Engleski naziv: Blueberry | Latinski naziv: Vaccinium L.
Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u avgustu, pa i u septembru. Plod je okrugla bobica, prečnika 5 - 10 mm, tamno plave boje, debele pokožice i kiselkasto-slatkog je ukusa. Sadrži organske kiseline, mineralne materije, tanin i boje.
Borovnica je otporna na zimu i može podneti temperature od -20 °C do -25 °C bez ikakvih šteta, a ako je prekrivena snegom može izdržati i puno niže temperature.
U vreme vegetacije borovnica traži dosta vlage pa se leti, kada su temperature dosta visoke, a zemljište nije vlažno, mora navodnjavati. Borovnica ima dosta plitak koren i zbog toga je jako osetljiva na sušu, pa ukoliko joj ne osiguramo dovoljno vlage može doći do ozbiljnih šteta u zasadu, kao što su kržljav rast, slabiji rod, a u najgorem slučaju žbunovi se mogu osušiti.
Dobro uspeva na svakom kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2). Na krečnom zemljištu uspeva samo ako postoji dovoljno dubok sloj kiselog humusa.
Odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Pre sadnje, zemljište treba obraditi do dubine od 20 cm. Ako je zemljište vlažno, prave se jamići visine 15 - 30 cm i širine 120 cm. U svaku rupu pre sadnje dodati đubrivo, ali ne ona koja sadrže kalcijum ili kreč. To je rezlog što propada borovnica posađena uz zidove i ograde s kojih kreč ulazi u zemljište.
Razmnožava se podzemnim izdancima iz korena. Pre sadnje, s korena se uklanja suvišno zemljište u kojem se sadnica nalazila u rasadniku. Sadi se tokom oktobra i novembra. Nekoliko sati pre sadnje koren se potapa u vodu. Standardni razmaci za visokožbunastu borovnicu su 120 cm u redu i 3 m između redova. Borovnica se uglavnom gaji u obliku žbuna i žive ograde. Na većim visinama preporučljivo je da smer redova bude sever-jug zbog optimalne količine svetlosti, dok u nižim, toplim i dobro osvijetljenim ploložajima prednost se daje smeru istok-zapad kako bi se smanjilo preterano zagrevanje i isušivanje zemljišta, a i biljka je tada manje osetljiva na mraz.
Ako je zemljište obezbeđeno fosforom koristi se formulacija NPK đubriva u odnosu 12:4:8, a ako nije, onda je odnos 10:10:10. Dodaje se 30 g po žbunu u proleće posle pupljenja i u jesen nakon berbe. Količina đubriva postepeno se povećava do 150 g po žbunu koji dostigne visinu od 2,5 m. Prve godine posle sadnje ne primenjuju se azotna đubriva zbog osetljivosti korena borovnice. Druge se godine može dodati i UREA. Ako nastane suša, zasad se mora redovno zalivati, a navodnjavanje mladih zasada je neophodno.
Prve godine nakon sadnje uklanjaju se cvetni pupoljci. Kada biljke dostignu visinu od 1 - 1,5 m, vrši se rezdba u svrhu obnavljanja rodnih grana. Prvo se potpuno uklanjaju stare, slabe i obolele grane. S preostalih grana orezuju se grane izrasle tokom zadnje dve godine i koje je donelo rod. Novi izdanci pojaviće se ispod orezanog mesta.
Borovnica se bere u nekoliko navrata i to 3 - 7 puta u 5 - 8 dana jer bobice ne sazrevaju istovremeno. Berba traje 6 - 8 nedelja što, naravno, zavisi o sorti i klimatskim uslovima. Peteljke se skidaju ručno ili specijalnim »češljevima« u hladnim jutarnjim satima. Pri branju treba strogo paziti da se ne oštete plodovi.
Bobice borovnice čuvaju se u hladnjačama 3 - 4 nedelje na temperaturi od 0 °C - 2 °C, uz relativnu vlažnost od 85 - 90 %. Borovnica se pakuje u male plitke posudice. Plodovi slabo podnose transport kao i se najčešće odmah zamrzavaju i tako čuvaju u hladnim komorama do trenutka prerade ili prodaje u zamrznutom stanju.
Izvor: dipl.ing. B. Volčević; Jagoda, malina, kupina; 2005.
ukupno: 22, aktivno: 13, neaktivno: 9
Berkley
Blue crop
Blue jay
Blue ray
Bluette
Burlington
Chandler
Covill
Darrow
Duke
Earlyblue
Elizabeth
Elliot
Herbert
Jersey
Legacy
Misty
O`Neal
Patriot
Sierra
Spartan
Star
Borovnice sorte Duk poprimile lepu crvenu boju u zasadu Dragice Džokić iz Aleksandrovca kod Vranja.
Vino uz žlicu u Floresu Eno gastro projekt Vino uz žlicu imao je 15. izdanje u zagrebačkom bistrou Flores, uz birana jela i vina, uz pića destilerije Đanić , bučino ulje Cesarec i nešto vrlo posebno – rajčice iz posebnog uzgoja "Šjora Pomidora. Počelo se s paštetom od pilećih jetrica s tartufima uz...
SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom je iz Azije i kod nas ima 1 - 2 generacije godišnje. Odrasle jedinke stenice H. halys su duge 12 - 17 mm, široke 7 - 10 mm, štitastog oblika tela. Obojene su različitim nijansama smeđe boje na leđima i na...
REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA. Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast. Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada...
Trenutna situacija u Ukrajini otvorila je i brojna pitanja za srpske voćare, jer je Rusija među najvećim uvoznicima naše robe. U potencijlanom problemu bi se mogli nađi i proizvođači borovnica, jer iako je ovo voće veoma tražino sada je diskutabilno kako će stići do kupaca. "Sve je još uvek neizvesn...
Sibirska borovnica cvijeta... Ipak smo za probu posadili 8 Sibirskih borovnica i 9 Američke borovnice... Po 3 sorti od svake...
Indija je jedna od zemalja koja doživljava najveći ekonomski rast i razvoj na globalnom nivou, a sa njim dolazi i rast kupovne moći građana i tražnja za egzotičnim proizvodima iz celog sveta. Među njima bi moglo da se nađe i srpsko voće. ”Do sada nismo imali u ponudi bobičasto voće poput malina, kup...
Danas sam bio u Gruži i to baš u vrijeme pakiranja tamošnje borovnice. Oni podižu i opremaju nasade brojnim investitorima, a i sami su voćari. Opširnije u narednim danima …
