Jagoda

Sinonim: - | Engleski naziv: Strawberry | Latinski naziv: Fragaria L.

Jagoda

Jagoda je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). U plodu se nalazi oko 60 % vode,  može biti i do 12 % šećera kao i vitamina C od 24 - 97 mg %. Cveta više puta u godini i služe kao biljke indikatori za ispitivanje virusa.

Agroekološki uslovi za gajenje jagode

Temperatura

Jagoda izmrzava na temperaturi od -15 °C do -18 °C. Ako nema snežnog pokrivača, naročito pri kraju zimskog perioda kada otopli, strada i na -5 °C do -7 °C. Cvet jagode izmrzava na -2 °C. Tokom vegetacije najbujniji porast je pri temperaturama od 20 - 24 °C (optimum 23 °C).

Voda

Usled nedostatka vlage u zemljištu, korenov sistem se nedovoljno razvija u površinskom delu zemljišta; ne formiraju se stoloni na stablu, usled čega se smanjuje bujnost i rodnost, a plodovi su sitni i neupotrebljivi. S obzirom da se jagoda sadi u vrlo gustom sklopu i ima veliku lisnu masu, preporučena vlažnost zemljišta je 75 - 80 % PVK. Biljkama je potrebno navodnjavanje početkom cvetanja, tokom zrenja i po završetku svih berbi.

Zemljište

Za proizvodnji jagode najbolja su peskovito-ilovasta zemljišta i zemljišta bogata organskim materijema (humusom). Zemljišta moraju biti dovoljno duboka i drenirana. Najpovoljnija kiselost je od pH 4,6 - 6,4. Loše predkulture za jagodu su grašak, paradajz, beli krompir, repa i kukuruz jer sve kao i useve napadaju iste štetočine.

Izbor položaja za podizanje zasada jagode

Za jagodu su najpovoljniji oni položaji koji nisu izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha. Za rane sorte najbolji su južni položaji, gde se ne javljaju kasni prolećni mrazevi jer je na njima omogućeno ranije sazrevanje ploda za oko 10 dana u odnosu na severne položaje. Severne i istočne položaje treba korisititi za srednje stasne, a severne i ravničarske površine za kasne sorte jer one obično kasnije cvetaju i nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva.

Priprema zemljišta za sadnju jagode

Zemljištu se mora popraviti struktura, uništiti korovi, rigoluje se na dubinu od 30 cm i na kraju ravna. Pre rigolovanja, ako je zemljište nedovoljno plodno, dodaje se oko 15 - 20 t/ha stajskog đubriva. Ako je zemljište siromašno humusom potrebno je uneti 30-40 t/ha stajskog đubriva ili se  u prethodne dve godine gaje i zaoravaju biljke za zelenišno đubrenje. Pri đubrenju organskim đubrivima, dodajemo 300 - 600 kg NPK 5:20:30.

Razmnožavanje jagode

Jagode se mogu razmnožavati semenom, kalemljenjem, delenjem žbunova i stolonima. Seme posejano u baštensku zemlju, kojoj se doda pesak i kompost, počinje da klija nakon 12 - 15 dana. Kalemljenje jagoda se obavlja kada želi da se otkrije prisutnost virusnih oboljenja. Žbunovi se dele kod sorata krupnijeg ploda i mesečarki koje ne daju stolone. Razmnožavanje stolona ja najrašireniji način razmnožavanja jagoda. Po pravilu, na svakom članku (nodusu) se razvijaju adventivni pupoljci koji daju stablo s lišćem i korenov sistem, sadnicu.

Sadni materijal jagode

Sadnice bi trebalo da budu sveže, zdrave s dobro razvijenim korenovim sistemom i sa najmanje 3 - 5 razvijenih listova. Pre sadnje, sadnicama se skraćuju žile i potapaju se u smesu zemlje i goveđeg stajnjaka ili u hormon za bolje ožiljavanje. Za letnju sadnju koriste se sadnice proizvedene u prethodnoj godini, a sade se u drugoj polovini jula.

Podizanje zasada jagode

U područjima gde vladaju zimiski ili prolećno-letnji vetrovi trebaju se podići vetrozaštitni pojasevi na razmaku od 120 - 200 m. U tu su se svrhu najbolje pokazale višnje, šljive, ribizle, suncokret i kukuruz. Plodored zavisi od više činilaca i može biti 3,5 i 8-godišnji.

Jagode se sade u redove. Razmak između redova iznosi 60 cm, a u redu 30 cm. Među redovima se naprave plitke brazde za navodnjavanje. Do berbe, voda se pušta u sve brazde, a tokom berbe naizmenično u svaku drugu, kako bi suvim brazdama mogli prolaziti berači.

Jagode se mogu saditi u gredice širine 50 cm ili humke visine 20 cm i prekrivaju se crnom folijom.

Prednost gajenja na foliji:

  • Sprečava rast korova jer ne propušta svetlost.
  • Održava fizičku strukturu zemljišta jer sprečava da kiša sabije zemlju.
  • Povećava toplotu i vlažnost zemljišta.
  • Povećava se prinos jagoda za 20 - 30 %.
  • Povećava kvalitet ploda jer je smanjeno truljenje, a boja je intenzivnija.
  • Sprečava truljenje ploda jer isti ne leži na zemlji.
  • Ubrzava sazrevanje ploda za 3 - 4 dana.
  • Štede se radni sati za uništavanje korova, obradu međuredova, zalivanje jagodnjaka i pri berbi ploda.

Budući da se folijom prekrije zemljište, na njoj se načine otvori u koje će se saditi jagode. Otvori, odnosno rupe široke 4 - 5 cm, buše se na međurednoj udaljenosti 35 - 40 cm i razmakom između biljaka od 20 cm u redu. Jagode na foliji sade se od sredinje jula do sredine septembra.

Održavanje zasada jagode

Nega jagoda na foliji sastoji se u prihranjivanju preko lišća (folijarna prihrana) i to u 4 - 5 navrata tokom vegetacije. Zaliva se orošavanjem (veštačkom kišom) ili površinski, sistemom kap po kap. Međuredni prostor čisti se od korova, a kasnije se postavlja i malč (pšenična slama najčešće).

Berba i skladištenje jagode

Berba sorti mekog ploda obavlja se pre punog zrenja, a plod sorti čvrstog ploda bere se u punom zrenju. Berbu treba obaviti ujutro posle pada rose i posle podne, kada je slabiji intezitet sunčevog zračenja i kada se plod rashladi. Trajanje berbe zavisi o sorti ali prosečno se beru svakog drugog dana. Pakuju se u male otvorene plitke letvarice i u skladištu čuvaju pri temperaturi od 0 °C.

Izvor: dipl.ing. B. Volčević; Jagoda, malina, kupina; 2005.

Jagoda - Sorte

ukupno: 16, aktivno: 14, neaktivno: 2

Albion

Civka (Raurica)

Civmad (Madeleine)

Civri30 (Elsinore)

Clery

Dely

Diamante

Galiaciv

Joly

Kraljica doline (Regina delle valli)

Lia

NF311 (Alba)

NF421 (Asia)

Onebor (Marmolada)

Jagoda - Tekstovi

Jagoda @ KLUB