Grejpfrut

Grejpfrut je tropska biljka iz porodice agruma gorkog ukusa. Smatra se da je hibrid narandže i limuna. Raste na područjima tropske i suptropske klime. Beru se i prerađuju svi delovi biljke: pupoljak, list, cvet, plod i seme.

Stablo je zimzeleno koje uobičajeno raste do 6 m u visinu, ali može dostići i trostruko veću visinu. Plodovi grejpfruta narastu do 15 cm u prečniku, a imaju žutu ili narandžastu boju kore. Postoji i sorta crvenog mesa, tzv. crveni ili krvavi grejpfrut. On je vrlo dekorativna zimzelena biljka, sa sjajnim listovima, belim cvetovima jakog mirisa i osvježavajućim plodovima.

Grejpfrut cveta u maju, a plodovi sazrevaju od novembra do maja. Meso ploda je sočno, gorko-kiselog ukusa. Po pravilu ga treba jesti sirovog jer se pri termičkoj obradi izgubi oko 90 % korisnih sastojaka. Grejpfrut se takođe upotrebljava pri dijetama. Efikasno pomaže pri skidanju kilograma pa čak postoji i pojam - „grejp dijeta“, koja uključuje svakodnevnu konzumaciju grejpa uz obrok.

Agroekološki uslovi gajenja grejpfruta

Temperatura

Temperature niže od -10 °C mogu prouzrokovati znatna oštećenja, pa i uginuće cele biljke. Preporučuje se zaštitita krošnje voćke zaštitnom folijom tokom zimskih meseci. Za gajenje grejpfruta u posudi najprikladnija je južna strana s mnogo svetlosti. U zimskom periodu potrebno ih je uneti u zatvorenu osvetljenu prostoriju (najbolje na zastakljeni balkon), gde se temperatura ne spušta ispod  10 °C. Usled nedostatka svetlosti biljka može odbaciti lišće, pa je ogolele grane potrebno prekratiti, kako bi iz istih početkom proleća poterali mladi izdanci.

Voda

U septembru je potrebno prekinuti s đubrenjem i a stabla zalivamo umereno, tj. potrebno je da se zemlja osuši između dva zalivanja. Tokom letnjih vrućina zalivamo ih češće.

Zemljište

Grejpfrutu odgovaraju dobro drenirana zemljišta lakše teksture. Najbolja su ilovasta ili peskovito-ilovasta plodna zemljišta kao i osunčani  položaji, zaštićeni od vetra.

Agrotehnika pri gajenju grajpfruta

Obrada zemljišta

Na zemljištu se najpre izravnaju depresije, pa se nakon toga odrede pravci redova. Dobro se pođubri na osnovu  uputstva za đubrenje, koje je, opet, izrađeno na osnovi analize zemljišta. Predhodno se razmere i obeleže mesta za sadnju. Najefikasnije je mehanizovano kopanje jama, tj. rastresanje zemlje u prečniku 2 m širine. Dubina obrade zemljišta trebala bi biti 0,6 m. Vrlo je važno da se zemljani radovi obave za vreme suvog vremena i da se najmanje mesec dana pre sadnje slegne obrađeno zemljište.

Podizanje zasada

Pre sadnje potreno je rezidbom odbaciti oštećene delove korena i proveriti zdravstveno stanje sadnice. Sadnica se zasadi tako duboko da je kalemljeno mesto otprilike 10 cm iznad površine zemljišta . Stajsko đubrivo se ne polaže na dno jame već oko sadnice u obliku prstena kada je stablo već posađeno. Na koren sadnice polaže se dobra zemlja ili kompost.

Đubrenje

Od aprila do avgusta agrume treba đubriti jednom nedeljno, najbolje posebnim  đubrivom za agrume. Ako je biljka neishranjena, njeno lišće će biti žute boje.

Nega zasada

Budući da se agrumi u posudama gaje i kao ukrasne biljke, njihova je rezidba važna iz estetskih razloga. Ona se sastoji u oblikovanju okrugle krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju svake godine krajem zime, pre početka vegetacije. Režu se grane koje su predugačke ili rastu prema unutrašnjosti.