Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Ako voliš sok od zove stavi ❤️ Recept za sok od zove (sirup) Sastojci: • 20 cvetova zove (sveži, neoštećeni) • 2 l vode • 2 limuna (oprana, isečena na kolutove) • 1,5 kg šećera • 1 kesica limuntusa (ili 1 ravna supena kašika – oko 10 g) ⸻ Priprema: 1. Cvetove zove lagano operi pod mlazom vode (ili i...
Oko 70% slatke vode koju ljudi koriste odlazi na poljoprivredu. Madani je rekao: "Milijuni poljoprivrednika pokušavaju uzgojiti više hrane iz smanjujućih, zagađenih ili nestajućih izvora vode. Vodni bankrot u Indiji ili Pakistanu, na primjer, također znači utjecaj na izvoz riže u mnoga mjesta diljem...
Đuro Japaric
pre 3 dana
Samo primitivni Hrvati i primitivnoj hrvatskoj poljoprivredi troše vrlo malo vode , a i smještaj veći vodotoka je nepovoljan , sjever Drava , jug Više [+]
Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u industriju vertikalnih farmi sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje. Spisak sunovrata proizvođača vertikalnih farmi je podugačak. ”iFarm“, startap sa...
That_Miodrag
pre 2 godine
Vertikalne farme imaju smisla za ljude koji žive u ogromnim gradovima (mnogo većim od Helsinkija, kineski i gradovi u SAD) koji nemaju nigde ništa Više [+]
U Kastvu - gradu na brdu između Rijeke i Opatije - u petak, 6. listopada, održano je 12. tradicionalno nacionalno okupljanje stručne, znanstvene i proizvođačke zajednice na temu sigurnosti i kakvoće pčelinjih proizvoda, ove godine na temu Propolis i zdravlje. Sljedećeg dana, u subotu, održana je pet...
👉Cijene ulaznica za ovogodišnji Proljetni sajam i dalje će biti niže od većine sajmova u regiji. Jednodnevna ulaznica za odrasle osobe (iznad 15 godina) iznosi 6€, jednodnevna ulaznica za djecu (od 7 do 15 godina) iznosi 5€, jednodnevna ulaznica za umirovljenike i osobe s invaliditetom (uz predočen...
Početak proleća praćen smenom obilnih kiša i visokih temperatura, smanjiće knjaževačkim pčelarima prvi prinos bagremovog meda u dolini Timoka. Ove godine stručnjaci pčelarima preporučuju da pravovremeno reaguju na promene u cvetanju biljaka kako bi na najbolji način iskoristili celokupnu pčelarsku s...
Početna cena otkupa maline biće 250 dinara po kilogramu, a razmer dobiti proizvođača i hladnjačara biće u odnosu 60 prema 40 odsto od prosečne izvozne cene u korist proizvođača. To je usaglašeno na današnjem sastanku u vladi ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića sa malinarima i hladnjačarima...
Poslednje dve godine šumske gljive nisu imale uobičajen rod, ali država svake godine izgubi 20 miliona evra, jer sakupljanje šumskih plodova ne prati adekvatna zakonska regulativa, ocenjuju gljivari. Iz Mikološko gljivarskog saveza poručuju da se u ovoj oblasti mora uvesti red i kontrola, kako ovaj...
U Topličkom kraju počinje berba višanja. Za razliku od prošle godine, kvalitet roda je bolji, a početna cena je dvostruko viša. Radmilo Paunović iz Novog sela kod Prokuplja 40 godina uzgaja višnje. Za razliku od mnogih odoleo je turbulentnom tržištu prethodne decenije, kada je cena bila ispod svake...
Beogradska otvorena škola (BOŠ) je novi nacionalni EU Resurs centar za civilno društvo (EUNRC) u periodu od 2023. do 2026. godine. EUNRC je mesto podrške za predstavnike civilnog društva koji rade na približavanju Srbije Evropskoj uniji. Ovaj resurs centar će pomagati rast i razvoj organizacija i ne...
Prilika za dobru zaradu ako se odlučite za uzgajanje biljaka jeste ren - tvrde oni koji su se usudili da pokrenu proizvodnju i prodaju. Od same biljke, koja inače izgledom podseća na običan korov, može da se zaradi za pristojan život, ali zapravo prava prilika za zaradu jeste u gotovim proizvodima o...
I dalje je Kalcijum potrebniji biljkama nego ikad? Berba paprika intenzivno traje kao i svakodnevne visoke temperature koje blokiraju usvajanje kalcijuma. Na zelenim plodovima koji ostaju za narednu berbu postoji mogućnost pojave truleži vrha ploda paprike kao posledica nedovoljne obezbeđenosti vodo...
