Šećerna repa

Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16% svetske proizvodnje šećera. Šećerna repa sadrži 75% vode, 16 – 18% šećera, 5 - 6% celuloze i 2 - 3% ostalih supstanci, uključujući i minerale. Gotovo polovina vode se ponovno iskoristi tokom ekstrakcije šećera, a ostatak ispari. Oko 90% sadržaja šećera postaje beli šećer. Ostatak čini melasa koja se koristi u proizvodnji stočne hrane, kvasca i alkohola. Celuloza iz repe se koristi kao repin rezanac i predstavlja dodatak stačnoj hrani. Preostalih 2 - 3% sadrži magnezijum i fosfor koji se talože iz otpadnih voda tehnološkog procesa proizvodnje šećera i koristi se kao dodatak zemljištu koje je siromašno ovim supstancama.

Morfološka svojstva šećerne repe

Koren je vretenast, sastoji se od glave (na njoj se oblikuju listovi), vrata, tela i repa. Telo korena najvažniji je deo korena, on se vadi i prerađuje, jer u njemu ima najviše šećera (15 – 20%). Debljine je 10 – 15 cm, a dugačko 20 – 25 cm i teško oko pola do 1 kg. Ploča lista je srcolikog, oblog ili zašiljenog vrha i neravne površine. Dužina liske veća je od peteljke i iznosi 20 – 30 cm. Stabljika je uspravna, rebrasta, grana se i naraste do 2 m kao i iz pazuha listova oblikuje postrane grane prvoga reda, iz kojih se oblikuju grane drugog reda i tako dalje. U pazuhu listova grana zadnjeg reda oblikuju se cvetovi. Oprašivanje obavljaju insekti, pa je šećerna repa stranooplodna. Plod je srasli orašac.

Agroekološki uslovi za gajenje šećerne repe

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje je 2 – 3 °C, a kod temperature iznad 6 °C klijanje i nicanje brži su i potpuniji. Optimalna temperatura za klijanje je oko 25°C. U fazi kotiledona opasne su temperature ispod -3 °C.

Svetlost

Šećerna repa treba puno svetlosti. Smanjeno osvetljenje prouzrokuje niži prinos korena i šećera. U vreme intezivnog nakupljanja šećera dobro je da se smenjuje sunčano i oblačno vreme.

Voda

Tokom cele vegetacije šećerna repa treba biti dobro obezbeđena vodom. Najveće potrebe za vodom su u vreme intezivnog porasta (kraj jula, početak avgusta). Ekstremne suše tokom jula i avgusta mogu jako smanjiti prinos, pa ako postoje mogućnosti za navodnjavnaje, potrebno je navodnjavati. Šećerna repa najbolje uspeva pri umerenoj vlažnosti vazduha.

Zemljište

Odgovaraju joj zemljišta velike plodnosti, dubokog oraničnog sloja, dobrih vodopropusnih odnosa, dobre strukture, rastresita, neutralne do slabo kisele reakcije (pH 6 – 7). Najbolji tipovi zemljišta za gajenje šećerne repe su černozem i njegovi varijeteti, aluvijalna zemljišta i livadske crnice.

Agrotehnika za proizvodnju šećerne repe

Plodored

Šećerna repa ne bi trebalo da se vraća na istu parcelu 4 godine ili više. Gajenje u plodoredu omogućuje dublju i intezivniju obradu i obilnije đubrenje svih površina na kojima se smenjuje šećerna repa. Najbolje pretkulture su joj zrnate mahunarke, rane okopavine i strna žitare (kulture koje se ranije skidaju). Za šećernu repu zemljište se duboko i kvalitetno obrađuje, dobro đubri, izvodi se intezivna nega, pa nakon repe zemljište ostaje plodno i čisto od korova. Ako se na vreme vadi, pod povoljnim uslovima, repa je jako dobra pretkultura za mnoge ratarske useve.

Obrada zemljišta

Nakon ranih pretkultura odmah posle žetve obavlja se plitko oranje na 10 cm dubine. Prema potrebi nakon oranja obavlja se tanjiranje, drljanje i valjanje. U prvoj polovini avgusta obavlja se drugo oranje na 20 cm dubine. Krajem septembra i početkom oktobra, obavlja se jesenje duboko oranje na dubini od 35 – 40 cm i tanjiranje.

Đubrenje

Planiranje đubrenja treba obaviti prema analizi zemljišta i planiranom prinosu, a korekcije u đubrenju na temelju izgleda biljaka i analize biljnog tkiva. Na prosečno plodnim zemljištima trebalo bi osigurati oko 160 kg/ha azota, 120 – 130 kg/ha fosfora i 250 – 300 kg/ha kalijuma. Šećerna repa izvanredno dobro reaguje na đubrenje stajskim đubrivom. Za osnovnu đubrenje pogodne su formulacije mineralnih đubriva koja sadrže mali procenat azota, više fosfora i još više kalijuma.

Setva

Seme šećerne repe slabo klija i niče i računa se da od posejanog semena oko 30 % propada. Zato se posebna pažnja posvećuje proizvodnji i doradi semena. Seme se može dorađivati s omotačem (u omotač se ugrađuju zaštitna sredstva), bez omotača i pilirano. Pilirano seme treba upiti više vode u vreme klijanja, pa to u uslovima suše predstavlja nedostatak. Seme s omotačem ima izjednačen oblik i veličini što omogućuje precizniju setvu.

Šećerna repa sije se sejalicama u redove na međuredni razmak od 45 ili 50 cm. Razmak od semenke do semenke u redu iznosi 10 – 12 cm, a otimalna dubina setve je 2 – 3 cm. Seme se počinje sejati kada se zemljište na dubini od 5 cm ugreje iznad 6 °C. Optimalan agrotehnički rok je od sredine do kraja marta, a može se sejati do početka aprila.

Nega useva šećerne repe

Ako je setva obavljena u suvo zemljište, obavlja se valjanje. Korove u šećernoj repi obavezno bi trebalo suzbijati jer oduzimaju vodu, hranjive materije, smanjuju osvetljenje i stvaraju bolje uslove za razvoj štetočina i bolesti. Ako stanje zemljišta dopušta, prvo kultiviranje (na dubini od 5 cm, a kasnije i dublje) izvodi se čim se vide redovi.

Vađenje šećerne repe

Vadi se u tehnološkoj zrelosti. Vreme početka vađenja određuju stručnjaci šećerane na bazi provere zrelosti šećerne repe. Može se vaditi ručno vilama, plugom, linijama za vađenje (sekač glava, vadilica, utovarivač) i kombajnima. Mašine treba dobro podesiti da pravilno režu glave i ne oštećuju koren. Koren repe treba odmah pokupiti s njive i odvesti u šećeranu na preradu jer svako zadržavanje dovodi do gubitka. Ako se izvađena repa ne može odmah otpremiti treba je slagati na depoe u prizme da bi se gubici što više smanjili. 

Izvor: Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; 1998.