Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
OPG Petrović već deset godina uspješno uzgaja šparoge u Šaptinovcima pored Našica. Njihove proizvode možete kušati u brojnim restoranima i kupiti u trgovačkim centrima. U prosjeku, godišnje uberu oko 2 tone po hektaru, ovisno o vremenskim uvjetima. Uskoro više!
Nacionalna Asocijacija za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika i lokalni inicijatori iz Kolubarskog okruga pozivaju zainteresovane na javni dijalog povodom formiranja prvog biodistrikta u Srbiji – Biodistrikta Kolubara koji će se održati 15. maja, od 12 do 15 časova na “Ranču Sretenovića” - u...
Muskat Sen Valje je rodna i veoma prinosna rana stona sorta. Lastari joj dobro sazrevaju i dovoljno je otporna na zimske mrazeve. Po otpornosti na filokseru i gljivične bolesti svrstava se u red najboljih sorti iz grupe SV - hibrida (Sejv vilar ).
Da li ste ikada razmišljali o uzgoju autohtone rase ovaca? Vojin Joksimović iz Krivog Vira uzgaja jednu vrlo retku u Srbiji - koji su njegovi zaključci, uskoro više na Agroklubu...
Jedan od glavnih zahteva poljoprivrednika koji su protestovali pre nekoliko meseci je i uređenje tržišta, a kako ono funkcioniše, na svom primeru objašnjava Goran Filipović poljoprivrednik iz Kisača koji uzgaja jabuke. On je jabuku prodao za 42 dinara za kilogram, a već prekostura je ona u marketima...
Selo Morović, neki kažu najlepše selo u šidskoj opštini. Selo koje zovu još i Sremska Venecija, jer leži na dve reke i u kojem se Studva uliva u Bosut. Poznat i po crkvi koju je napravila još Marija Terezija i koja je specifična po tome što ima niska vrata, da bi svi koji ulaze morali da se sagnu i...
Dolina Loar oduvek je privlačila talente, pošto se nalazi nedaleko od Pariza, a ima i veoma razvijenu industriju. Posebno je poznata po industriji parfema i brojnim dvorcima. Osim toga, dolinu Loar karakterišu i brojni vinogradi i vinski podrum. U jednom od njih upoznali smo Fabrisa, dokumentarista...
Još jedan traktor iz bogatog prodajnog programa naše kompanije, sufinansiran od strane IPARD fonda, isporučen je u region Bačke i to u Temerin, a u pitanju je model iz čuvene John Deere 6M serije traktora. Gazdinstvo "Venđelek" se nakon John Deere traktora 6175M, opredelilo se za još jedan traktor n...
Danas (15.06.) posle podne, uveče i noću očekuje se obilna kiša - u krajevima južno od Save i Dunava ponegde će pasti od 30 do 50 mm, lokalno i više. Sutra (16.06.) se intenzivne padavine očekuju u istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Srbiji (20 do 40 mm), naročito u prvom delu dana, dok se najviše k...
Investitori koji su proteklih godina uložili milijarde dolara u industriju vertikalnih farmi sada se masovno povlače, jer je u energetskoj krizi izbilo na videlo da takav način proizvodnje troši ogromnu količinu struje. Spisak sunovrata proizvođača vertikalnih farmi je podugačak. ”iFarm“, startap sa...
That_Miodrag
pre 2 godine
Vertikalne farme imaju smisla za ljude koji žive u ogromnim gradovima (mnogo većim od Helsinkija, kineski i gradovi u SAD) koji nemaju nigde ništa Više [+]
Uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP dodelili su juče priznanja i novčane nagrade autorima 21 najbolje inovativne ideje za dalji razvoj cirkularne ekonomije. Nagrađena su preduzeća, lokalne samouprave, NGO i naučne institucije, čije će inovacije...
Trend pada plodnosti poljoprivrednog zemljišta je prisutan u celom svetu, ali je Vojvodina posebno ranjiva iz dva glavna razloga, napominje dr Jordana Ninkov, naučnica koja se u svom radu fokusira na ratarstvo i agroekologiju. Prvi razlog je devastirana stočarska proizvodnja i nedostatak organskog đ...
