Uljana repica

Sinonim: - | Engleski naziv: Swede rape, oilseed rape | Latinski naziv: Brassica napus L. (Partim)

Uljana repica

Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40 %  ulja i oko 20 % belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo, a potom u industrijske svrhe. Ulje sadrži veliku količinu eruka kiseline (do 50 %) koja nema hranjive vrednosti, a štetna je za zdravlje. Selekcijom se uspelo dobiti sortiment s neznatnim sadržajem kao i kiseline, pa se ulje tako može koristiti u ishrani i nije štetno za zdravlje. Počinje cvetati rano u proleće, a cvetanje traje 20-ak i više dana.

Morfološka svojstva

Koren je vretenast, osrednje razvijen i razvija se u plićem delu oraničnog sloja zemljišta. Stabljika je uspravna, zeljasta, dlakava, razgranata, plavkasto-zelene boje i visoka oko 1,5 m. Donji listovi imaju peteljku i lisku, a gornji nemaju peteljku, obrasli su oko stabljike i imaju dlačice. Cvet se nalazi na stabljici i na bočnim granama i žute je boje. Plod je 5 – 10 cm duga mahunaMa. Seme je sitno i okruglo, tamno-plavkaste boje. Masa 1 000 semena iznosi 4 – 6 grama.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Najbolje uspeva u umereno toplim i umereno vlažnim područjima. Minimalna temperatura za klijanje inosi 3 – 5 °C, a optimalna 25 °C. Prilično je otporna na niske temperature, naročito ako je pravovremeno zasejana i do zime se dobro razvila. Može izdržati temperature i do -10 °C, a pod snegom i do -20 °C.

Svetlost

Uljana repica je biljka dugoga dana, treba dosta svetlosti što joj se može osigurati dobrim i pravilnim sklopom i rasporedom biljaka.

Voda

Ima velike potrebe za vodom. Najviše vode treba u vreme intezivnog porasta. Ogrštica vrlo rano kreće s vegetacijom i dobro koristi jesenje-zimsku vodu akumuliranu u zemljište, zato joj retko smetaju suše.

Zemljište

Zemljište treba biti plodno, dobre strukture i trebalo bi da ima dobra vodo-vazdušna svojstva. Bolja su zemljišta bogatija kalcijumom, pa je najpovoljnija slabo kisela, neutralna ili slabo bazna reakcija zemljišta.

Agrotehnika za proizvodnju uljane repice

Plodored

Uljanu repicu bi trebalo obavezno uzgajati u plodoredu jer je napadaju brojni insekti i bolesti. Seje se vrlo rano, pa se pretkultura mora rano požeti da se osigura potrebno vreme za obradu zemljišta i setvu uljane repice. Takve pretkulture su strne žitarice (ječam, pšenica), rani krompir, grašak za zrno i rane krmne kulture.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta zavisi od pretkulture. Zemljišta se plitko oru (oko 10 cm dubine), drljaju i ravnaju valjcima da bi se sačuvala voda u zemljištu, izmrvi zemljište i delimično poravna. Drugo oranje izvodi se početkom avgusta, najmanje 15-ak dana pre setve, da se zemljište može slegnuti. Zatim se zemljište tanjira u cilju usitnjavanja i pred setvu prolazi se sa setvospremačom.

Đubrenje

Uljanoj repici potrebno je mnogo kalcijuma, pa se u letnjom oranju ili pri oranju strništa dodaje određena količina kreča. Đubrenje se određuje na bazi plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Na osrednje plodnim zemljištima potrebno je osigurati oko 120 kg/ha azota, 80 – 100 kg/ha fosfora i 130 – 150 kg/ha kalijuma. Polovinu fosfornih i kalijumovih đubriva i do 20 % azotnih đubriva zaorava se predsetvenim oranjem. Druga polovina fosfornih i kalijumovih đubriva i 1/3 azotnih đubriva dodaje se u pripremi zemljišta za setvu, a ostatak u prihrani.

Setva

Uljana repica je ozima kultura koja se najranije seje. Optimalan rok setve je pri kraju avgusta i početkom septembra. Seje se sejalicama u redove na dubini 1 – 2 cm i međurednom razmaku od oko 20 – 25 cm.

Linijski kultivari seju se u sklopu oko 100 biljaka/m2, a sintetski oko 80 biljaka/m2. Za postizanje takvog sklopa potrebno je oko 8 kg/ha semena, a to zavisi o klijavosti i čistoći semena, masi 1 000 semena i gustini sklopa.

Nega useva

Uljana repica brzo raste, pokriva zemljište i guši korove, pa je moguće izbeći primenu herbicida. Prihrana se izvodi jednokratno i to u samom početku prolećnog porasta (krajem februara ili početkom marta).

Žetva

Problem pri žetvi je u tome što uljana repica nejednako i dugo sazreva, a zrele mahune lako pucaju i seme se osipa. Žetva treba započeti kada se lišće suši, stabljika menja boju u žućkastu, a mahune poprimaju žutosmeđu boju i pucaju. Da bi se izbegli, odnosno smanjili gubici, pribegava se desikaciji 7 do 10 dana pre žetve. Desikacija se izvodi totalnim herbicidima kako bi se prekinula vegetacija, izjednačilo zrenje, smanjilo pucanje mahuna kao i olakšala i ubrzala žetva.

Nakon žetve seme uvek ima više vode, pa ga treba sušiti na manje od 8 % vode, da bi se moglo čuvati. Prinosi krmne ogrštice kreću se između 2 – 3 t/ha, ali dobrom se agrotehnikom mogu povećati na 3 – 4 t/ha.

Izvor:

Izvor: Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; Zagreb, 1998.

prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

 

 


 

Uljana repica - Sorte

ukupno: 102, aktivno: 85, neaktivno: 17

ANDIE

ASGARD

AVISO

BALDUR

BIENVENU

DARMOR

ES ALONSO

ES DANUBE

ES DARKO

ES HYDROMEL

ES JASON

ES MERCURE

ES NATALIE

ES NEPTUNE

ES SOLIST

EXAGONE

EXOTIC

GÓRCZANSKI

HONK

INSPIRATION

JET NEUF

JIMMY

JUNO

KOMANDO

LIPRIMA

MILENA

MOHICAN

NAVAJO

NK CARAVEL

NK KARIBIK

NK SPEED

ORLANDO

PR44D06

PR44W22

PR44W29

PR45D03

PR45D05

PR46W09

PR46W10

PR46W15

PR46W20

PR46W24

PR46W30

PR46W35

PRIMOR

PT228CL

PX100CL

PX104

R-51

RALLY

RAMIRO

RICCO

ROHAN

SAMMY

SAMURAI

SANSIBAR

SHERPA

SW GOSPEL

SY CARLO

TANDEM

TAURUS

TITAN

TOMMY

TRIANGLE

TRISTAN

TUXEDO

VANESSA

VISBY

Uljana repica - Tekstovi

Uljana repica @ KLUB