Sinonim: - | Engleski naziv: Pear | Latinski naziv: Pyrus communis L.
Kruške pripadaju porodici ruža (Rosaceae) i srodne su jabukama i dunjama. S obzirom na to da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini, obliku, boji, ukusu kao i dužini skladištenja. Dobar su izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju najpre na zdravlje sistema za varenje, a zatim i kardiovaskularnog sistema.
Gaje se na plantažama, u vrtovima i voćnjacima, a u divljem obliku rastu u šumama. Cvetanje kruške traje 20 dana, od aprila do maja. U tom vremenu cvetovi daju obilje nektara i polena.
Kruška cveta pre jabuke pa je mogućnost proletnjeg izmrzavanja znatno veća, a osim toga, osetljivija je na apsolutne temperaturne minimume zimi. U samom cvetanju temperature od -1 °C mogu potpuno uništiti rod jer je to najosetljivija fenološka faza. Kada prođe faza punog cvetanja, tj. kad su kruške u fazi zametanja pupoljaka, temperatura od -1 °C neće potpuno uništiti rod, ali će takvi plodovi imati znatno nižu tržišnu vrednost jer su vrlo često nepravilni (krompirasti) i po pravilu imaju smeđi pojas od mraza. Tokom vegetacije kruška može podneti temperaturu i do 34 °C.
Potrebe kruške za vodom su puno skromnije od potreba jabuke zbog dubljeg korena koji može crpiti vodu i iz dubljih slojeva zemljišta. Tokom juna i jula, u fazama intenzivnog rasta ploda i mladara, kruška zahteva najviše vode.
Za uspešno gajenje kruška zahteva dublja zemljišta, dobro drenirana, lakše peskovita, ilovasta ili ilovasto-peskovita. Zemljišta trebaju biti neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 5,5 do 7,0), bogata humusom i hranjivim elementima.
Odabranu površinu, koja je svojim položajem i svojstvima zemljišta dobra za gajenje krušaka, trebalo bi meliorativno pođubriti na bazi obavljene hemijske analize zemljišta i nakon toga duboko obraditi. Obrada zavisi od tipa zemljišta. Ako je zemljište dobrih fizičkih svojstava, a koja često u nižim horizontima imaju povećan sadržaj kalcijuma, obradom se ni u kojem slučaju ne sme ići preduboko, i to zbog dva razloga: prvo, da se delovi horizonta s povećanim sadržajem kalcijuma ne izoru na površinu, i drugo, takvom pripremom stvaraju se uslovi za dublje prokorenjivanje. Takva zemljišta se pripremaju oranjem do dubine 40 do 50 cm. Lošija, teža zemljišta, loših fizičkih osobina pre oranja potrebno je podrivati na dubinu 70 do 80 cm. Najpovoljnije je duboku obradu obaviti tokom avgusta, pa takvo zemljište ostaviti do početka novembra, dok se ne nabave sadnice. Pre sadnje, zemljište se istanjira i potom se obeleže redovi i sadna mesta.
Sve sorte krušaka nemaju zadovoljavajuću kompatibilnost s dunjom, pa se one moraju kalemiti s međupodlogom. Kruška se može kalemiti na divlju krušku i na različite tipove dunje. Na podlozi divlje kruške manje je osetljiva na lošija zemljišta, ali su stabla bujnija, a i plodovi su znatno lošijeg kvaliteta. Kao podloga koriste se tipovi dunje: EMA, EMC, BA 29, Adam's, Sydo i OHF 333. Prednost bi trebalo dati podlogama EMA i BA 29. Sorte loše kompatibilnosti s dunjom (npr. Viljemovka) obvezno treba kalemiti s međupodlogom. Kao međupodloga mogu poslužiti sorte General Lekler, Poire de cure i Hardenpontova.
Odabir sorte zavisi od ekoloških uslova i mogućnosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim područjima pogodnim za krušku, ali prednost se daje onim područjima gde je veća mogućnost plasmana da bi se izbegao nepotreban i skup prevoz. Osim toga, najranije sorte su i najosetljivije na prevoz, a i vek skladištenja im je najkraći. Kasne zimske sorte zahtievaju dovoljno sunčanih dana da bi mogle postići visok kvalitet plodova, pa se mogu uzgajati samo u toplim krajevima. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti navodnjavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednjeg doba sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lokacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući činilac jeste mogućnost plasmana.
Razmak između redova zavisi o bujnosti podloge i sorte, ali za suvremene uzgojne oblike, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne treba biti veći od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorti, ali u načelu može se reći da je za većinu sorata dovoljno 1,2 do 1,5 m. Sve to odnosi se na uzgojni oblik, a kod kruške su najčešći vitki vretenasti žbun i vitko vreteno.
Iskopa se rupa za sadnicu. Sadnicu se postavlja 3-5 cm daleko od koca. Na koren se stavlja sloj rastresitog zemljišta, debljine 5 - 8 cm koji se dobro nagazi. Potom se stavi 20 - 30 kg zrelog stajnjaka. Na njega se stavlja zemlja pa se oko voćke oblikuje čanak za bolje zadržavanja vode. Dubina sadnje je kao u rasadniku, tj. spojen mesto je barem 10 cm iznad nivoa zemljišta.
Međuredni prostor se zatravi, kosi se 6 - 8 puta u vegetaciji a u redu se primenjuju herbicida. Ako u voćnjaku nema sistem za navodnjavanje zemljište se održava stalnom međurednom obradom.
Odmah nakon sadnje ili najkasnije do kraja proleća mladi se voćnjak pođubri stajskim đubrivom. Za prilično veliku gustinu sadnje preporučuju se dva načina đubrenja:
Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.
ukupno: 47, aktivno: 41, neaktivno: 6
Abbe fetel
Avranška
Boheme
Boskova bočica
Carmen
Cascade
Conference
Coscia
Coscia precoce
Druardova maslovka
Društvenka
Durondeau
Etrusca
Gelertova maslovka
General leclerc
Gijoova
Grand champion
Hardenpontova maslovka
Highland
Julska šarena
Junska lepotica
Junsko zlato
Kiferov sjemenjak
Klapov ljubimac
Kleržo
Lubeničarka
Marguerite marillat
Norma
Olivijerova
Packham's triumph
Passe crassane
Pastorčica
Precoce di fiorano
Rana moretinijeva
Rosired
Šampionka
Santa maria
Starking delicious
Starkrimson
Tepka
Tikvica nagovik
Tosca
Trevuška
Vilijamovka
Viljamovka crvena
William's bovey
Zimska pastrmka
Stopanja, malo mesto kraj Trstenika, lako se probila na gastronomsku mapu Srbije, sa sjajnim epitetom – mesto sa najviše pečenjara po glavi stanovnika. Zato je sasvim logično da se najbolja srpska Pečenjijada pod sloganom ”Pečenje spaja ljude“ održava upravo tamo, ove godine 7. i 8. septembra. Za vr...
"U početku nisam mogla vjerovati da je strancima zanimljivo prati suđe ispod naše kruške, kasnije sam se navikla i trudila prikazati tradiciju naše porodice jer su u tome najviše uživali," kaže Zorica Dulović. Njeno domaćinstvo nudi dnevni boravak i tradicionalnu hranu. Više o ovom domaćinstvu pogle...
Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kažu da jesu. Kao i da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje. ”Mi smo nekada unosili je...
Kada vam prijateljica donese ovako lepe kruške onda ih pojedete u slast.
✅Box Palete - sanduci za voće i povrće✅ ‼BOX PALETE‼ ‼DRVENE PALETE‼ ‼DRVENI ELEMENTI‼ ‼ISKUSTVO I POMOC U DOBIJANJU SUBVENCIJA ZA PODSTICAJ OD DRZAVE‼ ☎️+38162/812-4044 www.boxpalete.com facebook.com/boxpalete https://youtu.be/iTAzIfwSoOI boxpaletefb@gmail.com ⚠️RADIMO ZA VAS⚠️ Po Vašoj želji i m...
Posledice mraza u zasadima kruške, šljive i jabuke u knjaževačkom selu Jakovac.
U Privrednoj komori Srbije juče su uručene nagrade najboljim domaćim rakijama, čiji su proizvođači na prestižnom takmičenju "Spirit selection" u Briselu osvojile 18 medalja – sedam zlatnih i 11 srebrnih, a dobitnicima je priznanja uručio direktor CMB "Spirit selection" Ulrik Nijs, saopšteno je iz Pr...
Stršljenovi – prijetnja voću i ljudima, a evo kako ih možete uhvatiti Stršljenovi u ljetnom i jesenjem periodu postaju veliki problem u voćnjacima. Ovi snažni insekti privučeni su mirisom zrelog i oštećenog voća, pa tako često napadaju jabuke, kruške, šljive i drugo sezonsko voće. Plodove uništavaju...
