Sinonim: - | Engleski naziv: Pear | Latinski naziv: Pyrus communis L.
Kruške pripadaju porodici ruža (Rosaceae) i srodne su jabukama i dunjama. S obzirom na to da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini, obliku, boji, ukusu kao i dužini skladištenja. Dobar su izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju najpre na zdravlje sistema za varenje, a zatim i kardiovaskularnog sistema.
Gaje se na plantažama, u vrtovima i voćnjacima, a u divljem obliku rastu u šumama. Cvetanje kruške traje 20 dana, od aprila do maja. U tom vremenu cvetovi daju obilje nektara i polena.
Kruška cveta pre jabuke pa je mogućnost proletnjeg izmrzavanja znatno veća, a osim toga, osetljivija je na apsolutne temperaturne minimume zimi. U samom cvetanju temperature od -1 °C mogu potpuno uništiti rod jer je to najosetljivija fenološka faza. Kada prođe faza punog cvetanja, tj. kad su kruške u fazi zametanja pupoljaka, temperatura od -1 °C neće potpuno uništiti rod, ali će takvi plodovi imati znatno nižu tržišnu vrednost jer su vrlo često nepravilni (krompirasti) i po pravilu imaju smeđi pojas od mraza. Tokom vegetacije kruška može podneti temperaturu i do 34 °C.
Potrebe kruške za vodom su puno skromnije od potreba jabuke zbog dubljeg korena koji može crpiti vodu i iz dubljih slojeva zemljišta. Tokom juna i jula, u fazama intenzivnog rasta ploda i mladara, kruška zahteva najviše vode.
Za uspešno gajenje kruška zahteva dublja zemljišta, dobro drenirana, lakše peskovita, ilovasta ili ilovasto-peskovita. Zemljišta trebaju biti neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 5,5 do 7,0), bogata humusom i hranjivim elementima.
Odabranu površinu, koja je svojim položajem i svojstvima zemljišta dobra za gajenje krušaka, trebalo bi meliorativno pođubriti na bazi obavljene hemijske analize zemljišta i nakon toga duboko obraditi. Obrada zavisi od tipa zemljišta. Ako je zemljište dobrih fizičkih svojstava, a koja često u nižim horizontima imaju povećan sadržaj kalcijuma, obradom se ni u kojem slučaju ne sme ići preduboko, i to zbog dva razloga: prvo, da se delovi horizonta s povećanim sadržajem kalcijuma ne izoru na površinu, i drugo, takvom pripremom stvaraju se uslovi za dublje prokorenjivanje. Takva zemljišta se pripremaju oranjem do dubine 40 do 50 cm. Lošija, teža zemljišta, loših fizičkih osobina pre oranja potrebno je podrivati na dubinu 70 do 80 cm. Najpovoljnije je duboku obradu obaviti tokom avgusta, pa takvo zemljište ostaviti do početka novembra, dok se ne nabave sadnice. Pre sadnje, zemljište se istanjira i potom se obeleže redovi i sadna mesta.
Sve sorte krušaka nemaju zadovoljavajuću kompatibilnost s dunjom, pa se one moraju kalemiti s međupodlogom. Kruška se može kalemiti na divlju krušku i na različite tipove dunje. Na podlozi divlje kruške manje je osetljiva na lošija zemljišta, ali su stabla bujnija, a i plodovi su znatno lošijeg kvaliteta. Kao podloga koriste se tipovi dunje: EMA, EMC, BA 29, Adam's, Sydo i OHF 333. Prednost bi trebalo dati podlogama EMA i BA 29. Sorte loše kompatibilnosti s dunjom (npr. Viljemovka) obvezno treba kalemiti s međupodlogom. Kao međupodloga mogu poslužiti sorte General Lekler, Poire de cure i Hardenpontova.
Odabir sorte zavisi od ekoloških uslova i mogućnosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim područjima pogodnim za krušku, ali prednost se daje onim područjima gde je veća mogućnost plasmana da bi se izbegao nepotreban i skup prevoz. Osim toga, najranije sorte su i najosetljivije na prevoz, a i vek skladištenja im je najkraći. Kasne zimske sorte zahtievaju dovoljno sunčanih dana da bi mogle postići visok kvalitet plodova, pa se mogu uzgajati samo u toplim krajevima. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti navodnjavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednjeg doba sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lokacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući činilac jeste mogućnost plasmana.
Razmak između redova zavisi o bujnosti podloge i sorte, ali za suvremene uzgojne oblike, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne treba biti veći od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorti, ali u načelu može se reći da je za većinu sorata dovoljno 1,2 do 1,5 m. Sve to odnosi se na uzgojni oblik, a kod kruške su najčešći vitki vretenasti žbun i vitko vreteno.
Iskopa se rupa za sadnicu. Sadnicu se postavlja 3-5 cm daleko od koca. Na koren se stavlja sloj rastresitog zemljišta, debljine 5 - 8 cm koji se dobro nagazi. Potom se stavi 20 - 30 kg zrelog stajnjaka. Na njega se stavlja zemlja pa se oko voćke oblikuje čanak za bolje zadržavanja vode. Dubina sadnje je kao u rasadniku, tj. spojen mesto je barem 10 cm iznad nivoa zemljišta.
Međuredni prostor se zatravi, kosi se 6 - 8 puta u vegetaciji a u redu se primenjuju herbicida. Ako u voćnjaku nema sistem za navodnjavanje zemljište se održava stalnom međurednom obradom.
Odmah nakon sadnje ili najkasnije do kraja proleća mladi se voćnjak pođubri stajskim đubrivom. Za prilično veliku gustinu sadnje preporučuju se dva načina đubrenja:
Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.
ukupno: 47, aktivno: 41, neaktivno: 6
Abbe fetel
Avranška
Boheme
Boskova bočica
Carmen
Cascade
Conference
Coscia
Coscia precoce
Druardova maslovka
Društvenka
Durondeau
Etrusca
Gelertova maslovka
General leclerc
Gijoova
Grand champion
Hardenpontova maslovka
Highland
Julska šarena
Junska lepotica
Junsko zlato
Kiferov sjemenjak
Klapov ljubimac
Kleržo
Lubeničarka
Marguerite marillat
Norma
Olivijerova
Packham's triumph
Passe crassane
Pastorčica
Precoce di fiorano
Rana moretinijeva
Rosired
Šampionka
Santa maria
Starking delicious
Starkrimson
Tepka
Tikvica nagovik
Tosca
Trevuška
Viljamovka crvena
William's bovey
Zimska pastrmka
Maj donosi stabilnije vremenske prilike, znatno je smanjena opasnost od mraza, vlaga i tempereatura zemljišta su u optimalnom odnosu - što doprinosi rastu i napredovanju biljaka i raduje poljoprivrednike. 🌽 Seje se kukuruz šećerac, okopava se i proređuje repa. Na jarim usevima primenjuje se prskanj...
Kiša u podjeličkim čačanskim selima, nije padala više od 40 dana, što je uz visoke temperature ostavilo posledice na voćne kulture uzgajane u tom kraju, kaže voćar Mateja Majstorović. On je rekao i da je, pored tih nepovoljnih uslova, ovogošnji rod kruške, možda ne po kvalitetu, ali po količini, izn...
Orgijaško uhtanje smokve, kruške i šljive pred džem #RuralFoto #Proizvodnja
SUZBIJANJE LISNIH VAŠIJU NA VOĆKAMA. I) Lišće na vrhovima grana i mladara se kovrdža ili deformiše, žuti, a katkada pocrveni. Na naličju lišća brojni sitni 2 - 3 mm veliki insekti u skupinama - kolonijama, katkada pokriveni voštanom prevlakom. Lišće zaraženih voćaka je često lepljivo zbog slatke teč...
Vitko vreteno (Slender Spindle). Vitki vretenasti žbun (vitko vreteno) je konična (kupasta) kruna sa vertikalnom centralnom produžnicom (vođicom), po kojoj su spiralno raspoređene slabije bujne rodne i nerodne grane, koje su idući od osnove ka vrhu sve kraće, dok se između njih mogu nalaziti kratke...
Izvoz sadnog materijala iz Rasinskog okruga je prošle godine iznosio 14,7 miliona evra, što je uvećanje u odnosu na prethodnu godinu za čak 27%. Procvat cvećarstva počeo je u epidemiji virusa korona, ali se nastavio i dalje. Mnogi iskusni poljoprivrednici su napustili oranice i počeli da se zbog bol...
Stopanja, malo mesto kraj Trstenika, lako se probila na gastronomsku mapu Srbije, sa sjajnim epitetom – mesto sa najviše pečenjara po glavi stanovnika. Zato je sasvim logično da se najbolja srpska Pečenjijada pod sloganom ”Pečenje spaja ljude“ održava upravo tamo, ove godine 7. i 8. septembra. Za vr...
Nastavak Dunja (Cydonia sp.).Da bi dunjik redovno i obilno rađao i davao kvalitetne plodove potrebno je primenjivati redovno odgovarajuće agrotehničke mere, na koje ću se u daljem tekstu osvrnuti. Đubrenje kompleksnim mineralnim đubrivima krajem novembra ili početkom decembra u količini 500 do 600 k...
AGAPITO-vinarija iz Buzeta Na sjevernom dijelu Istarske županije u području Buzeta smještena je vinarija Agapito. Mjesto je Marčenegla u blizini jezera Butoniga. Tradicija vinogradarstva od kraja 19.stoljeća kada su rađeni prvi vinogradi. Poslije Drugog svjetskog rata ozbiljnije se vinogradima bavio...
U genetskoj banci obitelji Brunšek, slovenski voćar sačuvao je 200 sorti voćaka, uključujući jabuke, kruške, trešnje, šljive i breskve. Više o temi uskoro... #ZeleniZPP #IMCAP #CAP #KmečkiGlas
Vinari ozaljskog kraja-Frlan i Šoštar U Češkom domu u Zagrebu održana je vinska radionica pod nazivom "Vrijeme je ZA...Gosti su bili vinari Elvis Šoštar i Ivan Frlan iz Ozaljsko-vivodinske vinske podregije. Taj kraj se tradicionalno bavi vinogradarstvom i vinarstvom, ondje je i nekadašnja Badelova v...
