Badem

Engleski naziv: Almond | Latinski naziv: Prunus amygdalus

Badem

Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate, mineralne i aromatske materije kao i vitamine. Osim značajne upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.

Badem spada među najstarije kulture kod. Uveli su ga u kulturu u VI. veku pre nove ere stari Grci, koji su osnivali svoje kolonije po zemljama Sredozemlja. Danas se badem najviše gaji u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku, u Kaliforniji (SAD) i dr. Gajenje badema je ograničen u zemlja­ma s oštrijom klimom nego što je sredozemna, kao i u suptropskom području. Procenjuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100.000 ha, od toga je polovina u Sredozemlju.

Agroekološki uslovi za gajenje badema

Temperatura

Badem je heliofitna voćna vrsta i da bi postigao dobar kvalitet, zahteva mnogo svetlosti i toplote u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u februaru i njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog jakih mrazeva i vetrova. Stoga je potrebno izabrati sortiment s kasnocvetajućim sortama kako bi se izbeglo nepovoljno delovanje vremenskih prili­ka u februaru. Oštećenja od niskih tem­peratura nastaju kod nekih sorata badema tek pri -27°C. Cvetovi neposredno pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3,5°C, a kod nekih sorata i do -4°C. Otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1°C do -2°C. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez oštećenja i do 50°C.

Voda

Za badem je vrlo važno da ima dovoljne količine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (letorasta i plodova). Kod nas se badem ne navodnjava, osim ako se žele osigurati visoki i stabilniji prinosi. Na taj se način prinosi mogu povećati i za 40 %. U vreme dozrevanja nema potrebe za navodnjavanjem jer plod badema otpušta vodu. Od svih voćnih vrsta badem najbolje podnosi sušu, pa ga stoga nazivaju "kralj sušnih područja" ili "Rey del secano".

Zemljište

Bademu odgovaraju du­boko drenirana peskovito-ilovasta ili ilovasta zemljišta, koja su bogata humusom, mineralnim hranivima i imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Zemljišta trebaju biti dovoljno rastresita jer badem ima vrlo razvijen koren, koji prodi­re i do 4 m dubine.

Izbor položaja za podizanje zasada badema

Gaji se na različitim nadmorskim visi­nama. U srednjoj Aziji, na Kavkazu i do 1 200 m. U području Sredozemlja gaji se do 600 m nadmor­ske visine. Iznad 1 000 m nadmorske visine u našim uslovima zbog povećane vlažnosti ne uspeva.

Priprema zemljišta za sadnju badema

Pre sadnje zemljište treba pripremiti dubokim oranjem kao i za sve druge intenzivne kulture. Ravnomerno se rasipa mineralno đubrivo i zemljište se ore na dubini od 40 cm. Za jesenju sadnju duboko oranje obavlja se tokom leta, a za proletnju sadnju duboka obrada može da se obavi od leta do zime, ako je povoljna vlažnost zemljišta.

Izbor podloga za badem

Za gajenje badema služe razne podloge: breskve, hibrid breskve i badema kao i šljive. Kod nas se najviše primenjuju sejanci gorkog badema, breskve i hibrid badem x breskva (GF 677). Za teža zemljišta preporučuje se podloga šljive, i to Marianna 2624 i si. Badem kao podloga dobro podnosi sušu, a otporan je i prema hlorozi (nedostatku gvožđa). Uz badem, na plodnim zemljištima, kao podloga, u obzir dolazi sejanac vinogradarske breskve jer je bujan i otporan na sušu. Na toj podlozi badem rano rodi, ali zato ima kraći vek trajanja. Ta podloga nije odgovarajuća za karbonatna zemljišta i zbog osetljivosti na viruse.

Izbor uzgojnog oblika badema

U intenzivnom gajenju badema primenjuje se više uzgojnih oblika, a preovlađuju pro­storni i špalirni. Preporučuje se gajenje u obliku popravljene vaze s tri ili najviše četiri primarne skeletne grane koje međusobno zatvaraju ugao od 120° ili ređe 90°. Visina debla je oko 90 cm, a primarne skeletne grane međusobno su razmaknute na 10 - 15 cm i zatvaraju ugao od 45°. Pri sadnji, jednogodišnje sadnice se prekrate na 120 cm visine, a skelet se oblikuje iznad 85 - 90 cm. Svi bočni izdanci koji izbijaju ispod 85 cm odstra­njuju se. Na tim primar­nim skeletnim granama razviće se sekundarne skeletne grane, koje će razvoditi. Razmak na koji će se razvoditi grane prve, druge i treće serije zavisi o bujnosti sorte u kombinaciji s podlogom. Na isti način razvode se tercijarne skelet­ne grane (skeletne grane trećeg reda).

Vreme i tehnika sadnje badema

Sadnja se obavlja isključivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. U Italiji i Francuskoj bademi se sade, ako se obavlja navodnjavanje, na razmak 6 x 5 m, a bez navodnjavanja na 6 x 4 m. Prema iskustvima iz stra­ne i domaće prakse, treba upotrebiti razmak 6 x 4 m, što znači da za 1 ha treba 416 sadnica badema.  

Održavanje zasada badema

Održavanje zemljišta i đubrenje zasada badema vrlo su slični održavanju zemljišta i đubrenju zasada breskve i nektarine, pogotovo jer su im podloge iste ili slične.

Berba badema

Kada je plod badema u punoj zrelosti, omotač puca i plodovi ispadaju. Plodovi ne sazrevaju ravnomerno. Najranije sazrevaju plodovi na spoljnom delu krošnje. Berba u malim zasadima obavlja se ručno u mreže stavljene pod stabla, dok se u većim zasadima primenjuju tresači. Berba može da počne kada omotači počmu pucati. Pre skladištenja bademi se očiste i osuše pa se sklone na suvo i provetreno mesto.

Izvor: I. Krpina, Voćarstvo, 2004.

Badem - Sorte

ukupno: 11, aktivno: 11, neaktivno: 0

Burbank

Ferraduel

Jaltski

Nonpareil

Texas

Truoito
(Mazzetto)

Badem @ KLUB

Na bademu, kod odvajanja kore. /tuc...