Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Berba dunje u Timočkoj krajini je u punom jeku. Otkupna cena se kreće od 45 do 50 dinara po kilogramu. O tome kakav je kvalitet i prinos čitajte uskoro na Agroklub-u!
Vinari ozaljskog kraja-Frlan i Šoštar U Češkom domu u Zagrebu održana je vinska radionica pod nazivom "Vrijeme je ZA...Gosti su bili vinari Elvis Šoštar i Ivan Frlan iz Ozaljsko-vivodinske vinske podregije. Taj kraj se tradicionalno bavi vinogradarstvom i vinarstvom, ondje je i nekadašnja Badelova v...
12. Sajam pčelarstva i meda biće održan u subotu 15. marta, tradicionalno u centru Paraćina. Duž trotoara glavne gradske ulice biće postavljene izložbene tezge sa pčelinjim proizvodima i pčelarskom opremom, a svečano otvaranje zakazano je za 10 časova na platou kod fontane, gde će biti upriličen i k...
#RuralFoto #Priroda Zemlin cvit Zemlin cvit cvate h travju za sunčanoga vrimena, kat se se budi, kat zemlini soki dišiju, kat mrafčeki i kukčeki zideju van z tople zemlice. Za sobom ostavlaju najrahlije cvite..... Samo jedna kap kiše hništi vinček, stvoren ot najdrobnije zemline prašine, samo ga mal...
Doktorka veterine iz Veterinarskog specijalističkog instituta Šabac Svetlana Mrkovački napominje da je vrlo važno, posebno u vreme svinjokolja koji je u toku, da se svako zaklano svinjče pregleda na trihinelu i dodaje da se to se može izvršiti u ovlašćenoj veterinarskoj stanici, ambulanti ili veteri...
Francuski pekari ispekli su najduži baguette na svijetu, od 140,53 metra, čime su vratili rekord za jedan od svojih najpoznatijih nacionalnih zaštitnih znakova, a kojeg je Italija držala pet godina. Baguette, oko 235 puta duži od tradicionalnog, napravljen je u Suresnesu u predgrađu Pariza tijekom k...
U Privrednoj komori Srbije juče su uručene nagrade najboljim domaćim rakijama, čiji su proizvođači na prestižnom takmičenju "Spirit selection" u Briselu osvojile 18 medalja – sedam zlatnih i 11 srebrnih, a dobitnicima je priznanja uručio direktor CMB "Spirit selection" Ulrik Nijs, saopšteno je iz Pr...
Sušna sezona nije pogodovala rodu oraha, zbog čega će u pojedinim voćnjacima pad prinosa biti i više od 40%. To bi se moglo odraziti na poskupljenje, međutim, srpsko tržište uglavnom je pokriveno orahom iz uvoza, pa to najviše utiče i na kretanje cena. ”Srbija proizvodi na godišnjem nivou od 18.000...
#RuralFoto / #Selo Ovo je moja kuća U teška vremena stradanja ostaju samo nadanja. Vera u boga vera u ljude i da će sutra bolje da bude. Oblak se tame nad nama svio čini se da nije ni odlazio. Tamne su noći a dani sivi dali otići tamo gde se lepše živi. Nemoj otići veruj u snove ne ostavljaj ognjišt...
Deponija u selu Dublje u Mačvi... Foto: FB/Pokrenimo Mačvu
Vinart i VAPT Nikada prije nije se dogodilo da se dva velika vinska događaja u Zagrebu organiziraju istodbodno, deveto. izdanje Vinart Grand Tastinga u dvorani Lauba i međunarodna vinska smotra VAPT 2024. u hotelu Hilton Garden Inn Na VINRT-u nastupila su neka od najznačajnijih vinskih autoriteta da...
CJE BAERT
pre 1 godinu
Otkupna cena u Bajina Bašta bio 50 dinara. Sramota.. Mi , ove godine berba bio 3 tona i kvalitet super Bilo isto borba protiv Erwinia , ali ne toliko.