Mandarina

Mandarina se ubraja među najotpornije agrume pre­ma niskim temperaturama. Zbog toga se ona može komercijalno, bez većeg rizika, uzgajati duž obale srednje i južne Dalmacije pa je postala privredno najvažnija među ostalim vrstama agruma. Za navedeno područje najznačajnija je grupa Satsuma ili Unshiu man­darina. Iako sliči svom srodniku pomorandži, njena kora se puno lakše guli, kriške lakše odvajaju, a ukus joj je slađi. U 100 g mandarine ima 30 mg vitamina C (pomorandža na istu količinu ima 50 mg C vitamina), a tu su i vitamini B grupe, minerali kalcijum, magnezijum, cink, pa čak i 160 mg kalijuma, koji je, između ostalog, zaslužan za dobar rad srca.

Agroekološki uslovi za gajenje mandarine

Temperatura

Najopasnije su niske temperature tokom novembra ili početkom decembra kao i krajem marta i počet­kom aprila jer rani jesenji i kasni prolećni mrazevi mogu uništiti lišće, izdanke i plodove. Kod do­bro pripremljenih stabala za zimu, mrazevi i do -4,5 °C ne nanose znatne štete. Pri temperaturama od -4,5 °C do -6 °C može doći do oštećenja lišća i jedno­godišnjih izdanaka, a ako se temperatura spusti ispod -10 °C, može stradati čitavo stablo, sve do podloge. Najosetljivija su mlada stabla u dobu do 5 godina. Visoke temperature vazduha same po sebi nisu ograničavajući činilac gajenja, ali one obično donose nisku relativnu vlagu vazduha i suve vetrove, koji nepovoljno deluju na mandarinu. Zasenjivanjem područja oko stabala ili navodnjavanjem mogu se ublažiti posledice, odnosno može se sniziti temperatura zemljišta u zoni korenovog sistema.

Relativna vlažnost vazduha

Ako se relativna vlažnost vazduha spusti ispod 50 % (kad su temperature više od 30 °C), može doći do poremećaja u fiziološkim funkcijama stabala, što se reflektuje na opadanje zametnutih plodića kao i značaj­nom smanjenju roda. Ako se relativna vlažnost vazduha spusti do 30 %, a bude praćena visokim tempe­raturama i suvim južnim vetrom, transpiracija se naglo pojačava a korenov sistem nije u stanju obezbediti koren do­voljnom količinom vode, pa biljka crpi vodu iz plodova, koji zbog toga opadaju. Ta nepovoljnost našeg klimata može se ukloniti povećanjem relativne vlage vazduha orošavanjem krošnje.

Voda

Količina vode za navodnjavanje može biti ograničavajući činilac za gajenje mandarine koja je posebno osetljiva od maja do oktobra. Količina vode za navodnjavanje za gajenje mandarine koja je posebno osetljiva od maja do oktobra iznosi 3 000 – 5 000 l vode za jedan hektar zasada.

Zemljište

Nivo pod­zemne vode trebao bi biti ispod 80 cm. Osim toga, opasne su i stajaće vode, koje mogu biti posledica nepropusnosti zemljišta ili visokog nivoa pod­zemne vode. Mandarina se može uzgajati na svim zemljištima, osim ako su naročito glinasta i glinasto-ilovasta. Najpovoljnija su srednje propusna zemljišta, s dovoljno organske materije ili humusa, dobrog kapaciteta za vodu, dovoljno duboka za razvoj korenovog sistema kao i stvaranje rezervi vode. Reakcija zemljišta trebala bi biti slabo kisela (pH 6,0 do 6,5) kao i slabo do srednje alkalna u velikom delu primorja (pH 7,5 do 8,0), s velikom količinom ukupnog, a malom količinom aktivnog kreča (ne više od 10 %).

Izbor položaja za podizanje zasada

Najpogodniji su južni, jugozapadni i jugoistočni položaji, a najnepovoljniji severni. Najpovoljniji su južni položaji bliže moru ili uz korita reka, gde je stalno kretanje vazdušnih masa. Vrlo su važni mikroklimatski činioci poput udaljenosti od mora, ekspozicije reljefa i nadmorske visine.

Priprema zemljišta za sadnju

Nakon procene mogućnosti gajenja mandarine na osnovu proučavanja ekoloških uslova nekog područja, stručnjak projektuje zasad. Priprema zemljišta za sadnju sastoji se od čišćenja parcele od ostataka prošlih kultura, ravnanja terena i rigolovanja. Na bazi laboratorijskih analiza zemljišta, zemljište se obogaćuje potrebnim hranji­vim elementima koji se dodaju pre dubokog oranja (meliorativno đubrenje), a u količinama i obliku koje preporučuju stručnjaci. Đubrivo se rasipa ravnomerno po celoj površini, na­kon čega se izvodi duboko oranje na dubinu koja se preporuči, a obično od 40 - 50 cm. Duboko oranje najbolje je obaviti tokom leta jer je kvalitet rada najbolja, a i korovi se lakše uništavaju.

Pre sadnje prilazi se razmeravanju i obeležavanju sadnog mesta prema planu sadnje, iz koga se vide raspored sadnog mesta, smer i orijen­tacija redova. Najbolje je ako se sadnice sade pomoću sadne daske, a tada su potrebna tri kočića koji određuju sredinu sadnog mesta. Nakon što smo razmerili i obeležili sadna mesta, neposredno pre sadnje kopaju se jame. To se može obaviti mehanizovano, voćarskom burgijom ili ručno. Ako je obavljeno rigolovanje, jame su ma­nje, a ako nije, kopaju se veće jame da bi se barem delimično popra­vila struktura zemljišta kao i sprovelo naknadno meliorativno đubrenje, đubrenjem jame mineralnim i organskim đubrivom. U tom slučaju jama se kopa jedan do dva meseca pre sadnje.

Zaštita od vetra

Nepovoljno delovanje sever­nih i južnih vetrova smanjuje se podizanjem vjetrozaštitnih pojaseva, koji se sastoje od armature s mrežom ili pak od drveća, najčešće maslina ili čempresa. Bilo bi poželjno da se vetrozaštitni pojasevi mogu posaditi nekoli­ko godina pre mandarina, da bi mlade sadnice odmah nakon sadnje imale odgovarajuću zaštitu od vetra.

Izbor sadnog materijala

Sade se sadnice nabavljene u specijalizovanim rasadnicima koji vrše zdravstvenu kontrolu matičnih zasada i sadnica na bolesti, štetočine i nematode. Svaka sadnica trebalo bi da ima etiketu na kojoj se vidi ime rasadnika, sorta, podloga, klasa i broj deklaracije, kojom se garantuje da je sadnica bila pod stručnim kontrolom. Sadnice je najbolje naručiti godinu dana pre sadnje. One su obično u plastičnim kontejnerima, pa se sadnja može obavljati tokom cele godine ako ima dovoljno vode za zalivanje. U toplijem području može se saditi početkom jeseni, nakon prvih obilnih kiša, a na hladnom i vetrovitom području preporučuje se prolećna sadnja.

Izbor podloga

Mandarina Unshiu ne gaji se na vlastitom korenu nego na podlozi drugih vrsta i rodova Citrus, Poncirus i njihovih hibrida. Koje će se podloge odabrati za gajenje, zavisi o proizvodnom području, odnosno o njegovim klimatskim i edafskim (reljefnim) prilikama. Najviše upotrebljavane podloge za man­darinu u svetu su Poncirus trifoliata, Gorka pomorandža, Juzu (Citrus junos), Ichangensis (C. ichan-gensis), Limun sorte Mayer, Citranži - hibridi P. tri­foliata s narandžom C. sinensis, kao i hibridi P. trifoliata s grejpom (C. paradisi) koji se nazivaju Citrumelo. U našim uslovima gajenja najznačajniji je uticaj podloge na otpornost prema hladnoći, što znači da od vrste podloge zavisi mogućnost uspešnog gajenja mandarine Unshiu.

Izbor sorata

Prema vremenu zrenja preporučuju se: Vrlo rane: Zorica rana, Ichimaru i Chahara; Rane sorte: Okitsu i Miho; Srednje kasne sorte: Kuno i Seto; Kasne sorte: Owari 145 (selekcija s Korzike, otporna na niske temperature), Ootcu - sorta man­darine Unshiu kao i Aoshima, krupnoplodna sorta, pogodna za duže čuvanje.

Izbor uzgojnog oblika

Mandarina ima tendenciju stva­ranja krošnje u obliku vaze, pa nije teško oblikovati upravo takav uzgojni oblik. U tom cilju može se već u rasadniku ili nakon sadnje intervenisati orezivanjem na željenu visinu. Obično se orezuje na visinu 40 do 60 cm, na onom delu gde je sadnica dovoljno zrela. Iz gornjih pupoljaka razvije se nekoliko bočnih izdanaka, od kojih se dobiju tri do četiri pravilno raspoređena izdanaka. Ostali izdanci moraju se od­straniti. Da bi izdanci dobili pravilan ugao granjanja od središnje ose, po­trebno ih je usmeriti. Kad primarne skeletne grane dostignu dužinu 30 do 40 cm i kad su na toj dužini zre­le, prekraćuju se da bi se tokom vegetacije iz njih dobili novi izdanci koji su zapravo sekundarne grane. Prekraćivanjem sekundarnih grana na istu dužinu dobijaju se gra­ne trećeg reda, a njihovim prekraćivanjem dobijaju se grane četvrtog reda, koje bi trebale biti rodne.

Vreme i tehnika sadnje

Pri sadnji treba paziti na mesto kaljemljenja, a sadi se malo pliće jer će sigurno doći do sleganja. Uz sadnicu se stavlja kolac sa severne strane, a na samu sadnicu kartonski ili pla­stični štitnik koji služi kao zaštita deblu od sunčevih ožegotina, od smrzavanja zimi, od prevelikog isušivanja zbog bure, kao zaštitnik od glodara i da spreči rast izdanaka s podloge i suvišnih izdanaka plemke. Nakon sadnje po­trebno je svaku sadnicu za­liti s 10 do 15 litara vode. Zalivanje je po­trebno ponoviti sedam do deset dana nakon sadnje. Sadnice se vežu uz kolac, a vezanje se obavlja u obli­ku broja osam. Vezove je potrebno tokom vegetaci­je proveravati da se ne bi urezali u mladu biljku. Na­kon sadnje, treba prekratiti sadnice na željenu visinu da bi se mogle iz bočnih pupoljaka razviti buduće skeletne grane.

Održavanje zasada

Rezidba

Redovna rezidba mandarina izvodi se nakon prestanka opasnosti od mrazeva, u martu, a letnja tokom aprila i vegetacije. Grančice koje rastu u unu­trašnjosti krune odstranjuju se jer ne daju kvalitetne plodove. Prekraćuju se vodopije ako nisu uklonjene letnjom rezidbom, režu se suve, bolesne grane, koje se preklapaju ili koje su oštećene. Tokom vegetacije izvodi se letnja rezidba, prekraćivanje izdanaka (pinciranje), kao i povijanje izdanaka ili uk­lanjanje uspravnih izdanaka (vodopija). Rezidba tanjih grana izvodi se makazama, a debljih testerom. Nakon rezidbe, sve veće rezove treba pre­mazati kalemvoskom. Orezane grane i grančice treba skupiti i spa­liti.

Obrada zemljišta

Mandarina razvija koren bliže površinskom sloju zemljišta, pa se ne pre­poručuje duboka obrada. Rana prolećna obrada počinje kada se zemljište do­voljno prosuši, a obično se izvodi sredinom marta. Tom obradom istovremeno se zaorava stajsko đubrivo kao i osnovno mineralno đubrivo. Obično je to oranje do 25 cm dubine. Letnja obrada izvodi se prema potrebi, a obično nakon svakog ili svakoga drugog navodnjavanja radi »zatva­ranja« vlage u zemljištu kao i sprečavanja rasta korova. Letnja obrada izvodi se tanjiračama, drljačama i kultivatorom. U mladim zasadima obrada unutar reda obavlja se ručno, a u starim zasadima bočnim frezama ili se prostor tretira herbicidima. Dubina letnje obrade je 10 - 15 cm. Jesenja obra­da obavezno se obavlja nakon berbe mandarina i to plugom jer se zemljište zbog gaženja dosta zbije.

Đubrenje

Pri podizanju zasada mandarina obavlja se meliorativno đubrenje zemljišta fosfornim i kalijumovim đubrivima, u količini koja je potrebna, na osnovu hemijske analize zemljišta. Zemljište je dobro obezbeđeno osnov­nim hranjivim elementima ako u 100 grama zemljišta ima 20 mg fosfora i 40 do 50 mg kalijuma u sloju do 60 cm dubine. U rodnom zasadu mandarina đubrenjem se održava plodnost od­nosno nadoknađuje se količina hraniva koja se iznosi iz zemljišta. Kao najpovoljnija količina hraniva preporučuje se đubrenje s 300 g azota, 140 g fosfora i 200 g kalijuma po stablu mandarine u rodu. Stajnjak se dodaje krajem februara ili početkom marta zajedno s osnovnom mineralnom đubrenjem, koji se zaorava.

Navodnjavanje

Mandarina Unshiu traži dosta vlage i vrlo je osetljiva na nedostatak vode u zemljištu tokom vegetacije, od maja do oktobra. Količina vode po­trebna za zalivanje mandarine zavisi o sasta­vu zemljišta, nivou podzemne vode, evapotranspiraciji, gu­stoći zasada i mnogim ostalim klimatskim činiocima. U primorju prosečno je potrebno 3 000 - 5 000 m3 vode za jedan hektar zasada. Kvalitet vode za zalivanje ne sme imati pH vrednost veću od 8, ukupna količina soli ne sme biti veća od 700 mg/l, količina hlora ne sme biti veća od 150 do 200 mg/l, a količina bora ne sme biti veća od 0.5 ppm.

Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.