Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Institut Skaramuš okupio je mlade talente u Evropskoj prestonici kulture 2025. godine, Novoj Gorici u Sloveniji. Duhoviti ljudi severne Primorske su velika inspiracija mladim talentovanim glumcima, kao i pogranična područja u Sloveniji i Italiji, gde nastaju brojne priče koje mladi glumci inovativno...
Susam (Sesamum indicum L.) i njegovo gajenje. Upotrebna vrednost. Susam se gaji za proizvodnju kvalitetnog ulja koje se u kulinarstvu smatra najboljim po ukusu i aromi. Primenjuje se pri izradi margarina i u konzervisanju hrane. Hladnim presovanjem semena dobije se ulje svetle boje. Ne fermentira, o...
#RuralFoto #Priroda Brezičani Donji Vakuf Sunčan dan obasjava zeleni pejzaž, dok nebo ispunjava duga s nježnim bojama. U daljini, nekoliko ovaca spokojno pasu, dodajući mirnu notu ovom predivnom prizoru.
Pranjani će 20. septembra ponovo biti prestonica dobre kapljice – održava se 23. Rakijada, manifestacija koja okuplja najbolje proizvođače, ljubitelje rakije i sve one željne druženja i zabave. Kao i svake godine, posetioce očekuje raznovrstan program: izbor najbolje rakije, ekipno takmičenje u ispi...
U subotu 25.02.2023 u Padini kod Pančeva se već dugi niz godina, svake zime održava manifestacija takmičarskog karaktera pod nazivom "Vino, hudba, klobasa" u prevodu sa slovačkog "Vino, muzika, kobasica". Ove godine se prijavilo 14 domaćina koji su predstavili svoje domaće vino a njih 10 je stručnom...
Kvalitet koji ostavlja dubok trag SAMO DO 15. NOVEMBRA – specijalne akcijske cene za preostale Kuhn plugove sa lagera. IZABERITE KUHN MAŠINE KOJE ĆE UNAPREDITI VAŠE POSLOVANJE. Svaka dobra žetva počinje kvalitetnom i adekvatnom obradom zemljišta. KUHN plugovi obezbeđuju konstantnu dubinu rada, savrš...
Ljudi zamišljaju da je poljoprivreda i dalje IMT-ov traktor na sred njive. Međutim, u poljoprivredi je možda i najizraženija upotreba novih tehnologija. ”Jedan odsto svetske zemlje nije za obrađivanje. Do 2030. godine ćemo izgubiti 2 odsto obradive zemlje. Poljoprivreda doprinosi emisiji štetnih gas...
Berba dunja se bliži kraju, a prinosi su ove godine, uprkos vremenskim oscilacijama različiti. Otkupna cena u knjaževačkoj opštini je oko 58 dinara po kilogramu.
Inspektorat nakon dugo vremena izašao van, obavio svoje i 8 praščića je tamo gdje su trebali biti već nekoliko mjeseci.
Šinjorina smokva, obiteljsko gospodarstvo Sandre Babac, već 20 godina posvećeno je uzgoju i ekološkoj preradi voća. Sve je počelo 2004. godine, kada je od nekoliko smokava skuhala prve staklenke pekmeza, ne sluteći kamo će je to odvesti. Danas sa suprugom Alanom Damjanićem vodi plantažu s više od 50...
Kruthaker u Parizu Hrvatska turistička zajednica i Predstavništvo HTZ-a u Parizu uz podršku Hrvatskog olimpijskog odbora, u Parizu u Hrvatskoj kući,na olimpijskim igrama, predstavili su hrvatsku turističku ponudu kroz posebno promotivno događanje u stilu Mediteranskog vrta.Tom prilikom uz mediterans...
