Tikva

Tikve imaju vrlo razgranat koren čija se glavnina nalazi u površinskom sloju zemljišta. Stabljika je vreža duga oko 10 m, obrasla dlačicama i uglavnom se ne grana. Listovi su krupni i na dugim peteljkama. Cvetovi su jednopolni, a biljka jednodoma. Seme je valjkasto i spljošteno, krem bele boje i apsolutne težine 150 – 350 g. Najčešće se beru i pripremaju kad narastu do dužine od 10 do 15 cm.

Agroekološki uslovi za gajenje tikve

Tikve su osetljive na niske temperature i biljka strada već od slabog mraza. Za klijanje je potrebna temperatura zemljišta od najmanje 14 °C, ali tada je klijanje vrlo sporo. Pri optimalnim temperaturama od 22 – 24 °C tikve niknu za 3 do 4 dana. Rast se zaustavlja pri 12 °C.

Sade se na sunčana i od vetra zaštićena mesta. Potrebno im je mnogo vlage, posebno u vreme donošenja plodova. Traži dobro rastresito humusno zemljište s mnogo hranjivih materija. Najbolje uspeva na neutralnim zemljištima s pH vrednosti 6,5 do 7,5. Na težim zemljištima organsko đubrenje može poboljšati provetrenost i propusnost zemljišta za vodu. U slučaju dužih letnjih suša tikve treba navodnjavati kišenjem ili kapanjem ako se proizvode na foliji.

Agrotehničke mere u gajenju tikve

Plodored

Na istu površinu tikve ne smeju doći najmanje 4 godine, a pretkultura ne sme biti nijedna tikvenjača.

Đubrenje

Tivu je potrebno đubriti s 25 – 40 t/ha stajskog đubriva. Osim startnog đubrenja redovno su potrebne dve prihrane azotom. Prva prihrana je sa 50 kg azota. Preporučuje pre nego biljke zatvore redove, a druga se daje folijarno ureom ili nekim kombinovanim folijarnim đubrivom.

Nega zasada

Tokom vegetacije, dok biljke ne zatvore redovi, usev se međuredno plitko obrađuje, da bi se zadržala dobra struktura i provetrenost zemljišta, uništili korovi i u zemljište unelo mineralno đubrivo za prihranu. Protiv korova je najsigurniji gajenje na malču od crne polietilenske folije.

Setva / sadnja tikve

Rasad se gaji od aprila u tresetnim posudama na prozorskoj dasci ili se sredinom maja setva obavlja na otvorenom. Sadi se na razmak oko 150 cm red od reda i 60 - 80 cm od biljke do biljke, u zavisnosti od o bujnosti kultivara. Izniknule biljke potrebno je prorediti.

Berba i skladištenje tikve

Redovnim ubiranjem povećava se prinos mladih biljaka i podstiče stvaranje novih plodova. Od tikve se koriste samo mladi plodovi i to ili sasvim mladi od 5 - 6 dana nakon oplodnje, kada je na njima još ostatak krunice cveta, ili malo stariji do 2 nedelje.

Dobro ishranjena biljka uz redovnu berbu može dati 20 – 30 plodova, a to može značiti prinos od 20 – 40 t/ha. Bere se nožem ili makazama, sa oko 2 cm peteljke. Pri gajenju na otvorenom direktnom setvom tikvice se beru od početka jula do kraja avgusta u kontinentalnom području, a u mediteranskom berba počinje oko 2 nedelje ranije. Ako su vreže i lišće zdravi, može se brati do 2 meseca.

Pakuju se u plitke gajbice do 5 kg ili u kartonske kutije. Ako je potrebno mogu se uskladištiti pri 10 °C i 95 % relativne vlage vazduha najviše nedelju dana.

Patišon ima oblik spljoštenog diska naziva se i "UFO-bundeva". Može biti teška 200 do 300 g. Svojim ukusom podseća na ukus tikvica i krastavca, pa se može spravljati i na iste načine. Sadrži skoro sve vitamine grupe B, vitamin E i karotin.

Seje se u maju direktno u zemlju, u 'kućice' na razmak oko 50 cm. Ne treba joj oslonac jer biljka ne formira vreže. Ispod nje se može malčirati da plodovi nisu u dodiru sa zemljom. Time se sprečava da ne trule. Bere se već tri meseca nakon sejanja. Za konzumaciju, mladi plodovi ne moraju biti oguljeni jer je koža još mekana, a seme još nije izraženo.

Tikva mušspratna je kruškastog oblika. Plod je težak do 2 kg i jako je aromatičnog ukusa.Na jednoj biljci može biti i preko 10 plodova. U mušspratne bundeve plod je ispunjen čvrstim mesom narandžaste boje, prijatnog ukusa i mirisa, pa se može konzumirati i sirov. U proširenom delu nalaze se oko 100 - 200 semena. Boja zrelog ploda je, u zavisnosti od sorte, svetlost belo-žuta do narandžasto žuta.

U fazi nicanja ne podnosi niske temperature, pa se seje kad više nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. Setva se obavlja u kućice (3 semenke), na razmak 1,5 x 3 m. Za setvu manjeg broja kućica u vrtu mogu se odgajiti rasad u plasteniku, a presađivanje na otvoreno izvršiti oko sredine meseca maja.

Koren može dopreti i do 2 m dubine, dok se glavnina korenove mreže razvija relativno plitko ispod površine zemljišta. Biljka pušta rebrastu stabljiku (vreže) dugačku i po nekoliko metara, na kojoj se pojavljuju krupni peterokrpasti listovi sa svijetlijim pegama, vitice i jednopolni muški i ženski cvetovi žute boje.

Plod se bere u jesen. Ukoliko je neoštećen i sa drškom, vrlo dobro podnosi skladištenje i u provetrenom skladištu na temperaturi nešto iznad 0 °C može čuvati do sledećeg proleća. No ukoliko se plod ošteti ili se peteljka ploda kod berbe otkine, plod pušta slatki sok na koji se u skladištu nasele plesni i plod počinje propadati.

Tikvica stvara kompaktni žbun. Dobri susedi su visoki pasulj, kukuruz, spanać i dragoljub. Najprikladnije su sorte bez vreže jer zauzimaju manje mesta u vrtu. Svojim širokim sočnim listovima pokriva 1 – 2 m2 prostora.

Tikvice se seju kad i krastavci, u kućice, po 2 - 3 semenke na razmak od 150 - 200 x 100 cm. Uspevaju na jamićima ili na ravnim gredicama.  U polju se seje u južnim krajevima, od početka aprila, a u kontinentalnim područjima - krajem aprila i početkom maja. Ako je seme slabije klijavosti, seje 4 - 5 semena u kućicu i nakon nicanja se ostavi jedna biljka. Tikvice za ranu poljsku proizvodnju proizvode se uglavnom iz rasada.

Potrebno im je mnogo vode i dodatnog đubrenje biljnim đubrivom koji se može dodati organskom đubrivu. Dobro reagiraju na đubrenje stajnjakom. U toku rasta, važne mere su navodnjavanje i okopavanje koje se izvode 2 - 3 puta. 

Tikvica stvara kompaktni žbun. Dobri susedi su visoki pasulj, kukuruz, spanać i dragoljub. Najprikladnije su sorte bez vreže jer zauzimaju manje mesta u vrtu. Svojim širokim sočnim listovima pokriva 1 – 2 m2 prostora.

Tikvice se seju kad i krastavci, u kućice, po 2 - 3 semenke na razmak od 150 - 200 x 100 cm. Uspevaju na jamićima ili na ravnim gredicama.  U polju se seje u južnim krajevima, od početka aprila, a u kontinentalnim područjima - krajem aprila i početkom maja. Ako je seme slabije klijavosti, seje 4 - 5 semena u kućicu i nakon nicanja se ostavi jedna biljka. Tikvice za ranu poljsku proizvodnju proizvode se uglavnom iz rasada.

Potrebno im je mnogo vode i dodatnog đubrenje biljnim đubrivom koji se može dodati organskom đubrivu. Dobro reagiraju na đubrenje stajnjakom. U toku rasta, važne mere su navodnjavanje i okopavanje koje se izvode 2 - 3 puta. 

Tikvica stvara kompaktni žbun. Dobri susedi su visoki pasulj, kukuruz, spanać i dragoljub. Najprikladnije su sorte bez vreže jer zauzimaju manje mesta u vrtu. Svojim širokim sočnim listovima pokriva 1 – 2 m2 prostora.

Tikvice se seju kad i krastavci, u kućice, po 2 - 3 semenke na razmak od 150 - 200 x 100 cm. Uspevaju na jamićima ili na ravnim gredicama.  U polju se seje u južnim krajevima, od početka aprila, a u kontinentalnim područjima - krajem aprila i početkom maja. Ako je seme slabije klijavosti, seje 4 - 5 semena u kućicu i nakon nicanja se ostavi jedna biljka. Tikvice za ranu poljsku proizvodnju proizvode se uglavnom iz rasada.

Potrebno im je mnogo vode i dodatnog đubrenje biljnim đubrivom koji se može dodati organskom đubrivu. Dobro reagiraju na đubrenje stajnjakom. U toku rasta, važne mere su navodnjavanje i okopavanje koje se izvode 2 - 3 puta. 

Uljana tikva je termofilna biljka (potrebno joj je puno toplote da bi kvalitetno rasla). Klijanje i početni rast izostaju ako u tom periodu temperature padnu ispod 8 °C, a pri temperaturi od -1 °C mlade biljke veoma brzo izmrzavaju i propadaju. Uljana tikva se može proizvoditi i kao međuusev u kukuruzu. Ima povećane zahteve za vodom ali zbog razvijenog korena dobro podnosi kraće sušne periode. Zemljište za gajenje uljane tikve zahteva pH vrednost iznad 6, sadržaj humusa 2,0-2,5%, laku i peskovitu strukturu kao i dobar vodno-vazdušni režim.

Plodored uljane tikve iznosi 4 godine. Loše predkulture su krastavac, lubenica, dinja kao i paprika, paradajz i krompir. Dobri predusevi su rani kupus, lucerka, pšenica, ječam, soja i pasulj.

Osnovna obrada zemljišta sastoji se od oranja do dubine od 30 cm (oranični sloj), a ako se oranje vrši odmah nakon skidanja predkultura tada dubina oranja iznosi 15 cm. Pre setve u zemljište se unosi stajnjak u količini od 30-40 t/ha uz unos i mineralnih đubriva u količini od 100-300 kg/ha u odnosu od 8:16:24. Uljana tikva se može saditi u male kontejnere ili sejati i to sredinom maja kada je jutarnja temperatura zemljišta 12 °C. Seje se pomoću pneumatskih sejačica na kojima se podešava i međuredni razmak. Usev se može prekriti folijom ili raznim malčevima i na taj način se može olakšati borba protiv korova i međuredna obrada zemljišta.

Tikvino ulje je dobro poznato i omiljeno salatno devičansko ulje. (Devičanska ulja su ulja kod kojih nije došlo do promene osnovnih karakteristika dobijenog ulja, dobijenih mehaničkim postupcima, tj. presovanjem, uz primenu termičkog tretmana.)

Izvor: Prof.dr. J. Berenj i suradnici; Uljana tikva Cucurbita pepo L.; Novi Sad, 2011.