Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
ČETVRTA OD 5 ISPORUKA U ISTOM DANU U REGION SREMA I ČETVRTI od 5 traktora najpopulanijeg proizođača poljoprivredne mehanizacije na svetu, kompanije John Deere, isporučenih u istom danu u region Srema, je od sad u vlasništvu jedne dame - Ivane Miličević. Poljoprivredno gazdinstvo Ivane Miličević iz K...
Od 1960. godine do 2012. na području centralne Srbije i Vojvodine smanjena je površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 1,493 miliona hektara, bez površine koje su zauzeli autoputevi, napominje profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić. Poljoprivredno zemljište je, prema n...
Selo Stave kod Valjeva danas je bilo domaćim manifestacija „Dani kupine“, koja se svake godine održava poslednje nedelje u julu i okuplja veliki broj posetilaca kako iz okolnih sela, tako i iz Valjeva i Kolubarskog okruga. Meštani sela Stave i posetioci i ove godine imali su priliku da se upoznaju s...
U moru ne baš ugodnih vijesti, ja ću se usuditi objaviti nešto lijepo... Možda kome dobro dođe. Nedjeljno jutro početkom lipnja, divan dan, nit' hladan nit' topao. Krećem s grupom umirovljenika s Kastva prema Učki. Riječ je o aktivnim starijim osobama, punim dobre volje, entuzijazma i pozitive. Stiž...
Zainteresovanost mladih ljudi u Srbiji za bavljenje poljoprivredom varira i zavisi od različitih faktora, uključujući ekonomske prilike, podršku države, dostupnost resursa, i percepciju poljoprivrede kao profesije. Diplomirani inženjer agroekonomije Dragan Kovačević kaže da poljoprivreda može biti n...
I opet isporuka John Deere traktora čuvene serije 6M i ponovo u Bačku! Porodično gazdinstvo Curaković iz Srbobrana, opredelilo se za vrhunsku mašinu iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO, a u pitanju je traktor iz najprodavanije serije John Deere traktora ikad na tržištu Srbije – serije 6...
PETA OD PET ISPORUKA U ISTOM DANU U REGION SREMA I na kraju izuzetno uzbudljivog dana u poslovnoj jedinici kompanije KITE DOO u Sremskoj Mitrovici, isporučen je u region Srema i PETI od 5 John Deere traktora toga dana i to u gazdinstvo još jedne dame, Dragane Vuković iz Dobanovaca. U skladu sa težnj...
Pre sedam godina u mačvanskom selu Bogatić bilo je tek nekoliko romanovskih ovaca, a danas farma broji više od stotinu odraslih grla. Jagnjad se prodaje unapred, a većinu poslova vlasnici obavljaju sami – od ishrane i jagnjenja, do vakcinacije i prodaje. Romanovska rasa traži više pažnje, jer jedna...
Beograd će 8. februara biti vinska prestonica regiona kada se na Grand Tastingu u hotelu Metropol Palace okupi 50 najboljih vinarija sa područja bivše Jugoslavije. Ovaj jedinstveni vinski salon posvećen najboljim vinima regiona tradicionalno privlači veliku pažnju profesionalaca i ljubitelja vina, k...
Vinogradi u Lici i Gorskom kotaru - jedan je od prijedloga kojega je iznjedrio projekt "Crovizone - prilagodba vinogradarskih zona RH klimatskim promjenama", a o čemu je danas bilo riječi na završnoj konferenciji održanoj na Ekonomskom fakultetu u Osijeku. "Potvrdili smo prisutnost klimatskih promje...
Prinos višnje na teritoriji Timočke Krajine je u većini zasada prepolovljen, a na nekim parcelama mraz je odneo čak 80% roda. U zasadima koji nisu redovno tretirani zabeleženo je prisustvo biljnih vaši, kao i štete na plodovima izazvane napadom višnjinog surlaša. Pored štetočina uočeni su simptomi m...
Hrvatska bi zbog suše mogla ostati bez šećera, nakon što je na istoku zemlje, gde je najveća proizvodnja, uništeno je više od 80 posto roda, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede ove zeemlje i najavilo da će tražiti pomoć iz Brisela. U saopštenju se dodaje da se na istoku zemlje proizvodi 85 posto...
