Soja

Soja potiče iz Azije i vodeća je uljna i belančevinasta kultura, čije se zrno koristi kao izvor jestivih ulja (18 – 24 %) i belančevina (35 – 50 %) kako za ishranu ljudi tako i za ishranu stoke kao i u razne industrijske svrhe. Sojino zrno se prerađuje i koristi za proizvodnju sira (tofu), mleka, pljeskavica, viršli, hleba, raznih slatkiša i dr. Odvojen lecitin iz sojinog ulja ima primenu u pekarskoj, konditorskoj, farmaceutskoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji. Kvalitetom belančevina i visokim sadržajem ulja zamenjuje meso (u ljudskoj ishrani zadovoljava oko 30 % potreba za belančevinama), više od drugih kultura. Može se koristiti  u ishrani stoke kao zelena masa, seno i silaža, a dehidriranjem se dobijaju briketi, granule i zeleno brašno.

Morfološka svojstva soje

Koren se sastoji od jakog glavnog i bočnog vretenastog korenja kao i ima visoku usisnu (adsorpcionu) sposobnost. Na korenu se razvijaju kvržice u kojima žive bakterije Bradyrhizobium japonicum. Bakterije žive u simbiozi s biljkom, tako da od biljke uzimaju ugljene hidrate (šećere), a za uzvrat, biljku snabdevaju azotom. Koren raste dok raste i nadzemna stabljika. Većina sorati u komercijalnoj proizvodnji ima relativno uspravnu i čvrstu stabljiku, prosečne visine 80 – 120 cm i prosečne visine do prve mahune od 4 – 16 cm, sve u zavisnosti od genotipa, načina i uslova gajenja. Svi gornji delovi biljke soje (stabljika, listovi, mahune) prekriveni su s mnogo sitnih dlačica koje mogu biti sivobele, žute ili smeđe boje. Postoji više tipova listova koji su bledozelene do tamnozelene boje i prosečno ih je 15 – 20 po biljci. U zrelosti postaju žuti i kod većine sorata otpadnu. Boja cveta može biti bela, ljubičasta i kombinovana, a cvetovi su skupljeni u grozd (3 – 5 listova). Plod je mahuna okruglog ili spljoštenog oblika. Mahune sadrže do pet zrna, zelene su boje, a u zrelosti ona varira do vrlo svetle slamnatožute do gotovo crne.

Agroekološki uslovi za gajenje soje

Temperatura

Soja klije pri minimalnoj temperaturi od 6 – 7 °C, niče kada je 8 – 10 °C, a cveta kada je temperatura 17 – 18 °C. Najoptimalnije temperature za njen rast i razvoj su između 20 i 25 °C.

Svetlost

Soja je biljka kratkog dana. Većina sorata zahteva 10 i više sati mraka dnevno, a neke i 12 – 13 sati. Ukoliko su dani duži soja neće preći iz vegetativne u generativnu fazu razvoja.

Voda

U vreme klijanja seme soje treba da apsorbuje više vode od 50 % od svoje mase da bi moglo klijati, a to je više vode nego što treba kukuruzu (45 – 48 % njegove mase). U periodu od nicanja do cvetanja (60 dana) biljke soje mogu izdržati kratkotrajne suše bez većih posledica po rod, ali ostaju niže. Potreba za vodom raste kako raste i sojina biljka. Optimalna vlažnost vazduha za gajenje iznosi 70 – 80 %. Soja se može uspešno uzgajati u suvom ratarenju tamo gde je godišnji prosek padavina 600 – 700 mm, ako im je povoljan raspored tokom vegetacije.  

Zemljište

Soja najbolje uspeva na dubokim, strukturnim, plodnim zemljištima, bogatim humusom, s dobrim vodo-vazdušnim osobinama, na kojima se ne stvara pokorica i pH reakcije 7.

Agrotehnika za proizvodnju soje

Plodored

Soja je jedan od najboljih preduseva za mnoge ratarske kulture. Najbolji predusevi za soju su strna žita, šećerna repa i kukuruz, a najnepovoljniji predusevi su suncokret i ozima uljana repica. Na istu njivu soja može doći nakon 2 – 4 godine.

Obrada zemljišta

Tokom leta i početkom jeseni obavlja se osnovna obrada zemljišta, tj. oranje na dubinu od 25 - 30 cm. Teža glinasta i srednje teška ilovasta zemljišta su slabije provetrena zemljišta i treba ih orati dublje u jesen, nego zimi i u proleće, a lakša zemljišta mogu se orati pliće i u proleće. Dopunska obrada (predsetvena priprema zemljišta) obavlja se u proleće i to drljačama, tanjiračama ili špalirnim kultivatorima (setvospremači).

Đubrenje

Potrebe za hranivima se povećavaju od početka cvetanja do mahunanja i nalivanja zrna. Maksimalne doze azota i kalijuma potrebne su u fazi cvetanja i formiranja mahuna, a fosfora i sumpora u vreme formiranja i nalivanja zrna. Biljka soje za izgradnju 100 kg suve materije treba 6 – 9 kg azota, 4 kg fosfora i 4 kg kalijuma. Na plodnijim zemljištima đubrenje se obavlja sa  30 – 60 kg/ha azota, 60 – 90 kg/ha fosfora i 40 – 60 kg/ha kalijuma, uz napomenu da se 2/3 azota osiguravaju pravilnom bakterizacijom. Na manje plodnim, težim zemljištima đubri se sa 60 – 100 kg/ha azota, 90 – 120 kg/ha fosfora i 100 – 120 kg/ha kalijuma. Soja povoljno reaguje na đubrenje stajskim đubrivom zaoranim u jesen, pod zimsku brazdu.

Setva soje

Najsigurnija setva je kada su temperature u površinskom sloju zemljišta (do 8 cm) između 8 °C i 10 °C. Soja se može sejati u maju, junu, pa i do početka jula, ali uglavnom se seje u isto vreme kao i kukuruz jer imaju gotovo iste temperaturne zahteve pri klijanju. Može se sejati na uske i široke redove, u trake i u kućice. Kod nas dominira setva u redove na razmak 45 – 50 cm i izvodi se pneumatskim sejalicama. Broj biljaka po hektaru zavisi od sorte i grupe zrenja.

Nega zasada soje

Izvode se mehaničke mere (međuredna kultivacija, ručno plevljenje korova, prihrana azotom) i hemijske (suzbijanje korova i zaštita od bolesti i štetočina). Prva kultivacija obavlja se kada soja tek nikne i dobro se raspoznaju redovi, a druga kada je soja visoka oko 20 – 30 cm. 

Žetva soje

Kombajn pre žetve treba podesiti i preurediti kako bi se žetva obavila s najmanjim mogućim gubicima. Sojina slama je nepovoljnija za vršidbu, a zrno je, za razliku od pšeničnog, zatvoreno u mahuni i kod odnosa zrno:slama = 1:3,5 propusna moć vršidbenog aparata smanjuje se za 50 %. Zbog toga, vršidbeni aparat kombajna mora raditi sa smanjenim brojem obrtaja, usled čega je manja propusna moć kombajna. Optimalna žetvena vlažnost zrna soje je između 14 i 16 %, a iznad 20 % smanjuje se kapacitet kombajna.

Izvor:

• Dr.sc. M. Vratarić, dr.sc. A. Sudarić; Soja Glycine max (L.) Merr.; Osijek, 2008.
• Prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD