Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

Šećerna repa

Sinonim: - | Engleski naziv: Sugar beet | Latinski naziv: Beta vulgaris var. saccharifera

Šećerna repa

Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16% svetske proizvodnje šećera. Šećerna repa sadrži 75% vode, 16 – 18% šećera, 5 - 6% celuloze i 2 - 3% ostalih supstanci, uključujući i minerale. Gotovo polovina vode se ponovno iskoristi tokom ekstrakcije šećera, a ostatak ispari. Oko 90% sadržaja šećera postaje beli šećer. Ostatak čini melasa koja se koristi u proizvodnji stočne hrane, kvasca i alkohola. Celuloza iz repe se koristi kao repin rezanac i predstavlja dodatak stačnoj hrani. Preostalih 2 - 3% sadrži magnezijum i fosfor koji se talože iz otpadnih voda tehnološkog procesa proizvodnje šećera i koristi se kao dodatak zemljištu koje je siromašno ovim supstancama.

Morfološka svojstva šećerne repe

Koren je vretenast, sastoji se od glave (na njoj se oblikuju listovi), vrata, tela i repa. Telo korena najvažniji je deo korena, on se vadi i prerađuje, jer u njemu ima najviše šećera (15 – 20%). Debljine je 10 – 15 cm, a dugačko 20 – 25 cm i teško oko pola do 1 kg. Ploča lista je srcolikog, oblog ili zašiljenog vrha i neravne površine. Dužina liske veća je od peteljke i iznosi 20 – 30 cm. Stabljika je uspravna, rebrasta, grana se i naraste do 2 m kao i iz pazuha listova oblikuje postrane grane prvoga reda, iz kojih se oblikuju grane drugog reda i tako dalje. U pazuhu listova grana zadnjeg reda oblikuju se cvetovi. Oprašivanje obavljaju insekti, pa je šećerna repa stranooplodna. Plod je srasli orašac.

Agroekološki uslovi za gajenje šećerne repe

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje je 2 – 3 °C, a kod temperature iznad 6 °C klijanje i nicanje brži su i potpuniji. Optimalna temperatura za klijanje je oko 25°C. U fazi kotiledona opasne su temperature ispod -3 °C.

Svetlost

Šećerna repa treba puno svetlosti. Smanjeno osvetljenje prouzrokuje niži prinos korena i šećera. U vreme intezivnog nakupljanja šećera dobro je da se smenjuje sunčano i oblačno vreme.

Voda

Tokom cele vegetacije šećerna repa treba biti dobro obezbeđena vodom. Najveće potrebe za vodom su u vreme intezivnog porasta (kraj jula, početak avgusta). Ekstremne suše tokom jula i avgusta mogu jako smanjiti prinos, pa ako postoje mogućnosti za navodnjavnaje, potrebno je navodnjavati. Šećerna repa najbolje uspeva pri umerenoj vlažnosti vazduha.

Zemljište

Odgovaraju joj zemljišta velike plodnosti, dubokog oraničnog sloja, dobrih vodopropusnih odnosa, dobre strukture, rastresita, neutralne do slabo kisele reakcije (pH 6 – 7). Najbolji tipovi zemljišta za gajenje šećerne repe su černozem i njegovi varijeteti, aluvijalna zemljišta i livadske crnice.

Agrotehnika za proizvodnju šećerne repe

Plodored

Šećerna repa ne bi trebalo da se vraća na istu parcelu 4 godine ili više. Gajenje u plodoredu omogućuje dublju i intezivniju obradu i obilnije đubrenje svih površina na kojima se smenjuje šećerna repa. Najbolje pretkulture su joj zrnate mahunarke, rane okopavine i strna žitare (kulture koje se ranije skidaju). Za šećernu repu zemljište se duboko i kvalitetno obrađuje, dobro đubri, izvodi se intezivna nega, pa nakon repe zemljište ostaje plodno i čisto od korova. Ako se na vreme vadi, pod povoljnim uslovima, repa je jako dobra pretkultura za mnoge ratarske useve.

Obrada zemljišta

Nakon ranih pretkultura odmah posle žetve obavlja se plitko oranje na 10 cm dubine. Prema potrebi nakon oranja obavlja se tanjiranje, drljanje i valjanje. U prvoj polovini avgusta obavlja se drugo oranje na 20 cm dubine. Krajem septembra i početkom oktobra, obavlja se jesenje duboko oranje na dubini od 35 – 40 cm i tanjiranje.

Đubrenje

Planiranje đubrenja treba obaviti prema analizi zemljišta i planiranom prinosu, a korekcije u đubrenju na temelju izgleda biljaka i analize biljnog tkiva. Na prosečno plodnim zemljištima trebalo bi osigurati oko 160 kg/ha azota, 120 – 130 kg/ha fosfora i 250 – 300 kg/ha kalijuma. Šećerna repa izvanredno dobro reaguje na đubrenje stajskim đubrivom. Za osnovnu đubrenje pogodne su formulacije mineralnih đubriva koja sadrže mali procenat azota, više fosfora i još više kalijuma.

Setva

Seme šećerne repe slabo klija i niče i računa se da od posejanog semena oko 30 % propada. Zato se posebna pažnja posvećuje proizvodnji i doradi semena. Seme se može dorađivati s omotačem (u omotač se ugrađuju zaštitna sredstva), bez omotača i pilirano. Pilirano seme treba upiti više vode u vreme klijanja, pa to u uslovima suše predstavlja nedostatak. Seme s omotačem ima izjednačen oblik i veličini što omogućuje precizniju setvu.

Šećerna repa sije se sejalicama u redove na međuredni razmak od 45 ili 50 cm. Razmak od semenke do semenke u redu iznosi 10 – 12 cm, a otimalna dubina setve je 2 – 3 cm. Seme se počinje sejati kada se zemljište na dubini od 5 cm ugreje iznad 6 °C. Optimalan agrotehnički rok je od sredine do kraja marta, a može se sejati do početka aprila.

Nega useva šećerne repe

Ako je setva obavljena u suvo zemljište, obavlja se valjanje. Korove u šećernoj repi obavezno bi trebalo suzbijati jer oduzimaju vodu, hranjive materije, smanjuju osvetljenje i stvaraju bolje uslove za razvoj štetočina i bolesti. Ako stanje zemljišta dopušta, prvo kultiviranje (na dubini od 5 cm, a kasnije i dublje) izvodi se čim se vide redovi.

Vađenje šećerne repe

Vadi se u tehnološkoj zrelosti. Vreme početka vađenja određuju stručnjaci šećerane na bazi provere zrelosti šećerne repe. Može se vaditi ručno vilama, plugom, linijama za vađenje (sekač glava, vadilica, utovarivač) i kombajnima. Mašine treba dobro podesiti da pravilno režu glave i ne oštećuju koren. Koren repe treba odmah pokupiti s njive i odvesti u šećeranu na preradu jer svako zadržavanje dovodi do gubitka. Ako se izvađena repa ne može odmah otpremiti treba je slagati na depoe u prizme da bi se gubici što više smanjili. 

Izvor: Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; 1998.

Šećerna repa - Sorte

ukupno: 177, aktivno: 127, neaktivno: 50

Alegra

ALEGRA

AMADEA

AMATA

Annamira KWS

ANTEK

ANTINEA KWS

APOLLO

ARCAS

Arcas

ASKETA

AZULATA

BAIKAL

BARTOK

BELINDA

BELLINI

BENAMINA KWS

BERTHOLDA KWS

Bettina KWS

BINGO

BOOMERANG

BOUNTY

BRUNA KWS

BUDA

CAMBRIA

CAMEL

CANARIA

CARIBOU

CASINO

CAVALLO

CHARLY

CHIARA

CLEMENTINA

COLONIA KWS

CONTINENTAL

COYOTE

DAKTARI

DANTON

DEGETA

DELANO

DENISA KWS

DIAMANT

DINARA KWS

DRAVUS

EDISON

EDUARDA KWS

EDUARDA KWS

ELMO

ELVIS

EUROPA

EVELINA

FABIO

FIORENZA KWS

FLORATA

FLORES

FRANCESSA KWS

FRANCESSA KWS

FRED

GAZETA

GEORGINA

GILBERTA KWS

GINA

GIRAF

GOETHE

GREGORIA KWS

H 6802

HARGITA

HELENIKA KWS

HELENIKA KWS

HILLTOPTA

HORTA

IMPACT

Indira KWS

IRIS

JADRANKA KWS

Jadranka KWS

JAFRA KWS

JASMINA KWS

KAORA

KARERA

KARPATY

KOALA

KUNDERA

LAGUNA KWS

LAVINA

LENTIA

LENTO

LEOPOLDA KWS

LIBERO

LION 9703 AARON

LION 9704 ANNIE

LIPTA

LIVIOLA KWS

LIVIOLA KWS

LIZA

MANDOLINE

MARENKA KWS

MARIANKA KWS

MARINELLA KWS

MARKUS

MARTE

MAS

MAURIZIO

Melindia KWS

Melrose

Meradonna KWS

MERAK

MODEX

MONDIAL

MONOFORT

MONSUN

MONZA

NATURA KWS

NELEXA

NEURON

NEUTRINO

NIMBUS

ODESSA KWS

OVACIO

PALMA

PHARAON

PREDATOR

PROFITA

PROTECTA

RAMONA

Rebecca KWS

RENATA KWS

RHIZOFORT

RISELDA

RODOLFO

ROMANELLA KWS

Romanella KWS

SANDOR

SANTINO

SAVANE

Senator

SERENADA KWS

SEVERINA

SILENTA

SIXTUS

Smart Belamia KWS

Smart Briga KWS

Smart Djerba KWS

Smart Perla KWS

Smart Rossada KWS

SOFARIZO

Spinner smart

STEFFKA KWS

SUMONO

SY ANGY

TAIFUN

TELL

TERRANOVA KWS

TERRANOVA KWS

THEODORA

TIBOR

TINKA KWS

TINKER

TORDA

TUWIM

UNYX

VANDANA KWS

VENTURA

Viola KWS

VIVA

VORNA

VULPES

WAPITI

WAWILOW

YASMINE

YETI

ZANZIBAR

ZOULOU

Šećerna repa @ KLUB

Zbog blizine šećerane u Kovačici, u Crepaji je šećerna repa tradicionalno jedna od najzastupljenijih poljoprivrednih kultura. Ove godine prostire se na 800 hektara a suša joj nije nanela štetu pa poljoprivrednici očekuju dobar prinos kao i procenat šećera u korenu. Za razliku od ostalih ratarskih ku...

Šećerna repa je manjem procentu zastupljena u setvenoj strukturi atara oko Padine kod Pančeva. U ovom delu Vojvodine ima svega 5 proizvođača a ukupna površina na kojoj se gaji ova kultura je oko 70ha. Kakva je situacija sa ovogodišnjim prinosima i naziru li se subvencije obećane od strane države? Na...

+3

Prolećna setva polako se privodi kraju, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji ometaju radove. Najviše je urađeno na poljima gde je planirana setva industrijskog bilja dok setva kukuruza malo kasni, ali se očekuje ta će i tu posao uskoro biti okončan. ”Setva industrijskog bilja već je završena...

Nedavne kiše zakasnile su za kukuruz, soju i suncokret, ali ne i za šećernu repu koja je ovoga proleća zasejana na oko 30.000 hektara. Zasejano je manje nego prošle godine, ali i pored svih problema, ratari očekuju da će manju proizvodnju nadoknaditi većom cenom. "Moja očekivanja su da će proizvodnj...

U tijeku je proljetna sjetva šećerna repe, a bliže se i ostale kulture. 🌱 Jeste li podesili svoje sijačice, ažurirali i pre-kalibrirali John Deere StarFire prijemnike? Koristite li kontrolu sekcija i precizni signal? 🛰 Jeste li znali da imate 3x demo period aktivacije SF3 signala u trajanju od 24 h...

Na pšenici u kukuruzu ratari se ove godine neće ovajditi. Jedino će, sve su prilike, ruke trljati oni koji su posejali šećernu repu – em joj je cena dobra, em država daje izdašan podsticaj proizvođačima. Kako se može čuti od trgovaca i organizatora proizvodnje u Vojvodini, pšenica se i dalje kreće o...

Sa prvim lepim danaim počeće setva prolećnih kultura na oko dva miliona hektara. Polovinu useva činiće kukuruz, a drugu suncokret, soja, šećerna repa, povrće. Prosečni direktni troškovi za setvu suncokreta su oko 550 evra po hektaru, a za kukuruz oko 600 evra po hektaru. Prema podacima zadružnih sav...

U toku ove nedelje počeće kampanja vađenja šećerne repe, kojom je u Srbiji posejano oko 42.000 hektara. Očekuju se prosečni prinosi od 60 t/ha i ukupna proizvodnja od oko 2,5 miliona tona slatkog korena. Ta količina obezbediće dovoljnu količinu šećera za domaće potrebe, a biće sirovine i za izvoz. D...