Kruška

Sinonim: - | Engleski naziv: Pear | Latinski naziv: Pyrus communis L.

Kruška

Kruške pripadaju porodici ruža (Rosaceae) i srodne su jabukama i dunjama. S obzirom na to da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini, obliku, boji, ukusu kao i dužini skladištenja. Dobar su izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju najpre na zdravlje sistema za varenje, a zatim i kardiovaskularnog sistema.

Gaje se na plantažama, u vrtovima i voćnjacima, a u divljem obliku rastu u šumama. Cvetanje kruške traje 20 dana, od aprila do maja. U tom vremenu cvetovi daju obilje nektara i polena.

Agroekološki uslovi za gajenje kruške

Temperatura

Kruška cveta pre jabuke pa je mogućnost proletnjeg izmrzavanja znatno veća, a osim toga, osetljivija je na apsolutne temperaturne minimu­me zimi. U samom cvetanju temperature od -1 °C mogu potpuno uništiti rod jer je to naj­osetljivija fenološka faza. Kada prođe faza punog cvetanja, tj. kad su kruške u fazi zametanja pupoljaka, temperatura od -1 °C neće potpuno uništiti rod, ali će takvi plodovi imati znatno nižu tržišnu vrednost jer su vrlo često nepravilni (krompirasti) i po pravilu imaju smeđi pojas od mraza. Tokom vegetacije kruška može podneti temperaturu i do 34 °C.

Voda

Potrebe kruške za vodom su puno skromnije od potreba jabuke zbog dubljeg korena koji može crpiti vodu i iz dubljih slojeva zemljišta. Tokom juna i jula, u fazama intenzivnog rasta ploda i mladara, kruška zahteva najviše vode. 

Zemljište

Za uspešno gajenje kruška zahteva dublja zemljišta, dobro drenirana, lakše peskovita, ilovasta ili ilovasto-peskovita. Zemljišta trebaju biti neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 5,5 do 7,0), bogata humusom i hranjivim elementima.

Priprema zemljišta za sadnju

Odabranu površinu, koja je svojim položajem i svojstvima zemljišta do­bra za gajenje krušaka, trebalo bi meliorativno pođubriti na bazi obavlje­ne hemijske analize zemljišta i nakon toga duboko obraditi. Obrada zavisi od tipa zemljišta. Ako je zemljište dobrih fizičkih svojstava, a koja često u nižim horizontima imaju povećan sadržaj kalcijuma, obradom se ni u ko­jem slučaju ne sme ići preduboko, i to zbog dva razloga: prvo, da se delovi horizonta s povećanim sadržajem kalcijuma ne izoru na po­vršinu, i drugo, takvom pripremom stvaraju se uslovi za dublje prokorenjivanje. Takva zemljišta se pripremaju oranjem do dubine 40 do 50 cm. Lošija, teža zemljišta, loših fizičkih osobina pre oranja potrebno je po­drivati na dubinu 70 do 80 cm. Najpovoljnije je duboku obradu obaviti tokom avgusta, pa takvo zemljište ostaviti do početka novembra, dok se ne nabave sadnice. Pre sadnje, zemljište se istanjira i potom se obeleže redovi i sadna mesta.

Izbor podloga

Sve sorte krušaka nema­ju zadovoljavajuću kompatibilnost s dunjom, pa se one moraju kalemiti s međupodlogom. Kruška se može kalemiti na divlju krušku i na različite tipo­ve dunje. Na podlozi divlje kruške manje je osetljiva na lošija zemljišta, ali su stabla bujnija, a i plodovi su znatno lošijeg kvaliteta. Kao podloga koriste se tipovi dunje: EMA, EMC, BA 29, Adam's, Sydo i OHF 333. Prednost bi trebalo dati podlogama EMA i BA 29. Sorte loše kompatibilnosti s dunjom (npr. Viljemovka) obvezno treba kalemiti s međupodlogom. Kao međupodloga mogu poslužiti sorte General Lekler, Poire de cure i Hardenpontova.

Izbor sorata

Odabir sorte zavisi od ekoloških uslova i mogućnosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim područjima pogodnim za krušku, ali prednost se daje onim područjima gde je veća mogućnost plasmana da bi se izbegao nepotreban i skup prevoz. Osim toga, najranije sorte su i najosetljivije na prevoz, a i vek skladištenja im je najkraći. Kasne zimske sorte zahtievaju dovoljno sunčanih dana da bi mo­gle postići visok kvalitet plodova, pa se mogu uzgajati samo u toplim krajevima. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti navodnjavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednjeg doba sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lo­kacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući činilac jeste mogućnost plasmana.

Izbor uzgojnog oblika

Razmak između redova zavisi o bujnosti podloge i sorte, ali za su­vremene uzgojne oblike, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne tre­ba biti veći od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorti, ali u načelu može se reći da je za većinu sorata dovoljno 1,2 do 1,5 m. Sve to odnosi se na uzgojni oblik, a kod kruške su najčešći vitki vretenasti žbun i vitko vreteno.

Vreme i tehnika sadnje

Iskopa se rupa za sadnicu. Sadnicu se postavlja 3-5 cm daleko od koca. Na koren se stavlja sloj rastresitog zemljišta, debljine 5 - 8 cm koji se dobro nagazi. Potom se stavi 20 - 30 kg zrelog stajnjaka. Na njega se stavlja zemlja pa se oko voćke oblikuje čanak za bolje zadržavanja vode. Dubina sadnje je kao u rasadniku, tj. spojen mesto je barem 10 cm iznad nivoa zemljišta.

Održavanje zasada

Međuredni prostor se zatravi, kosi se 6 - 8 puta u vegetaciji a u redu se primenjuju herbicida. Ako u voćnjaku nema sistem za navodnjavanje zemljište se održava stalnom međurednom obradom.

Đubrenje

Odmah nakon sadnje ili najkasnije do kraja proleća mladi se voćnjak pođubri stajskim đubrivom. Za prilično veliku gustinu sad­nje preporučuju se dva načina đubrenja:

  1. Pojedinačna đubrenja svake sadnice s 20 - 30 kg stajnjaka oko sadnice.
  2. Odoravanjem brazde oko 70 cm od reda sadnica, kao i zaoravanjem đubriva koji se stavlja u odoranu brazdu. 

Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.

Kruška - Sorte

ukupno: 47, aktivno: 41, neaktivno: 6

Boheme

Carmen

Cascade

Coscia

Coscia precoce
(Košija rana)

Druardova maslovka
(President drouard)

Durondeau

General leclerc

Gijoova
(Docteur jules guyot, gijotka, rana viljamovka)

Hardenpontova maslovka
(Glou morceau, beurré d' hardenpont)

Highland

Julska šarena
(Colorre de juillet)

Junska lepotica
(Bella di giugno)

Junsko zlato

Kiferov sjemenjak
(Citronka, kieffer seedling)

Kleržo
(Beurré clairgeau)

Lubeničarka

Marguerite marillat
(Marijatka)

Norma

Olivijerova
(Mercedes)

Packham's triumph

Precoce di fiorano

Rosired

Šampionka

Starking delicious
(Stark delišes)

Starkrimson

Tepka

Tikvica nagovik

Tosca

Trevuška
(Precoce de trevoux)

Vilijamovka
(William's bon chretien, bartlet vilmos)

Zimska pastrmka
(Northajzemska pastrmka)

Kruška @ KLUB

Kruška, 1000 stabala. Brusovača, RH...

Mene ove kruške iz vrta Predraga Li...