Sinonim: - | Engleski naziv: Apricot | Latinski naziv: Prunus armeniaca L.
Kajsija (Prunus armeniaca L. ili Armeniaca vulgaris L.) potiče iz severoistočne Kine, odakle se proširila dalje u svet. Stabla kajsije dospevaju u rod nakon 3 - 4 godine i na pažljivo odabranim terenima redovno rađaju. Otpornija je na biljne bolesti i štetočine od većine drugih voćnih vrsta pa joj je zaštita jeftinija.
Plodovi rano sazrevaju (jun, jul) i na tržištu postižu visoku cenu. Bogati su šećerima, organskim kiselinama, vitaminima i mineralnim materijema. Kajsija se bere od kraja juna do kraja jula. Najčešće je to ručna berba. Sveži plodovi kajsije cenjeni su kao stono voće, a i kao sirovina za preradu u raznovrsne prerađevine (sokove, džemove, pekmeze, kompote itd.). Osim toga, plodovi se suše, a i prerađuju u rakiju izvarednog kvaliteta.
Tokom dubokog zimskog mirovanja, kajsija može izdržati i do -25 °C s manjim oštećenjem, dok u vreme ekološkog zimskog mirovanja temperature od -18 °C mogu prouzrokovati velike štete. Razdoblje od desetak toplijih dana, nakon zimskog mirovanja, može izazvati kretanje sokova u voćki. Usledi li naglo zahlađenje nakon toga, dolazi do smrzavanja ćeliskog soka u provodnim tkivima voćke, što može biti vrlo štetno kao i uzrokovati potpuno smrzavanje stabla. Kajsija vrlo rano cveta jer joj je za cvetanje dovoljna mala suma aktivnih temperatura (iznad 7 °C). Kajsija cveta ranije od svih voćaka (osim nekih sorata badema), pa često zbog kasnih prolećnih mrazeva u cvetanju ili nakon oplodnje izmrznu cvetovi ili tek zametnuti plodovi. Najosetljiviji su mladi plodovi jer sadrže najviše vode. Kritična temperatura za njih je od 0 °C pa do -2 °C što zavisi od sorte i vremena trajanja hladnoće. Cvetovi podnose nešto nižu temperaturu od mladih plodova. Temperature od -1,1 °C do -5,5 °C, zavisno od sorata i trajanja hladnoće, mogu prouzrokovati izmrzavanje cvetova kajsije. Kvalitetniji plodovi se proizvode u područjima sa srednjom dnevnom temperaturom u junu od 19 °C, a u julu od 20 °C.
Za kajsiju se smatra da je prilično otporna prema suši, pa po toj otpornosti dolazi odmah iza badema. Zbog toga je proširena u aridnom i semiaridnom području (sušnija područja), ali na dubokim zemljištima koja dobro gospodare vodom. Višak vlage u zemljištu nepovoljno utiče na kajsiju, naročito ako je kalemljena na divlju kajsiju, badem ili breskvu jer njihov koren teže podnosi dugotrajno vlaženje zemljišta. U junu i julu ima najveće zahteve za vodom. Najčešće se koristi sistem navodnjavanja »kap po kap« ili sistem mini-rasprskivača.
Za gajenje kajsije pogodna su duboka, dobro drenirana zemljišta koja omogućuju ravnomerno rasprostiranje korenovog sistema u dubinskom i bočnom smeru. U zavisnosti od podloge, poželjna dubina profila je 80 - 120 cm, pa i do 150 cm ako je upotrebljena podloga sejanac kajsije ili vinogradarske breskve. U pogledu mehaničkog sastava, marelici najbolje odgovaraju zemljišta koja sadrže sitan i krupan pesak 60 - 65 %, a praha i gline 35 - 40 %. Za kajsiju su najprikladnija slabo kisela, neutralna do slabo alkalna zemljišta, s najmanje 2 - 3 % humusa, 15 - 20 mg fosfora i više od 20 mg kalijuma na 100 g zemljišta.
Kajsija je osetljiva na hladne i olujne vetrove, pa joj treba birati zaštićene položaje, a i položaje na kojima je grad retka pojava ili se uopšte ne pojavljuje. Treba je uzgajati u područjima u kojima nije izražena promena temperatura (mediteransko područje, područja blizu velikih reka), a u ostalim područjima samo na dobro odabranim lokacijama koje su zaklonjene od severa.
Ako su prethodno uzgajane drvenaste kulture, najpre je potrebno iskrčiti i ukloniti sve biljne ostatke s površine i iz zemljišta. To bi trebalo sprovesti najmanje dve godine pre podizanja voćnjaka kajsije. Zatim se pristupa ravnanju, a prema potrebi i melioraciji terena. Na kraju, zemljište treba duboko poorati, odnosno rigolovati. Dubina rigolovanja zavisi o ukupnim svojstvima zemljišta i dubini stvorenog nepropusnog sloja zemljišta, a u većini slučajeva se ona kreće oko 60 cm. Pri rigolanju treba obvezno sprovesti meliorativno đubrenje ili takozvano đubrenje na rezervu. Tu se najpre misli na unošenje većih količina mineralnih đubriva, fosfornih i kalijumovih, a po mogućnosti i organskih. Rigolovanje terena treba sprovoditi tokom letnjih meseci (jul, avgust) kako bi letnje žege i povremene kiše pomogle usitnjavanju, tj. boljoj strukturi zemljišta.
Prema načinu razmnožavanja svrstavamo ih u generativne (iz semena) i vegetativne podloge (razmnožene ukorenjenim izdancima, zrele ili zelene reznice). Generativne podloge u nas se više upotrebljavaju, a od njih se primenjuju sejanci različitih vrsta i sorata kajsije, vinogradarske breskve, badema i šljive. Od vegetativnih podloga primenjuju se odabrani klonovi raznih vrsta šljiva i hibrida između breskve i badema.
U komercijalnim voćnjacima kajsija se gaji u obliku pravilne vaze, piramidalne krune, u obliku pravilne palmete s kosim granama, u obliku slobodne palmete i u obliku vretenastoga žbuna. U novije vreme u razvijenim voćarskim zemljama Evrope (Italija, Francuska, Švajcarska) kajsija se gaji u obliku slobodne palmete. Ta palmeta, slično kao i pravilna palmeta s kosim granama, sastoji se od produžnice na kojoj je raspoređeno 8 - 10 skeletnih grana prvog reda koje su koso usmerene u smeru reda pod uglom od 45° do 60° u odnosu prema produžnici. Prve skeletne grane kajsije razvode se na visinu od 60 cm. Potom se svakih 35 - 50 cm, duž produžnice, razvode primarne grane slobodno levo i desno u smeru reda. Primarne grane viših etaža moraju biti kraće od primarnih grana nižih etaža. Time se reguliše ravnoteža između vegetativnog rasta i rodnosti kao i najpovoljnijeg osvetljenja krošnje.
Sadnju kajsije treba obaviti u jesen da bi se omogućilo bolje ukorjenjivanje tokom jeseni, zime i proleća, ili ranije u proleće, da bi se u većoj meri iskoristila rezerva zimske vlage u zemljištu radi što boljeg ukorenjavanja sadnica kajsije. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje, koju je potrebno dobro ugaziti, kao i 20 kg stajskog đubriva i 0,5 kg NPK 7:20:30, u sloju iznad korenja. Sva dodana đubriva prekriju sa zemljom, a voćka se zalije s najmanje 30 litara vode. Razmak sadnje iznosi 5 - 8 m između redova i 4 - 7 m u redu.
Zasad kajsije se održava kao i kod svih ostalih voćnih vrsta. U redu je potrebno ukloniti korove primenom herbicida. Između redova najpovoljnije je zatravnjivanje površine koje je potrebno tokom vegetacije kositi i malčirati 6 - 8 puta.
Đubrenje je različita, a obavlja se dodavanjem KAN-a 27%, NPK đubrivima u odnosu 5:20:30 s 800 kg/ha i ako zemljište nije dovoljno rastresito obavezna je aplikacija stajskog đubriva.
Izvor: I. Krpina i suradnici; Voćarstvo; 2004.
ukupno: 54, aktivno: 40, neaktivno: 14
Antonio errani
Bella d'imola
Blenril ryland
Breda
Čačansko zlato
Carmen top
Cegledsko zlato
Early rosa
Forum sa jalte
Giada
Harcot
Kečkemetska ruža
Kereški orijaš
Krupna Rana
Kyotto
Mađarska Rana
Mandula
Melitopoljska Rana
Naget
New Jersey 19
Novosadska kasnocvijetna
Novosadska rodna
NS-4
NS-6
Orange Red
Pellecchiella
Perla
Pinkcot
Piroška
Pisana
Portici
Rakowszky
Reale D' Imola
Rocsana
Rumunjska Kasna
Šalah
Samerkantska
San Castrese
Stark Early Orange
Sungiant
Thyrintos
Veecot
Velikopavlovska
Vitillo
Westley
Rada Milišić
pre 1 godinu
Nadam se da će biti bar za koju teglicu pekmeza.