Krmna ogrštica

Krmna ogrštica već u rano proleće daje zelenu masu. Najbolje je koristiti u kraćem periodu pred cvetanje, a vreme korištenja produžuje se setvom kultivara različitog ritma rasta i razvoja.

Morfološka svojstva

Ima vretenast, dosta dobro razvijen koren. Do zimskog perioda razvija se rozeta s lišćem (desetak listova). Pri kraju zime i početkom proleća brzo počinje da raste i razvija se više stabljika s puno lišća. Stabljika do cvetanja naraste oko 1 m.  Na vrhovima stabljika razvijaju se rastresiti cvetovi. Plod je mahuna u kojoj se nalazi puno sitnih okruglastih semena, crne do ljubičasto-smeđe boje koje u sebi sadrže više od 30% ulja. Masa 1 000 zrna iznosi 2 do 4 grama. 

Agroekološki uslovi za gajenje krmne repice

Temperatura

Biljka je dugog dana kao i slabo podnosi niske temperature. Na zimu je otpornija ako se pravovremeno poseje, a đubrenje uradi ispravno. Najbolje uspeva u umereno toplom i vlažnijem području gde redovno ima snega.

Voda

Zahtevi za vodom su prilično veliki, ali osetljiva je na suvišnu vodu, naročito na vodu koja stagnira kao i na pomanjkanje vode. Budući da joj vegetacija rano završava, retko kada joj nedostaje vode za završetak vegetacije.

Zemljište

Može uspevati na različitim zemljištima, ali ipak bolje joj odgovaraju plodna, duboka i propusnija zemljišta.

Agrotehnika

Plodored

Odgovaraju joj različite predkulture, ali moraju biti ranije uklonjene s zemljišta kako bi ostalo dovoljno vremena za obradu zemljišta i setvu. Nakon najranijih pretkultura treba obaviti pliće oranje, a 15-ak dana pred setvu obavlja se glavno oranje na 30 cm dubine. Zemljište se zatim istanjira da se ne bi izgubila voda i zemljište previše osušilo. Oranje se izvodi ranije da bi se zemljište sleglo i popunilo vazdušne šupljine.

Đubrenje

Đubrenje se može obaviti stajskim i mineralnim đubrivom. Stajsko đubrivo zaorava se u osnovnoj obradi. Ako se ne đubri stajnjakom, za visoke prinose potrebno je uneti oko 100 – 120 kg/ha azota, oko 80 – 100 kg/ha fosfora i 100 – 130 kg/ha kalijuma. Ostatak mineralnih đubriva daje se u pripremi zemljišta za setvu.

Setva

Seje se početkom septembra u redove na razmak oko 10 – 15 cm, a  količina semena iznosi 15 – 20 kg/ha. Seje se plitko, na oko 1,5 – 2 cm. Nakon setve obavlja se valjanje jer je seme sitno, pa se valjanjem uspostavlja bolji kontakt semena i zemljišta, time je i bolje i brže upijanje vode.

Košenje

Košenje zelene mase obavlja se pred cvetanje. Ranija košenje smanjuje prinos. U povoljnim godinama košenje počinje krajem marta i početkom aprila.

Izvor: Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; 1998.