Breskva

Breskva je jedna od najpopularnijih voćnih vrsta u svetu koja potiče iz Kine. Najveći obim proizvodnje breskve je u Evropi gde su Italija, Grčka, Španija i Francuska najveći proizvođači.

Breskva u pun rod dolazi u 5. ili 6. godini nakon sadnje, a rađa od 12 - 15 godina. U punom rodu, u dobrim agroekološkim uslovima, prosečan prinos je 30 - 40 t/ha.

Agroekološki uslovi za gajenje breskve

Temperatura

Kritične temperature za breskvu tokom dubokog zimskog mirovanja iznose od -20 do -24 °C, za pupoljke u otvaranju, otvorene cvetove i zametnute plodove od 0 do -5 °C. Ako su temperature tokom januara i februara visoke, biljni sokovi krenu i pupoljci se ranije pojave, a tada i cvetanje bude ra­nije. Ukoliko naiđe hladniji talas s nižim temperaturama, doći će do ve­likih šteta na voćkama.

Voda

Breskve se gaje uglavnom u umerenom pojasu s dva tipa klime: kontinentalna klima s padavinama u periodu maj-oktobar, koje su nedovoljne u odnosu na temperature, i sredozemna klima s vlažnim zimama i toplim i suvim letima. Voda je potreb­na tokom kasnog proleća i leta jer u to vreme intenzivno rastu letorasti, plodovi i vreme je diferencijacije cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Želimo li visoke prinose dobrog kvaliteta, svakako je potrebno navodnjavanje zasada.

Zemljište

Aktivni (oranični) sloj zemljišta mora biti dubok, rastresit, vodopropustan, s dobrim vazdušnim, vodnim i toplotnim režimom. Zemljišta moraju biti lagana, peskovita ili peskovito-ilovasta, pH iznosi 6,0 - 7,0. Vrlo je važno da zemljišta na kojima se podiže zasad bresaka na podlozi vinogradarske breskve, nemaju fiziološki aktivnog kreča iznad 5 %.

Izbor položaja za podizanje zasada bresaka

Parcele s južnom ili jugozapadnom ekspozicijom (položajem) u proleće se brže zagrevaju i na taj način podstiču raniji početak vegetacije, što se može negativno odraziti na prinose u slučaju čestih prolećnih mrazeva. Na mestima gde su prolećni mrazevi česta pojava, izbor severne strane predstavlja najbolje rešenje. Što se tiče prednosti, plodovi koji se gaje na terenima usmerenim prema zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih, što omogućava postizanje više cene na tržištu.

Priprema zemljišta za sadnju breskve

Prvi posao u pripremi zemljišta za sadnju je ravnanje terena. Na taj način se omogućava oticanje voda zimi i sprečava stagniranje vode u mikrodepresijama, što se nega­tivno odražava na korenov sistem. Zatim se izvodi rigolovanje (oranje 60 - 90 cm dubine). Brazda mora biti uska 25 - 35 cm, da bi se lakše postigla odgovara­juća dubina. Rigolovanje treba izvesti u letnjim mesecima. Nakon rigolovanja poravnaju se naori (slogovi) i ra­zori i površina se tanjiranjem pripremi za sadnju. Posle toga sledi markiranje mesta za sadnju. Uz marker koji označava mesto sadnje iskopaće se jama dimenzija 50 x 50 x 50 cm. Na dno jame treba staviti odgovarajuću količinu NPK mineralnog đubriva formulacije za voćarstvo (5-20-30, 7-14-21 i sl.). Kad je sadnica posađena, oko nje se u obliku prstena ot­vori kanal u koji se stavlja zrelo stajsko đubrivo. Sadnice pre sadnje obvezno treba pregledati i za sadnju upotrebiti samo one koje su dobro razvijene i zdrave.

Izbor podloga breskve

Breskva se kalemi na podlogama više vrsta voća: breskve, badema, hibrida breskve i badema, šljive i kajsije. Najveća srodnost postoji s podlogom breskve. Izbor podloge koja je manje srodna s breskvom opravdana je samo onda kada u zemljištu ima više aktivnog kreča ili je zemljište zbijeno, teško i vlažno kao i onda kada se breskvik podiže na parceli gde je prethodno bio zasad breskve na podlozi vinogradarske breskve. Kod nas se kao generativna podloga za breskve najviše upotrebljavaju sejanci vino­gradarske breskve. Od vegetativnih podloga, vrlo se dobro pokazala podloga hibrid breskve i badema (GF 667). Pogodna je i podloga Damas 1869 (hibrid Prunus domestica i Prunus spinosa).

Izbor uzgojnog oblika breskve

U proizvodnji bresaka primenjuju se sledeći uzgojni oblici: vaza, pravilna i nepravilna palmeta s kosim granama, a u novije vreme slobodna i poluslobodna palmeta. U zasadima gustog sklopa na slabo bujnoj podlozi (Damas, 1869) primenjuju se uzgojni oblik vretenast žbun i vitko vreteno. Preporučuje se poluslobodni uzgojni oblik, bez ar­mature jer tada voćka ranije stupa u rodnost, veći je prinos u prvim godinama, manji troškovi investicionog ulaganja i troškovi proizvodnje. Uzgojni oblik poluslobodne palmete ubraja se u špalirne uzgojne oblike. Taj uzgojni oblik razvija skeletne grane u vertikalnom špaliru, što omogućava uspešniju primenu mehanizacije za agrotehniku i pomotehniku (rasipanje đubriva, zaštitu, rezidbu, berbu i transport voća). Omogućava da svi delovi krošnje budu bolje izloženi sunčevom zračenju, a time i bolje zrenje i bolju obojenost plodova.

Skelet krošnje sastoji se od središnje grane produžnice i bočnih koso smeštenih skeletnih grana. Broj etaža (može ih biti 5 - 7) i razmak među njima nije tačno određen. Postizanje kosog položaja skeletnih grana postiže se rezidbom na zrelo i u zeleno. Kod tog uzgojnog oblika jednogodišnje sadnice se ne skraćuju, nego se koriste prevremene grančice duž središnje ose sadnice. Time se omogućava rod već u drugoj godini nakon sadnje. Visina produžnice se nakon oblikovanja uzgojnog oblika zaustavlja na 3,5 m visine. Sadnica za taj uzgojni oblik mora imati dobro raz­vijen korenov sistem, mora biti jaka, velika i dobro obrasla prevremenim grančicama.

Vreme i tehnika sadnje breskve

Sadnja se obavlja u rano proleće ili u jesen. Iskopaju se rupe široke i duboke tek toliko da se sadnica može postaviti u nju. Koren se prekrije zemljom koja se dobro nagazi, doda se stajsko đubrivo (najbolje goveđe ili ovčje), zatim opet sloj zemlje i obilno se zalije. Sadnicu je potrebno privezati za kolac da bude stabilnija.

Održavanje zasada breskve

Oblikovanje u prvoj godini - Na 50 - 60 cm od zemlje odstrane se sve prevremene grančice. Ostale prevre­mene grančice duž produžnice ostave se i na njima će u idućoj godini biti roda. Tokom proleća i leta izoluje se vrh produžnice. Pri zelenoj rezidbi odstrane se sve vodopije i potiče se razvoj skeletnih grana.

Oblikovanje u drugoj godini - Za vreme zimske rezidbe izoluje se produžnica. Zatim se grane prve etaže nastoje dovesti u položaj pod uglom od 45° u odnosu prema glavnoj osi, tj. produžnici. Grane koje rastu u smeru međuredova, a deblje su od skeletnih grana (koje rastu u pravcu reda), pa i od produžnice, svakako treba odstraniti. Na udaljenosti 90 - 110 cm od prve etaže oblikujemo drugi sprat. Tokom leta obavezno sprovodimo zelenu rezidbu. Odstranjuju se sve i vo­dopije i grane koje zasenjuju budući skelet (oblik) voćke. Takav uzgojni oblik omogućava već u drugoj godini nakon sadnje rod od oko 4 kg po stablu.

Oblikovanje u trećoj godini - Prva je etaža oblikovana pa ako se grane dvaju stabala dodiruju, moraju se skratiti na neku sporednu grančicu. Drugi sprat otvaramo takođe pod uglom od 45° u odnosu prema produžnici. Na udaljenosti 70 - 80 cm od druge etaže oblikujemo treći sprat. Grančice između spratova koje ne konkurišu etažama ostavljamo za rod. Tokom leta sprovodimo zelenu rezidbu. Odstranjujemo sve vodo­pije i konkurentne grane. Tako oblikovana krošnja daje oko 13 kg roda po stablu. Sledeće zime već je potpuno uspostavljen uzgojni oblik poluslobodne palmete, pa se produžnica mora zaustaviti na 3,5 m visine (jer je preporučeni razmak sadnje između redova 4,5 m).

Tokom gajenja breskve obavlja se jesenja obrada zemljišta na dubini 25 - 30 cm i razoravanje da se dobije po sredini reda mali kanal koji će omogućiti brz odvod jesenjih i zimskih obilnih kiša. U proleće se malo plićom brazdom izvodi odoravanje. Tokom leta nekoliko puta se izvrši kultivacija (tanjiračom ili kultivatorom). Prostor između sadnica prve dve godine obrađuje se ručno (kopanjem). Posle će se za suzbijanje korova na tom uskom prostoru između stabala u redu primeniti herbicidi.

Đubrenje breskve

Najvažniji hranjivi elementi za ishranu breskve su azot, fosfor i kalijum. Tim hranivima zemljište mora biti dobro obezbeđeno, kako bi zasad dao visoku i stabilnu proizvodnju.

Azot je važan element i dodaje se u proleće u dva navrata, u vreme intenzivnog rasta letorasta i plodova. Kasno unošenje azota u zemljište nepovoljno bi se odrazilo na razvoj voćke zbog produžene vegetacije i nepotpunog dozrevanja letorasta koje bi tokom jače zime stradale od mraza.

Fosfor je element koji posebno utiče na diferencijaciju (formiranje) cvetnih pupoljaka, zametanje, dozrevanje i kvalitet plodova. Slabo je pokretan u zemljištu pa se mora unositi u zemljište dublje u zonu razvoja korenovog sustema, i to u jesen.

Kalijum je element koji posebno utiče na razvoj ploda i semena, na zrenje plodova, obojenost i čvrstoću mesa ploda. Takođe, sla­bo je pokretan u zemljištu pa se dodaje na isti način i u isto vreme kao i fosfor.

Preporučene orjentacione količine đubriva koje se dodaju u zemljište:

Nakon sadnje u proleće 0,20 kg KAN-a po sadnici i to u dva na­vrata;

• u proleće druge godine nakon sadnje 0,30 kg KAN-a po sadnici u dva navrata;
• u jesen druge godine nakon sadnje 0,60 kg po sadnici NPK đubriva voćarske formulacije (5:20:30, 7:14:21 i si.);
• u proleće treće godine 0,50 kg KAN-a po voćki, takođe u dva navrata;
• u jesen treće godine nakon sadnje 1 kg po voćki NPK đubriva voćarske formulacije.

Nakon toga svake godine se u jesen đubri sa 700 kg/ha NPK đubriva i u proleće 400 kg/ha KAN-a i to u dva navrata. Prva količina od 200 kg dodaje se pre početka vegetacije, a druga od 200 kg nakon cvetanja.

Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.