Engleski naziv: Blueberry | Latinski naziv: Vaccinium L.
Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u avgustu, pa i u septembru. Plod je okrugla bobica, prečnika 5 - 10 mm, tamno plave boje, debele pokožice i kiselkasto-slatkog je ukusa. Sadrži organske kiseline, mineralne materije, tanin i boje.
Borovnica je otporna na zimu i može podneti temperature od -20 °C do -25 °C bez ikakvih šteta, a ako je prekrivena snegom može izdržati i puno niže temperature.
U vreme vegetacije borovnica traži dosta vlage pa se leti, kada su temperature dosta visoke, a zemljište nije vlažno, mora navodnjavati. Borovnica ima dosta plitak koren i zbog toga je jako osetljiva na sušu, pa ukoliko joj ne osiguramo dovoljno vlage može doći do ozbiljnih šteta u zasadu, kao što su kržljav rast, slabiji rod, a u najgorem slučaju žbunovi se mogu osušiti.
Dobro uspeva na svakom kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2). Na krečnom zemljištu uspeva samo ako postoji dovoljno dubok sloj kiselog humusa.
Odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Pre sadnje, zemljište treba obraditi do dubine od 20 cm. Ako je zemljište vlažno, prave se jamići visine 15 - 30 cm i širine 120 cm. U svaku rupu pre sadnje dodati đubrivo, ali ne ona koja sadrže kalcijum ili kreč. To je rezlog što propada borovnica posađena uz zidove i ograde s kojih kreč ulazi u zemljište.
Razmnožava se podzemnim izdancima iz korena. Pre sadnje, s korena se uklanja suvišno zemljište u kojem se sadnica nalazila u rasadniku. Sadi se tokom oktobra i novembra. Nekoliko sati pre sadnje koren se potapa u vodu. Standardni razmaci za visokožbunastu borovnicu su 120 cm u redu i 3 m između redova. Borovnica se uglavnom gaji u obliku žbuna i žive ograde. Na većim visinama preporučljivo je da smer redova bude sever-jug zbog optimalne količine svetlosti, dok u nižim, toplim i dobro osvijetljenim ploložajima prednost se daje smeru istok-zapad kako bi se smanjilo preterano zagrevanje i isušivanje zemljišta, a i biljka je tada manje osetljiva na mraz.
Ako je zemljište obezbeđeno fosforom koristi se formulacija NPK đubriva u odnosu 12:4:8, a ako nije, onda je odnos 10:10:10. Dodaje se 30 g po žbunu u proleće posle pupljenja i u jesen nakon berbe. Količina đubriva postepeno se povećava do 150 g po žbunu koji dostigne visinu od 2,5 m. Prve godine posle sadnje ne primenjuju se azotna đubriva zbog osetljivosti korena borovnice. Druge se godine može dodati i UREA. Ako nastane suša, zasad se mora redovno zalivati, a navodnjavanje mladih zasada je neophodno.
Prve godine nakon sadnje uklanjaju se cvetni pupoljci. Kada biljke dostignu visinu od 1 - 1,5 m, vrši se rezdba u svrhu obnavljanja rodnih grana. Prvo se potpuno uklanjaju stare, slabe i obolele grane. S preostalih grana orezuju se grane izrasle tokom zadnje dve godine i koje je donelo rod. Novi izdanci pojaviće se ispod orezanog mesta.
Borovnica se bere u nekoliko navrata i to 3 - 7 puta u 5 - 8 dana jer bobice ne sazrevaju istovremeno. Berba traje 6 - 8 nedelja što, naravno, zavisi o sorti i klimatskim uslovima. Peteljke se skidaju ručno ili specijalnim »češljevima« u hladnim jutarnjim satima. Pri branju treba strogo paziti da se ne oštete plodovi.
Bobice borovnice čuvaju se u hladnjačama 3 - 4 nedelje na temperaturi od 0 °C - 2 °C, uz relativnu vlažnost od 85 - 90 %. Borovnica se pakuje u male plitke posudice. Plodovi slabo podnose transport kao i se najčešće odmah zamrzavaju i tako čuvaju u hladnim komorama do trenutka prerade ili prodaje u zamrznutom stanju.
Izvor: dipl.ing. B. Volčević; Jagoda, malina, kupina; 2005.
ukupno: 22, aktivno: 13, neaktivno: 9
Berkley
Blue crop
Blue jay
Blue ray
Bluette
Burlington
Chandler
Covill
Darrow
Duke
Earlyblue
Elizabeth
Elliot
Herbert
Jersey
Legacy
Misty
O`Neal
Patriot
Sierra
Spartan
Star
REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA. Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast. Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada...
Zasad borovnica Sime Đukića, iz Jaružana, opština Laktaši, kao da se sprema za zimski san. Stabljike su ušuškane u piljevini, kompostu, đubrivu i sječki.
Profesionalni voćari na obroncima Fruške gore u nameri da im proizvodnja bude isplativija sve češće uz tradicionalne voćne vrste na padinama Srema uzgajaju i one kojih ranijih godina nije bilo u većem broju. Za borovnice, kaže Zoran Đorđević koji u Grgetegu, u opštini Irig, osim jabuka i krušaka gaj...
Je li borovnica najisplativija voćna kultura u BiH - saditi ili ne? Stručnjaci procjenjuju da se, barem pet narednih godina, može očekivati dobra cijena, no šta je s otkupom? Sve detalje objavljujemo sutra ⤵️
EKONOMIČNOST PROIZVODNJE ORGANSKOG JAGODASTOG VOĆA. U Srbiji postoje vrlo povoljne okolnosti za dalji razvoj organske proizvodnje jagodastog voća sa aspekta tražnje koja je u stalnom porastu. Ipak za sada ne postoje potpuno fer odnosi izvoznika i primarnih proizvođača. Naime, otkupljivači organskog...
IZBOR TERENA ZA PODIZANJE VOĆNJAKA. Kod izbora terena mora se voditi računa o kvalitetu i plodnosti zemljišta (sadržaj humusa, makro i mikro elemenata), pH vrednosti, sadržaju aktivnog kreča, sadržaju alkalnih soli, dubini zemljišta, granulometrijskom (mehaničkom) sastavu, zatim o klimi reona, relje...
Čime li su zalivali? Borovnica teška 20,4 grama, uzgajana u australijskoj državi Novi Južni Vels, oborila je Ginisov svetski rekord za najtežu borovnicu na svetu. Veličine je loptice za golf, ima prečnik od 39,31 milimetar i teži 10 puta više od prosečne borovnice, objavio je Gardijan, a preneo Tanj...
Borovnice sorte Duk poprimile lepu crvenu boju u zasadu Dragice Džokić iz Aleksandrovca kod Vranja.
U desetak sela na području opštine Bosilegrad privodi se kraju ovogodišnja kampanja berbe samonikle borovnice. U odnosu na prošlu godinu rod je bolji i kvalitetniji, navode berači ovog voća. Stanka Mitrov kaže da je cena u odnosu na prošlu godinu udvostručena, ali da se stalno menja na osnovu ”proce...
