Kivi (aktinidija)

Kivi (aktinidija) je višegodišnja listopadna biljka puzavica, dugih letorasta na kojim su spiralno raspoređeni veliki tamnozeleni listovi. Izgledom je slična vinovoj lozi. Relativno je mlada voćna vrsta. Počela se gajiti u Novom Zelandu pre 50-ak godina, pre 20-ak u Francuskoj, a nakon toga u Italiji i Grčkoj. U Srbiji seuglavnom  gaji na okućnicama. Podaci ukazuju da u intenzivnim zasadima ova voćna vrsta u punom donosi oko 20 t/ha.

Agroekološki uslovi za gajenje kivija

Temperatura

Tokom zime, u periodu zimskog mirovanja, on može kraće vreme podneti i temperaturu od -10 °C. Ali s početkom vege­tacije otpornost na hladnoću naglo pada, pa temperature od -1,5°C za vrlo kratko vreme mogu prouzrokovati štete. Mladi izdanci u proleće vrlo su osetljivi na hladnoću, pa kasni prolećni mrazevi nanose pri­lične štete. Neobrani plod može takođe stradati od jesenjeg ili ranog zimskog mraza.

Voda

Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta, pa je nužno na­vodnjavanje u područjima s neravnomernim raspore­dom padavina uz nisku relativnu vlagu vazduha i visoke letnje temperature.

Zemljište

Zemljište mora biti dobro drenirano, neutralne reakcije. Za gajenje su nepo­godna teška zemljišta, koja nisu ocedita ili pak imaju povišen pH i visoki sadržaj aktivnog kreča. Budući da se koren kivija uglavnom rasprostire plitko, u dubini ukorenjavanja zemljište treba biti dobro obezbeđeno hranivima.

Izbor položaja za podizanje zasada kivija

Mladi nežni izdanci naročito su osetljivi na vetar, zato kivi treba saditi na položajima zaštićenim od vetra ili se podžu vetrozaštitni pojasevi.

Priprema zemljišta za sadnju kivija

Na predviđenom terenu potrebno je prethodno istražiti hemijsko-fizička svojstva zemljišta na osnovu kojih se utvrđuju potrebni meliorativni zahvati i đubrenje. Teren se mora očistiti i poravnati kao i rigolovati. Predviđene količine mineralnih đubriva potrebno je ravnomerno rasuti po celoj površini, a potom je uzorati na dubinu 40 cm. U zasadu kivija obavezno je postavljanje odgovarajuće arma­ture pre sadnje ili nakon završene sadnje u prvoj godini.

Izbor podloga kivija

Kivi se najčešće razmnožava ukorenjavanjem zrelih i zelenih reznica. U proizvodnji postoji i kivi proizveden kalemljenjem na sejanacu. U nekim zemljama proizvodnja kalemljenjem sadnica kivija zauzima važnije mesto nego proizvodnja ukorenjenim reznicama. Kao podloga za proizvodnju kalemljenjem služi sejanac gajenih sorata kivija. Rasadnici služe se najčešće sejanacom sorte Bruno. U sadnji se može koristiti bilo koja sadnica prema načinu proizvodnje, a jedini uslov je njen dostignut razvoj (kvalitet).

Izbor sorata kivija

Kivi je na našim prostorima nova kultura, a može se reći da je nova u intenzivnom gajenju i u svetskim merilima. U proizvodne zasade uvedene su sorte »ženskog cveta« i 2 sorte »muškog« cveta. U svetu se u eksperimentalnim zasadima, a negde i u proiz­vodnji, osim tih gaje i neke novije sorte. Uglavnom su to mutacije sorte Hayward.

Izbor uzgojnog oblika kivija

Dvostruka pergola (T-sistem) - Uzgojni oblik koji se najčešće primenjuje u zasadima kivija. Pre početka oblikovanja uzgojnog oblika, potrebno je postaviti armaturu koja se sastoji od T-stubova i tri reda pocinkovane žice. Sadnica se nakon sadnje prikraćuje na dva pupoljka, iz kojih će po­četkom vegetacije izbiti dva letorasta, od kojih gornji usmeravamo uz pomoć potpore, a drugu prekratimo na 20 - 30 cm visine. Prekraćen letorast neko vreme služi kao rezerva glavnom. Kad više ne postoji opasnost od loma glavnog mladara, potpuno se ukloni pomoćni izdanak. Pergolu oblikujemo na visini 190 - 200 cm, pa do kao i visine uzgajamo glavnu mladar. Uz dobru agrotehniku u prvoj godini do kao i visine dobijemo prav i jak mladar. Sadnja zasada prema tom sistemu gajenja obavlja se na razmaku od 3,5 - 4,5 m, a između redova i 5 m u redu.

Vreme i tehnika sadnje kivija

Sadnja kivija obavlja se tokom zime ili početkom proleća pa se preporučuje priprema terena u leto odnosno u jesen prethodne godine, a meliorativnu đubrenje i duboko oranje pre sadnje. Sadnji zasada kivija prethodi kolčenje redova i sadnih mesta. Zatim se kopaju jamići toliko duboki i široki da se u njih nesmetano može postaviti sadnica i malo stajskog đubriva.

Održavanje zasada kivija

Budući da je kivi biljka koja se plitko ukorenjuje, u zasadima se ne primenjuje česta obrada zemljišta. Ako se primenjuje obrada zemljišta, ona mora biti što plića, tek tolika da omogući nadzor nad razvojem ko­rova i čuvanje vlage u zemljištu, pazeći da se ne ošteti korenje. Na težim zemljištima kivi daje najbolje rezultate kad se zemljište stalno drži i neguje zatravljeno. Kivi, kao povijuša, sklon je namotavanju oko naslona, da bi se to izbeglo, u prvoj godini mora se izvesti nekoliko pinciranja (obično 3) glavne letorasti. Pinciranje se izvodi otprilike svakih 60 cm, odnosno kad se letorast u svom vršnom delu počinje naglo uvijati pa na nekoliko centi­metara imamo 3 - 4 uvijanja. Pinciranjem se taj deo ukloni, a iz vršnog pupoljka će se nakon nekoliko dana pojaviti novi izboj. Tim zahvatom na kraju godine dobije se ravna i dovoljno jak letorast kao osnova budućeg debla.

Rezidba kivija

Postoje dve vrste pupoljaka: mešoviti pupoljci koji daju vegetativne i generativne organe pa vegetativni pupoljci daju samo vegetativne organe. Dakle, kivi donosi rod na izdancima iz mešovitih pupoljaka, a iz vegetativnih pupoljaka pojav­ljuju se izdanci na kojima nema cveta, pa ni roda. Zimska rezidba obavlja se u vreme mirovanja, u našim uslovima u januaru ili februaru. Najpovoljnije vreme rezidbe je 20 - 30 dana pre početka vegetacije. Osnovna svrha rezidbe je ostavljanje najpo­voljnijeg broja jednogodišnjeg rodnog izdanaka i nerodnog izdanaka kao i onog kojim će se izvesti zamena glavne produžnice. Broj ostavljenih pupoljaka zavisi od sorti. Zelenom (letnjom) rezidbom nastoji se odstraniti 70 - 80 % od ukupne mase koja se reže tokom jedne godine. Letnja rezidba ima za cilj provretravanje krošnje kako bi se omogućilo prodiranje sunčevih zraka do letorasta. Tokom jedne godine obično se izvode tri zelene rezidbe. Prva se izvodi u aprilu ili maju, druga nakon cvetanja, pre intezivnog rasta ploda, a treća rezidba obavlja se početkom avgusta ili ranije. 

Navodnjavanje kivija

Kivi je biljka koja ne podnosi sušu. U zasadima se primenjuje sistem navodnjavanja »kap po kap«. U prvoj godini do­voljna je jedna kapaljka po biljci. U drugoj godini doda se još jedna izlazna cevčica s kapaljkom, a u kasnijim godinama, ako je po­trebno, dodaju se još dve. Drugi često preporučivani načini navod­njavanja su rasprskivanje iznad krošnje (kišenje) i primena rasprskivača na visini 60 cm iznad zemljišta.

Đubrenje kivija

Za prve dve godine preporučuje se svaku biljku u zasadu đubriti individualno azotnim đubrivom pre­ma načelu – manje, a češće. Prve godine 30 g uree razdeli se u 3 - 4 puta i primeni na 1 - 2 m2 oko sad­nice tokom vegetacije (ako se zasad navodnjava, onda od marta ili aprila do avgusta). Druge godine udvostruči se đubrena površina i količina đubriva. Treće godine već se može đubriti cela površina, i to u dva obroka (npr. 25 kg/1000 m2 uree u martu, zatim 12 kg/1000 m2 uree u maju). Za aplikaciju su pogodni uređaji kojima se mogu uneti i primeniti đubriva pomoću sistema za navodnjavanje.

Berba kivija

Plodove kivija treba brati kada dostignu fiziološku zrelost. Dosta je teško odrediti vreme berbe jer se na plodu s spoljne strane ne događaju promene kao kod kod drugih voćnih vrsta. Optimalno vreme berbe je od kraja oktobra i u prvim danima novembra. Plodovi se beru u drvene sanduke (gajbe) i čuvaju u kontrolisanim uslovima (hladnjačama).

Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.