Suncokret

Suncokret potiče iz Amerike (Meksiko, Peru). Najpre je uzgajan kao ukrasna biljka, seme je korišteno za ishranu ptica, a ljudi su jeli jezgro iz semena. 1840. godine je prvi put dobijeno ulje iz suncokreta. Seme sadrži oko 50 % ulja, 20 % belančevina i ugljenih hidrata. Od suncokretovog ulja proizvode se margarin, majonez, stearin (služi u proizvodnji sveća, plastike, sapuna, kozmetike i za omekšivanje gume), farmaceutski proizvodi, boje, lakovi i dr. Glave suncokreta imaju puno hranjivih materija, pa se mogu koristiti za ishranu domaćih životinja. Može se uzgajati kao uljani ili proteinski i kao glavni i postrni usev.

Morfološka svojstva suncokreta

Koren ima dobru usisnu snagu, vretenast je, dobro razvijen i prodire u zemljište dublje od 2 m. Stabljika je u početku tanka, sočna, nežna, a starenjem postaje debela, snažna i drvenasta. Okrugla je, šuplja, obrasla dlačicama, naraste u visinu do 4 m i debljinu 2 – 6 cm. Srcoliki listovi su na dugim peteljkama. Liska je na ivici slabo nazubljena, na vrhu zaoštrena kao i, kao i peteljka, obrasla dlačicama. Stabljika završava cvetnom glavicom na kojoj su smešteni cvetovi. Prodnos glavice može biti 10 – 40 cm, što zavisi o kultivaru. Na ivici glavice su neplodni cvetovi, a u središtu plodni (cevasti; 500 – 1000 komada) i svi su jarko žute boje. Cvetanje nastupa od ivice prema središtu glavice. Plod je jednosemeni, crne boje, tvrdog omota (gusenice suncokretovog moljca ga ne mogu pregristi). Masa 1 000 semena prosečno se kreće oko 80 g, a hektolitarska težina iznosi oko 40 kg.

Agroekološki uslovi za gajenje suncokreta

Temperatura

Minimalna temperatura klijanja iznosi 3 °C, a optimalna 28 °C. Najpovoljnija temperatura za rast i razvoj, posebno u periodu intezivnog porasta, cvetanja, oplodnje i nalivanja semena, kreće se između 20 - 25 °C. Temperature niže od 15 °C i više od 25 °C smanjuju sintezu ulja u semenu. Biljke mogu izdržati i do -6 °C.

Voda

Suncokret stvara veliku vegetativnu masu, pa zahteva puno vode. Na nedostatak vode najosetljiviji je u vreme oblikovanja glavica i nalivanja semena. Korenov sistem jako je razvijen i prodire duboko u zemljište i vodu crpi iz dubljih slojeva, pa je suncokret dosta otporan na sušu.

Svetlost

Za uspešan rast i razvoj potrebno mu je puno svetlosti, koje se može osigurati pravilnim sklopom i rasporedom biljaka.

Zemljište

Najbolje rezultate suncokret daje na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele i neutralne reakcije (černozem i ritska crnica).

Agrotehnika za proizvodnju suncokreta

Plodored

Osetljiv je na gajenje u monokulturi. Na isto mesto vraća se nakon što većeg broja godina (5 – 6 godina), a na površini na kojoj se gaji, kao pretkulture ne smeju se sejati sve one koje imaju zajedničke bolesti i štetočine sa suncokretom. Najbolje pretkulture su mu strna žita (pšenica), a on je dobar predusev za pšenicu i kukuruz.

Obrada zemljišta

Nakon ranih pretkultura (pšenica), odmah posle žetve ore se zemljište na 10 cm dubine, a u prvoj polovini avgusta ore se na 20 cm dubine. Dobro je nakon svakog oranja poravnati površinu. Duboko oranje (do 40 cm dubine) izvodi se krajem septembra ili početkom oktobra, zatim se zemljište tanjira, drlja i pred setvu prolazi se setvospremačom. Posle kasnih pretkultura obavlja se duboko jesenje oranje.

Đubrenje

Suncokretu treba osigurati dovoljno azota. Veća važnost pridaje se đubrenju fosfornim đubrivima jer suncokret jako dobro koristi kalijum iz zemljišta. Fosfor je važan za oblikovanje generativnih organa, cvetanje i oplodnju. Količine hraniva zavise o plodnosti zemljišta i planiranom rodu. Na osrednje plodnim zemljištima treba osigurati oko 100 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma. Na siromašnijim zemljištima kao i količine treba povećati, a na plodnijim smanjiti. Pri dubokom jesenjem oranju unosi se polovina fosfornih i kalijumovih đubriva i oko 1/5 azotnih đubriva, a ostatak se unosi u pripremi zemljišta pred setvu.

Setva suncokreta

Setvu treba započeti kada se setveni sloj ugreje na ok 8 °C, a to je u početku aprila. Seje se sejalicama na međuredni razmak od 70 cm i razmak u redu od 25 – 30 cm. Suncokret se seje na konačan sklop (nema proređivanja) i na dubinu od oko 5 cm (8 cm je donja granica za setvu). Količina semena zavisi od njegove klijavosti i čistoće, mase 1 000 zrna i gustine sklopa, a najčešće je potrebno od 4 – 6 kg/ha.

Nega useva suncokreta

Ako je setva obavljena u suvo zemljište, treba obaviti valjanje. Pokorica se uništava lakim ili rotacionim drljačama. Suzbijnje korova može se izvesti pljevljenjem, okopavanjem i kultiviranjem. Ako postoji mogućnost za navodnjavanje, usev se navodnjava za vreme suše, posebno u vreme oblikovanja glavica, cvetanja i nalivanja zrna.

Žetva suncokreta

Suncokret sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Sazrevanje teče sporo, glavice ostaju manje ili više zelene, seme ima povećan sadržaj vode i iz glavice ispada ono seme koje prvo dozre. Ako se žetva obavlja kombajnom, potrebno je je obaviti pre nego se seme počne osipati, tj. kada donji deo glavice posmeđi. Ručna žetva obavlja se sečom glava, koje se mogu sušiti na vlastitoj stabljici. Seme suncokreta treba sušiti ispod 10 % vlage ili još bolje ispod 8 % jer seme ima puno ulja i kvari se. Prinosi iznose 2 – 3 t, ali je proizvodni potencijal znatno veći, pa je moguće osmaterijeti znatno veće prinose.

Izvor:

• Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; Zagreb, 1998.
• Dr.sc. M. vratarić i suradnici; Suncokret Heliantus annuus L.; Osijek, 2004.
• prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD