Stone sorte vinove loze

Grozdovi stonih sorti vinove loze koriste se za konzumiranje u svežem stanju ili prerađeni sušenjem, konzerviranjem, kandiranjem i sl. Neke od sorti mogu se koristiti i za pravljenje vina, ali za većinu to ne dolazi u obzir prvenstveno zbog svoje primarne namene. Takve sorte imaju puno manje šećera nego vinske, krupnije bobice i imaju više pulpe. Takođe zahtevaju i drugačiju tehnologiju gajenja i nege i više ručnog rada. Kod stonih sorata danas se isključivo koriste visoki uzgojni oblici, najčešće oblici pergola ili tendona, povezani jakom armaturnom mrežom. Sve to čini tehnologiju proizvodnje stonog grožđa potpuno nespojivom s gajenjem vinskih sorata, zato je i proizvodnja stonog grožđa danas postala strogo specijalizovana delatnost s visokim početnim ulaganjima.Stono vino je vino proizvedeno od jedne ili više sorti grožđa vinove loze. Stono vino ne može nositi oznaku sorte. Stono vino s oznakom kontrolisanog porekla je vino proizvedeno od jedne ili više sorti grožđa koje potiču iz jedne vinogradarske regije.

Gajenje stonih kultivara privredno je vrlo unosan, ali i odgovoran posao. Stoga pri izboru sortimenta treba voditi računa o mnogim činiocima koji određuju smer proizvodnje. Za robnu proizvodnju stonog grožđa pogodna su područja sa višim prosečnim temperaturama, a takvu proizvodnju u ostalim područjima možemo organizovati samo za lokalnu potrošnju ili za porodične potrebe.

Podela stonih sorti vinove loze:

• Vrlo rani kultivari
• Rani kultivari
• Srednje kasni kultivari
• Kasni kultivari
• Vrlo kasni kultivari

Kod stonog grožđa naročito se ceni ukus, miris, spoljni izgled, sposobnost da podnese transport i da se dobro čuva. Osim toga, potrebno je voditi računa i o izboru optimalnog roka berbe. Jer nezrelo stono grožđe sadrži manje šećera, kiselo je, neprijatnog ukusa, slabog mirisa i lošeg izgleda. Stone sorte u prezrelom stanju brzo gube ukus i miris, a pojedine sorte dobijaju i neprijatnu aromu. Stoga je najpoželjnije sprovesti probirnu berbu koja se odvija u više navrata i to prema sazrevanju grozdova, što i samu proizvodnju čini zahtevnijom.

Razdoblje sazrevanja svake sorte uslovljeno je vremenskim prilikama, položajem, područjem sađenja, i drugim faktorima. Težina grozda je različita. Uzrok su tome razni činioci -  cvetanje, opterećenost čokota rodom, vremenske prilike itd.

Svojstva stonih sorata vinove loze:

Dobra stona sorta mora uglavnom zadovoljiti ove zahteve:

• Grozd treba biti srednje velik do velik, što ujednačeniji, rastresit i što lepšeg izgleda;
• bobice trebaju biti što veće i po mogućnosti jednake veličine, dobro srasle na dršci;
• drška bobica mora biti čvrsta i po mogućnosti duža;
• kožica bobice mekana, hrskava ali otporna, preporučljivo sa izraženim pepeljkom;
• meso bobice mora biti gusto i prijatnog ukusa, ne previše slatko i diskretno aromatično;
• bobice ne smeju sadržati semenke ili ako ih sadrže da ih bude što manje, da budu mekane i male;
• sorta mora imati što bolju izdržljivost na čokotu, kod transporta, u skladištu i u hladnjači.

To su uglavnom svojstva koja bi trebala imati jedna stona sorta obzirom na zahteve i norme koje se u tom pravcu postavljaju na svetskom tržištu. Ukoliko jedna sorta ima više nabrojanih karakteristika, utoliko je ona vrednija. Često jedna sorta vrlo skromnih vrednosti ima dobru cenu samo zahvaljujući svom izgledu. No, ni ukusi potrošača u pojedinim zemljama nisu potpuno isti. Italijansko, englesko i američko tržište traži više aromatične sorte, dok srednjeevropsko tržište više ceni sorte neutralnog ukusa. Amerikanci su čak za svoje potrebe dobili celu jednu seriju besemenih sorti koje su tamo poprilično popularne.

Izvor:

• N. Mirošević, J. Karoglan Kontić; Vinogradarstvo; Zagreb, 2008.
• Semenarna
• Vinogradarstvo