Engleski naziv: Mulberry | Latinski naziv: Morus sp.
Dud je listopadna drvenasta kultura. Pripada porodici dudovki (Moraceae), a izvorno potiče iz zapadne Azije. Prvenstveno je njegova ekonomska korist uočena u proizvodnji svile, budući da se larve svilene bube prehranjuju lišćem belog duda. Za dud je vezana i istorijska zanimljivost. Naime, engleski kralj Džejms I. pozvao je 1608. godine stanovnike da u što većem broju gaje stabla duda radi poboljšavanja proizvodnje svile. Mnogi su se stanovnici odazvali pozivu, no na nesreću, posadili su crni dud, a ne beli, čije listove u ishrani koristi svilena buba.
Ukus ploda duda je sladak, s vrlo malo kiselina, a po izgledu liči plodovima maline. Stablo duda često izgleda starije nego što jeste, budući da se obično vrlo rano počne naginjati, a kora puca i poprima starinski izgled. Listovi su svetlozeleni, široki, dugi oko 12 cm, a široki 10 cm, a površina im je gruba i dlakava.
Dud se može uzgajati na područjima do 300 m nadmorske visine, a zimi uspeva na temperaturama do -23 °C pa se može reći da je otporan na zimske temperature. Kao i većina voćnih vrsta preferira osunčane položaje.
Starija, dobro ukorenjena stable duda dobro podnose sušu. Koren duda raste duboko u zemlju i tako koristi i vodu iz dubljih delova zemljišta.
Dud nema velike zahteve prema zemljištu tako da se može uspešno uzgajati i na slabije kvalitetnim zemljištima. Ipak, za gajenje bi bilo poželjno da je zemljište dobro ocedito i neutralnog pH.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stablo duda u proseku naraste 10 m, ali visina može dostići i 20 m, a oblik krošnje je široko razgranat, stoga sklop sadnje nikako ne sme biti pregust. Ipak, u kultiviranom obliku rezidbom se postižu niži uzgojni oblici čime se olakšava berba. Uzgojni oblici mogu biti razni – od piramidalnog do visećeg, koji je i najučestaliji na našim prostorima.
Obično se zbog dugovečnosti dudovi sade uz puteve. Budući da beli dud ima „slatko“ drvo koje privlači gusenice, treba obratiti pažnju na njihovo tretiranje ukoliko do napada dođe a trebalo bi misliti i na okolne zasade. Važan činilac gajenju duda je i sposobnost mikorize (simbioza korena i gljiva), što omogućuje fiksiranje azota iz zemljišta kao i manju upotrebu đubriva.
Razmnožavanje je moguće vegetativnim delovima, odnosno reznicama i kalemljenjem kao i generativno, semenom. Dud se vrlo lako gaji i iz semena i takva su stabla obično zdravija, ali za komercijalno gajenje preporučuje vegetativno razmnožavanje, kojim se održavaju željene karakteristike stabla i ploda. Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm, a prilikom sadnje potrebno je ostaviti dva do tri pupoljka iznad zemlje.
Dud cveta tokom maja, a sazreva u junu. Cvetovi su sitni i neugledni. Berba plodova obično traje od juna do avgusta. Plodovi su vrlo slatki, a veličina im je od 1,5 do 2 cm. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju ili sušeni. Prerađeni se koriste za izradu marmelada i rakija. Izuzetno je lekovit čaj od dudovog lišća za lečenje bolesti organa za disanje, organa za varenje i dijabetesa.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Domaći dud
Kraljica jeseni, bela bundeva, dulek, ili pečenka, kao je na jugu Srbije zovu, postala je porodici Stojmenović iz Katuna kod Vranja, siguran izvor prihoda poslednjih nekoliko godina. Sa malo ulaganja, pečenka ima velike prinose, a Miša Stojmenović priča da je tajna takvog uspeha, starinski način sad...
Ritopek, poznat po proizvodnji trešanja, ove godine beleži značajan pad prinosa zbog mraza i nedostatka pčela tokom perioda cvetanja. U voćnjaku Zlatka Ignjatovića, prinos sorte burlat biće svega oko 10–15% u odnosu na očekivani. Sitni plodovi, koji nisu uspešno oplođeni zbog hladnog i kišovitog vre...
Planinsko selo na jugoistoku Srbije, podno planine Bukovik gde duvaju razni vetrovi i stvaraju ružu vetrova, okruženo vinogradima i voćnjacima. #RuralFoto #Selo
Posetite nas na sajmu u Kragujevcu. Iz ponude poljoprivredne mehanizacije. izdvajamo: 🚜 FARMTRAC 6075 NARROW 4WD ***odličan za voćnjake*** Pogon: 4WD Motor: 4 cilindra / 2860 cc / Tier IIIa Snaga motora (KS): 75 Maksimalni obrtni moment (Nm): 245 Broj obrtaja kardanskog vratila: 540 i 540e Transmis...
Припадници Министарства унутрашњих послова, Сектора за ванредне ситуације, у договору са власником, животињама заробљеним на Крчединској ади однели су храну. На јако неприступачном и ризичном терену, на две одвојене локације које су удаљене од обале 1,2 километра и 3 километра, Специјалистички тимов...
Mart i april su idealni meseci za prolećnu setvu. ”Prolećna setva predstavlja jednu od najvećih tekućih investicija, kako za poljoprivrednike, tako i za državu, jer je potrebno uložiti ogromna sredstva da bi se zasejalo oko dva miliona hektara zemlje, koliko se u Srbiji obrađuje u ovom periodu”, nap...
Srđan Ostojić iz Uljme već drugu godinu za redom primenjuje BTZ tehnologiju BEZ mineralnih đubriva👇 ✅ koren kukuruza je znatno dublji i razgranatiji, biljka stabilnija u sušnim uslovima ✅ pšenica ujednačena i puna klasa Kako se vama čini: ➡️ Biofor BTZ tehnologija ili ➡️ samo mineralno Pišite nam...
Kod jabuke se primenjuje tehnika i dubina zasecanja korena jabuke najčešće 30 - 50 cm unutar međurednog prostora - sa jedne ili obe strane reda, a dubina zasecanja je 25 pa čak do 40 cm, najčešće na dubini zemljišta od 30 cm. Može se izuzetno izvesti, osim novembra i marta čak i aprila, u slučaju ka...
ĐUBRENJE RATARSKIH I KRMNIH USEVA. NAZNAKE U VEZI ĐUBRENJA I ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA ZA NJIVSKE USEVE: * za ratarske i krmne useve označene zvezdicom, uz upotrebu 20-30 t/ha stajnjaka (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.). Smatra se da bi u zemljištu bilo potrebno 0,10 - 0,20 % ukupnog azota, a...
#RuralFoto #Selo Rogljevo, selo sa dušom od vina, u svakoj čaši priča se krije fina. 🍇
TRULEŽ PLODOVA KOŠTIČAVIH VOĆAKA. I) Plodovi šljive trunu, meso smeđi, na površini sivi jastučići. - Trulež plodova (Monilia fructigena). Trulež plodova voćaka (Monilia fructigena) se naglo širi posebno iza dugotrajnih kiša, naročito ako su se te kiše javile nakon smenjivanja sa sunčanim i toplim vr...
