Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

Leska

Sinonim: - | Engleski naziv: Hazel | Latinski naziv: Corylus avellana L.

Leska

Leska je sredozemna kultura i izrazito heliofitna biljka. Vrlo je neobična voćna vrsta jer za razliku od drugih vrsta koje cvetaju u proleće, ona cveta zimi i to od decembra do marta. Koren joj raste i razvija se vrlo plitko, u sloju od oko 30 cm. Rese su muški cvetovi, a ženski su jedva vidljivi i imaju zrazito crvene tučkove. Divlje vrste leske sasvim dobro rastu uglavnom na proplancima i ivicama šuma, na lošim i siromašnim zemljištima. Životni vek leske je od 70 do 100 godina, a plod donosi od 50 do 70 godina. Počinje rađati u trećoj ili četvrtoj godini, a u pun rod dolazi sa sedam ili osam godina. U punom rodu jedno stablo daje od 8 do 12 kg, a od ploda oko 50% otpada na ljusku. Zavisno o uzgojnom obliku, gustini sadnje, vremenu starosti i drugih agrotehničkih mera, prinosi se kreću od 2,2 do 3,6 t/ha.

Agroekološki uslovi za gajenje

Temperatura

Niske temperature vazduha izazivaju smrzavanje jednogodišnjih izdanaka na -30 °C, vegetativnih pupoljaka na -25 °C, neotvorenih muških i ženskih cvetova na -18 do -16 °C, otvorenih muških i ženskih cvetova na -7 do -10 °C i pupoljaka lišća u početku vegetacije na -3 do -5 °C.

Voda

Leska zahteva dovoljno vlage u zemljištu cele godine. Zadovoljava­juće su količine padavina u čitavoj godini 800 - 1 200 mm, od toga u ve­getaciji (april i septembar) barem 350 - 400 mm, odnosno za razdoblje april - jul ukupno 280 mm.

Zemljište

Leska podnosi nešto lošija zemljišta i na njima donosi umanjen rod (na kojima, inače, neke druge voćne vrste ne bi rodile), ali sorte leske koje imaju visoki genetski potencijal rodnosti mogu ro­diti samo na dobrom zemljištu i uz optimalnu negu. Dobra zemljišta za lesku umereno su vlažna, osrednje duboka, povoljne strukture, humusna i pH vrednosti 5,0 do 8,0. Dobro podnosi karbonatna, ilovačasta i skeletna zemljišta. Uspešno se gaji na položajima za gajenje vinove loze.

Izbor položaja za podizanje zasada

Dobri položaji za lesku su oni s nadmorskom visinom iznad 140 m i s odgovarajućim reljefom, iako gajene sorte leske mogu rasti i na većim visinama, čak do 1 500 m nadmorske visine. Kao i granične nadmorske visine u našem su klimatu od 140 do 600 m.

Priprema zemljišta za sadnju

Priprema zemljišta za plantažu i intenzivno gajenje leske obavlja se temeljno, kao i za druge intenzivne voćne vrste. Ravnanju i dubokom oranju zemljišta prethodi analiza he­mijskog sastava zemljišta. Ako zemljište nema dovoljno osnovnih hraniva (fosfora i kalijuma) i ako je prekiselo, ono se može popraviti dodavanjem potreb­nih količina mineralnih đubriva prema preporukama stručnjaka nakon obavljene hemijske analize. Po celom zemljištu poravnane površine rasipa se mine­ralno đubrivo, koje će pak dubokim oranjem (dubina oko 40 cm) biti ravnomerno uneseno u zemljište. Za jesenju sadnju leske duboko se oranje obavlja tokom leta (letnje vrućine i povremene kiše po­spešuju mrvljenje grudvi zemljišta), a za proletnju se sadnju (koja nije preporučljiva) duboka obrada može obavljati od leta sve do zime ako to dopušta vlažnost zemljišta (niske temperature, smrzavanjem i odmrzava­njem zemljišta izazivaju njegovo rastresanje).

Izbor sadnog materijala

Saditi se smeju samo prvoklasne sadnice i sorte koje se mogu međusobno oprašiti. Budući da leska cveta zimi, oprašuje se vetrom i vrlo dugo cveta, a radi sigurnije oplodnje u zasade se sade najmanje tri kompatibilne sorte.

Izbor podloga

Zemlje vodeće u gajenju leske gaje je na vlastitom korenu i podižu takve zasade.

Izbor sorata

U našim proizvodnim uslovima preporučuju se proverene kombinacije sorata: Istarski dugi, Rimski i Halski. Sorte Tonda gentile delle lange, Tonda gentile romana, Tonda di giffoni i dr. pre­poručuju se za južna područja sa većim prosečnim temperaturama.

Izbor uzgojnog oblika

U proizvodnji leske danas se primenjuju uzgojni oblici žbunolika vaza (bez debla) kao i vaza i piramida (uzgojni oblici s deblom visine 30 - 70 cm). Najčešće upotrebljivani uzgojni oblik je žbunolika vaza. Oblikuje se najčešće u prvim godinama, s četiri osnovne primarne grane na kojima se oblikuju sekundarne skeletne grane, oko 50 cm jedna od druge. Time su zadovoljeni uslovi rasta, oblikovanja i pom­lađivanja žbuna, kao i diferenciranja rodnih pupoljaka, uz najpovoljniju osvetljenost unutrašnjosti i oboda žbuna.

Vreme i tehnika sadnje

Bez obzira koje se sorte odaberu, uvek treba biti paran broj redova jedne sorte, posebno ako se kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju u različito vreme. Razmak sadnje treba uskladiti s više činilaca - zemljištem, bujnošću sorte, osobinama stabla, konfiguracijom terena. Stablašice se gaje na manjem razmaku (obično 4 x 3 m). Na nagnutim terenima razmak je manji. Kod sadnje treba paziti da se ne posadi preduboko jer tako posađena sadnica ne raste i do tri godine.

Održavanje zasada

Tokom gajenja leske obavlja se međuredna obrada zemljišta, okopavanje sadnica prve i druge godine, kao i primena zemljišnih herbicida. Posle šeste godine, u područjima u kojima ima dovoljno kiše u letnjim mesecima, preporučje se formiranje zatravljene površine u međurednim prostorima, njeno redovno i odgovarajuće đubrenje. Od mera nege vrlo je važna rezidba kojom se direktno utiče na oblik i produkivnost. Bolje osvjetljene grančice leske donose dva do tri puta veći rod od onih u senci.

Đubrenje

Ako je posle hemijske analize zemljišta obavljeno meliorativno đubrenje zemljišta, pa je zemljište najpovoljnije obezbeđeno fo­sforom i kalijumom, prve četiri godine leska se đubri samo azotom i to u rano proleće pre vegetacije, oko žbunova (nešto šire od oboda krošnje) s 0,5 kg prve godine, 0,6 kg druge godine, 0,8 kg treće godine i 1 kg mineralnog đubriva KAN 27 % četvrte godine. Od četvrte do osme godine zasad leske đubri se mine­ralnim kompleksnim NPK đubrivima i KAN-om po celoj površini zasada. Kompleksni NPK rasipa se tokom jeseni. Takvim đubrenjem trebalo bi dodati oko 20 kg/ha fosfora i 150 kg kalijuma/ha. U proleće se po celoj površini voćnjaka rasipa oko 100 kg azota odnosno 350 kg/ha KAN-a. Od osme godine i dalje leska se đubri po istom načelu kao posle četvrte godine, s tim da se za 35 %  povećavaju količine pojedinih hraniva.

Berba

Berba lešnika obavlja se od kraja jula do početka oktobra, zavisno od osobina sorte i područja gajenja. Plodovi su zreli kada promene boju i kada lako ispadaju iz omotača. Sasvim zreli plodovi su žutosmeđe boje. Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, a jezgre su smežurane i žilave. U nekim slučajevima berba može biti otežana jer ne sazrevaju svi plodovi istovremeno, a kod nekih sorata plodovi se teško oslobađaju iz omotača. Prilikom berbe plodovi imaju oko 30 - 35 % vode, pa se suše na temperaturi do 40 °C dok se postotak vode ne spusti do uobičajenih 10 %.

Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.

Leska - Sorte

ukupno: 25, aktivno: 24, neaktivno: 1

Barcelona

Butler

Corabel

Cosford

Crvenolisni lambert

Daria

Daviana

Ennis

Gunslebert

Halski debeloplodni

Imperial De Trabizonde

Istarski okrugli

Landeberška dugoplodna

Ludolfov

Merveille de bollwiller

Negret

Pauetet

Riccia di talanica

Segorbe

Tonda di giffoni

Tonda gentile delle langh

Tonda gentile romana

Torino h. 199

Leska @ KLUB

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Konkurs za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta. Zapošljavaju se poljoprivredni inspektori u 17 gradova, a traži se 21 poljoprivredni inspektor u pet sektora. Poljoprivredni inspektori traženi su u Požarevcu, Smederevu, Šapcu, Užicu...

Za subvencionisanje poljoprivrednih gazdinstava na konkursu, koji je već raspisan i biće otvoren do 21. juna, Grad Leskovac izvojiće 66,5 miliona dinara, što je za 16,5 miliona više nego u prethodnoj godini. Poljoprivednici koji su kupili nove mašine za obradu zemljišta svoje zahteve, kao i neophodn...

SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom je iz Azije i kod nas ima 1 - 2 generacije godišnje. Odrasle jedinke stenice H. halys su duge 12 - 17 mm, široke 7 - 10 mm, štitastog oblika tela. Obojene su različitim nijansama smeđe boje na leđima i na...

OPRAŠIVANJE VOĆAKA. Pod oprašivanjem, odnosno polinacijom se podrazumeva prenošenje polenovih zrnaca s raspuknutih prašnih kesica (antera) na žigove tučka istih ili drugih cvetova. Bez oprašivanja nema oplođenja, pa prema tome i donošenje plodova, izuzev u sorti krušaka i jabuka, koje su sklone part...

Crvene papričice u selu Lokošnica kod Leskovca #RuralFoto #Proizvodnja

U domaćinstvu Milinka Jakovljevića iz sela Donje Leskovice kod Valjeva, krmača je oprasila 21 prase. Svi prasići su zdravi, a domaćin se nije nadao ovolikom broju. Kako kaže Jakovljević, nazimica se prvi put oprasila, u pitanju je sorta pijetrena i landrasa, veštački je osemenjena, a vepar je rase d...

35. Dani piva Karlovac 35. Dani piva Karlovac od 26. do 30. 8. 2022., donose petodnevnu zabavu uz poznata imena domaće glazbe, svijet piva i gastronomije, izložbu u galeriji ZILIK pod nazivom „Karlovačko kroz povijest“ i brojne druge turističke atrakcije. .Ove godine na glavnoj festivalskoj pozornic...

+4

Kakav položaj voli leska, koju sortu odabrati, šta je potrebno obaviti pre same sadnje, zašto je navodnjavanje gotovo neophodno, odgovorićemo uskoro na Agroklubu!

+3

Na 1.200 metara nadmorske visine crnotravsko selo Darkovce postalo je proizvođački centar borovnice. Borovnica je postala aktuelna u ovom kraju 2013. godine, kada su podignute dve plantaže. Danas se na teritoriji opštine Crna Trava nalazi 30 intenzivnih zasada borovnice. ”Samo ću napomenuti da se ki...

Valjevski kraj prepoznatljiv je po uzgoju maline, a u Brankovini se već 62 godine održava privredno turistička manifestacija Dan maline. Izložba malina i dodela nagrada za najbolje proizvođače tradicija je koja traje više od šest decenija. Tako je bilo i ovog puta, pa je nagradu za najvećeg robnog p...

+6

Leskovačke povrtare brine nagla promena vremena jer je, kažu, šok za nedavno zasađene biljke i neće valjati ukoliko se narednih dana vrate letnje temperature. Poljoprivredni inženjer Dragan Stojanović kaže da je promena vremena stresno uticala na rano povrće uprkos proizvodnji u zaštićenim uslovima....

Praznik Petrovdan koji se slavi 12. jula, posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu. Petrovdan se smatra kalendarskom granicom u godini, kao jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika, i često se povezuje s Ivanjdanom. Obeležava promene u prirodi koje donose sledeće godišnje doba i hladnije...

+10