Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

Dunja

Sinonim: - | Engleski naziv: Quince | Latinski naziv: Cydonia oblonga Mill.

Dunja

Dunja kasno cveta (kra­jem aprila ili početkom maja) i zato vrlo retko strada od kasnih prolećnih mrazeva, pa gotovo svake godine obilno i redovno rađa (što nije slučaj s većinom voćnih kultu­ra).

Osim izvanredno zdravog, hranjivog i ukusnog soka, od dunje se može pripremiti velik broj slatkih prerađevina, počevši od džemova, marmelada, kompota, želea, ukusnog likera, dunja u vinu ili rumu do rakije dunjevače.

Agroekološki uslovi za gajenje dunje

Temperatura

Dunji su potrebna vrlo topla leta, suvi vazduh tokom leta kao i zime bez većeg kolebanja između visokih i niskih temperatura. Tokom zimskog mirovanja dunja može podneti kraće vreme temperature do -30 °C, a leti čak 52 °C. S obzirom na to da je dunja voće toplijeg podneblja, najbolje raste i donosi plodove u uslovima sredozemne i umereno kontinentalne klime, sa srednjom go­dišnjom temperaturom između 10° i 15 °C. Za razliku od kruške i ja­buke, dunja slabije podnosi zimske temperature, pogotovo pred završetak vegetacije u jesen i na početku vegetacije u proleće, pa se može dogoditi da posle toplog januara, a pogotovo ako se toplo vreme zadrži i tokom februara, smrzne u martu na temperaturi -20 °C. Mladi plodovi smrzavaju na -2 °C.

Voda

Dunja vrlo dobro i redovno rađa samo kada je dovoljno vlage u zemljištu. Najbolje uspeva na položajima gde zemljišta imaju dovoljno vazduha i vode. Ne podnosi močvarne terene, gde zbog nedostatka kiseonika može doći do gušenja korena. Područja koja bi se mogla preporučiti za intenzivno gajenje dunja morala bi imati 750 - 900 mm padavina tokom godine ili 600 mm dobro raspoređenih padavina tokom vegetacije.

Zemljište

Dunja zahteva dobro zemljište, sličnih svojstava kao za jabuke i kruške, tj. zemljište dobre strukture, po mogućnosti odnosa gline i peska 50:50 do 60:40. Sadržaj humusa oko 3 %, a sadržaj fiziološki aktivnog kreča ne bi smeo prelaziti 2,5 %. Ako se želi odgajiti dunja koja nije osetljiva na sadržaj kreča u zemljištu, onda se ona kalemi na po­dlogu kruške. Najpovoljnija pH vrednost zemljišta za dunju je u rasponu je od 5 - 6,2.

Izbor položaja za podizanje zasada dunje

Severne ekspozicije (položaji) terena, koje su slabije osvijetljene, pa prema tome hladni­je i vlažnije i nalaze se iznad 450 m nadmorske visine, nisu povoljna za gajenje zasada dunje jer plodovi ne mogu sazreti. Nagib terena, kao i za ostale voćne vrste, ne sme biti previše strm zbog teže obrade zemljišta i mogućnosti izvaljivanju sta­bala. Najpovoljniji nagib bio bi između 3° i 5°.

Priprema zemljišta za sadnju dunje

Na terenu na kome nije bilo intenzivne proizvodnje, potrebno je temeljno očistiti ostatke prethodnih kultura. Pre ravnanja terena i dubokog oranja, treba uraditi analizu zemljišta, ponajpre hemijski sastav zemljišta. Na osnovi rezultata analiza dobiju se uputstva o potrebnim količinama hraniva. Kvalitet zemljišta po­pravlja se i postupkom kalcifikacije, koristeći za to tačno odre­đene količine kalcijuma i adekvatne količine stajskog đubriva. Mineralno đubrivo rasipa se po celoj površini i unosi pri dubokom oranju (do dubine oko 40 cm). Pripremu zemljišta za jesenju sadnju poželjno je obaviti tokom leta, a ako se planira sadnja u proleće, ta se priprema može obavi­ti tokom leta pa sve do zime dok to dopušta vlažnost zemljišta.

Izbor podloga dunje

Poznato je da se dunja kao i ostale kulture može razmnožavati na više načina: pomoću semena, nagrtanjem, reznicama i kalemljenjem. U intenzivnoj proizvodnji razmnožava se isključivo kalemljenjem na podlogu, a izbor podloge zavisi o tipu zemljišta i iskustvima vezanim za poje­dine podloge. Za dunju je najbolja podloga beli glog, koji je odlično kom­patibilan s dunjom. Stabla su dugovečna i vrlo rodna.

Izbor sorata

Dunja je poput mušmule, po broju sorata, najsiromašnija voćna vrsta. U svetu je registrovano samo nekoliko stotina sorata dunje, od kojih se gaji samo desetak. Sorte dunja međusobno se razlikuju prema morfološkim i fizio­loškim osobinama, a podela je obavljena prema obliku ploda. Dunje se mogu svrstati u tri grupe: sorte jabučastog, kruškolikog i zvonastog oblika.

Izbor uzgojnog oblika dunje

Dunja ima prinosno piramidalno ili okruglasto oblikovanu kro­šnju. Ali, u uslovima intenzivne proizvodnje preporučuje se obliko­vanje krošnje u modifikovani vretenast žbun. Prva (donja) etaža formira se na visini 60 cm od zemljišta, a s produžnicom bi trebala zatvarati ugao od 52°. Etažne grane primarni su elementi krošnje, koje na sebi nose sekundarne, tercijarne itd., grane koje ima­ju funkciju rodnog drveta. Sekundarne grane na primarnoj grani od osnove prema vrhu moraju postepeno biti tanje i kraće. Druga etaža nalazi se na visini oko 70 cm, a treća na 50 - 60 cm.

Vreme i tehnika sadnje dunje

Tankoj sadnici dužine 40 - 80 cm uklone se bočne grančice i vrh, pa se kao takva posadi u zemlju u dubinu od 30 - 35 cm. Sadnju je potrebno obaviti do kraja meseca aprila na manje osunčano mesto. Sadnica će se razvijati tokom 2 godine i tada je spremna za presađivanje u zasad. Dunje se sade u zasad s razmakom u redu 3,5 - 6 m i između redova 4 - 6 m.

Održavanje zasada dunje

Grane stabla dunje su prilično elastične i lako se savijaju pod težinom plodova, pa je rezidbom potrebno održavati rast i razvoj skeletnih grana. Najbolje vreme za rezidbu je u februaru. Osim redovne rezidbe koja je nužna pri intenzivnom gajenju, po­trebno je i navodnjavanje pre završetka cvetanja, na početku fiziološkog proređivanja plo­dova, sredinom jula kada su obično najveće suše i u drugoj polovini avgusta, kad je najin­tenzivniji rast plodova. Da bi se izbegla povišena vlažnost vazduha preporučuje se sistem navodnjavanja »kap po kap«.

Đubrenje dunje

Posle sadnje i u drugoj godini, u proleće u brazde sa svake strane reda dodaje se 20 - 30 t/ha stajskog đubriva. Oko sva­ke sadnice u krugu prečnika 30- 40 cm dodaje se 150 g mineralnog đubriva KAN 27 %. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se krajem maja na isti način i istom količinom, KAN 27 %.

U trećoj godini u rano proleće, pre početka vegetacije (krajem marta), potrebno je obaviti prvo prihranjivanje azotom, i to oko svake voćke u krugu prečnika 50 - 60 cm s 300 g KAN 27 %. Drugo prihranjivanje obaviti početkom maja na isti način i istom količinom KAN 27 %. U jesen, posle opadanja lišća, po celoj površini voćnjaka razba­cati 700 kg/ha mineralnog đubriva NPK 5:20:30.

Četvrte godine krajem marta rasuti po celoj površini voćnjaka 130 kg KAN 27 %, posle cvetanja prihraniti azotom s istom količinom KAN 27 %, a u jesen, posle opadanja lišća, rasuti 700 kg/ha mineralnog đubriva NPK 5:20:30.

Berba dunje

Dunja je sezonsko voće dostupno od rane jeseni sve do januara. Berba započinje kada plodovi počnu menjati boju iz jarko zelene u intenzivno žutu. Kod berbe je potrebno dosta pažnje jer su plodovi osetljivi na pritisak zbog koga su oštećena i nagnječena mesta sklonija bržem propadanju. Ako se dunja bere za preradu bolje je brati dok nije poprimila potpuno žutu boju jer će na taj način zadržati veću količinu pektina.

Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.

Dunja - Sorte

ukupno: 3, aktivno: 3, neaktivno: 0

Dunja @ KLUB

Biće dunja

Miris dunje, miris jeseni i mnogooo poslastica koje se mogu napraviti od nje

Kompot stiže, dunjo moja.

Domaći sok od dunja

Dunja se gajila više od 4000 godina pre Isusa Hrista, na obali Kaspijskog mora. Ovo voće je izuzetno cenjeno u Francuskoj gde se već vekovima, pravi sir od dunja. Legenda kaže da su u antičkoj Grčkoj bogovi dunjom određivali sudbinu. Smatrala se simbolom ljubavi, sreće, plodnosti, pameti, lepote, po...

+4

JESENJE PRSKANJE JABUČASTIH VOĆAKA. Jesenje “plavo” tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća. Priprema zasada voćaka za narednu vegetaciju počinje nakon završetka berbe kao potrebna mera. Tretmanima u ovom periodu se suzbijaju bolesti i smanjuje bro...

Posadila sam dunju i nije se primila, ali je krenula mladica u delu ispod mesta gde je kalemljena...

Divne dunje😊