Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Ocjenjivanje frankovke Između 23 hrvatske frankovke prva je Borgonja Rožoljo 2019. vinarije Agapito iz Marčenegle pokraj Buzeta. Od Dunava do Sutle pa pokraj Save te od Drave do Mirne vinogradi su i vinarije iz kojih su stigli hrvatski uzorci na veliko ocjenjivanje frankovki u zagrebačkom Wine & Fri...
Gornji Milanovac je od 2016. godine trasiran na tri pravca strateškog razvoja, privreda, turizam i poljoprivreda, kaže predsednik ove opštine Dejan Kovačević. ”Mi jesmo pioniri seoskog turizma i uspeli smo da održimo kontinuitet jer od svih opština pojedinačno imamo najviše registrovanih turističkih...
Već mesecima u Srbiji kukuruz je skuplji od pšenice iako je na međunarodnom tržištu drugačije, uobičajeno, odnosno obrnuto. Iako bi trebalo da međunarodno tržište funkcioniše po principu spojenih sudova, to prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina sada nije slučaj. Trenutno stanje nije video više...
Ekološki pokret ”Okvir života” iz Mionice privodi kraju šestomesečni projekat ”Građani za SDG 15.1”, čiji je cilj da se istraži šire područje Spomenika prirode ”Ribnica” u mioničkom selu Paštrić, kako bi se došlo do podataka o živom svetu, na osnovu kojih bi se predložilo proširenje ovog prirodnog d...
Počela je žetva ozime uljane repice, a prvi prinosi u proseku iznose oko 3,5 tone po hektaru, što je u skladu s očekivanjima. Ratar Saša Atanacković iz Turije navodi da je zadovoljan rodom i kvalitetom, ističući nisku vlagu zrna (7,5–8%). Na pojedinim parcelama prinos dostiže i četiri tone. Otkupna...
Platforma koja spaja vlasnike seoskih domaćinstava i turiste koji žele da uz aktivan odmor steknu i neku novu praktičnu veštinu. Na linku https://t.ly/fIvwl saznajte više, pogledajte ponudu seoskih domaćinstava, i besplatno se registrujte! Foto: Katun Ljeljenak
Snijeg je prekrio baranjske pa i vinograde vinarije Vina Belje. Uoči svetkovine sv. Vinka, zaštitara vinara i vinogradara, tradicionalnim običajem rezidbe, blagoslova i zalijevanja vinom, obilježena je Vinceška. Ove godine su se proslavi pridružile i baranjske buše, a sudjelovalo je gotovo tisuću go...
Damir Senjan
pre 2 godine
Gle ovo i kod Maje vise kobasice na trsekima, e bila bi fora da neko objavi sliku da poslije vincekovoga neko pokrao trsove u vinogeadu a kobasice Više [+]
Đuro Japaric
pre 2 godine
Ljepši dio u poljoprivrednim poslovima ! Samo ne vidim nesposobnu ministricu Vučković i nesposobnu Marijanu Petir da vide dio poslova u Više [+]
Sa prvim lepim danaim počeće setva prolećnih kultura na oko dva miliona hektara. Polovinu useva činiće kukuruz, a drugu suncokret, soja, šećerna repa, povrće. Prosečni direktni troškovi za setvu suncokreta su oko 550 evra po hektaru, a za kukuruz oko 600 evra po hektaru. Prema podacima zadružnih sav...
SUZBIJANJE KUKURUZNOG PLAMENCA (Ostrinia /Pyrausta/ nubilalis). I) Mlade gusenice se razvijaju na lišću, dok je ono još uvijeno u trubu i rupičasto ga oštećuju. Od pojave metlica mlade gusenice se na njima hrane. Kasnije, odraslije larve se kroz pazuh lista uvlače u stabljike. Otvori ubušenja su uoč...
Sunčano i toplo vreme često zbunjuje biljke, pa tako imamo trešnje i šljive koje cvetaju usred decembra, ali zbunjuje i životinje pa sve ređe imamo medvede i zmije koje upadaju u duboki zimski san. To potvrđuje i primer koji stiže sa Zlatibora kada su planinare iznenadili neobični gosti za ovo doba...
Ministri poljoprivrede 27 zemalja EU jednoglasno su 9. decembra usvojili set zaključaka o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici za period posle 2027. godine koja će, kako kažu, biti fokusirana na poljoprivrednike i ka konkurentnoj, otpornijoj na krize i održivoj poljoprivredi. Ministri poljoprivrede...
