Engleski naziv: Lettuce | Latinski naziv: Lactuca sativa L.
Salata pripada porodici glavočika (Compositae). Glavičasta salata sadrži prosečno 94 % vode, 2 % šećera, 0.6 % sirove celuloze, 0.6 % mineralnih materije i 1.2 % sirovih proteina. Salata je bogata vitaminom C, B1, B2, karotinom i dr. Od mineralnih materije bogata je solima kalijuma, gvožđa, fosfora i dr.
Iz glavnog korena salate izbijaju postrane korenove žilice prvog i drugog reda. Kako je salata jednogodišnja zeljasta biljka masa korena smeštena je u površinskom sloju zemljišta, to je očito kod biljaka koje se gaje iz rasada. Lišće je sedeće, okruglo, nazubljeno što zavisi od sorte salate. Cvetno stablo je razgranato, a na vrhu grana nalaze se glavičaste cvasti sa žutim cvetovima. Salata je samooplodna biljka. Seme za setvu je sitno, a klijavost zadržava 4-5 godina.
Salate glavatice dele se u dva tipa:
Najpogodnije vreme gajenja na otvorenom je proleće i jesen, kada temperatura nije visoka. Seme salate niče na temperaturi 15-20 ºC, seme iznikne za 2-4 dana. Za otprilike 45-55 dana (što zavisi od sorte) salata dostiže svoj maksimum rasta. Temperatura viša od 20 ºC, posebno, ako je suvo zemljište i vazduh, nepovoljno će se odraziti na količinu i kvalitet prinosa.
Za salatu je potrebno rastresito humusno zemljište koje dobro zadržava vlagu. Tokom gajenja salate biljke trebaju dovoljno vlage, što znači do zatvaranja sklopa, a to je početak glavičanja. Potrebno je 15 l vode/m2 dva puta nedeljno ako nije intenzivan sunčani period. Zalivanje treba primeniti ako je to moguće kada nisu jako oblačni dani.
Salata najbolje uspeva na plodnom i rastresitom zemljištu, bogatom organskim materijema. Staklenička zemljišta uglavnom su pripremljena tako da se na njima salata veoma uspešno gaji i razvija. Treba imati na umu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Optimalne vrednosti pH zemljišta za salatu su 6,0-6,5-7.
Salata može podneti dugotrajni gajenje na istoj površini, ali ipak je poželjna barem jedna pretklutura iz druge porodice. Zbog kratke vegetaciju salate, moguće je odgajiti 2-3 useva godišnje, a često se salata gaji i kao međukultura.
Zemljište se obrađuje na dubini 20-25 cm, a mineralna đubriva ne treba zaoravati jer se korenov sistem salate razvije dosta plitko, pa se usled čestih zalivanja mineralna hraniva lako spuste do potrebne dubine. U jesen je dobro u zemljište zaorati stajsko đubrivo ili zreo kompost. Kako je u zaštićenom prostoru uglavnom supstrat kvalitetan, obrada zemljišta ne predstavlja poseban problem. Na mestima gde je došlo do zbijanja zemljišta prilikom gajenja prethodne kulture obavezna je mera podrivanja sa specijalnim mašinom - podrivačem. Ova mera omogućuje rastresanje zemljišta i provetravanje do 35-40 cm dubine.
Rano u proleće zemljište se fino rastrese, a predsetveno se može dodati oko 150 kg/ha mineralnog đubriva NPK 7:14:21 (ako agrohemijska analiza zemljišta nije izvršena i nema preporuke). Tokom rasta usev treba prihranjivati KAN-om, i to od 70-100 kg/ha (kod primene ovog đubriva treba pripaziti da granule ne dođu na list salate što bi izazvalo palež).
Da bismo salatu brali početkom 12 meseca u zaštićenom prostoru, setva se obavlja oko 20. oktobra, a rasađivanje mesec dana posle. Berba se uglavnom obavlja kroz 5-10 dana. U savremenoj stakleničkoj proizvodnji rasada salate, gaji se u specijalno pripremljenim sabijenim tresetnim kockicama veličine 3-4 cm. Setva se obavlja piliranim semenom pomoću specijalnog mašine koji ulaže jednu po jednu semenku u svako konusno udebljenje kockica. Zasejane kocke treba zaliti i pokriti plastičnom folijom dok seme ne počne nicati. Uz optimalne uslove rasad je spreman za rasađivanje za 20-ak dana. Da bi se postigao navedeni rok prispeća sadnica, bitno je da se do nicanja održava temperatura 15-18 ºC, a posle nicanja 10-12 ºC. Relativna vlažnost vazduha održava se između 60-70 %. Rasad se proizvodi i u plastičnim ćelijama ili u ćelijama od stiropora i na taj način postiže se ušteda u potrošnji supstrata. Ako se salata seje na stalno mesto na gredici, mora se načiniti 1 cm duboki kanalčić. Salata se proređuje u više navrata, tako da se postigne konačni razmak između biljaka 25-30 cm, a razmak redova 30 cm. Razmak zavisi od bujnosti sorte, kvaliteta zemljišta i vremenskih uslova. Salatu je najbolje sejati u nekoliko navrata, kako ne bi dozrela sva odjednom. Svakako se daje prednost gajenju iz rasada, zato što se biljke razvijaju brže i ravnomerno, a semena se troši manje.
Salata se lako i uspešno može uzgajati u staklenicima koji su prvenstveno namenjeni gajenju osetljivih stakleničkih kultura (paradajza, krastavaca, paprike itd.). Kao kultura s relativno kratkim vegetiranjem (55-65 dana) veoma se uspešno uklapa u stakleničke plodorede. Zbog skromnijih potreba za toplotom i svetlošću vrlo uspešno se može uzgajati u zimskom periodu. U našim krajevima najčešće se gaji kao predusev ostalih povrtarskih kultura, kao što su paradajz i krastavac, čiji se rokovi sadnje i skidanja mogu idealno podesiti za predsezonsku proizvodnju nakon skidanja salate.
Ako se seje za gajenje rasada, za 3 nedelje biljke će biti toliko razvijene da će se lako presađivati. S rasadom bi trebalo vrlo oprezno rukovati jer je oštećen jako osetljiv na sivu plesan.
Berba se vrši u nekoliko navrata. Glavice se seku tek kada postignu određeni oblik, veličinu, čvrstoću, a često se bere ranije ako su cene povoljne i ako je veća potražnja na tržištu. Blagim dodirom dlana na vrh glavice određuje se njena zrelost. Kako su glavice salate gotovo uvek vlažne vrlo je osetljiva na mehaničke dodire i prilikom rezanja glavice trebalo bi biti vrlo pažljiv. Salata se reže odmah iznad prvog prstena - lišća u rozeti. Obrana se salata slaže u gajbice i prenosi se u hladnjače. Salata se može uspešno čuvati 2-3 nedelje na temperaturi 1-2 °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 95 %. Bere se ručno ili mehanički.
Izvori:
Engleski naziv: Roman lettuce | Latinski naziv: Lactuca sativa L. var. romana
Duguljasta, salata romana oblikuju izdužene (konične) glavice, listovi su zeleni, žutozeleni, tamno zeleni, dosta hrskavi. Gaje se razni tipovi ove vrste salate od malih (baby) salata veličine 10 cm, preko patuljastih veličina oko 15 cm do srednjih veličina oko 20 cm. Kod nas se koriste u manjoj meri nego salate glavatice. Pakuje se u prozirne vrečice i vrlo je atraktivna za prodaju u supermarketima. Postoji posebna rimska salata crvene boje koja je otporna na plesni. Nije gorka. Seje se tokom cele godine na otvorenom i u plasteniku. Koriste se mlade rozete, koje podsjećaju na matovilac, ili veće glavice.
ukupno: 115, aktivno: 57, neaktivno: 58
ABBICE
AFICION
ANALENA
ANGIE
ARGENTINAS
ATTRACTION
BATAVIA DOREE
BELDY
BENITA
BISTRA
BONALY
BOREALE
BÓTTNERS TREIB
BRASILIANA
BRIGADE
BRUNE D`HIVER
CAIPIRA
CALORICE
CAZARD
CLAUDIUS
COMICE
CRISPINO
DAGUAN
DALMATINSKA LEDENKA
DALMATION
DECI-MINOR
DELICE
DONERTIE
DONERTIE RZ
DYNAMITE
EOLE
ESTONY
EXPLORE
EXQUISE
FABIETTO
FABIETTO RZ
FIORETTE
FLAVY
FLOREAL
FLORINE
FOLLOMY
FORLINA
FRIENDY
FULMARIA
FUNWAY
GAUGIN
GREAT LAKES
GRUNETTA
HELGA
HILDE
IMPERIALE
INDIANA
JAZZIE
JUDITA RZ
KAGRANER D ESTATE
KOUROS
KRISTAL LJETNA ŽUTA
KRISTAL ZELENA ZIMSKA
LAIBACHER EIS
LEDA
LEVISTRO
LIBERTIE
LIRICE
MADITTA
MAIKÖNIG
MARIOLA
MARITIMA
MARJOLIE R.S.
MARMER
MERAWIGLIA DELLE QUATTRO STAGIONI, SINONIM QUATTRO STAGIONI
METAMIS
MURAI
MUSICALE
NADINE
NOBELLAN
NOISETTE
OLOF
ORESTO
PANDORA
POLO
POSAVKA
PRISTALION
RAVEL
REGLICE
SAGESS
SALAKIS
SHANGORE
SILVESTER
SOLEILAN
SOPRANE
SPORTIVO
TATIANA
TEMPTATION
TIBET
TOURBILLON
TRIATHLON
UNICUM
VANITY
VEGORKA
VIRILDE
VISYON
WINTWR BUTTERKOPF
ZAGREBAČKA KRISTAL LJETNA
ZERALDA
ZIMSKA RJAVKA
Vinari ozaljskog kraja-Frlan i Šoštar U Češkom domu u Zagrebu održana je vinska radionica pod nazivom "Vrijeme je ZA...Gosti su bili vinari Elvis Šoštar i Ivan Frlan iz Ozaljsko-vivodinske vinske podregije. Taj kraj se tradicionalno bavi vinogradarstvom i vinarstvom, ondje je i nekadašnja Badelova v...
U Nišu će jubilarni 20. put biti održani "Dani bureka" od 17. do 20. avgusta na keju kod Oficirskog doma, a organizatori najavljuju da će posetioci prvi put moći da okuse "moravski burek", koji je spoj tradiconalne južnjačke salate i niškog specijaliteta. Predsednik "Unije pekara" i organizator mani...
Na Veletržnici u Beogradu prethodne nedelje zabeležen je povećan promet povrća i voća, a prodaja crnog luka je udvostručena. Pored luka, najviše se prodavao krompir, potom kupus, šargarepa i jabuke. Porastao je i promet bundeve, cvekle, praziluuka, spanaća i zelene salate.
Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika iz Rekovca donirala je Crvenom krstu Kragujevac za potrebe Narodne kuhinje 1.000 glavica zelene salate koju su učenici proizveli u školskim plastenicima u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda. Ova škola drugi put donir...
U kikindskim plastenicima trenutno je aktuelna proizvodnja zelena salate, tako da će do Nove godine ona biti spremna za sečenje i prodaju. To ne odgovara pojedinim poljoprivrednicima poput Kikinđanina Dragana Vukobrata koji posebnim metodama sprečava njeno brže sazrevanje kako bi za plasman bila spr...
Među domaćim proizvodima izloženim na Međunarodnom sajmu ukrasnog, začinskog, lekovitog bilja, pčelinjih proizvoda u Vranju našla se i seksi salata.
Vinske zvijezde u Balama Šampion Uskrsnog ocjenjivanja je slovenska Fuga Mundi Miro Vino, slijede Pinot Grigio Vertiz i Cabernet Sauvignon Radoš Vinske zvijezde održale su uskrsno ocjenjivanje u Istri, u Balama, u Villi Porta no. Ocjenjivanje Vinske zvijezde postoji od 2014. Ocjenjuje povjerenstvo e...
Maj donosi stabilnije vremenske prilike, znatno je smanjena opasnost od mraza, vlaga i tempereatura zemljišta su u optimalnom odnosu - što doprinosi rastu i napredovanju biljaka i raduje poljoprivrednike. 🌽 Seje se kukuruz šećerac, okopava se i proređuje repa. Na jarim usevima primenjuje se prskanj...
Graševine iz Požege Promocija vinarije Vinum Academicum koja je sastavni dio Fakulteta za turizam i ruralni razvoj iz Požege, održana je u Zagrebu, u Češkom domu. . Na promociji kušalo se .Graševina 2024 12% alkohola,.Graševina Academia 2021, 14.5, .Chardonnay 2021 14.5,.Muškat žuti 2024 12.5, Merlo...
Godišnje iz plastenika dobijemo oko 245.000 tona povrća, još 400.000 tona u baštama za sopstvene potrebe porodica ili zelenih pijaca, a milion tona povrća proizvede se na otvorenom prostoru, rečeno je na nedavnom savetovanju povrtara na temu „Savremena proizvodnja povrća”. Pod povrćem imamo, u prose...
Posađen luk, nešto salate, posijani špinat i feld salata. Kišo, možeš pasti. Hvala 🥰
