Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Podaci Ministarstva poljoprivrede, na osnovu dostavljenih godišnjih izveštaja registrovanih proizvođača, pokazuju da se godišnja proizvodnja rakije od voća kreće oko 27 miliona litara. Ipak, procene su da godišnje imamo oko 50 miliona rakije jer veliki broj građana, skoro svako domaćinstvo, za svoje...
Svjetski centar pušipela U Štrigovi otvoren je Svjetski centar pušipela koji je posvećen vinima, ljudima i krajoliku gornjeg Međimurja. Štrigova, dom vina i svetog Jeronima, spoj je tradicije. Nakon vidikovca na Mađerkinom bregu, Štrigova sada ima i Svjetski centar pušipela, Vinari i vinogradari, ok...
Evo prilike za nove tvrtke i projekte. Sajam #Macfrut održati će se od 8 do 10.05. u gradu Rimini u Italiji Link za registraciju: https://www.cesenalab.it/macfrut-2024/ Website sajma: https://www.macfrut.com/en/
👉 Replay Tool - Profesionalni Alati i Dodatna Oprema 🔹 distribucija visokotlačnih perača renomiranih brendova Kraenzle i Clena 🔹 savršena rješenja za čišćenje u poljoprivredi, industriji i građevinarstvu te garantiraju maksimalnu učinkovitost i dugotrajnost 🔹 vrhunska kvaliteta i podrška 👉 Posj...
Da li ste znali za ovaj recept? -Potočarka -Vrhovi mlade Koprive -Dve vrste Divljeg luka -Cvetovi Jagorčevine, Ljubičice, i Plućnjaka. -Sirće Trnjine, maslinovo ulje, so Biljke očistiti i oprati. Koprivu kratko popariti i iseckati. Poročarku iseći na željenu veličinu, divlji luk sitno iseckati. Sve...
U Japanu je zvanično potvrđeno da je registrovano prvo cvetanje japanske trešnje, sakure, omiljenog cveta u Zemlji izlazećeg sunca. Službenici Japanske meteorološke agencije (JMA) pažljivo su kontrolisali proces vegetacije ovog omiljenog japanskog drveta u tokijskom svetilištu Jasukuni i objavili da...
Raspevani mužjak modrovoljke jedna retka i zaštićena vrsta ptica pevačica #RuralFoto #životinje
I gospodin Svetozar Krunić iz Višnjevca se odlučio za mašinu iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO i to iz popularnog TURF programa John Deere mašina za održavanje travnatih površina, a u pitanju je John Deere traktorska kosačica i to model X107! John Deere serija X100 je najjednostavniji...
Berba grožđa u Šumadiji mogla bi da počne već za nedelju dana, dok su u okolini Trstenika sortu kardinal počeli da beru još u drugoj polovini jula. Klimatski faktori pomerili su vreme berbe za sedam do 14 dana u odnosu na višegodišnji prosek, jer je minulog proleća i vegetacija počela osetno ranije....
Uprkos apelima da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila 1.200.000 ha oranica. Srbija ima 4.075.000 hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se tri i po miliona hektara...
Evropska unija mora da obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. i sve narušene ekosisteme do 2050. godine, navodi se u novom zakonu koji je juče usvojio Evropski parlament. "Cilj zakona EU o obnovi prirode o kojem je postignut dogovor sa državama članicama jeste da se obnove nar...
Rezidba na rod crne ribizle obavlja se u periodu dubokog (biološkog) mirovanja, od jeseni do početka proleća. Ribizla stvara razgranat žbun, sa mnogobrojnim granama koje stare, te ako se ne orezuje, onda je izbijanje novih grana svedeno na minimum. Takvi žbunovi brzo stare, njihova produktivnost je...
