Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Obiteljsko poljoprivredno gospodarstvo AGRO Marić iz Vrbanje, na 150 hektara uzgaja raznovrsno povrće, uključujući ekološku crvenu papriku, od koje proizvode mljevene tucane proizvode, te buče, od kojih prave toplo i hladno prešano bučino ulje, bučino sjeme i brašno, kao i žitarice, češnjak, lubenic...
Lovol 504 je provereno sjajan pomoćnik 😎 u obavljanju različitih poslova u voćarstvu i povrtarstvu - a uz dodatak prednjeg utovarivača, vaše svakodnevne poljoprivredne aktivnosti postaju još jednostavnije i efikasnije. 💪 Uz ovaj duo poslove poput utovara, istovara, slaganja i transporta obavljaćet...
12. PINK DAY Zagreb festival U ružičastim vinima moći ćete uživati 26. travnja 2025., u Laubi! U zagrebačkoj Laubi održana je konferencija za medije na kojoj je najavljen program 12. PINK DAY Zagreb festivala. Novinari su doznali sve o bogatom programu i izlagačima ovog festivala rosé vina, ekstra d...
Lepo vreme još uvek, pa smo iskoristili da posadimo dunju i mušmulu...
ORGANSKA POLJOPRIVREDA U STOČARSTVU Merilo 1. Samoodrživost organskih gazdinstava Osnovni cilj organskog gazdinstva je samoodrživost, što se ostvaruje raznovrsnom proizvodnjom. Od posebnog je značaja da se uravnoteži odnos biljne i stočarske proizvodnje. To znači, da se iz organske proizvodnje obezb...
Zbog nemogućnosti da prodaju malinu, adekvatno otkupnim cenama, izvoznici sada duguju proizvođačima novac za oko 30% otkupljenog roda. Vlasnik firme koja se bavi plasmanom malina na inostranom tržištu Predrag Oreščanin rekao je da su prošle godine vlasnici hladnjača zbog pritiska proizvođača i Minis...
Ivanjdan je jedan od najvećih narodnih i hrišćanskih praznika, a proslavlja se u svim slovenskim kulturama. Slavi se 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru. U nizu živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjs...
U okviru Gradske uprave grada Vranje biće formirana Služba za poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu i ruralni razvoj. Odluku o ovome usvojili su odbornici Skupštine grada Vranja na sednici koja je održana pre par dana. ”Ovom izmenom odluke u okviru Gradske uprave kao zasebna organizaciona jedinica...
MAŠINE ZA PROFESIONALCE! Demonstarcija u radu najpoznatije Bednar mašine na našem tržištu! Sertvospremač SWIFTER SO 6000 F, na delu na imanju porodice Lazarov u Omoljici. BEDNAR SWIFTER SO 6000 F: - Vučna ruda - polunošena mašina - Hidraulično sklapanje u transportni i radni položaj - Radna širina 6...
Zašto je agrometeorološka stanica ključan alat za modernu poljoprivredu? Imetos 3.3 je profesionalna meteorološka stanica koja donosi precizne podatke u realnom vremenu, a njena primjena ide daleko izvan klasičnog mjerenja temperature i oborina. Evo što sve omogućuje: ✅ Praćenje mikroklime – Mjeri...
