Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
SPECIFIČNOSTI REZIDBE KAJSIJE. Kajsija (Prunus armeniaca L.) je voćka toplog podneblja. Prirodno traži dosta prostora za uzgoj, dobro podnosi zimske mrazeve, ali u prinudnom mirovanju može izmrznuti. Rano cveta, pa često je oštećuju pozni prolećni mrazevi, te može doći do kompromitovanja berbe. U cv...
Sandra Eimane je predsjednica Udruženja mladih poljoprivrednika Latvije. Osim predsjedničke dužnosti, vodi i porodičnu farmu i farmu porodice svog partnera. Veliku pažnju posvećuje pitanju mentalnog zdravlja mladih poljoprivrednika. Njenu priču donosimo uskoro u 8. epizodi serijala #TalentiEUregija
Uz malo sunčeve toplote svo je bilje živnulo, to je ono što smo dugo čekali... #ukrasnobilje
Na kraju duge nalazi se blago. A ponekad se mogu naći i dva kraja. #Priroda #RuralFoto
Selo Vinča je nadaleko poznat voćarsko – vinogradarski kraj pa ne čudi zašto je porodica Kačarević iz ovoga sela čitav svoj životni vek posvetila upravo voćarstvu. Naime, oni se bave proizvodnjom voćnih sadnica, a potražnja za sadnim materijalom svake godine je zadovoljavajuća. Cena sadnica je 250 d...
Voćari na severu Banata ni ove godine nisu imali sreće – nakon lošeg roda višanja, trešanja, šljiva i kajsija, podbacila je i dunja, koja se godinama smatrala najsigurnijom voćnom vrstom. Kako navodi Jelena Kljajić iz Poljoprivredne savetodavne službe Kikinda, glavni uzrok je mraz od minus osam step...
Visoke temperature i dugotrajna suša ove godine su uticali na proizvodnju povrća na otvorenom. Paradajz je jedna od kultura koja je zbog dejstva spoljašnjih faktora pretrpela velike štete. ”Ove godine paradajz će imati manji prinos i lošijeg je kvaliteta. Velikim vrućinama i nedostatku vlage kod par...
SPECIJALNI USLOVI ZA KOMBAJNE SA LAGERA - CX6.80 🎯 Unapredite svoju žetvu uz proverenu snagu i pouzdanost. ✅ 6 slamotresa – za maksimalnu efikasnost odvajanja ✅ Motor od 300 KS – snaga koja garantuje vrhunske performanse ✅ Opti-Fan – automatsko prilagođavanje brzine ventilatora za bolju separaci...
KUHN Optimer XL350 je kratka i kompaktna tanjirača koja će vam brzo završiti posao, jer je izuzetno efikasna u ljuštenju strništa i pripremi zemljišta. KUHN je svetski lider u konstruisanju i proizvodnji poljoprivrednih mašina, sinonim za kvalitet i možete biti sigurni da ste pametno investirali u m...
Meštani sela Begeč u Južnobačkom okrugu poznati su po proizvodnji šargarepe, ali su otišli korak dalje i napravili jedinstveno piće – rakiju od šargarepe. Kako je preneo list Dnevnik, jedno gazdinstvo u Begeču odlučilo se da napravi i rakiju od ovog povrća, a kako kažu, 20 kilograma šargarepe utroši...
NABAVKA ORIGINALNIH JOHN DEERE REZERVNIH DELOVA JE OD SAD LAKŠA NEGO IKAD - CLICK AND COLLECT📱 Iz udobnosti svoje fotelje ili tokom rada u polju, sa svog mobilnog telefona možete pristupiti katalogu John Deere rezervnih delova i pretraživati sve dostupne pozicije i sklopove i odabirom svake pozicij...
Prostrano duvanjsko polje idealno je za stočarstvo🐄🐑🐐 i proizvodnju stočne hrane! 🌞Tomislavgrad ima najveći broj grla goveda u BiH, jedan je od vodećih proizvođača kravljeg mlijeka u FBiH, no unatoč tim činjenicama nema vlastitu mljekaru!🥛🙆♀️
