Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Američke vlasti odobrile su korišćenje prve vakcine za pčele, koja je osmišljena da štiti od jedne od najtežih bakterijskih bolesti koja uništava košnice širom sveta. Ove nedelje, Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) dalo je biotehnološkoj kompaniji Dalan Animal Health uslovno odobrenje za upotrebu...
Udruženje Obnovljivi izvori energije saopštilo je da je juče, 15. juna, obeležen Svetski dan vetra sa ciljem da se ukaže na značaj upotrebe energije vetra u energetskoj tranziciji, smanjenju emisija CO2 i jačanju energetske sigurnosti. Svetski dan vetra Srbija dočekuje sa 607 megavata vetroelektrana...
🚜 Posle setve uljane repice važno je obezbediti brz početak rasta i zdravu biljku. Biofor Active pomaže da se iz zemljišta oslobode hraniva koja su već tu: azot, fosfor i kalijum i učini ih dostupnim mladim biljkama. Repica tako ulazi u zimu u dobroj kondiciji i sa snažnim korenom, što im omogućava...
Specijalni rezervat prirode "Obedska bara" dobio je 19 vodenih bivola, koji će napasanjem na ovom području ukloniti štetne vrste koje ugrožavaju autohtone biljke i životinje, što će povećati otvorene vodene površine i stvoriti uslove za povratak nestalih vrsta. Rezervat je bivole dobio zahvaljujući...
"Vlaška magija" u Nišu u objektima: Restoran "Amerikanac" ,Kovanlučka 10 Restoran "Vidin kapija",Bulevar Nikole Tesle 1 Restoran " Orač ",Knjaževačka 3 Kafana "Meze",Koste Stamenkovića 3 Trgovinska radnja LEDENO ĆOŠE,Trg Pavla Stojkovića 17(do pekara Anton i Stanković) Gyros Fani,Bulevar Dr Zorana...
Obavijest o dostupnosti tijekom žetve ‼️ Kao i prethodnih godina, i ove smo godine za Vas organizirali dežurstva tijekom žetvene sezone u periodu od 14.06.- 20.07.2025. 🧑🔧💪 Dežurstva su organizirana na način da smo Vam dostupni 7 dana tjedno, uključujući vikende i državne praznike. Tijekom radno...
Susam (Sesamum indicum L.) i njegovo gajenje. Upotrebna vrednost. Susam se gaji za proizvodnju kvalitetnog ulja koje se u kulinarstvu smatra najboljim po ukusu i aromi. Primenjuje se pri izradi margarina i u konzervisanju hrane. Hladnim presovanjem semena dobije se ulje svetle boje. Ne fermentira, o...
Prošle subote, 11.02.2023, se u Bačkom Petrovcu održao 8. po redu tradicionalni Festival kobasica "Klobasafest" koji je bio takmičarskog karaktera. Festival je okupio takmičarske timove iz Srbije i inostranstva - Slovačke, Mađarske, Rumunije, BiH i ostalih gostiju. Takmičarske timove su činila 4 čla...
Poljoprivredne novosti: "Na našem porodičnom gazdinstvu sejemo pšenicu LG Nikol od 2017. godine kada smo rešili da probamo neku novu sortu. Hteli smo da vidimo šta ova sorta može kod nas, gde zemljište nije najboljeg kvaliteta. Ispostavilo se da može mnogo više nego što smo očekivali i od tada je ni...
U okviru projekta "Zagovaranje za bolju budućnost žena sa sela", koji se sprovodi u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu, a realizuje ga Udruženje žena "Sačuvajmo selo" iz Priboja pod pokroviteljstvom agencije UN WOMEN, žene sa sela su nabavile dron i snimivši osam prvih domaćinstava članica ovog udruže...
