Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA. Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu kod sorti sa belim mesom, a plodovi počnu odavati karakteristi...
U južnom Banatu, zbog kišovitih dana, produžila se berba jabuka, ali proizvođači kažu da to neće uticati na kvalitet i rod voća. Zadovoljni su i otkupnom cenom, pogotovu industrijske jabuke, koju prodaju za 18 dinara po kilogramu. Sušni period i dugo toplo leto neće ostaviti traga na dobar i kvalite...
Gljivarsko društvo Valjevo i ove godine, prvog vikenda u oktobru, organizovalo je Dane gljiva na Divčibarama. Maifestacija je pre svega edukativnog karaktera za sve koji vole da provode vreme u prirodi, ali i da skupljaju gljive i pripremaju jela. Od 1996. godine od kada se manifestacija održava, sl...
Postavljanje kablova na rendžer zalivnom sistemu, pred predstojeću sezonu. Rendžeri su pokretne mašine za navodnjavanje, a vodu zahvataju iz kanala preko pumpnog agregata. Iz rasprskivača koji su postavljeni duž mašine voda se raspoređuje po polju i navodnjava useve. Foto: Nemanja Bogunović
Stoletni crni dud u porti crkve Presvete Bogorodice u vranjskom naselju Sobina i danas rađa.
#RuralFoto #proizvodnja štit od bolesti, zlih duhova i čarobnjaštva ujedno i donositelj sreće i bogatstva!
CARIAL® Flex – pouzdana zaštita krompira od plamenjače! 🥔🔬 Sa preventivnim i kurativnim delovanjem, ovaj lokalsistemični fungicid štiti biljku spolja i iznutra. Pruža dugotrajnu otpornost na ispiranje i deluje čak 48 sati unazad na infekciju. Efikasan u svim situacijama! 💪🌱 #syngentaserbia #...
UZGOJNI OBLIK MOZEROVA KORDUNICA KOD VINOVE LOZE. Mozerova kordunica je jednospratna, dvokraka, horizontalna kordunica, na kojoj se primenjuje kratka ili mešovita rezidba. Rastojanje: 3 - 4 x 1 - 1,5 m ili u novije vreme 2,2 - 2,5 x 1 - 1,5 m. Primenjuje se špalirski uzgoj. Visina stabla je 80 - 120...
Na 45 hektara nasada lijeske tvrtke Baranjski lješnjaci, u blizini Čeminca, uz pomoć Martignani atomizera provodi se preventivna zaštita od bolesti i štetnika. Prošetali smo voćnjakom u kojem se sorta istarski dugi već razlistala, a rimski će ga ubrzo dostići. Uskoro više o nasadu lijeske čiji je uz...
Krompir i paradajz imaju zajedničko poreklo Naučnici sa Instituta za poljoprivrednu genomiku u Šenženu u Kini otkrili su da je krompir evoluirao od biljke koja je povezana s paradajzom. Pretpostavlja se da se to desilo pre skoro devet miliona godina, kada se divlji paradajz u Andima ukrstio sa biljk...
