Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
#RuralFoto / #Selo Ovo je moja kuća U teška vremena stradanja ostaju samo nadanja. Vera u boga vera u ljude i da će sutra bolje da bude. Oblak se tame nad nama svio čini se da nije ni odlazio. Tamne su noći a dani sivi dali otići tamo gde se lepše živi. Nemoj otići veruj u snove ne ostavljaj ognjišt...
BIJELI DUD: -Bijeli dud ili Sang Shen (Morus alba L.) je biljna vrsta koja pripada porodici dudovki (Moraceae) i rodu murvi (Morus). Potječe iz Indije, Kine i Japana gdje se više od 5000 godina koristi prvenstveno u svrhu uzgoja dudovog svilca (Bombyx mori) koji se hrani lišćem duda. Radi uzgoja svi...
Samo u poslednja 24 sata, vatrogasno spasilačka služba u Valjevu morala je da interveniše na 64 lokacije, od koje su 62 bile na otvorenom na teritoriji Kolubarskog okruga. "Najteže je bilo u Opštini Ub gde je gorelo 15 hektara niskog rastinja i pšenice, a što se tiče Valjeva, u ulici Jakova Nenadovi...
Tradicionalni Šljivovački sajam domaće rakije, popularna Rakijada, održaće se 13. put, u subotu 12. oktobra, u selu Šljivovica. U organizaciji opštine Čajetina, Mesne zajednice Šljivovica, Kulturnog centra Zlatibor, TO Zlatibor i Eko agrara, Rakijada će se održati posle četiri godine pauze uz određe...
Osnivač Majkrosofta i milijarder Bil Gejts nedavno je u svom 11. pojavljivanju u sesiji “Pitaj me bilo šta” na Reditu govorio o dugogodišnjoj teoriji zavere da poseduje 80% svih poljoprivrednih površina u SAD. On je odgovorio da to nije tačno. ”Uložio sam u ove farme kako bih ih učinio produktivniji...
Rešenjem Uprave za veterinu, Čenta je proglašena zaraženim područjem od afričke kuge svinja. AKS je registrovana kod domaćih svinja u jednom poljoprivrednom gazdinstvu. Zaraženim je proglašeno područje poluprečnika najmanje tri kilometra oko žarišta zaraze u Čenti. Područje poluprečnika najmanje 10...
Iako je posle Nemačke drugi najveći proizvođač božićnih jelki u Evropi, Danska je najveći svetski izvoznik, kaže Klaus Jeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. Iz ove zemlje svake godine se izveze oko devet miliona jelki, od čega polovina završi na nemačkom tržištu, dok se o...
Nova isporuka mašine najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu, kompanije John Deere! Kompanija PD "Maglić" iz Maglića je svoj impresivni mašinski park osnažila sa još jednom mašinom iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO, a u pitanju je John Deere kombajn iz provere...
Sliv reke Dunav predstavlja vitalnu arteriju regionalnih ekosistema sa značajnim uticajem na životnu sredinu. Zbog toga je Institut za razvoj i inovacije pokrenuo projekat DALIA (Danube Region Water Lighthouse Action) kao deo konzorcijuma kojeg čine 22 ekspertske organizacije sa sedištima u osam pod...
Kestenijada u Svetom Ivanu Zelini na Kladeščici U nedjelju, 13. listopada 2024. održana je 26. Kestenijada u Svetom Ivanu Zelini. U subotu, 12. listopada, otvorena je obnovljena poučna ekostaza „Kroz Zelinsku goru“. Program pješačenja uključivao je pješačku turu kroz šumu s novim informativnim drven...
Tomislavgrad, zlatno duvanjsko polje..😊❣ Foto: @Vinko Ljubas
