Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Na području Južnog Banata najviše proizvođača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja nalazi se u Bavaništu. Oni se uveliko pripremaju za sledeću sezonu. Priprema se rasad, ugovaraju količine sa otkupljivačima i ispituju kretanja na tržištu kako bi se preusmerila proizvodnja na vrste koje se trenut...
Ritopek, poznat po proizvodnji trešanja, ove godine beleži značajan pad prinosa zbog mraza i nedostatka pčela tokom perioda cvetanja. U voćnjaku Zlatka Ignjatovića, prinos sorte burlat biće svega oko 10–15% u odnosu na očekivani. Sitni plodovi, koji nisu uspešno oplođeni zbog hladnog i kišovitog vre...
Susam (Sesamum indicum L.) i njegovo gajenje. Upotrebna vrednost. Susam se gaji za proizvodnju kvalitetnog ulja koje se u kulinarstvu smatra najboljim po ukusu i aromi. Primenjuje se pri izradi margarina i u konzervisanju hrane. Hladnim presovanjem semena dobije se ulje svetle boje. Ne fermentira, o...
Pozivamo Vas da posetite izložbeni prostor kompanije KITE DOO tokom 18. Zimskog seminara farmera, koji se održava od 22. januara do 28. januara u hotelu “Omorika”, na Tari. Predstavnici kompanije KITE DOO, sektora “Mehanizacija”, “Agronomija”, “Tehnologije Precizne Poljoprivrede – P.A.T. “, “Rezervn...
Poljoprivreda postaje sve veći izazov. Troškovi rastu, a zemljište traži pažnju. 👉 3E koncept pomaže da bolje iskoristiš resurse, povećaš prinos i sačuvaš njivu za budućnost. Evo kako da uz manje ulaganja postigneš više. 👇
Multispektralno snimanje dronom 🛰 Pravo je vrijeme za monitoring ozimih kultura, a što sve možemo utvrditi ❓️ ✔️ Sklop bilja, rad sijaćih i navigacijskih sustava ✔️ Pojave bolesti i štetnika ✔️ Potrebe biljke za dušikom - varijabilne mape za prihranu ✔️ Zakorovljenost - mape za sekcijsku primjenu V...
Azijska gusenica, poznata i pod nazivom šimširov moljac pojavila se ovih tropskih dana u Beranama, a verovatno i u drugim gradovima na severu Crne Gore, objavila je RTCG Poljoprivredni stručnjaci i inženjeri su zbog toga uputili upozorenje građanima koji u svojim vrtovima i baštama imaju šimšire, da...
U Srbiji je na snazi zabrana izvoza suncokretovog ulja, tvrde proizvođači suncokreta, ali izgleda da je mera neformalna, pošto Vlada nije donela nikakvu uredbu o zabrani. I dok ratari tvrde da će ova mera uticati na cenu sirovine, agroanalitičari poručuju da naša zemlja ima dovoljno ulja, pa zabranu...
Na padinama kraj Takova, Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije organizovao je prvi Dan polja regenerativne poljoprivrede u voćarstvu, posvećen zdravlju zemljišta i održivim praksama. Domaćin događaja bila je zadruga Takovo Berry, poznata po uzgoju visokožbunaste borovnice. Skup je okupio poljo...
I komšije imaju problem sa smanjenjem broja muznih krava. U poslednje tri godine Crna Gora je ostala bez 10.000 krava muzara, pokazuju statistički podaci prema kojima je u prošloj godini smanjen ukupan broj goveda i ovaca i svinja. Pre tri godine, 2020., u Crnoj Gori je evidentirano 54.173 krava muz...
