Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
"Svakom svoje selo najtoplije prija, a selo je moje cela Šumadija"...stihovi su iz pesme i u mom srcu i mojoj dusi #Ruralfoto #selo
I ako je dug kišni period poremetio normalan rast i razviće biljaka, ima i ljepih primjera... bašta Slobodana Dakića Mrkonjić Grada
U južnom Banatu, zbog kišovitih dana, produžila se berba jabuka, ali proizvođači kažu da to neće uticati na kvalitet i rod voća. Zadovoljni su i otkupnom cenom, pogotovu industrijske jabuke, koju prodaju za 18 dinara po kilogramu. Sušni period i dugo toplo leto neće ostaviti traga na dobar i kvalite...
🚜 Pa i bez traktora se može orati, ali ide mnogo teže! Žetveni ostaci se mogu prirodno razgraditi, ali bez BioPluga to traje dugo i sporo Slama, kukurozovina i sojini ostaci su puni lignina – teško razgradivog materijala Bez pomoći mikroorganizama, oni mogu da se zadrže u zemlji i do 2 godine A to...
Rajačke pimnice, mesto gde "stanuje vino" . Selo Rajac, istočna Srbija, spomenici kulture iz 18. i 19. veka. "Evropsko vinogradarstvo je krajem 19. veka zapalo u veliku krizu, kada je iz Amerike stigao parazit po imenu filoksera, sićušna uš koja uništava vinovu lozu. Filoksera napada i uništava kore...
Maslinovo ulje Cultus osvojilo zlato Hrvatsko maslinovo ulje Cultus osvojilo zlato na najprestižnijem svjetskom natjecanju u New Yorku. Hrvatski proizvođač OPG Trk-Ulja iz Šibenika postigao je izvanredan uspjeh na svom debitantskom nastupu na najvažnijem svjetskom natjecanju maslinovih ulja – NYIOOC...
Kabola na VinoComu Malvazije 2009. i 2007. Unica i Amfora? Žive, živahne i još mlade! Radionica "Kabola: Marino Markežić, pionir dugih maceracija" održana je 28. studenog, prvog dana 17. Međunarodnog festivala vina i kulinarstva VINOcom koji je u hotelu Esplanade u Zagrebu i trajem do 1. 12. 2024. K...
I ove gidine LAF Fruška gora Dunav i Opština Bačka Palanka kroz spremanje zimnice realizuju projekat socijalnog preduzetništva Proizvedeno u Sremu- biznis po meri čoveka. I ove godine od svake teglice ide deo prihoda ..ovaj put za MNRO Bačka Palanka a i nastavljamo da na svakih 5 kupljenih teglica u...
Zbog nemogućnosti da prodaju malinu, adekvatno otkupnim cenama, izvoznici sada duguju proizvođačima novac za oko 30% otkupljenog roda. Vlasnik firme koja se bavi plasmanom malina na inostranom tržištu Predrag Oreščanin rekao je da su prošle godine vlasnici hladnjača zbog pritiska proizvođača i Minis...
Poljoprivrednici okupljeni na sastanku u subotu (3.2.) u Subotici doneli su odluku da zatraže sastanak sa predstavnicima resornog ministarstva kako bi dobili objašnjenje u vezi sa: -pasivnim statusom gazdinstva; -problematikom PIO dužnika; -realizacijom dogovorenih kredita sa jedan odsto kamate. Uz...
Posle duge primene ova zemljana posuda našla je svoje mesto u vranjskoj Likovnoj radionici.
#RuralFoto #priroda Moj muz je ziva enciklopedija za sve o pčelama.Ko zeli sebi dug i sretan zivot neka se bavi pcelarstvom. Priroda nam je toliko ponudima, samo trebamo da uzmemo.
