Engleski naziv: Horse radish | Latinski naziv: Armoracia rusticana P. Gaertn., B. Mey. et Schreb.
Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 1, neaktivno: 1
DOMAĆI HREN
LUDBREŠKI HREN
Kmečki Glas iz susjedne Slovenije prošle je godine obilježio 80 godina rada na informiranju poljoprivrednika. Ova vodeća agrarna redakcija z Dežele danas zapošljava 24 medijska djelatnika te uz tjednik i portal ima bogatu izdavačku djelatnost s brojnim naslovima. Uspješno prate trendove pa tako u no...
Proizvođači malina u Srbiji najavili su da neće brati to voće ako cena bude ispod minimalne od 350 dinara po kilogramu. Udruženje Vilamet iz Arilja zatražilo je od Ministarstva poljoprivrede da pozove na zajednički sastanak proizvođače, otkupljivače i izvoznike tog voća kako bi se izjasnili o otkupn...
Kiša bi još jedino mogla da pomogne šećernoj repi, za razliku od kukuruza i soje, kojima je suša desetkovala prinose. Uoči početka prerade šećerne repe, fabrike šećera su najavile da će krečne peći u šećeranama u Crvenki, Vrbasu, Kovačici i Pećincima upaliti krajem meseca i od septembra krenuti u pr...
Bakterioze pasulja i boranije - zaštita u cvetanju postrnih useva Saveti eksperata sektora “Agronomija” kompanije KITE doo Novi Sad. Jedan od činilaca smanjenja prinosa i kvaliteta pasulja i boranije su fitopatogene bakterije koje prouzrokuju simptome na listovima, stablu, mahunama i semenu. U Repub...
🙌Preko 50 učesnika odazvalo se pozivu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i NP Fruška gora i u radnoj akciji prethodne subote čistilo pašnjake u Neradinu u ovom nacionalnom parku, prenosi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Pre početka same akcije, učesnicima okupljenim u Vizit...
Udruženje Agroprofit iz Novog Sada primilo je više zahteva od izvoznika za kontakte sa odgajivačima junadi i jagnjadi. S obzirom na to da se ovo udruženje bavi okupljanjem tovljača junadi, taj upit je i prihvaćen. Kako su obavešteni u Udruženju, reč je o izvozu junadi i jagnjadi u zemlje Bliskog ist...
U Srbiji je vrednost izvoza organskih proizvoda porasla više od 15 puta u proteklih 10 godina, objavila je Privredna komora Srbije. Izvoz je u 2021. u odnosu na 2020. skočio 53 odsto i iznosio je 57,4 miliona evra. U ovom trenutku postoji više od 7.000 proizvođača, a brojni među njima redovno učestv...
Kako se hrane naši studenti u menzi, a kakva je hrana u restoranima, uskoro dajemo odgovore... #OnoSiŠtoJedeš
Sastanak ratara Udruženja "Stig" sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem planiran danas prepodne odložen je za ponedeljak. Satnica još uvek nije poznata, a braničevski ratari su zakazali novi protest za utorak 28. juna.
Po proizvodnji maline Srbija je u 2022. godini ostvarila treće mesto na globalnom nivou, odmah iza Rusije i Meksika. Čile, takođe veliki proizvođač malina ali i drugog jagodastog voća, zauzeo je četvrtu poziciju, pokazuju najnoviji podaci za prošlu godinu. ”Naši godinama najveći konkurenti, Poljaci,...
Pri kraju je berba i prerada začinske paprike sa vojvođanskih polja, a u Srbiji primat u proizvodnji ovog povrća drže pogoni čak šest fabrika u pograničnom selu Martonoš, u kanjiškoj opštini na severu Bačke. Lokalna poljoprivredna gazdinstva ove sezone bili su više zainteresovana za proizvodnju indu...
Đuro Japaric
pre 1 godinu
Zamolite ih da pošalju AGRKLUBU Zakon o nasljeđivanju ČLANKE ZA ZEMLJU , pa mi ga onda pošaljite i objavite na AGROKLUBU ! Isto da pojasne pravo Više [+]