Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Žetva je u punom jeku, s toga smo kod našeg partnera u Bizovcu pustili kombajn u rad 💚💛 i prezentirali sve prednosti precizne poljoprivrede i naprednih tehnologija 🛰️🔝. U pozadini vidimo John Deere balirku V451R + traktor 6R 155 👌 Prednosti John Deere farmi/gospodarstva: ✅ Dugogodišnji partners...
Na ovogodišnjoj, 17. po redu čvarkijadi u Valjevu, u takmičarskom delu za titulu najboljeg prijavljeno je 75 posada, a prve nezvanične procene su da je u Valjevu za dva dana ovog svojevrsnog festivala bilo 30.000 posetilaca iz Srbije, ali i okruženja, prenosi Objektiva.rs. Prvo mesto u pravljenju šo...
MAŠINE ZA PROFESIONALCE! Demonstarcija u radu najpoznatije Bednar mašine na našem tržištu! Sertvospremač SWIFTER SO 6000 F, na delu na imanju porodice Lazarov u Omoljici. BEDNAR SWIFTER SO 6000 F: - Vučna ruda - polunošena mašina - Hidraulično sklapanje u transportni i radni položaj - Radna širina 6...
Kada se nakon dugog vrimena vraćaš kući, pred sam ulazak u selo te obuzme neka radost i znaš da te iza te table čekaju mamine i tatine raširene ruke. Jubav do neba! #RuralFoto #selo
U Japanu je zvanično potvrđeno da je registrovano prvo cvetanje japanske trešnje, sakure, omiljenog cveta u Zemlji izlazećeg sunca. Službenici Japanske meteorološke agencije (JMA) pažljivo su kontrolisali proces vegetacije ovog omiljenog japanskog drveta u tokijskom svetilištu Jasukuni i objavili da...
Većina zasada dunje u Timočkoj krajini izgleda ovako. Erwinia amylovora, prouzrokovač bakteriozne plamenjače jabučastog voća..
KAČARE - selo Mionica, Kosjerić Kačare su objekti u kojima se čuva šljiva (u kacama radi vrenja), čuva kazan za rakiju, peče rakija, čuvaju burad sa rakijom. Ova kačara iz sela Mionica ispod Divčibara, se sastoji iz tri prostorije: Prva: velike prostorije u kojoj se čuvaju kace, kazan burad sa rakij...
Najslavniji italijanski sir na svetu parmiđano ređano proslavio je 90. rođendan. Parmiđano ređano se proizvodi u Parmi, Ređo Emiliji, Modeni i delom u Mantovi i Bolonji. Na čak 4.000 farmi krave se namiruju hranom proizvedenom isključivo na tom području. ”Parmiđano ređano je, posle armanija, klasifi...
Slika dana - očigledno poljoprivrednici imaju dugoročne planove kad su u pitanju protesti :D foto: Mileta Slankamenac/Nikola Bilić
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u januaru je sprovelo Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa. U akciji je učestvovalo više od 120 ornitologa, članova i volontera koji su obišli više od 1.000 lokaliteta, a pored ptica beleženo je i stanje njihovih staništa. ”Dominantna pojava j...
🍂Predstavljanje izlagača 🍂 Tradicionalni obrt " Grnčarstvo Ohran ", Visoko Posude od gline 🏺 Pisani tragovi kažu da grnčarstvo u mjestu Liješeva, nadomak Visokog, seže daleko u prošlost. Jedan je od tradicionalnih visočkih zanata, koji su opstali u manjoj mjeri i do danas. ⚱️ Toliko značajan za o...
U Banatu gajenje bundeve ima dugu istoriju, a u Kikindi se čak u njenu čast tradicionalno održava menifestacija "Dani ludaje". ”U Vojvodini generalno ima dosta potencijala za uzgoj bundeve, pogotovo kod nas u južnom Banatu. Potrebno je samo da se podigne svest ljudi da je mnogo bolje konzumirati dom...
