Kajsija

Kajsija (Prunus armeniaca L. ili Armeniaca vulgaris L.) potiče iz severoistočne Kine, odakle se proširila dalje u svet. Sta­bla kajsije dospevaju u rod nakon 3 - 4 godine i na pažljivo odabranim terenima redovno rađaju. Otpornija je na biljne bo­lesti i štetočine od većine drugih voćnih vrsta pa joj je zaštita jeftinija.

Plodovi rano sazrevaju (jun, jul) i na tržištu postižu visoku cenu. Bogati su šećerima, organskim kiselinama, vitaminima i mineralnim materijema. Kajsija se bere od kraja juna do kraja jula. Najčešće je to ručna berba. Sveži plodovi kajsije cenjeni su kao stono voće, a i kao sirovina za preradu u raznovrsne prerađevine (sokove, džemove, pekmeze, kom­pote itd.). Osim toga, plodovi se suše, a i prerađuju u rakiju izvarednog kvaliteta.

Agroekološki uslovi za gajenje kajsije

Temperatura

Tokom dubokog zimskog mirovanja, kajsija može izdržati i do -25 °C s manjim oštećenjem, dok u vreme ekološkog zimskog mirovanja temperature od -18 °C mogu prouzrokovati velike štete. Razdoblje od desetak toplijih dana, nakon zimskog mirovanja, može izazvati kre­tanje sokova u voćki. Usledi li naglo zahlađenje nakon toga, dolazi do smrzavanja ćeliskog soka u provodnim tkivima voćke, što može biti vrlo štetno kao i uzrokovati potpuno smrzavanje stabla. Kajsija vrlo rano cveta jer joj je za cvetanje dovoljna mala suma aktivnih temperatura (iznad 7 °C). Kajsija cveta ranije od svih voćaka (osim nekih sorata bade­ma), pa često zbog kasnih prolećnih mrazeva u cvetanju ili nakon oplodnje izmrznu cvetovi ili tek zametnuti plodovi. Najosetljiviji su mladi plodovi jer sadrže najviše vode. Kritična temperatura za njih je od 0 °C pa do -2 °C što zavisi od sorte i vremena trajanja hladnoće. Cvetovi podno­se nešto nižu temperaturu od mladih plodova. Temperatu­re od -1,1 °C do -5,5 °C, zavisno od sorata i trajanja hlad­noće, mogu prouzrokovati izmrzavanje cvetova kajsije. Kvalitetniji plodovi se pro­izvode u područjima sa srednjom dnevnom temperaturom u junu od 19 °C, a u julu od 20 °C.

Voda

Za kajsiju se smatra da je prilično otporna prema suši, pa po toj otpornosti dolazi odmah iza badema. Zbog toga je proširena u aridnom i semiaridnom području (sušnija područja), ali na dubokim zemljištima koja do­bro gospodare vodom. Višak vlage u zemljištu nepovoljno utiče na kajsiju, naročito ako je kalemljena na divlju kajsiju, badem ili breskvu jer njihov koren teže podnosi dugotrajno vlaženje zemljišta. U junu i julu ima najveće zahteve za vodom. Najčešće se koristi sistem navodnjavanja »kap po kap« ili sistem mini-rasprskivača.

Zemljište

Za gajenje kajsije pogodna su duboka, dobro drenirana zemljišta koja omogućuju ravnomerno rasprostiranje korenovog sistema u dubinskom i bočnom smeru. U zavisnosti od podloge, poželjna dubina profila je 80 - 120 cm, pa i do 150 cm ako je upotrebljena podloga sejanac kajsije ili vinogradarske breskve. U pogledu mehaničkog sastava, marelici najbolje odgo­varaju zemljišta koja sadrže sitan i krupan pesak 60 - 65 %, a praha i gline 35 - 40 %. Za kajsiju su najprik­ladnija slabo kisela, neutralna do slabo alkalna zemljišta, s najmanje 2 - 3 % humusa, 15 - 20 mg fosfora i više od 20 mg kalijuma na 100 g zemljišta.

Izbor položaja za podizanje zasada

Kajsija je osetljiva na hladne i olujne vetrove, pa joj treba birati zaštićene položaje, a i položaje na kojima je grad retka pojava ili se uopšte ne pojavljuje. Treba je uzgajati u područjima u kojima nije izražena promena temperatura (mediteransko područje, područja blizu velikih reka), a u ostalim područjima samo na dobro odabranim lokacijama koje su zaklonjene od severa.

Priprema zemljišta za sadnju kajsije

Ako su prethodno uzgajane drvenaste kulture, najpre je potrebno iskrčiti i ukloniti sve biljne ostatke s površine i iz zemljišta. To bi trebalo sprovesti najmanje dve godine pre podizanja voćnjaka kajsije. Zatim se pristupa rav­nanju, a prema potrebi i melioraciji terena. Na kraju, zemljište treba duboko poorati, odnosno rigolovati. Dubina rigolovanja zavisi o ukupnim svojstvima zemljišta i du­bini stvorenog nepropusnog sloja zemljišta, a u većini slučajeva se ona kreće oko 60 cm. Pri rigolanju treba obvezno sprovesti meliorativno đubrenje ili takozvano đubrenje na re­zervu. Tu se najpre misli na unošenje većih količina mineralnih đubriva, fosfornih i kalijumovih, a po mogućnosti i organskih. Rigolovanje tere­na treba sprovoditi tokom letnjih meseci (jul, avgust) kako bi letnje žege i povremene kiše pomogle usitnjavanju, tj. boljoj strukturi zemljišta.

Izbor podloga kajsije

Pre­ma načinu razmnožavanja svrstavamo ih u generativne (iz semena) i vegetativne podloge (razmnožene ukorenjenim izdancima, zrele ili zelene reznice). Generativne podloge u nas se više upotrebljavaju, a od njih se primenjuju sejanci različitih vrsta i sorata kajsije, vinogradarske breskve, badema i šljive. Od vegetativnih podloga primenjuju se odabrani klonovi raznih vrsta šljiva i hibrida između breskve i badema.

Izbor uzgojnog oblika 

U komercijalnim voćnjacima kajsija se gaji u obliku pravilne vaze, piramidalne krune, u obliku pravilne palmete s kosim granama, u obliku slobodne palmete i u obliku vretenastoga žbuna. U novije vreme u razvijenim voćarskim zemljama Evrope (Itali­ja, Francuska, Švajcarska) kajsija se gaji u obliku slobodne pal­mete. Ta palmeta, slično kao i pravilna palmeta s kosim granama, sa­stoji se od produžnice na kojoj je raspoređeno 8 - 10 skeletnih grana prvog reda koje su koso usmerene u smeru reda pod uglom od 45° do 60° u odnosu prema produžnici. Prve skeletne grane kajsije razvode se na visinu od 60 cm. Po­tom se svakih 35 - 50 cm, duž produžnice, razvode primarne grane slobodno levo i desno u smeru reda. Primarne grane viših etaža moraju biti kraće od primarnih grana nižih etaža. Time se reguliše ravnoteža između vegetativnog rasta i rodnosti kao i najpovoljnijeg osvetljenja krošnje.

Vreme i tehnika sadnje kajsije

Sadnju kajsije treba obaviti u jesen da bi se omogućilo bolje ukorjenjivanje tokom jeseni, zime i proleća, ili ranije u proleće, da bi se u većoj meri iskoristila rezerva zimske vlage u zemljištu radi što boljeg ukorenjavanja sadnica kajsije. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje, koju je potrebno dobro ugaziti, kao i 20 kg stajskog đubriva i 0,5 kg NPK 7:20:30, u sloju iznad korenja. Sva dodana đubriva prekriju sa zemljom, a voćka se zalije s najmanje 30 litara vode. Razmak sadnje iznosi 5 - 8 m između redova i 4 - 7 m u redu.

Održavanje zasada

Zasad kajsije se održava kao i kod svih ostalih voćnih vrsta.  U redu je potrebno ukloniti korove primenom herbicida. Između redova najpovoljnije je zatravnjivanje površine koje je potrebno tokom vegetacije kositi i malčirati 6 - 8 puta.

Đubrenje

Đubrenje je različita, a obavlja se dodavanjem KAN-a 27%, NPK đubrivima u odnosu 5:20:30 s 800 kg/ha i ako zemljište nije dovoljno rastresito obavezna je aplikacija stajskog đubriva. 

Izvor: I. Krpina i suradnici; Voćarstvo; 2004.