Sinonim: - | Engleski naziv: Pear | Latinski naziv: Pyrus communis L.
Kruške pripadaju porodici ruža (Rosaceae) i srodne su jabukama i dunjama. S obzirom na to da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini, obliku, boji, ukusu kao i dužini skladištenja. Dobar su izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju najpre na zdravlje sistema za varenje, a zatim i kardiovaskularnog sistema.
Gaje se na plantažama, u vrtovima i voćnjacima, a u divljem obliku rastu u šumama. Cvetanje kruške traje 20 dana, od aprila do maja. U tom vremenu cvetovi daju obilje nektara i polena.
Kruška cveta pre jabuke pa je mogućnost proletnjeg izmrzavanja znatno veća, a osim toga, osetljivija je na apsolutne temperaturne minimume zimi. U samom cvetanju temperature od -1 °C mogu potpuno uništiti rod jer je to najosetljivija fenološka faza. Kada prođe faza punog cvetanja, tj. kad su kruške u fazi zametanja pupoljaka, temperatura od -1 °C neće potpuno uništiti rod, ali će takvi plodovi imati znatno nižu tržišnu vrednost jer su vrlo često nepravilni (krompirasti) i po pravilu imaju smeđi pojas od mraza. Tokom vegetacije kruška može podneti temperaturu i do 34 °C.
Potrebe kruške za vodom su puno skromnije od potreba jabuke zbog dubljeg korena koji može crpiti vodu i iz dubljih slojeva zemljišta. Tokom juna i jula, u fazama intenzivnog rasta ploda i mladara, kruška zahteva najviše vode.
Za uspešno gajenje kruška zahteva dublja zemljišta, dobro drenirana, lakše peskovita, ilovasta ili ilovasto-peskovita. Zemljišta trebaju biti neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 5,5 do 7,0), bogata humusom i hranjivim elementima.
Odabranu površinu, koja je svojim položajem i svojstvima zemljišta dobra za gajenje krušaka, trebalo bi meliorativno pođubriti na bazi obavljene hemijske analize zemljišta i nakon toga duboko obraditi. Obrada zavisi od tipa zemljišta. Ako je zemljište dobrih fizičkih svojstava, a koja često u nižim horizontima imaju povećan sadržaj kalcijuma, obradom se ni u kojem slučaju ne sme ići preduboko, i to zbog dva razloga: prvo, da se delovi horizonta s povećanim sadržajem kalcijuma ne izoru na površinu, i drugo, takvom pripremom stvaraju se uslovi za dublje prokorenjivanje. Takva zemljišta se pripremaju oranjem do dubine 40 do 50 cm. Lošija, teža zemljišta, loših fizičkih osobina pre oranja potrebno je podrivati na dubinu 70 do 80 cm. Najpovoljnije je duboku obradu obaviti tokom avgusta, pa takvo zemljište ostaviti do početka novembra, dok se ne nabave sadnice. Pre sadnje, zemljište se istanjira i potom se obeleže redovi i sadna mesta.
Sve sorte krušaka nemaju zadovoljavajuću kompatibilnost s dunjom, pa se one moraju kalemiti s međupodlogom. Kruška se može kalemiti na divlju krušku i na različite tipove dunje. Na podlozi divlje kruške manje je osetljiva na lošija zemljišta, ali su stabla bujnija, a i plodovi su znatno lošijeg kvaliteta. Kao podloga koriste se tipovi dunje: EMA, EMC, BA 29, Adam's, Sydo i OHF 333. Prednost bi trebalo dati podlogama EMA i BA 29. Sorte loše kompatibilnosti s dunjom (npr. Viljemovka) obvezno treba kalemiti s međupodlogom. Kao međupodloga mogu poslužiti sorte General Lekler, Poire de cure i Hardenpontova.
Odabir sorte zavisi od ekoloških uslova i mogućnosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim područjima pogodnim za krušku, ali prednost se daje onim područjima gde je veća mogućnost plasmana da bi se izbegao nepotreban i skup prevoz. Osim toga, najranije sorte su i najosetljivije na prevoz, a i vek skladištenja im je najkraći. Kasne zimske sorte zahtievaju dovoljno sunčanih dana da bi mogle postići visok kvalitet plodova, pa se mogu uzgajati samo u toplim krajevima. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti navodnjavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednjeg doba sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lokacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući činilac jeste mogućnost plasmana.
Razmak između redova zavisi o bujnosti podloge i sorte, ali za suvremene uzgojne oblike, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne treba biti veći od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorti, ali u načelu može se reći da je za većinu sorata dovoljno 1,2 do 1,5 m. Sve to odnosi se na uzgojni oblik, a kod kruške su najčešći vitki vretenasti žbun i vitko vreteno.
Iskopa se rupa za sadnicu. Sadnicu se postavlja 3-5 cm daleko od koca. Na koren se stavlja sloj rastresitog zemljišta, debljine 5 - 8 cm koji se dobro nagazi. Potom se stavi 20 - 30 kg zrelog stajnjaka. Na njega se stavlja zemlja pa se oko voćke oblikuje čanak za bolje zadržavanja vode. Dubina sadnje je kao u rasadniku, tj. spojen mesto je barem 10 cm iznad nivoa zemljišta.
Međuredni prostor se zatravi, kosi se 6 - 8 puta u vegetaciji a u redu se primenjuju herbicida. Ako u voćnjaku nema sistem za navodnjavanje zemljište se održava stalnom međurednom obradom.
Odmah nakon sadnje ili najkasnije do kraja proleća mladi se voćnjak pođubri stajskim đubrivom. Za prilično veliku gustinu sadnje preporučuju se dva načina đubrenja:
Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.
ukupno: 47, aktivno: 41, neaktivno: 6
Avranška
Boheme
Carmen
Cascade
Conference
Coscia
Coscia precoce
Druardova maslovka
Durondeau
Etrusca
General leclerc
Gijoova
Hardenpontova maslovka
Highland
Julska šarena
Junska lepotica
Junsko zlato
Kiferov sjemenjak
Kleržo
Lubeničarka
Marguerite marillat
Norma
Olivijerova
Packham's triumph
Precoce di fiorano
Rana moretinijeva
Rosired
Šampionka
Starking delicious
Starkrimson
Tepka
Tikvica nagovik
Tosca
Trevuška
William's bovey
Zimska pastrmka
Proizvodnja voća u Republici Srbiji varira iz godine u godinu. U tabelarnom prikazu predstavljeni su parametri proizvodnje plodova drvenastih voćaka u Srbiji za 2021. godinu. Iz priložene tabele se jasno može videti da su najveće površine pod šljivom, zatim jabukom i višnjom. Kada je reč o proizvodn...
U Privrednoj komori Srbije juče su uručene nagrade najboljim domaćim rakijama, čiji su proizvođači na prestižnom takmičenju "Spirit selection" u Briselu osvojile 18 medalja – sedam zlatnih i 11 srebrnih, a dobitnicima je priznanja uručio direktor CMB "Spirit selection" Ulrik Nijs, saopšteno je iz Pr...
Kiša u podjeličkim čačanskim selima, nije padala više od 40 dana, što je uz visoke temperature ostavilo posledice na voćne kulture uzgajane u tom kraju, kaže voćar Mateja Majstorović. On je rekao i da je, pored tih nepovoljnih uslova, ovogošnji rod kruške, možda ne po kvalitetu, ali po količini, izn...
SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA. Već sam pisao o smeđoj mramorastoj stenici i način kako da se suzbije. Ovde ću izneti u kratkim crtama njen opis, značaj, štete i mere zaštite. Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom je iz Azije i kod nas ima 1 - 2 generacije godišnje. Odrasle...
U Srbiji se godišnje proizvede oko 50 miliona litara rakije, od kojih 30 miliona litara proizvedu destilerije registovane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok se preostalih 20 miliona litara proizvede za lične potrebe, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Takođe, u Srbiji...
OPRAŠIVANJE VOĆAKA. Pod oprašivanjem, odnosno polinacijom se podrazumeva prenošenje polenovih zrnaca s raspuknutih prašnih kesica (antera) na žigove tučka istih ili drugih cvetova. Bez oprašivanja nema oplođenja, pa prema tome i donošenje plodova, izuzev u sorti krušaka i jabuka, koje su sklone part...
KRUŠKA | U zasadima kruške ustanovljeni su mlađi i stariji larveni stadijumi kruškine buve. ✅ U cilju suzbijanja kruškine buve preporučujemo primenu insekticida FURIOSO u koncentraciji 0,15% ✅ Pročitajte ceo tekst na ovom linku: https://t.ly/VMkdM Naravno, tu smo za sva vaša pitanja, Svako dobro,...
Eko straža je na svom FB profilu saopštila da je ovo druga godina da se organizuje akcija Spasimo voćare i da procenjuju je u odnosu na prošlu godinu "udomljeno" oko 50% više voća, odnosno, između 50 i 100 tona. "Najbolja stvar koju smo napravili jeste viber grupa kako ne bi zavisili od facebook i i...
"U početku nisam mogla vjerovati da je strancima zanimljivo prati suđe ispod naše kruške, kasnije sam se navikla i trudila prikazati tradiciju naše porodice jer su u tome najviše uživali," kaže Zorica Dulović. Njeno gazdinstvo nudi dnevni boravak i tradicionalnu hranu. Više o ovom gazdinstvu pogleda...
