Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Na području Jablaničkog okruga voće se gaji na oko osam hiljada hektara. Najzastupljenije su višnja i šljiva. Posle prolećnih 20 stepeni sredinom januara, sneg i nešto niže temperature ovih dana dobrodošle su svim voćarskim kulturama jer su zaustavile vegetaciju. Malo je padavina bilo ove zime, a u...
Privredna komora Vojvodine potpisala je partnerski ugovor sa Osječko-baranjskom županijom za realizaciju evropskog projekta koji za cilj ima unapređenje zanatske proizvodnje sira. Privredna komora Vojvodine ovim ugovorom obavezuje se da realizuje program unapređenja proizvodnje sira u okviru program...
Koliko maslinovog ulja po glavi stanovnika se konzumira u Hrvatskoj, u kojim njezinim dijelovima najviše, kako je potrošnja izgledala prije deset godina, tko ga najviše troši, ali i kakva mu je budućnost... neka su od pitanja na koje smo danas dobili odgovore, na drugom danu 26. Noćnjaka koji se odr...
Predstavnici kompanije KITE DOO, menadžer odeljenja "Tehnologije Precizne Poljoprivrede - .A.T.)" MsC Stanko Oparnica i menadžer odeljenja " KITE Tehnologije" MsC Nebojša Balać, su održali predavanje studentima master studija smera Precizna poljoprivreda. U fokusu edukacije su bili John Deere naviga...
Prirodni rezervat Zasavica - čuvar domaćih autohtonih rasa životinja, čuvar genetičkih resursa za buduća pokolenja.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u Srbiji se godišnje registruje oko 500 nesreća u kojima je jedan od učesnika bio traktor. Prosečno godišnje u tim nesrećama pogine 34 lica. U dane kada su intenzivni poljoprivredni radovi traktora je na putevima više, pa je u susretu sa njima dodatn...
Proglašenje 2024. za Međunarodnu godinu kamila ima za cilj jačanje svesti o značaju ovih životinja koje na više kontinenata predstavljaju i značajan ekonomski potencijal i uslov opstanka miliona porodica starosedelaca. Kako se navodi na sajtu Svetske organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), G...
Masovna pojava biljnih vaši iscrpljuje biljku i deformiše novi porast, a njihovo suzbijanje je sve teže i teže zbog ukidanja velikog broja aktivnih materija. Mi imamo rešenje - TALENT, insekticid novije generacije 🏆 Karakteristike insekticida TALENT: ✅Brzo delovanje na biljne vaši - već nakon 1h o...
Šljiva u različitim fazama cvetanja. Sada je vreme da blagovremeno reagujete i zaštitite je od monilioze..
Velika nestašica jaja u Sjedinjenim Američkim Državama dovela je do neobične vrste šverca na američko-meksičkoj granici. Naglo poskupljenje jaja podstaklo je neke koji redovno prelaze američku južnu granicu da kupuju jaja po nižim cenama u Meksiku i da ih krijumčare na sever. ”U protekla tri meseca...
Klimatske promene sve više utiču na ratarsku proizvodnju u Srbiji, a sve češći sušni periodi nameću potrebu za promenom setvene strukture i uvođenjem sistema za navodnjavanje. Poljoprivrednici prilagođavaju agrotehniku, biraju sorte kraće vegetacije, a gde god je moguće – uvode navodnjavanje. Prema...
Vlada je sektor svinjogojstva pomogla s 40 milijuna EUR-a rekao je premijer Andrej Plenković danas u Osijeku te dodao da danas imamo više svinja nego prije pojave afričke svinjske kuge!?
Vedran Stapić
pre 1 godinu
Nije nam jasno? 😊 Nas su nekad učili da je statistika točan skup netočnih podataka
