Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA “SIVAC“ potvrđuje da su za uspešno poslovanje John Deere mašine neizbežne, tako da se drugu godinu za redom, posle John Deere traktora 6155M, odlučuju za još jedan John Deere traktor i to za isti model 6155M, model iz najprodavanije serije John Deere traktora ikad na tržištu S...
Evo jedan detalj iz Švicarske. Na slici je seosko groblje u regiji Emmental. Nije li zanimljivo da bogati švicarci imaju puno skromnija grobna mjesta od nas, koji smo bitno manjih prihoda?
Stručnjaci jagode svake godine stavljaju na prvo mesto liste voća sa najviše pesticida. Prema rečima prof. dr Jasminke Milivojević sa Katedre za voćarstvo BG Poljoprivrednog fakulteta, jagoda se navodi kao vrsta sa najvećim rizikom po pitanju ostataka pesticida u slučaju nesavesne primene preparata...
Koliko maslinovog ulja po glavi stanovnika se konzumira u Hrvatskoj, u kojim njezinim dijelovima najviše, kako je potrošnja izgledala prije deset godina, tko ga najviše troši, ali i kakva mu je budućnost... neka su od pitanja na koje smo danas dobili odgovore, na drugom danu 26. Noćnjaka koji se odr...
Domaći povrtari se umesto razvoja plasteničke proizvodnje i prodaje ranog povrća na pijaci okreću gajenju na otvorenom. Veće površine im obezbeđuju saradnju sa marketima. Ono čemu srpski proizvođači povrća treba da teže je da procentualno i srazmerno našoj površini sustignu EU pokazatelje. ”Na 4% uk...
Pozdrav svim od društva poniženim seljacima !!!,stočari u R.Srpskoj su suočeni sa izuzetno visokim cijenama veterinarskih usluga naročito u smislu provođena zdravstvenih mjera da bi mogli ostvariti podsticaje u šta spadaju obilježavanje životinja ,uzorkovanje i analiza krvi na zarazne bolesti.Proble...
Situacija u Srbiji u oblasti lekovitog i aromatičnog bilja čini se da ne prati svetske trendove. Uzgajanje postaje sve teže, propisi i zahtevi su prestrogi, a razumevanje za situaciju na terenu izostaje, kao i novčana pomoć. ”Imamo dozvole za sakupljanje, ali pored te dozvole moramo da imamo i dozvo...
Ako voliš sok od zove stavi ❤️ Recept za sok od zove (sirup) Sastojci: • 20 cvetova zove (sveži, neoštećeni) • 2 l vode • 2 limuna (oprana, isečena na kolutove) • 1,5 kg šećera • 1 kesica limuntusa (ili 1 ravna supena kašika – oko 10 g) ⸻ Priprema: 1. Cvetove zove lagano operi pod mlazom vode (ili i...
Jednostavan tov ovaca bez velikog predznanja, međudržavni izvozni ugovori sa zemljama Bliskog istoka i subvencije doprinele su da se ovčarstvo sada bolje razvija nego druge grane stočarstva. Od naredne godine ovčari će dobijati 10.000 dinara za glavni matični zapat po grlu, a ove godine podsticaj je...
U okolini Bačkog Monoštora veliki broj ptica je stradao u mrežama koje su postavljanje u voćnjaku 🍒🍑🍎 🐦⬛🐦 👮 Slučaj je prijavljen policiji iz Sombora i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode čiji službenici su istog dana izašli na teren. Postoje brojni načini da se ptice odvrate od posećivanj...
Predstojećg vikenda, 12. i 13. oktobra, u Beogradu će biti održana 18. izložba autohtonih sireva Balkana, Balkan Cheese Festival. Svoje sireve i delikatese koji se uparuju sa sirevima izložiće oko 50 izlagača iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Francuske, Švajcarske, Italije i Holandije. Posetioci će na...
Ni nakon godinu dana od kako je u atarima sela Nakova kod Kikinde stradalo preko 1.000 ptica, ovaj slučaj najmasovnijeg trovanja ptica u Evropi ne samo da nije dobio sudski epilog, već je javnost uskraćena i za saznanja o rezultatima analiza uginuća i istrage. Kao logična posledica nekažnjavanja ova...
