Kajsija

Sinonim: - | Engleski naziv: Apricot | Latinski naziv: Prunus armeniaca L.

Kajsija

Kajsija (Prunus armeniaca L. ili Armeniaca vulgaris L.) potiče iz severoistočne Kine, odakle se proširila dalje u svet. Sta­bla kajsije dospevaju u rod nakon 3 - 4 godine i na pažljivo odabranim terenima redovno rađaju. Otpornija je na biljne bo­lesti i štetočine od većine drugih voćnih vrsta pa joj je zaštita jeftinija.

Plodovi rano sazrevaju (jun, jul) i na tržištu postižu visoku cenu. Bogati su šećerima, organskim kiselinama, vitaminima i mineralnim materijema. Kajsija se bere od kraja juna do kraja jula. Najčešće je to ručna berba. Sveži plodovi kajsije cenjeni su kao stono voće, a i kao sirovina za preradu u raznovrsne prerađevine (sokove, džemove, pekmeze, kom­pote itd.). Osim toga, plodovi se suše, a i prerađuju u rakiju izvarednog kvaliteta.

Agroekološki uslovi za gajenje kajsije

Temperatura

Tokom dubokog zimskog mirovanja, kajsija može izdržati i do -25 °C s manjim oštećenjem, dok u vreme ekološkog zimskog mirovanja temperature od -18 °C mogu prouzrokovati velike štete. Razdoblje od desetak toplijih dana, nakon zimskog mirovanja, može izazvati kre­tanje sokova u voćki. Usledi li naglo zahlađenje nakon toga, dolazi do smrzavanja ćeliskog soka u provodnim tkivima voćke, što može biti vrlo štetno kao i uzrokovati potpuno smrzavanje stabla. Kajsija vrlo rano cveta jer joj je za cvetanje dovoljna mala suma aktivnih temperatura (iznad 7 °C). Kajsija cveta ranije od svih voćaka (osim nekih sorata bade­ma), pa često zbog kasnih prolećnih mrazeva u cvetanju ili nakon oplodnje izmrznu cvetovi ili tek zametnuti plodovi. Najosetljiviji su mladi plodovi jer sadrže najviše vode. Kritična temperatura za njih je od 0 °C pa do -2 °C što zavisi od sorte i vremena trajanja hladnoće. Cvetovi podno­se nešto nižu temperaturu od mladih plodova. Temperatu­re od -1,1 °C do -5,5 °C, zavisno od sorata i trajanja hlad­noće, mogu prouzrokovati izmrzavanje cvetova kajsije. Kvalitetniji plodovi se pro­izvode u područjima sa srednjom dnevnom temperaturom u junu od 19 °C, a u julu od 20 °C.

Voda

Za kajsiju se smatra da je prilično otporna prema suši, pa po toj otpornosti dolazi odmah iza badema. Zbog toga je proširena u aridnom i semiaridnom području (sušnija područja), ali na dubokim zemljištima koja do­bro gospodare vodom. Višak vlage u zemljištu nepovoljno utiče na kajsiju, naročito ako je kalemljena na divlju kajsiju, badem ili breskvu jer njihov koren teže podnosi dugotrajno vlaženje zemljišta. U junu i julu ima najveće zahteve za vodom. Najčešće se koristi sistem navodnjavanja »kap po kap« ili sistem mini-rasprskivača.

Zemljište

Za gajenje kajsije pogodna su duboka, dobro drenirana zemljišta koja omogućuju ravnomerno rasprostiranje korenovog sistema u dubinskom i bočnom smeru. U zavisnosti od podloge, poželjna dubina profila je 80 - 120 cm, pa i do 150 cm ako je upotrebljena podloga sejanac kajsije ili vinogradarske breskve. U pogledu mehaničkog sastava, marelici najbolje odgo­varaju zemljišta koja sadrže sitan i krupan pesak 60 - 65 %, a praha i gline 35 - 40 %. Za kajsiju su najprik­ladnija slabo kisela, neutralna do slabo alkalna zemljišta, s najmanje 2 - 3 % humusa, 15 - 20 mg fosfora i više od 20 mg kalijuma na 100 g zemljišta.

Izbor položaja za podizanje zasada

Kajsija je osetljiva na hladne i olujne vetrove, pa joj treba birati zaštićene položaje, a i položaje na kojima je grad retka pojava ili se uopšte ne pojavljuje. Treba je uzgajati u područjima u kojima nije izražena promena temperatura (mediteransko područje, područja blizu velikih reka), a u ostalim područjima samo na dobro odabranim lokacijama koje su zaklonjene od severa.

Priprema zemljišta za sadnju kajsije

Ako su prethodno uzgajane drvenaste kulture, najpre je potrebno iskrčiti i ukloniti sve biljne ostatke s površine i iz zemljišta. To bi trebalo sprovesti najmanje dve godine pre podizanja voćnjaka kajsije. Zatim se pristupa rav­nanju, a prema potrebi i melioraciji terena. Na kraju, zemljište treba duboko poorati, odnosno rigolovati. Dubina rigolovanja zavisi o ukupnim svojstvima zemljišta i du­bini stvorenog nepropusnog sloja zemljišta, a u većini slučajeva se ona kreće oko 60 cm. Pri rigolanju treba obvezno sprovesti meliorativno đubrenje ili takozvano đubrenje na re­zervu. Tu se najpre misli na unošenje većih količina mineralnih đubriva, fosfornih i kalijumovih, a po mogućnosti i organskih. Rigolovanje tere­na treba sprovoditi tokom letnjih meseci (jul, avgust) kako bi letnje žege i povremene kiše pomogle usitnjavanju, tj. boljoj strukturi zemljišta.

Izbor podloga kajsije

Pre­ma načinu razmnožavanja svrstavamo ih u generativne (iz semena) i vegetativne podloge (razmnožene ukorenjenim izdancima, zrele ili zelene reznice). Generativne podloge u nas se više upotrebljavaju, a od njih se primenjuju sejanci različitih vrsta i sorata kajsije, vinogradarske breskve, badema i šljive. Od vegetativnih podloga primenjuju se odabrani klonovi raznih vrsta šljiva i hibrida između breskve i badema.

Izbor uzgojnog oblika 

U komercijalnim voćnjacima kajsija se gaji u obliku pravilne vaze, piramidalne krune, u obliku pravilne palmete s kosim granama, u obliku slobodne palmete i u obliku vretenastoga žbuna. U novije vreme u razvijenim voćarskim zemljama Evrope (Itali­ja, Francuska, Švajcarska) kajsija se gaji u obliku slobodne pal­mete. Ta palmeta, slično kao i pravilna palmeta s kosim granama, sa­stoji se od produžnice na kojoj je raspoređeno 8 - 10 skeletnih grana prvog reda koje su koso usmerene u smeru reda pod uglom od 45° do 60° u odnosu prema produžnici. Prve skeletne grane kajsije razvode se na visinu od 60 cm. Po­tom se svakih 35 - 50 cm, duž produžnice, razvode primarne grane slobodno levo i desno u smeru reda. Primarne grane viših etaža moraju biti kraće od primarnih grana nižih etaža. Time se reguliše ravnoteža između vegetativnog rasta i rodnosti kao i najpovoljnijeg osvetljenja krošnje.

Vreme i tehnika sadnje kajsije

Sadnju kajsije treba obaviti u jesen da bi se omogućilo bolje ukorjenjivanje tokom jeseni, zime i proleća, ili ranije u proleće, da bi se u većoj meri iskoristila rezerva zimske vlage u zemljištu radi što boljeg ukorenjavanja sadnica kajsije. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje, koju je potrebno dobro ugaziti, kao i 20 kg stajskog đubriva i 0,5 kg NPK 7:20:30, u sloju iznad korenja. Sva dodana đubriva prekriju sa zemljom, a voćka se zalije s najmanje 30 litara vode. Razmak sadnje iznosi 5 - 8 m između redova i 4 - 7 m u redu.

Održavanje zasada

Zasad kajsije se održava kao i kod svih ostalih voćnih vrsta.  U redu je potrebno ukloniti korove primenom herbicida. Između redova najpovoljnije je zatravnjivanje površine koje je potrebno tokom vegetacije kositi i malčirati 6 - 8 puta.

Đubrenje

Đubrenje je različita, a obavlja se dodavanjem KAN-a 27%, NPK đubrivima u odnosu 5:20:30 s 800 kg/ha i ako zemljište nije dovoljno rastresito obavezna je aplikacija stajskog đubriva. 

Izvor: I. Krpina i suradnici; Voćarstvo; 2004.

Kajsija - Sorte

ukupno: 52, aktivno: 40, neaktivno: 12

Antonio errani

Bella d'imola

Blenril ryland

Breda

Čačansko zlato

Cegledsko zlato

Early rosa

Forum sa jalte

Giada

Harcot

Kereški orijaš

Krupna Rana
(Szegedi Mammut, Wahre Grosse, Grosse Frühe)

Kyotto

Mađarska Najbolja
(Magyarkajszi)

Mađarska Rana
(Mađarska)

Melitopoljska Rana

Naget

New Jersey 19

NS-4

NS-6

Orange Red

Pellecchiella

Perla

Pinkcot

Pisana

Portici

Rakowszky
(Rakovszky Apricose, Rakovski)

Reale D' Imola

Rocsana

Rumunjska Kasna

Šalah

San Castrese

Stark Early Orange

Sungiant

Veecot

Velikopavlovska

Vitillo

Westley

Kajsija - Tekstovi

Kajsija @ KLUB

Iscvetala kajsija. Sorta NS 6.

+3

Prodajem pasirku ya voce i povrce o...

+3