Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Sliv reke Dunav predstavlja vitalnu arteriju regionalnih ekosistema sa značajnim uticajem na životnu sredinu. Zbog toga je Institut za razvoj i inovacije pokrenuo projekat DALIA (Danube Region Water Lighthouse Action) kao deo konzorcijuma kojeg čine 22 ekspertske organizacije sa sedištima u osam pod...
Sve lepote dunjinog cveta
Sve je više mladih ljudi koji su se zaputili "trbuhom za kruhom" u inostranstvo ili pak u velike gradove tražeći svoje mesto pod suncem. Mladi ratar Dušan Kuharik iz Padine koji ima svega 22 godine je odlučio da ostane na selu i bavi se poljoprivredom. Gaji beli luk već treću godinu za redom. Pored...
Najveći dotok vode u poplavno područje Kopačkog rita je iz Dunava .Dolazak vode u Park znači život mnogim vrstama. #RuralFoto #Priroda
Zahvaljujući novčanim sredstvima koje su dobili od Ministarstva za brigu o selu Porodica Dunčić iz Vranja je sebi obezbedila novi dom i rešila se dugogodišnjeg podstanarskog života.
U Srbiji je broj proizvođača duvana za pet odsto veći nego prošle godine, a površine pod tom kulturom su neznatno uvećane. Prema podacima Uprave za duvan, ova biljka rasađena je na više od 3.800 hektara, a najveće površine su u Sremu. Sa izbeglicama iz Hrvatske u Hrtkovce je devedesetih godina stiga...
Hranjenje koka, pataka i ovčica, svakodnevna rutina koja uči našu djecu o odgovornosti i njeguje duboko poštovanje prema životinjama koje hrane našu porodicu. #RuralFoto #životinje
Ivan Kulak
pre 3 meseca
Baby beef je privatna udruga malog broja pojedinaca koji su svojim djelovanjem radi privatnih interesa suodgovorni za propast stočarstva u Više [+]
REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA. Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast. Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada...
Rod grožđa u Srbiji u ovoj godini zbog vremenskih uslova, odnosno mraza, biće niži u proseku za oko 30 do 40 odsto, izjavio je Saša Matijašević, profesor na katedri za vinogradarstvo beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. On je kazao da je hladno vreme u prethodnom periodu nekim zasadima vinove loze...
REZIDBA VOĆAKA STRADALIH OD ZIMSKIH MRAZEVA. U pojedinim godinama, kao što je 2012. godina, temperature padaju čak i do - 30 0C. Različite voćne vrste različito reaguju na takve temperature, tako da šljiva može izdržati i do - 30 0C, a jabuka i do - 35 0C. Međutim, to dosta zavisi i od pripremljenos...
Još jedna vrhunska mašina iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO isporučena je u Bačku i to opet u Srbobran! Gazdinstvo Balaž se posle John Deere traktora 6330, odlučilo za još jednu John Deere mašinu, a u pitanju je John Deere samohodna travokosačica i to model X107. Serija X100 ima nešto...
SPECIFIČNOSTI REZIDBE ŠLJIVE U RODU. Poboljšana piramidalna kruna je najpogodniji oblik za šljivu. Šljiva rađa na jednogodišnjim mešovitim grančicama i na majskim kiticama koje se stvaraju na dvogodišnjim granama, pa u trećoj godini donose plodove. U početku sorte Požegača i Stenlej rastu u visinu,...
