Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Meštane prijepoljskih sela, na obroncima Jabuke i Kamene Gore, već nekoliko dana uznemiravaju medvedi. Stručnjaci podsećaju da je rizik od napada ovih zveri minimalan. Statistika kaže da je čovek izložen 400 puta većem riziku od udara groma, nego od napada medveda, ali mnogim ljudima ne prija da svo...
U malenom Rovanju, skrivenom dragulju Župe dubrovačke, još 1982. godine posađen je prvi nasad limuna sorte mayer koji je do tada bio egzotična vrsta u ovim krajevima. Osim prodajom limuna danas se u sklopu OPG-a Jović bave i preradom limuna, naranče, mandarina pa tako u svojoj ponudi imaju i arancin...
Hranjenje koka, pataka i ovčica, svakodnevna rutina koja uči našu djecu o odgovornosti i njeguje duboko poštovanje prema životinjama koje hrane našu porodicu. #RuralFoto #životinje
Ivan Kulak
pre 3 meseca
Baby beef je privatna udruga malog broja pojedinaca koji su svojim djelovanjem radi privatnih interesa suodgovorni za propast stočarstva u Više [+]
Knin i vino gdje ga dosad nije bilo Burnum je stari rimski logor, utvrda u selu Ivoševci blizu Knina. To je značajno arheološko nalazište staro 15 stoljeća pa su osnivači vinarije su odabrali to ime. Ostaci Burnuma u obliku dvaju kamenih lukova danas su na etiketama vinarije. Nikola Damjanić, koji v...
"Svakom svoje selo najtoplije prija, a selo je moje cela Šumadija"...stihovi su iz pesme i u mom srcu i mojoj dusi #Ruralfoto #selo
Nova isporuka mašine najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu, John Deere traktora čuvene serije 6M i opet u Bačku! Gazdinstvo „Paroški“ iz Despotova, je donelo mudru odluku opredelivši se baš za traktor najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu – kompa...
Zadružne solarne elektrane Solarna Stara u selima Dojkinci i Temska na Staroj planini upravo su priključene na elektrodistributivnu mrežu i spremne su da proizvode zelenu električnu energiju, navodi se u saopštenju Energetske zadruge Elektropionir. Energetska zadruga Elektropionir, uz pomoć lokalne...
SADNJA VOĆAKA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA. Posle završene pripreme zemljišta, a pre same sadnje voćaka, neophodno je izvršiti još nekoliko operacija. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju: Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnjanja terena. Za obeležavanje se kori...
Nije kasno da posadite i sada neko ukrasno grmlje i šiblje! Ali, kako - uskoro više o tome inženjer hortikulture Dunja Milović za Agroklub
UZGOJNI OBLIK MOZEROVA KORDUNICA KOD VINOVE LOZE. Mozerova kordunica je jednospratna, dvokraka, horizontalna kordunica, na kojoj se primenjuje kratka ili mešovita rezidba. Rastojanje: 3 - 4 x 1 - 1,5 m ili u novije vreme 2,2 - 2,5 x 1 - 1,5 m. Primenjuje se špalirski uzgoj. Visina stabla je 80 - 120...
U domaćinstvu Milinka Jakovljevića iz sela Donje Leskovice kod Valjeva, krmača je oprasila 21 prase. Svi prasići su zdravi, a domaćin se nije nadao ovolikom broju. Kako kaže Jakovljević, nazimica se prvi put oprasila, u pitanju je sorta pijetrena i landrasa, veštački je osemenjena, a vepar je rase d...
