Opijumski mak

Sinonim: - | Engleski naziv: Opium poppy | Latinski naziv: Papaver somniferum L.

Opijumski mak

Opijumski mak kultura je južnijih, toplijih predela i gaji se kao ozima kultura. Od juga prema severu u opijumskom se maku smanjuju alkaloidi (opijum), a naročito najvažniji alkaloid morfijum. Ima veliku važnost u faramceutskoj industriji. Seme maka sadrži visok procenat ulja, oko 50 – 60 %, koje se koristi za ishranu ljudi i u industriji.

Morfološka svojstva opijumskog maka

Koren je vretenast, slabije razvijen i pliće prodire u zemljište. Stabljika je uspravna, zeljasta, lako se lomi, glatka i presvučena voštanom prevlakom, plavkasto zelene boje i visine do 1,5 m. Donji listovi imaju peteljku i lisku, a gornji su bez peteljke (obavijaju stabljiku). Cvetovi se razvijaju na vrhu stabljike. Plod je tobolac. Seme je sitno, bubrežasto i različite boje. Masa 1 000 semena iznosi oko 0,40 do 0,50 g, a hektolitarska težina iznosi oko 50 – 60 kg.

Agroekološki uslovi opijumskog maka

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 2 – 3 °C, a optimalna oko 20 °C. Biljke stradaju ako se temperatura spusti do – 7 °C.

Svetlost

Mak treba puno svetlosti i pripada biljkama dugog dana.

Voda

Najveće potreba za vodom mak ima u vreme intezivnog porasta. U vreme cvetanja i dozrevanja potrebe za vodom su manje.

Zemljište

Mak najbolje uspeva na plodnim, dubokim, dobro strukturnim zemljištima s povoljnim vodo-vazdušnim režimom.

Agrotehnika pri gajenju opijumskog maka

Plodored

Za ozimi mak treba osigurati pretkulture koje se ranije žanju. Najbolje pretkulture su zrnene mahunarke i okopavine koje ranije napuštaju zemljište.

Obrada zemljišta

Vreme oranja, broj operacija i način obrade zavise od pretkulture. Posle ranih pretkultura moguće je izvesti tri, posle kasnijih dva, a posle kasnih jedno oranje. Ore se na dubinu od 25 – 30 cm.

Đubrenje

Na prosečno plodnim zemljištima dodaje se oko 100 kg/ha azota kao i 100 – 120 kg/ha fosfora i kalijuma. Polovina fosfornih i kalijumovih đubriva kao i 20-tak % azotnih, unosi se u osnovnom oranju, a ostatak u pripremi pred setvu a po potrebi prihranjuje s azotnim đubrivom.

Setva

Opijumski mak seje se u jesen. Seje se sejalicama za setvu sitnosemenih kultura. Međuredni razmak iznosi 50 cm, a razmak između biljaka u redu inosi oko 10 cm, pa se postiže sklop od oko 200 000 biljaka/ha. Dubina setve je 1 – 2 cm.

Nega useva maka opijumskog

Posle setve obavezno treba obaviti valjanje. Potrebno je obaviti suzbijanje korova, kultiviranje, proređivanje i prihranjivanje.

Žetva opijumskog maka

Opijum se dobija zasecanjem tobolca posebnim noževima 20-ak dana posle cvetanja, kada tobolac dobiju žućkastu boju. Zasecanje tobolca obavlja se oko podnevnih sati. Iz tobolca izlazi beličasta tečnost, koja se zgrušava i postaje tamnije boje. Sledećeg jutra ta se masa struže, oblikuje u manje grudve, oblaže lišćem maka i suši. Tobolci se mogu zarezati više puta. Nakon zarezivanja tobolci sazrevaju, pa se kasnije žanju za seme.

Žetva se može obaviti mašinama kada su tobolci i seme u njima zreli, pa se odvaja seme, a od tobolca se ekstrakcijom dobija opijum. Nakon žetve seme treba sušiti na ispod 8 % vode. 

Izvor: Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; Zagreb, 1998.

Opijumski mak - Sorte

ukupno: 2, aktivno: 0, neaktivno: 2

ARIA II

PLAVOSJEMENI OPIJUMSKI MAK