Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Specijalni rezervat prirode Uvac nadaleko je poznat kao prirodno stanište beloglavih supova. Mnogi od njih koji se izlegu kod Nove Varoši u prvim godinama svog života odlete daleko, ali se i vrate u domovinu. Jedan od njih je i Apolon čiji se povratak željno iščekuje. Iz Fondacije za zaštitu ptica g...
Prošla blaga zima, a sada topla jesen sa deficitom padavina, prouzrokovale su najezdu glodara na oranicama širom Vojvodine. Prekomerno razmnožavanje tih štetočina nije česta pojava, a poslednji put tolika brojnost miševa i voluharica i velika šteta koju su pričinili zabeležena je 2014. godine. Prepo...
Vreme je za špartače! Uradite pravu stvar, zamenite motike na vreme! U Mikronu, možete pronaći veliki izbor motika od prvoklasnog bor-manganskog čelika za Tupanjac, IMT i ostale špartače! Pored motika, nudimo vam i širok spektar S opruga i ostalih delova za špartače. Ovi delovi su od ključnog značaj...
U okolini Bačkog Monoštora veliki broj ptica je stradao u mrežama koje su postavljanje u voćnjaku 🍒🍑🍎 🐦⬛🐦 👮 Slučaj je prijavljen policiji iz Sombora i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode čiji službenici su istog dana izašli na teren. Postoje brojni načini da se ptice odvrate od posećivanj...
Sajam CroAGRO 2024 – Pripremite se za najvažniji poljoprivredni događaj godine! 👉 Radno vrijeme: 5. - 7. prosinca 2024.: 10:00 – 18:30, 8. prosinca 2024.: 10:00 – 17:00 👉 Cijene ulaznica: Jednokratni posjet: €5 Učenici, studenti i umirovljenici (jednokratno): €2 Za sve dane trajanja sajma: €10 Gru...
Sa prvim lepim danaim počeće setva prolećnih kultura na oko dva miliona hektara. Polovinu useva činiće kukuruz, a drugu suncokret, soja, šećerna repa, povrće. Prosečni direktni troškovi za setvu suncokreta su oko 550 evra po hektaru, a za kukuruz oko 600 evra po hektaru. Prema podacima zadružnih sav...
U Srbiji je lane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) posečeno 3,3 miliona kubika drveta, a najveći deo, 1,7 miliona kubika ili 52 odsto je upotrebljen kao ogrevno drvo. U državnim šumama i van šuma posečeno je oko 2,7 miliona metara kubnih drveta, a u privatnim šumama i van šuma o...
Par kadrova iz reziserske stolice #JunakSela, garantujem obara sve rekorde gledanosti ...
U Vranju se sakupljanjem puževa bave ljudi bez stalnog posla, stariji ili žrtve tranzicije. Kako kažu sakupljači, puževa ima posle kiše. Najaktivniji su ujutru od pet, pa tako do osam ili devet sati. Cena ovih koje sakupljamo pored puteva, u livadama i na njivama je 60 dinara po kilogramu. Ima i oni...
Rezervirajte 7., 8. i 9. lipanj za najveći sajam poljoprivredne mehanizacije i opreme u Hrvatskoj. 🤩 🚜 Još malo i s vama smo na dobro poznatoj lokaciji Sportskog aerodroma u Čepinu kod Osijeka. 🙌🏼 Mi smo nestrpljivi, a vi? 🤗🤘🏼
Lovrecu Velika zlatna medalja Na konferenciji za novinare u Čakovcu, Boris Erjavec, izvršni direktor Pomurskega sejma i Marjan Novak, predstavnik Pomurskega sejma u Hrvatskoj, predstavili su 62. Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrambene industrije AGRA, koji će se održati od 24. do 29. kolovoza...
