Brusnica

Sinonim: - | Engleski naziv: Cranberry | Latinski naziv: Vaccinium L.

Brusnica

Brusnica je zimzeleni žbun visok oko 25 cm. Plod purpurnocrvene brusnice sadrži organske kiseline, tanin, gvožđe i druge minerale. Sazrevaju od sredine avgusta do kraja septembra. Stabljike su tanke, a listovi sitni i zimzeleni. Cvet je beo ili ružičast, dug 8 mm sa zvonastom krunicom i postavljen na vršcima stabljike u krupnim, visećim grozdićima. Plod čine jarko crvene i kiselkaste bobice, trpkog, aromatičnog ukusa.

Agroekološki uslovi za gajenje brusnica

Brusnica je veoma otporna na hladnoću i mraz (do -40 °C). Voli sunčana i suva mesta. Potrebno je koristiti kišnicu za zalivanje, posebno ako je voda koju imamo na raspolaganju previše karbonatna. Kod brusnica može se koristiti navodnjavanje površinskim prskalicama ili sistemom kap po kap koje ujedno ima prednost. Sistemi se zatrpaju u izdignutim gredicama u pravcu redova, pre sadnje. Navodnjavanje se primenjuje u prvoj godini celo leto. Ne treba dozvoliti da između dva navodnjavanja dođe do potpunog isušivanja zemljišta. Traži humidna područja (područja gde je količina padalina veća od isparavanja), hladnije položaje i kiselo zemljište (pH 4,0 - 5,5). Brusnica se gaji u područjima s hladnijom klimom pa kod nas uspeva sve do 1 500 m nadmorske visine.

Agrotehnika pri gajenju brusnice

Priprema zemljišta za sadnju i podizanje zasada

Pripremiti gredicu visine oko 30 cm. Izvaditi biljku iz posude i posaditi u nivou s zemljištem pa površinu oko biljke pokriti s humusom na debljinu oko 2 cm. Sadi se u proleće ili jesen, na dubinu od 5 – 7 cm. Ukoliko se sade sejanci potrebno je korenov sistem rasporediti odmah ispod površine zemljišta. Sadnice se rasporede duž redova u sredini uzdignutih gredica. Biljke se sade na 30 - 40 cm razmaka u redu ako je razmak između redova 80 - 90 cm, odnosno na 25 cm razmaka u redu ako je razmak između redova 100 cm. Jarak za svaku sadnicu treba biti dubok 20 - 25 cm. Kontejnerske biljke brusnice mogu se saditi tokom čitave godine, a idealno doba za sadnju je od marta do maja.

Razmnožavanje

Brusnica se razmnožava podzemnim izdancima koji se ukorenjavaju i razvijaju puzeće nadzemne grančice. Tokom rasta brusnica pušta izdanke i na taj se način sama dalje širi odnosno razmnožava. Kada se neki izdanak „primi“ u zemlji, može se odvojiti od matične biljke i zasaditi na drugo mesto.

Đubrenje

Preporučuju se samo đubriva kisele reakcije, a vrlo je korisno upotrebljavati đubriva spore razgradnje (8 - 9 meseci). Neophodno je svake godine dodati 10-ak litara treseta ili piljevine oko svake biljke.

Održavanje zasada

Između redova treba kositi i malčirati iglicama bora, kiselim tresetom ili piljevinom. Nakon dve godine potrebno je prorediti grane i ostaviti 4 - 5 novih izdanaka kako bi se biljka obnovila. Stare i suve izdanke orezujemo do mesta nicanja, a one slabo rodne potrebno je orezati na četvrtinu visine žbuna.

Berba i skladištenje brusnice

Zanimljiv je jedan od načina berbe brusnice. U jesen, kada su plodovi potpuno sazreli, uzgajivači poplavljuju polja. Prilikom berbe ispuste iz ruke pokoju bobicu da vide hoće li odskakivati od zemljišta. To se događa zato jer brusnica u sebi ima četiri mehurića ispunjena vazduhom koji uzgajivačima koriste na dva načina. Kao prvo, ne moraju ručno brati plodove, već mogu poplaviti celo polje, zatim pomoću mašina protresti biljke kako bi se zrele bobice odvojile od stabljike pa sačekati da bobice isplivaju na površinu. Zatim ih jednostavno pokupiti i sortirati. Savremene mašine za sortiranje brusnica rade na istom načelu.

Plodovi se beru kada su svetlo crvene ili tamno crvene boje. Ukoliko se uberu rano kada nisu još dobro sazrele, bobice mogu ostati gorke. Ipak brusnice sazrevaju u tamnocrvenu boju nakon nekoliko nedelja uskladištenja, tokom rashlađivanja. U leto bobice opadaju s biljke na kraju sezone berbe, ali u tom periodu bobice su prezrele i nisu dobre za skladištenje. Brusnice se mogu brati i ručno s grabuljama za bobice (slične onima koje se koriste za borovnice).

Ubrane i očišćene brusnice za potrošnju u svežem stanju mogu se čuvati 3 - 5 nedelja. Sveži plodovi se rashlađuju na temperaturi od 0 – 7 °C. Prezrele brusnice se ne čuvaju dobro pa ih je potrebno što pre prodati ili preraditi. Brusnice se mogu više meseci čuvati duboko zamrznute.

Izvor: dipl.ing. B. Volčević; Jagoda, malina, kupina; 2005.

Brusnica - Sorte

ukupno: 6, aktivno: 3, neaktivno: 3

Howes

Koralle

Mc farlin

Pilgrim

Red pearl

Stevens

Brusnica - Tekstovi