Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Da čak 98% građana Hrvatske pere voće i povrće prije konzumacije, i većina njih ne koristi prijenosne hladnjake ili termo vrećice za zamrznutu (86 %) i/ili hranu iz hladnjaka (93 %), iznenadilo je istraživače Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH). Naime, danas su predstavljeni rezultati...
ISKORISTITE DO 30. APRILA SUBVENCIJE ZA NABAVKU CISTERNI ZA NAVODNJAVANJE RENOMIRANOG BELGIJSKOG PROIZVOĐAČA - JOSKIN Potvrđuje se da nedostatak padavina i klimatske promena uzrokuju sve više poteškoća i da navodnjavanje postaje jedna od osnovnih mera kako bi se obezbedio prinos. PREUZMITE PUNU KONT...
Proizvodnja i prodaja ukrasnog bilja OPG Rešetar, Laduč kraj Zaprešića. Sadnice šimšira lat. Buxus sempervirens oblikovane šišanjem u tzv. "TOPIARY" forme: kugla, stožac, spirala, piramida, kugle na katove, kugla na štapu. Više info o našoj proizvodnji i načinu poslovanja na www.opgresetar.hr ili OP...
Na osnovu podataka Ministarstva poljoprivrede, proizvodnja jakih alkoholnih pića u 2023. godini dostigla je 36,2 miliona litara, što je povećanje od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 61 odsto u odnosu na 2017. od kada je počela registracija proizvođača po novom Zakonu o jakim alkoholni...
Šećerna repa, kao kraljica ratarskih kultura, zahteva i dodatnu brigu o njoj, a to dodatno ulaganje će se kasnije vratiti kroz povećan prinos. Synergy Crop je inovativni biostimulator prirodnog porekla, koji omogućava da vaš usev bude snažan i zdrav, upros izazovnim vremenskim prilikama. ☀️🌩🌬✨💪 ✅...
Novac namenjen za subvencije poljoprivrednicima odlazi, ko zna gde. I ko zna kako. Uglavnom od obećanih subvencija ni traga, ni glasa. Mali broj srećnika koji je dobio nešto novca – stidljivo je započeo setvene radove. Ostali ništa! Ovo je navedeno u saopštenju koje potpisuju udruženja ”Pančevački r...
Posjetili smo Ankicu Ursić Molnar iz Zlatne grede, dobitnicu nagrade za najbolju #RuralFoto fotografiju u kategoriji #životinje. Mi nismo u kadar ulovili jelene, poput nje, ali tu su njezine ovce, konj Safir i njezina šarplaninka Krca. Uskoro stiže i reportaža 🥰
Đuro Japaric
pre 2 godine
Pozdrav gospođo Majo Vama i Ankici , javnost zna da sam predložio da AGROKLUB i Društvo agrarnih novinara organiziraju JAVNI skup ustavnih Više [+]
"U početku nisam mogla vjerovati da je strancima zanimljivo prati suđe ispod naše kruške, kasnije sam se navikla i trudila prikazati tradiciju naše obitelji jer su u tome najviše uživali," kaže Zorica Dulović. Njeno gospodarstvo nudi dnevni boravak i tradicionalnu hranu. Više o ovom gospodarstvu pog...
Poslednje dve godine šumske gljive nisu imale uobičajen rod, ali država svake godine izgubi 20 miliona evra, jer sakupljanje šumskih plodova ne prati adekvatna zakonska regulativa, ocenjuju gljivari. Iz Mikološko gljivarskog saveza poručuju da se u ovoj oblasti mora uvesti red i kontrola, kako ovaj...
Da me neko pitao, ja bih rekla školjke, sreća pa nije! Zato studenti PPF-a odlično znaju šta je...Uskoro priča!
Žetva pšenice se u Vojvodini privodi kraju. U zavisnosti od primenjene agrotehnike, prinosi su od četiri i po do osam tona po hektaru. Još nema konačne otkupne cene, otkupljivači obračunavaju akontnu cenu od 18 do 20 dinara za kilogram, što proizvođačima ne pokriva troškove proizvodnje. Analitičari...
