Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Ovogodišnja 22. po redu manifestacija “Dani šljive” u Blacu održava se od danas u podne do 25. avgusta, a organizatori najavljuju tri dana ispunjena bogatim programom za sve uzraste. Inače, “Dani šljive” u Blacu već godinama privlače veliki broj posetilaca zahvaljujući raznovrsnom programu koji uklj...
April je mesec za setvu primarnih poljoprivrednih kultura, kukuruza, soje i suncokreta. Kukuruz se seje na najvećim površinama u odnosu na soju i suncokret. Trenutno ratarima klima ne odgovara da krenu u setvu kukuruza zbog sušnog vremena i vetra koji još više isušuje površinski sloj zemljišta. Ali,...
Uprava za agrarna plaćanja ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je Javni poziv za subvencije za krave za uzgoj teladi koji je otvoren do 30. septembra 2025. godine, a iznos podsticaja po grlu je 20.000 dinara. Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko...
Sajt na kom se ocenjuju restorani na svetskim destinacijama, Srbiju je trenutno smestio na 20. mesto najboljih kuhinja sveta, prenosi Euronews Srbija a kulen iz Bačkog Petrovca zauzima prvo mesto na listi najboljih srpskih jela i pića koju je sastavio Taste Atlas. Kako bismo našim čitaocima otkrili...
Sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva Agro Belgrade 2024, održaće se od 25. do 27. januara na Beogradskom sajmu. Ova manifestacija koja se ove godine organizuje peti put, okupiće više od 500 izlagača iz Srbije i regiona, među kojima su proizvođači svežeg, smrznutog i prerađenog voća, povrća...
Setva kukuruza počela je u Novom Kneževcu bez obzira na vremenske uslove. Seju se rani i kasni hibiridi ove ratarske kulture. ”Kiša koja je pala u ovom periodu pogodovaće usevima”, kaže ratar Atila Friš. ”Prethodnih godina kukuruz je posejan nešto ranije, ali ovog proleća hladno vreme uticalo je na...
PowerChina Resources i vodeći međunarodni investitor u obnovljive izvore energije u regionu CWP Europe potpisale su ugovor o ulaganju u projekat vetroelektrane "Vetrozelena" u Pančevu, snage 300 MW, čija je vrednost procenjena na oko 500 miliona evra. Generalni direktor CWP Europe Dimitar Enčev ista...
Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu preporučio je resornom ministarstvu i Vladi Srbije da zaštiti proizvođače malina i sadnog materijala, a da u predstojećoj žetvi za robe rezerve otkupi 250.000 tona pšenice, po ceni od 25 dinara po kilogramu, prenosi Beta. foto: Depositphotos/AlterPhoto
Srbija ima 7.000 organskih poljoprivrednika, a 90% svega što proizvedu se izveze. I to za oko 69 miliona evra. Ivana Simić iz Nacionalne asocijacije Serbia organica kaže da je nekada u izvoz išlo 99% srpskih organskih proizvoda što, ocenjuje, znači da domaći potrošači sve više kupuju hranu bez pesti...
Vid Luković, meštanin sela Plešin na obroncima Golije, odlučio je da poklanja 10 ari svog imanja, onima koji žele da dođu da žive i rade na selu, piše RINA. Kako se navodi u tekstu, njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz go...
Zbog poplava izazvanih obilnim kišama, hiljade ljudi evakuisano je juče u Češkoj, Poljskoj i Donjoj Austriji, koja je proglašena za područje katastrofe. Vodostaj reka u centralnoj Evropi nastavlja da raste, uključujući i Dunav. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Dunav će od utorka...
Ako voliš sok od zove stavi ❤️ Recept za sok od zove (sirup) Sastojci: • 20 cvetova zove (sveži, neoštećeni) • 2 l vode • 2 limuna (oprana, isečena na kolutove) • 1,5 kg šećera • 1 kesica limuntusa (ili 1 ravna supena kašika – oko 10 g) ⸻ Priprema: 1. Cvetove zove lagano operi pod mlazom vode (ili i...
