Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković napominje da će poziv na bojkot kupovine u pet trgovačkih lanaca marketinški delovati negativno na njihovo poslovanje, ali da neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena. On kaže da se maloprodajna cena sastoji iz tri komponente, jedn...
Sjetva šećerne repe s Maestrom- savjeti i trikovi 🌱 Sjetva repe je u punom jeku. A kako šećerna repa postavlja posebno visoke zahtjeve za polaganje sjemena, bitne su prave postavke. S Maestro preciznim sijačicama možemo reagirati na različite uvjete i optimalno prilagoditi stroj. Što čini dobro pos...
VinEko – prva izložba prirodnih vina u Zagrebu Na konferenciji za medije održanoj u zagrebačkom diWine Baru najavljena je prva regionalna izložba ekoloških, organskih i biodinamičkih vina i maslinovih ulja pod nazivom VinEko, koja će se održati u Narodnom sveučilištu Dubrava u Zagrebu 10. prosinca 2...
Nekada je praziluk važio za sirotinjsku hranu, međutim, ova biljka koja se bere u novembru poslednjih godina postala je izuzetno popularna i tražena, ali i dobro plaćena. Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica na osam ari posadio je praziluk, u njegovom zasadu sve je organsko što je o...
U Banatu gajenje bundeve ima dugu istoriju, a u Kikindi se čak u njenu čast tradicionalno održava menifestacija "Dani ludaje". ”U Vojvodini generalno ima dosta potencijala za uzgoj bundeve, pogotovo kod nas u južnom Banatu. Potrebno je samo da se podigne svest ljudi da je mnogo bolje konzumirati dom...
MOMENAT JE ZA SUZBIJANJE LUKOVE MUVE. I) Larve se ubušuju i razvijaju u središnjem delu mladih biljaka ili u lukovici. Na mladim biljkama larve su smeštene pri osnovi srednjeg lišća - koje usled oštećenja vene i pri povlačenju prekida, a biljke se suše i propadaju. Na odraslim biljkama larve se nala...
Borovnice sorte Duk poprimile lepu crvenu boju u zasadu Dragice Džokić iz Aleksandrovca kod Vranja.
Povrće OPG Jasna Pranić bavi se 3️⃣0️⃣ godina proizvodnjom povrća i presadnica povrća. 🫑🥦🥬🥒🍓 Uzgajaju sve vrste kupusnjača (kupus bijeli, crveni, kasni, varaždinsko zelje, kelj, cvjetača, brokula), 1️⃣3️⃣ različitih rajčica, sve vrste paprika (babura, rog, paradajzerica, feferone ljute, slatke,...
I ove gidine LAF Fruška gora Dunav i Opština Bačka Palanka kroz spremanje zimnice realizuju projekat socijalnog preduzetništva Proizvedeno u Sremu- biznis po meri čoveka. I ove godine od svake teglice ide deo prihoda ..ovaj put za MNRO Bačka Palanka a i nastavljamo da na svakih 5 kupljenih teglica u...
Sastojci potrebni za slatko od dunja: 1 kg dunja 1 kg šećera 1/4 litre vode Najprije ogulite dunje i izrežite na kockice. Dunje moraju biti očišćene od sjemenki. Stavite ih kuhati u vodu oko 5 minuta dok voda ne zavrije. Zasebno pripremite sirup od šećera i vode. Kada sirup zavri dodajte dunje i sve...
