Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
SOLAKSE. Solakse kao uzgojna forma pravi kompromisno rešenje između usvojenog koncepta vretenaste uzgojne forme jabuke i nove varijante uzgojne forme solen. U tom smislu solakse kod jabuke može biti posebno značajan, zato što se kombinovanjem duge rezidbe kod vretena i rezidbe nosača rodnog drveta k...
#RuralFoto #priroda Vrelo Bune, Bosna. Hladna voda i dusevni mir. Tamo gde srce zaluta.
Berba grožđa na gazdinstvu porodice Cvetković u knjaževačkom selu Jakovac je završena. Usled nedostatka padavina i dugog sušnog perioda ove godine rod je prepolovljen.
U pčelinjacima u pokrajini aktuelna je suncokretova paša. Na teritoriji Kikinde dnevni unosi kreću se od tri do četiri kilograma, pa pčelari posle dugo godina imaju razloga da budu zadovoljni. Zadovoljni su i subvencijama, koje su ove godine isplaćene do kraja juna. Suncokretova paša donosi obilje p...
Uz malo sunčeve toplote svo je bilje živnulo, to je ono što smo dugo čekali... #ukrasnobilje
NTEGRISANA TEHNOLOGIJA PRECIZNE POLJOPRIVREDE Na današnjoj prezentaciji u hotelu "Dunav" na Zlatiboru, trećeg dana 49. Simpozijuma Agro-Tehnika – precizna Poljoprivreda, predstavnik kompanije KITE DOO iz sektora "P.A.T – Tehnologije Precizne Poljoprivrede)” MSc Stanko Oparnica i predstavnik odeljenj...
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je tokom većeg dela januara 2024. godine sprovelo Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa (International Waterbird Census - IWC). U akciji je širom Srbije učestvovalo preko 120 ornitologa, članova i volontera, a istraživani su svi najvažniji loka...
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković napominje da će poziv na bojkot kupovine u pet trgovačkih lanaca marketinški delovati negativno na njihovo poslovanje, ali da neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena. On kaže da se maloprodajna cena sastoji iz tri komponente, jedn...
Mnogi su još prije tjedan dana posadili rajčice u zemlju. No, to nije bila dobra odluka jer, njoj će jako naštetiti ova hladnoća, a o mogućem mrazu da ne govorim. Ovo je susjedova, uz zgradu, jutros fotografirana. Dugo će joj trebati da se oporavi.
NAČINI REZIDBE I DUŽINA LASTARA VINOVE LOZE. Prema rodnosti na čokotu razlikuju se dve vrste jednogodišnjih zrelih lastara: rodni i nerodni. Rodni lastari se po pravilu razvijaju iz zimskih okaca. Najrodnija su ona okca prvenstveno na jednogodišnjim zrelim lastarima koji su se razvili na dvogodišnjo...
FESTIVAL VINA MOSLAVINA 215 UZORAKA VINA NA FESTIVALU VINA MOSLAVINA U KUTINI U Kutini se održava Festival vina MoslaVina Kutina 2025. i 31. Izložba izvornih hrvatskih sorti. Šampion 31. Izložbe vina izvornih hrvatskih sorti i najbolje ocijenjeno vino među mladim škrletima je Škrlet 2024. Vina Košut...
