Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Visoke temperature i dugotrajna suša ove godine su uticali na proizvodnju povrća na otvorenom. Paradajz je jedna od kultura koja je zbog dejstva spoljašnjih faktora pretrpela velike štete. ”Ove godine paradajz će imati manji prinos i lošijeg je kvaliteta. Velikim vrućinama i nedostatku vlage kod par...
Ovih nas je dana prosinačko sunce grijalo. Za dva dana nam stiže zimski solsticij i najduža noć u godini, a nakon toga sve duži dani 🥰
Preterani uvoz voća i povrća biće smanjen kako bi se stimulisala domaća proizvodnja, izjavio je bugarski ministar poljoprivrede Kiril Vatev. Kako je dodao, vlada Bugarske priprema zakon koji će regulisati problem preteranog uvoza voća i povrća. Skoro 80 odsto voća i povrća koje se konzumira u...
Obrada tla bez oranja do 30 cm🚜 Naš Karat 12 prikladan je za srednje i duboko obrađivanje tla, čak i na teškim tlima. Četiri reda zubaca proizvode željeni efekt rastresanja i miješanja, ovisno o vrsti radnih organa koji se koriste. 💪 Jeste li znali da naš Karat 12 standardno ima automatsku zaštitu...
Rod dunja podbacio je ove godine, prvenstveno zbog suše, ali i zbog razloga voćarima prilično misterioznog. ”Godina je bila loša zbog dugotrajne suše i što su se u toku cvetanja odbacivali cvetovi i plodovi, ali voćari ne znaju iz kog razloga. Zato će dunja biti manje za pet do šest puta u odnosu na...
GLENOR KR+ za fermentaciju tekuće gnojnice, gnojovke i krutog stajnjaka Smanjuje amonijak i povećava do 2,5x dostupnost dušika (N) Nema ispiranja gnojovke Gnojovka nije agresivna za biljne kulture 3x brža fermentacija stajskog gnojiva Za 6 mjeseci dobiva se zreo stajnjak
OPG Marka Koprivanca iz Šljivoševaca, koji zajedno sa suprugom Veronikom obrađuje više od sto hektara, bavi se ratarskim i povrtlarskim kulturama. Glavni usjev im je kukuruz, a slijede soja, bob, pšenica i ječam. Gospodarstvo je naslijedio od roditelja Žakline i Dubravka, koji se poljoprivredom bave...
Užasne fotografije iz mesta Dublje, opštine Bogatić:
U Srbiji se orah gaji na 3.411 hektara, a najveće površine zabeležene su u Zaječaru, Leskovcu, Knjaževcu, Valjevu i Kragujevcu. Iako su ti zasadi uglavnom ekstenzivni, najsavremeniji se nalaze u Vojvodini, posebno kod Pančeva i Sente. Profesor Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta...
Meštani sela Begeč u Južnobačkom okrugu poznati su po proizvodnji šargarepe, ali su otišli korak dalje i napravili jedinstveno piće – rakiju od šargarepe. Kako je preneo list Dnevnik, jedno gazdinstvo u Begeču odlučilo se da napravi i rakiju od ovog povrća, a kako kažu, 20 kilograma šargarepe utroši...
ZAGREB UNDERGROUND Sve je spremno za sljubljivanje vina, hrane i zabave na prvom ZAGREB UNDERGROUNDU u tunelu Grič! Ovaj vikend, od 12. do 14. travnja, u tunelu Grič u Zagrebu održava se prvi gastro-enološki Wine & Walk festival pod zemljom ZAGREB UNDERGROUND. Prilika je to za sljubljivanje na jedno...
