Engleski naziv: Blueberry | Latinski naziv: Vaccinium L.
Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u avgustu, pa i u septembru. Plod je okrugla bobica, prečnika 5 - 10 mm, tamno plave boje, debele pokožice i kiselkasto-slatkog je ukusa. Sadrži organske kiseline, mineralne materije, tanin i boje.
Borovnica je otporna na zimu i može podneti temperature od -20 °C do -25 °C bez ikakvih šteta, a ako je prekrivena snegom može izdržati i puno niže temperature.
U vreme vegetacije borovnica traži dosta vlage pa se leti, kada su temperature dosta visoke, a zemljište nije vlažno, mora navodnjavati. Borovnica ima dosta plitak koren i zbog toga je jako osetljiva na sušu, pa ukoliko joj ne osiguramo dovoljno vlage može doći do ozbiljnih šteta u zasadu, kao što su kržljav rast, slabiji rod, a u najgorem slučaju žbunovi se mogu osušiti.
Dobro uspeva na svakom kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2). Na krečnom zemljištu uspeva samo ako postoji dovoljno dubok sloj kiselog humusa.
Odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Pre sadnje, zemljište treba obraditi do dubine od 20 cm. Ako je zemljište vlažno, prave se jamići visine 15 - 30 cm i širine 120 cm. U svaku rupu pre sadnje dodati đubrivo, ali ne ona koja sadrže kalcijum ili kreč. To je rezlog što propada borovnica posađena uz zidove i ograde s kojih kreč ulazi u zemljište.
Razmnožava se podzemnim izdancima iz korena. Pre sadnje, s korena se uklanja suvišno zemljište u kojem se sadnica nalazila u rasadniku. Sadi se tokom oktobra i novembra. Nekoliko sati pre sadnje koren se potapa u vodu. Standardni razmaci za visokožbunastu borovnicu su 120 cm u redu i 3 m između redova. Borovnica se uglavnom gaji u obliku žbuna i žive ograde. Na većim visinama preporučljivo je da smer redova bude sever-jug zbog optimalne količine svetlosti, dok u nižim, toplim i dobro osvijetljenim ploložajima prednost se daje smeru istok-zapad kako bi se smanjilo preterano zagrevanje i isušivanje zemljišta, a i biljka je tada manje osetljiva na mraz.
Ako je zemljište obezbeđeno fosforom koristi se formulacija NPK đubriva u odnosu 12:4:8, a ako nije, onda je odnos 10:10:10. Dodaje se 30 g po žbunu u proleće posle pupljenja i u jesen nakon berbe. Količina đubriva postepeno se povećava do 150 g po žbunu koji dostigne visinu od 2,5 m. Prve godine posle sadnje ne primenjuju se azotna đubriva zbog osetljivosti korena borovnice. Druge se godine može dodati i UREA. Ako nastane suša, zasad se mora redovno zalivati, a navodnjavanje mladih zasada je neophodno.
Prve godine nakon sadnje uklanjaju se cvetni pupoljci. Kada biljke dostignu visinu od 1 - 1,5 m, vrši se rezdba u svrhu obnavljanja rodnih grana. Prvo se potpuno uklanjaju stare, slabe i obolele grane. S preostalih grana orezuju se grane izrasle tokom zadnje dve godine i koje je donelo rod. Novi izdanci pojaviće se ispod orezanog mesta.
Borovnica se bere u nekoliko navrata i to 3 - 7 puta u 5 - 8 dana jer bobice ne sazrevaju istovremeno. Berba traje 6 - 8 nedelja što, naravno, zavisi o sorti i klimatskim uslovima. Peteljke se skidaju ručno ili specijalnim »češljevima« u hladnim jutarnjim satima. Pri branju treba strogo paziti da se ne oštete plodovi.
Bobice borovnice čuvaju se u hladnjačama 3 - 4 nedelje na temperaturi od 0 °C - 2 °C, uz relativnu vlažnost od 85 - 90 %. Borovnica se pakuje u male plitke posudice. Plodovi slabo podnose transport kao i se najčešće odmah zamrzavaju i tako čuvaju u hladnim komorama do trenutka prerade ili prodaje u zamrznutom stanju.
Izvor: dipl.ing. B. Volčević; Jagoda, malina, kupina; 2005.
ukupno: 22, aktivno: 13, neaktivno: 9
Berkley
Blue crop
Blue jay
Blue ray
Bluette
Burlington
Chandler
Covill
Darrow
Duke
Earlyblue
Elizabeth
Elliot
Herbert
Jersey
Legacy
Misty
O`Neal
Patriot
Sierra
Spartan
Star
Graševine iz Požege Promocija vinarije Vinum Academicum koja je sastavni dio Fakulteta za turizam i ruralni razvoj iz Požege, održana je u Zagrebu, u Češkom domu. . Na promociji kušalo se .Graševina 2024 12% alkohola,.Graševina Academia 2021, 14.5, .Chardonnay 2021 14.5,.Muškat žuti 2024 12.5, Merlo...
IZBOR TERENA ZA PODIZANJE VOĆNJAKA. Kod izbora terena mora se voditi računa o kvalitetu i plodnosti zemljišta (sadržaj humusa, makro i mikro elemenata), pH vrednosti, sadržaju aktivnog kreča, sadržaju alkalnih soli, dubini zemljišta, granulometrijskom (mehaničkom) sastavu, zatim o klimi reona, relje...
Čime li su zalivali? Borovnica teška 20,4 grama, uzgajana u australijskoj državi Novi Južni Vels, oborila je Ginisov svetski rekord za najtežu borovnicu na svetu. Veličine je loptice za golf, ima prečnik od 39,31 milimetar i teži 10 puta više od prosečne borovnice, objavio je Gardijan, a preneo Tanj...
ORGANSKO VOĆARSTVO. Organska poljoprivreda je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda bez upotrebe veštačkih materija sintetičko hemijskog porekla tokom ciklusa proizvodnje, odnosno ne upotrebljavaju se mineralna đubriva, pesticidi i veštačke materije koje deluju stimulativno na rast i razvoj biljaka,...
Na Vlasinskoj visoravni ove godine beleži se slab rod divljih borovnica zbog prolećnih mrazeva i suše. Na lokalitetima poput Gadžine mahale plod se gotovo ne vidi, a čuvari prirode navode da sazrevanje kasni i da se veći prinos ne očekuje pre avgusta. Na stanje dodatno utiče i nesavesno branje grabu...
Prije jedanaest godina Igor Hrustek u Maloj Subotici pokraj Čakovca posadio je tisuću sadnica sibirske borovnice. Danas, na dva hektara ekološke proizvodnje, uzgaja 4200 grmova ovog voća, a proizvodi koje od njih izrađuje mogu se pronaći na policama trgovačkih centara. Uskoro više!
Naš sistem protivgradne mreže je uspešno zaštitio zasad borovnice usled pojave grada.🫐🍀⛈️ Gruža agrar, sistem protivgradne mreže, voćarstvo.
Kako mladim ljudima približiti poduzetništvo u poljoprivredi bila je tema konferencije “Business Future in Croatia” koju je organizirala udruga studenata AIESEC, najveća svjetska studentska organizacija. Zadatak okupljenih je bio predložiti projekt unapređenja poslovanja i promidžbe proizvoda od bor...
Indija je jedna od zemalja koja doživljava najveći ekonomski rast i razvoj na globalnom nivou, a sa njim dolazi i rast kupovne moći građana i tražnja za egzotičnim proizvodima iz celog sveta. Među njima bi moglo da se nađe i srpsko voće. ”Do sada nismo imali u ponudi bobičasto voće poput malina, kup...
REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA. Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast. Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada...
