Rukola

Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Gaji se zbog lišća oštrog pikantnog ukusa i bogatog vitaminima. Ima stimulativno delovanje na ljudski organizam, naročito za želudac i creva.

Na skraćenoj stabljici u vegetativnoj fazi razvija rozetu lišća. Listovi su na kratkim peteljkama, više ili manje urezani, mogu biti do 20 cm dugi i 6 cm visoki. Pri višim temperaturama razvija se cvetna stabljika s grozdastim cvastima bele ili svetložute boje s ljubičastim žilicama na laticama. Plod je mahuna sa sitnim okruglim semenom apsolutne težine oko 2g.

Agroekološki uslovi za gajenje rukole

Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato se može proizvoditi tokom cele godine. Uspeva na gotovo svakom zemljištu. Rukoli je potrebno bogato zemljište koje zadržava vlagu i delimično zasenjeno mesto za sadnju. Tokom vrućina možda će trebati dodatnu senku jer će u suprotnom proizvoditi listove lošijeg ukusa. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima pH neutralne ili alkalne reakcije.

Agrotehničke mere pri gajenju rukole

Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće. Osnovna obrada izvodi se na dubinu 20 cm, uz stabilnu površinsku pripremu jer se rukola gotovo isključivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 1 000 semena je oko 15 g). Đubri se sa oko 60 - 80 kg/ha azota, 60 - 80 kg/ha fosfora i 100 - 120 kg/ha kalijuma. Nega useva se sastoji od međuredne obrade i navodnjavanja.

Setva rukole

Može se sejati od februara do septembra u više navrata uz razmak redova 15 – 30 cm, a proređuje se na 5- 10 cm biljka od biljke. Dubina setve je oko 1 cm. Niče za nekoliko dana.

Berba i skladištenje rukole

Za 40 – 60 dana može se brati. Lisne se rozete čupaju, operu i prodaju u vezicama ili se listovi režu i prodaju slično kao matovilac. Na 1m2 može se postići prinos do 2 kg. 

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.