Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Italija će zabraniti sintetičku hranu, rekao je italijanski ministar poljoprivrede Frančesko Lolobriđida na događaju koji su organizovali evropski konzervativci i reformisti, čime je postala prva zemlja na svetu koja je to učinila. U ponedeljak bi u Donjem domu parlamenta trebalo da se raspravlja o...
Prema rujanskom izdanju biltena JRC MARS, izgledi za prinos ljetnih usjeva pogoršali su se u srednjoj i istočnoj Europi, dok su se očekivanja prinosa u zapadnim regijama poboljšala. Više o tome uskoro...
Martin Jušta kupio Solaris U Zagrebu je predstavljena vinarija iz OPG-a Martina Jušta. Početkom 2001. Jušta je kupio 1500 trsova pretežito sorte škrlet na području Budrovac-Molvice u đurđevačkom kraju. Tijekom godina obnavljao je stari vinograd a 2017. zasadio nove loze u Čepelovcu i Belevinama među...
U opštini Žitorađa na inicijativu meštana sela Samarinovac, 2015. godine u saradnji sa lokalnom samoupravom pokrenut je projekat elektrifikacije polja. Elektrifikovano je 600 hektara. Danas, hektar vredi kao negde kuća - 30.000 evra. Zato meštani kažu da danas žive u Sanmarinovcu. Markovići baštine...
Kiše tokom proteklih nedelja su uslovile intezivan rast svih biljnih kultura i povoljno uticale na vlažnost zemljišta. Međutim, treba obratiti pažnju jer mnogo vode i nešto više temperature mogu dovesti do zaražavanja useva biljnim bolestima. Prema rečima stručnjaka, najugroženija od svih useva je s...
U Srbiju će, kao i proteklih godina, i u 2024. moći da se uveze 2,5 miliona litara vina bez uvoznih troškova, objavila je Uprava carina. Reč je o kvoti za uvoz vina sa preferencijalnim poreklom iz EU, a ova odluka objavljena je u Službenom glasniku. Uvoznici će moći da uvezu vina iz dve cenovne kate...
U 6. epizodi serijala #TalentiEUregija predstavljamo priču o Gabrijeli Hrženjak, međunarodno poznatoj sopranistici iz Vinice u Hrvatskom zagorju. Kao i mnogi renomirani hrvatski muzičari, školovala se u varaždinskoj Muzičkoj školi, odakle je putovala u Sloveniju, Italiju, pa čak i Slovačku, ali se u...
Za deceniju funkcionisanja Agencije za restituciju i 16 godina restitucije u Srbiji, vraćeno je 89.700 hektara poljoprivrednog zemljišta, ne računajući 29.000 hektara koji su ponovo pripali crkvi, kao i 32.000 hektara šuma i oko 712.000 objekata – stanova, zgrada, poslovnog prostora. Direktor Agenci...
Nakon nekoliko godina lošijeg vremena, 8. Deer & Bike konačno je dočekao idealnu vremensku prognozu za obilazak prirodnih ljepota Baranje. Sunčanih 21 stupanj, južni vjetar i oblaci kao iz špice Simpsona, oduševili su sedamdesetak biciklista iz raznih dijelova Slavonije, ali i šire. Biciklijada je s...
Ako odlučite da studirate pravo, nije neophodno da otvarate advokatsku kancelariju u prestonici. Možete ostati na imanju i razvijati kulinarske i turističke veštine uz domaće proizvode i vrhunska vina. Između prava i poljoprivrede, Dorjan je izabrao ovo drugo. U 7. epizodi serijala #TalentiEUregija...
Turski šafran upisan je u registar zaštićenih oznaka izvornosti. Jeste li znali da se njegovi cvjetovi ručno beru rano ujutro, dok su još u pupoljku. To čuva esencijalna ulja biljke koja određuju količinu šafranala (fitokemikalija u ovoj biljci). Za dobivanje vrhunskog šafrana, vješti i iskusni radn...
U pogledu cena ratarskih kultura, na Savetovanju agronoma i poljoprivrednika, koji se ove sedmice održava na Zlatiboru u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, rečeno je da neće biti povećanja, naprotiv, ima izgleda da one budu i niže, doduše neznatno. ”Svetski godišnji bilan...
