Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Naučnici u Švajcarskoj smislili su novi način da naprave čokoladu koristeći čitav plod, a ne samo semenje. I bez dodavanja šećera. Čokolada koju je napravio naučnik Kim Mišra i njegov tim na prestižnom Federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu koristi pulpu, sok, pa čak i koru kakaovca. Ključ nov...
Sunčano i toplo vreme često zbunjuje biljke, pa tako imamo trešnje i šljive koje cvetaju usred decembra, ali zbunjuje i životinje pa sve ređe imamo medvede i zmije koje upadaju u duboki zimski san. To potvrđuje i primer koji stiže sa Zlatibora kada su planinare iznenadili neobični gosti za ovo doba...
FESTIVAL VINA MOSLAVINA 215 UZORAKA VINA NA FESTIVALU VINA MOSLAVINA U KUTINI U Kutini se održava Festival vina MoslaVina Kutina 2025. i 31. Izložba izvornih hrvatskih sorti. Šampion 31. Izložbe vina izvornih hrvatskih sorti i najbolje ocijenjeno vino među mladim škrletima je Škrlet 2024. Vina Košut...
Nišićka visoravan (BiH), zadnjih godina poznata i po uzgoju heljde, procjenjuje se da je ovdje heljdom zasijano više od 1.000 dunuma zemljišta. Heljda uspijeva na visokim nadmorskim visinama, te je Nišićka visoravan, po svojim uslovima, idealna za uspješan uzgoj. Kvalitet heljde s Nišićke visoravni...
🍂Predstavljanje izlagača 🍂 Tradicionalni obrt " Grnčarstvo Ohran ", Visoko Posude od gline 🏺 Pisani tragovi kažu da grnčarstvo u mjestu Liješeva, nadomak Visokog, seže daleko u prošlost. Jedan je od tradicionalnih visočkih zanata, koji su opstali u manjoj mjeri i do danas. ⚱️ Toliko značajan za o...
Poljoprivrednici, znate i sami: zdrava biljka znači zdrav rod 👨🌾 NORDOX® 75 WG, fungicid na bazi bakra, pouzdano štiti od gljivičnih i bakterijskih bolesti i čuva vaše zasade kroz sezonu. Pogodan je i za organsku proizvodnju, a sitne čestice bakra prodiru dublje u lisnu masu i obezbeđuju rav...
Berba dunja se bliži kraju, a prinosi su ove godine, uprkos vremenskim oscilacijama različiti. Otkupna cena u knjaževačkoj opštini je oko 58 dinara po kilogramu.
Vinistra na međunarodnoj vinskoj sceni Ova godina ostat će upisana kao jedna od najuspješnijih u povijesti udruge vinara i vinogradara Istre Godina za pamćenje, tako bi se za Vinistru mogla opisati 2024. U godini na izmaku najpoznatija istarska udruga proslavila je dvije velike obljetnice – svoj 30....
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je da je, od aprila do jula ove godine, u Srbiji popisano rekordnih 1.927 gnezda bele rode, smeštenih najčešće na električnim stubovima. U popisu je učestvovalo više od 200 ljudi koji su obišli gotovo svako naseljeno mesto u Srbiji. U 1.597 zauz...
Poljoprivrednici iz okoline Čačka ove sezone manje su zainteresovani za setvu pšenice. Oni navode da je glavni razlozi za promenu kultura koje uzgajaju mala otkupna cena pšenice veliki troškovi proizvodnje.”Kod nas je prošle godine zasađeno nekih 14.000 hektara pod strnjinama, ukupno. To je bilo 8.8...
