Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Udruženje "Moja Srbija" ponovo je uputilo poziv Vladi Srbije da razmotri mogućnost pokretanja akcije podele vaučera za kupovinu domaćih proizvoda malih proizvođača iz Srbije. Udruženje je saopštilo da se obratilo i svim učesnicima narednih parlamentarnih izbora sa pozivom da podrže ovaj predlog. Kak...
U dvorištu kuće na području Sremske Mitrovice, policija je pronašla 675 kilograma duvana u listu i 350 kilograma rezanog duvana, u okolini Šida 633 kilograma duvana u listu, na području Stare Pazove 30.000 cigareta punjenih rezanim duvanom, a u podrumu kuće u blizini Rume 200 kilograma rezanog duvan...
U Marića gaju u Grudama održana jedinstvena kulinarska manifestacija "Raštikijada". 🥬🫕 Raštika- tradicionalno hercegovačko tzv. sirotinjsko jelo, danas se svrstala među najzdravije i najskuplje namirnice.🥬🥬🥬 A jeste li znali da je Duvanjska raštika, bolja od hercegovačke?! 👌🏻😉 A ekipa iz Tom...
🚜 Pa i bez traktora se može orati, ali ide mnogo teže! Žetveni ostaci se mogu prirodno razgraditi, ali bez BioPluga to traje dugo i sporo Slama, kukurozovina i sojini ostaci su puni lignina – teško razgradivog materijala Bez pomoći mikroorganizama, oni mogu da se zadrže u zemlji i do 2 godine A to...
Graševine iz Požege Promocija vinarije Vinum Academicum koja je sastavni dio Fakulteta za turizam i ruralni razvoj iz Požege, održana je u Zagrebu, u Češkom domu. . Na promociji kušalo se .Graševina 2024 12% alkohola,.Graševina Academia 2021, 14.5, .Chardonnay 2021 14.5,.Muškat žuti 2024 12.5, Merlo...
Uskoro nam stiže proleće, priroda se polako budi, pa tako i vodeni svet. Neke vrsta riba već su pri kraju reproduktivnog ciklusa, a neke su tek ušle u proces mresta. Trenutno je na snazi lovostaj na štuku i smuđa, da bi se te vrste na miru izmrestile. ”Štuka je već obavila taj plemeniti čin, dok je...
Spaljivanje strništa UTIČE NEGATIVNO NA ZEMLJIŠTE, ŽIVOTNU SREDINU I DŽEP❗ 👉 Ubijaju se mikroorganizmi koji imaju pozitivan uticaj na kvalitet zemljišta 👉 Smanjuje se plodnost zemljišta 👉 Vatra se može prošiti i izazvati požar 👉 Dugoročno spanjivanje strništa povećava troškove proizvodnje Spalj...
📍Nard U subotu, 30. kolovoza, u valpovačkom prigradskom naselju Nard, mjestu poznatom po svojoj dugogodišnjoj gastro tradiciji, održana je jubilarna 30. Fišijada – najstarije natjecanje u kuhanju ribljeg paprikaša u Hrvatskoj koja ujedno ima status polufinalnog državnog natjecanja. Evo par fotki s...
#RuralFoto #Priroda Zemlin cvit Zemlin cvit cvate h travju za sunčanoga vrimena, kat se se budi, kat zemlini soki dišiju, kat mrafčeki i kukčeki zideju van z tople zemlice. Za sobom ostavlaju najrahlije cvite..... Samo jedna kap kiše hništi vinček, stvoren ot najdrobnije zemline prašine, samo ga mal...
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je juče da ponuda sela Srbije predstavlja šansu za turistički bum zemlje. "Sela Srbije sve nas čekaju, dugo čekaju da budu otkrivena i vreme je da kažemo – da, hoćemo da ih upoznamo. Ona i njihova ponuda su bez sumnje šansa za turistički bum Srbije",...
Efikasnost nam je drugo ime! ✨ Draganu želimo da ga dugo i verno služi!
12. PINK DAY Zagreb festival U ružičastim vinima moći ćete uživati 26. travnja 2025., u Laubi! U zagrebačkoj Laubi održana je konferencija za medije na kojoj je najavljen program 12. PINK DAY Zagreb festivala. Novinari su doznali sve o bogatom programu i izlagačima ovog festivala rosé vina, ekstra d...
sanjaVA
pre 2 godine
Mislim da treći put pokušavaju sa ovom inicijativom... Treća sreća... :-D
Julijana Nešić
pre 2 godine
Podržavam!