Rotkva

Engleski naziv: Black radish | Latinski naziv: Raphanus sativus L. var. niger (Mill.) S. Kerner

Rotkva

Rotkva je dvogodišnja je biljka. U prvoj godini razvije hipokotilsku krtolu, u donjem delu je koren, a na vrhu vrlo skraćena stabljika s rozetom izduženog, dlakavog lišća. Krtola može biti okruglog, valjkastog  ili konusnog oblika. Spolja je načešće crne boje, ali ima kultivara smeđe i krem bele boje. Unutrašnje tkivo je belo, sočno i jedro. Na cvetnoj stabljici visine 1,5 m, nalaze se grozdaste cvasti s cvetovima bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Plod je komušica s oko 6 – 8 semena. U 1 g može biti 100 – 160 semena.

Zahvaljujući svom mirisu i ukusu, u ishrani podstiče apetit i pojačava lučenje želučanog soka. Teže se vari i stoga je treba što više usitniti. Povoljno deluje na izlučivanje sluzi iz organa za disanje pa se preporučuje kod bronhitisa, prehlade i kašlja.

Agroekološki uslovi za gajenje rotkve

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje iznosi 1 – 2 ºC, a pri 20 ºC niče već za 2 dana. Optimalna temperatura za rast i razvoj iznosi 15 – 20 ºC.

Voda

Za kasnu prolećnu i letnju setvu potrebno je navodanjavanje kako bi se omogućlo jednolično nicanje.

Zemljište

Najbolje uspeva na srednje teškim, ilovastim zemljištima, bogatim humusom, dobre strukture i propusnosti uz pH 5,6 – 7.

Agrotehničke mere gajenja rotkve

Plodored

Rotkva se ne sme sejati na istome mestu 3 do 4 godine, a kupusnjače su joj loši predusevi. Gaji se nakon kulture đubrene organskim đubrivom.  

Obrada zemljišta

Zemljište se obrađuje na 20 – 30 cm dubine, formiraju se gredice, površina zemljišta se obradi frezom, a prema potrebi i lagano povalja.

Đubrenje

Đubrenje rotkve usklađuje se prema planiranom prinosu i zalihama hraniva u zemljištu. Azot se primenjuje u više navrata da bi se izbrgao prenagli rast, koji može prouzrokovati sunđerasti koren. Za ostvarenje prosečnog prinosa od 100 kg/100 m2 rotkve, preporučuje se đubrenje s 0,25 kg azota, 0,1 kg fosfora i 0,5 kg kalijuma. 

Nega zasada

Međuredna kultivacija i navodnjavanje kišenjem posle setve i tokom vegetacije osigurava stabilan prinos i kvalitet rotkve.

Setva / sadnja rotkve

Najčešće se gaji direktnom setvom, ali je moguće i gajenje iz rasada. Seje se na otvorenom kada se temperatura ustali iznad 12 ºC, što u kontinentalnom području bude u drugoj polovini aprila. Može se sejati sve do sredine jula, pa se može uzgajati i kao postrni usev nakon ranog krompira, graška ili žitarica. Seje se na gredice uz razmak 25x20 cm, odnosno 20 semena po m2. U zavisnosti od o krupnoće semena i načina setve potrebno je 4 – 8 kg semena po hektaru.

Berba i skladištenje rotkve

Rani kultivari beru se 50 – 60 dana nakon sejanja. Na lakšim zemljištima rotkva se može čupati ili vaditi odgovarajućim mašinama. Jesenja rotkva obično se vadi u oktobru ili početkom novembra. Sa nje se odstranjuje lišće i pakuje u duboke gajbice ili mrežaste vreće od sintetičkih vlakana, i tako se oprema za tržište. Prinosi mogu iznositi od 20 – 50 kg/ha.

Slaže se u vezice ili nakon orezivanja lišća pere i pakuje u perforirane PE vrećice za jediničnu prodaju. Rana rotkva s lišćem može se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi od 0 ºC i relativnoj vlazi vazduha 95 %, a bez lišća do mesec dana. Jesenja rotkva najčešće se skladišti u podrumima i trapovima, gde se može održati 4 – 6 meseci.

Izvor:

  • R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.

Rotkva - Sorte

ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3

BIJELA PROLJETNA

MÜNCHNER BIER

RUNDER SCHWARZER WINTER

Rotkva - Tekstovi

Rotkva @ KLUB