Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Maj je period kada se vrane gnezde i podižu mlade, a nije redak slučaj da građani dožive neprijatno iskustvo - agresivni napad vrana. Najbolji način da se ljudi zaštite jeste da izbegavaju mesta gde se nalaze gnezda vrana ili, ako se nađu u blizini, da se što pre udalje iz zone gnezda. Sive vrane su...
U Vranju je otvoren Regionalni inovacioni startap centar, koji će služiti kao prostor za razvoj ideja i povezivanje obrazovanja, privrede i nauke. Ministar nauke Bela Balint istakao je da centar treba da podstakne mlade i preduzetnike da veruju u svoje projekte, dok je gradonačelnik Slobodan Milenko...
ZAŠTO LOVCI ODBIJAJU UBIJATI DIVLJE SVINJE U BARANJI, pitaju na FB stranici "Psi laju, a karavane prolaze" Kada je početkom srpnja ministar poljoprivrede David Vlajčić (Domovinski pokret) naredio da se ubije sve domaće svinje u općini Jagodnjak zbog pojave afričke svinjske kuge (ASK) na dva gospodar...
Goran Vizintin
pre 5 meseci
Nedopustivo je, bez obzira na Africku svinjsku kugu ili ne, da krda divljih svinja unistavaju usjeve, vinograde, sume ... A da lovci jos limitiraju Više [+]
Još jedna isporuka - iz KITE DOO poslovne jedinice u Sremskoj Mitrovici. I ovog puta se radi o trenutno najsnažnijem modelu popularne 6M serije John Deere traktora - modelu John Deere 6195M. Shvaćeno je da su za uspeh u poslovanju John Deere mašine neizbežne, što pokazuje i mudra odluka porodice Šiv...
🏅 ZLATNA MEDALJA na 92. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu! 🏅 LOVOL1654 premijerno je predstavljen u Srbiji - i odmah ovenčan zlatom! Ponosni smo što iz godine u godinu pomeramo granice i donosimo inovacije na domaće tržište, uvek misleći na najbolje rešenje za potrebe naših poljoprivrednika. Ovo...
Kulinarska elita dolazi u Zagreb Predstavljena suradnja METRO-a, HKS-a i Zagrebačkog Velesajma Na konferenciji za medije održanoj u METRO centru Jankomir u Zagrebu predstavljena je suradnja tvrtke METRO Hrvatska, Hrvatskog kuharskog saveza i Zagrebačkog velesajma, kojom se najavljuje bogat međunarod...
Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazani su prema stanju na dan 23. maja 2023. godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 3.755 hilj. tona, št...
Zbog neobično visokih temperatura, umesto da krenu u fazu mirovanja, neke voćne vrste ponovo su procvetale tokom jeseni, a Milorad Jocković iz PSSS Šabac savetuje voćarima da orežu biljke tokom zimske rezidbe, ali i da obave redovno jesenje đubrenje sa što manje azota, kako ne bi došlo do smanjenih...
U šljivicima valjevskog kraja počela je rezidba, a stručnjaci poručuju da je ove godine posebno važna, jer je prethodna sezona bila slabo rodna, pa stabla sada imaju izuzetno mnogo cvetnih pupoljaka. Procene pokazuju da će više od polovine rodnih grančica morati da se ukloni kako bi se obezbedilo pr...
Velika temperaturna odstupanja u siječnju imaju različite učinke na ozimine, pokazuje posljednje izdanje biltena JRC MARS za praćenje usjeva u Europi. U mnogim dijelovima sjeverne Europe početkom godine je bilo izrazito hladno što je negativno utjecalo na ozime usjeve posebno u Danskoj i regiji Balt...
Učenici Mlekarske škole u školskoj radionici proizvode pirotski kačkavalj, jogurt i sireve, a redovni su i na svim takmičenjima širom Srbije..
Da čak 98% građana Hrvatske pere voće i povrće prije konzumacije, i većina njih ne koristi prijenosne hladnjake ili termo vrećice za zamrznutu (86 %) i/ili hranu iz hladnjaka (93 %), iznenadilo je istraživače Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH). Naime, danas su predstavljeni rezultati...
