Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Završen je sastanak u Staroj Pazovi poljoprivrednika koji protestuju. Na sastanku je uživo obavljen telefonski razgovor sa predsednicom Vlade Republike Srbije Anom Brnabić, gde je preneta povećana tenzija među poljoprivrednicima, što je dovelo do poziva za sastanak sutra u 12h, saopštila su Ujedinje...
Da li ste znali za ovaj recept? -Potočarka -Vrhovi mlade Koprive -Dve vrste Divljeg luka -Cvetovi Jagorčevine, Ljubičice, i Plućnjaka. -Sirće Trnjine, maslinovo ulje, so Biljke očistiti i oprati. Koprivu kratko popariti i iseckati. Poročarku iseći na željenu veličinu, divlji luk sitno iseckati. Sve...
U Turističkoj organizaciji Srbije danas su uručene pločice restoranima koji su uvršteni u Mišlen (Michelin) Vodič za Beograd za 2023. godinu. Čuvene Mišlen pločice preuzeli su vlasnici i šefovi kuhinja 17 restorana, a ovo priznanje gostima tih ugostiteljskih objekata je pokazatelj kvaliteta, raznoli...
Tunel dingač Pola stoljeća tunela Dingač: simbol pelješke upornosti i vrhunskih vina Od kozjih staza do svjetski poznatog vina - tunel dug samo 400 metara skratio je put vinogradarima i vinarima Potomja i postao turistička atrakcija Bila je subota, 29. studenog, kada je prije 50 godina u sjeni brda...
Krpelj, treći po redu koji sam u poslednjih sedam dana skinula sa moje mačke... 😒
Motorama d.o.o. ima više od 50 godina iskustva u prodaji te servisiranju uređaja i alata za održavanje zelenih površina. Cramer: robotske kosilice i revolucionarni baterijski uređaji za profesionalne vrtlare i hortikulturu, dizajnirani u Švedskoj i pokretani inteligencijom! Punokrvne performanse za...
Srpski autonomni traktor AgAR, nastao u saradnji kompanije COMING i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zabeležio je veliki uspeh na jednom od najprestižnijih svetских sajmova poljoprivredne mehanizacije – AGRITECHNICA u Hanoveru. Ovaj inovativni robot ušao je u finale za nagradu Robotic Tracto...
Da li ste znali da su za neke od značajnih inovacija u poljoprivredi zaslužne žene? 💡 Njihove vizije unapredile su poljoprivredne prakse, bilo da je reč o održivosti, tehnologiji ili biodinamici. Harijet Vilijams Rasel, Rejčel Karson i Marija Tun su samo neke od žena koje su svojim znanjem, iskustv...
Početna cena otkupa maline biće 250 dinara po kilogramu, a razmer dobiti proizvođača i hladnjačara biće u odnosu 60 prema 40 odsto od prosečne izvozne cene u korist proizvođača. To je usaglašeno na današnjem sastanku u vladi ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića sa malinarima i hladnjačarima...
Nacionalna Asocijacija za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika i lokalni inicijatori iz Kolubarskog okruga pozivaju zainteresovane na javni dijalog povodom formiranja prvog biodistrikta u Srbiji – Biodistrikta Kolubara koji će se održati 15. maja, od 12 do 15 časova na “Ranču Sretenovića” - u...
Međunarodni festival pršuta Drniš Drnišani i turisti okupit će se 29. i 30. kolovoza na Trgu Poljane u središtu grada na osmom izdanju Međunarodnog festivala pršuta Drniš 2025. Nudit će se i proizvodi poput pancete, pečenice, sira, kruha ispod peke, maslinovog ulja i vina Na središnjoj pozornici nas...
