Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Poljoprivrednici su danas blokirali jedan od glavnih auto-puteva koji povezuje Pariz sa severnim gradom Lilom, Beneluksom i Velikom Britanijom, zbog čega su nastale kilometarske gužve, što su prvi problemi u saobraćaju koje su izazvali najnoviji protesti u glavnom gradu Francuske. Sindikati poljopri...
Bili smo u Šljivoševcima na OPG-u Damira Šisla. Pšenica je prihranjena, kukuruz, suncokret i soja posijani. Sve, čuli smo, odrađeno po P.S.-u jer ističe Damir - slušam struku. Prvenstveno, stručnjake tvrtke Timac Agro s kojima ima dugogodišnju suradnju.
Rod dunja podbacio je ove godine, prvenstveno zbog suše, ali i zbog razloga voćarima prilično misterioznog. ”Godina je bila loša zbog dugotrajne suše i što su se u toku cvetanja odbacivali cvetovi i plodovi, ali voćari ne znaju iz kog razloga. Zato će dunja biti manje za pet do šest puta u odnosu na...
U.O.Saveza udruženje poljoprivrednika Banata je doneo odluku da se oglasi povodom stavljanja poljoprivrednih gazdinstava vidjenijih poljoprivrednika u pasivan status Zlatka Kokanovića i Pedje Veljkovića, objavio je Veljković na svojoj FB stranici. "Savez udruženja poljoprivrednika Banata smatra da j...
Dok tržište mreža za prese raste, proizvođači se takmiče za pažnju kupaca, ali samo je jedan proizvođač uspeo da istakne svoje proizvode daleko iznad ostalih - JUTA. JUTA nije samo proizvođač, već lider u inovacijama. Njihove mreže za prese ne samo da prate standarde industrije, već ih i postavljaju...
Prva prihrana pšenice je iza nas, a uskoro slijedi i druga Laboratorijskom analizom tla (N-min metodom) potvrdili smo pouzdanost multispektralnih snimaka drona. Odrađena je zonacija na osnovu NDVI snimaka te svaka zona posebno uzorkovana i potvrđena različita potreba za dušikom. ✅ Preraspodjelom u...
Članice udruženja žena "Nit" iz Obrovca napravile su idealan i originalan vojvođanski suvenir - ručno vezeno sito- uz poruku -unesite duh starih vremena u vaš dom.
VOL I TOVAR U JASLICAMA - Božićne jaslice su nezamislive bez vola i tovara. Oni su dio ikonografije, ali i povijesti, pa su svoje mjesto našli i u ovogodišnjim jaslicama u atriju palače Cedulin u Zadru. U Svetoj zemlji te su domaće životinje vjerno pratile život pučkih obitelji. Tovar se koristio za...
Nedjeljko Jusup
pre 1 godinu
Sritan Božić i Stapićima, te urednicima, novinarima i čitateljima Agrokluba. Zdravi i veseli bili ma gdje bili🥳🥂❤️🥳
🌱 Kada su kvalitet i odlična setva na prvom mestu – bira se Väderstad. Kod porodice Blagojević iz Čalme stigla je druga Väderstad mašina, a uskoro će im se pridružiti i treća. 💪 Ovoga puta u pitanju je Väderstad Spirit 600S – mašina koja donosi preciznost, pouzdanost i vrhunski kvalitet setve, čak...
Ova stara vodenica, skrivena u gustoj šumi na jugu Srbije, svedoči o nekim prošlim vremenima kada je voda pokretala kamen i hranila čitava domaćinstva. Napravljena od blata, drveta i slame, sa krovom obraslim mahovinom, danas više ne melje žito, ali i dalje čuva duh sela, mir i tišinu prirode. Iako...
