinia laxa) u zasadu višnje! Reagujte na vreme i sprečite dalje širenje bolesti primenom fungicida!
