Borovnica

Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u avgustu, pa i u septembru. Plod je okrugla bobica, prečnika 5 - 10 mm, tamno plave boje, debele pokožice i kiselkasto-slatkog je ukusa. Sadrži organske kiseline, mineralne materije, tanin i boje. 

Agroekološki uslovi za gajenje borovnice

Temperatura

Borovnica je otporna na zimu i može podneti temperature od -20 °C do -25 °C bez ikakvih šteta, a ako je prekrivena snegom može izdržati i puno niže temperature.

Voda

U vreme vegetacije borovnica traži dosta vlage pa se leti, kada su temperature dosta visoke, a zemljište nije vlažno, mora navodnjavati. Borovnica ima dosta plitak koren i zbog toga je jako osetljiva na sušu, pa ukoliko joj ne osiguramo dovoljno vlage može doći do ozbiljnih šteta u zasadu, kao što su kržljav rast, slabiji rod, a u najgorem slučaju žbunovi se mogu osušiti.

Zemljište

Dobro uspeva na svakom kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2). Na krečnom zemljištu uspeva samo ako postoji dovoljno dubok sloj kiselog humusa.

Izbor položaja za podizanje zasada borovnice

Odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.

Priprema zemljišta za sadnju borovnice

Pre sadnje, zemljište treba obraditi do dubine od 20 cm. Ako je zemljište vlažno, prave se jamići visine 15 - 30 cm i širine 120 cm. U svaku rupu pre sadnje dodati đubrivo, ali ne ona koja sadrže kalcijum ili kreč. To je rezlog što propada borovnica posađena uz zidove i ograde s kojih kreč ulazi u zemljište.

Podizanje zasada borovnice

Razmnožava se podzemnim izdancima iz korena. Pre sadnje, s korena se uklanja suvišno zemljište u kojem se sadnica nalazila u rasadniku. Sadi se tokom oktobra i novembra. Nekoliko sati pre sadnje koren se potapa u vodu. Standardni razmaci za visokožbunastu borovnicu su 120 cm u redu i 3 m između redova. Borovnica se uglavnom gaji u obliku žbuna i žive ograde. Na većim visinama preporučljivo je da smer redova bude sever-jug zbog optimalne količine svetlosti, dok u nižim, toplim i dobro osvijetljenim ploložajima prednost se daje smeru istok-zapad kako bi se smanjilo preterano zagrevanje i isušivanje zemljišta, a i biljka je tada manje osetljiva na mraz.

Održavanje zasada borovnice

Ako je zemljište obezbeđeno fosforom koristi se formulacija NPK đubriva u odnosu 12:4:8, a ako nije, onda je odnos 10:10:10. Dodaje se 30 g po žbunu u proleće posle pupljenja i u jesen nakon berbe. Količina đubriva postepeno se povećava do 150 g po žbunu koji dostigne visinu od 2,5 m. Prve godine posle sadnje ne primenjuju se azotna đubriva zbog osetljivosti korena borovnice. Druge se godine može dodati i UREA. Ako nastane suša, zasad se mora redovno zalivati, a navodnjavanje mladih zasada je neophodno.

Prve godine nakon sadnje uklanjaju se cvetni pupoljci. Kada biljke dostignu visinu od 1 - 1,5 m, vrši se rezdba u svrhu obnavljanja rodnih grana. Prvo se potpuno uklanjaju stare, slabe i obolele grane. S preostalih grana orezuju se grane izrasle tokom zadnje dve godine i koje je donelo rod. Novi izdanci pojaviće se ispod orezanog mesta.

Berba i skladištenje borovnica

Borovnica se bere u nekoliko navrata i to 3 - 7 puta u 5 - 8 dana jer bobice ne sazrevaju istovremeno. Berba traje 6 - 8 nedelja što, naravno, zavisi o sorti i klimatskim uslovima. Peteljke se skidaju ručno ili specijalnim »češljevima« u hladnim jutarnjim satima. Pri branju treba strogo paziti da se ne oštete plodovi.

Bobice borovnice čuvaju se u hladnjačama 3 - 4 nedelje na temperaturi od 0 °C - 2 °C, uz relativnu vlažnost od 85 - 90 %. Borovnica se pakuje u male plitke posudice. Plodovi slabo podnose transport kao i se najčešće odmah zamrzavaju i tako čuvaju u hladnim komorama do trenutka prerade ili prodaje u zamrznutom stanju.

Izvor: dipl.ing. B. Volčević; Jagoda, malina, kupina; 2005.