Maslina

Maslina je zimzelena biljka koja može dostići visinu 3 – 13 m. Najveći svetski proizvođač maslina je Španija, a sledi Italija. Jedno stablo masline može dati 15 – 40 kg maslina, što odgovara 3 – 8 kg ulja.

Masline se ne koriste samo kako bi se iz njenih plodova moglo proizvesti maslinovo ulje već postoji puno sorti koje su namenjene konzumaciji. Za konzerviranje se koriste samo zdravi i mesnati plodovi kao i oni koji nisu oštečeni.

Ekološki uslovi za gajenje masline

Temperatura

Niska temperatura je najznačajniji činilac koji ograničava područje gajenja masline. Zato se una i gaji samo u primorskim krajevima. Srednja godišnja temperatura u zoni gajenja masline kreće se oko 15 - 20 °C. Apsolutna maksimalna temperatura može biti i do 40 °C bez štetnih posledica za maslinu ako je stablo dobro obezbeđeno vodom. Minimalna temperatura niža od -7 °C može prouzrokovati ozbiljne štete ako zahlađenje traje duže od 8 - 10 dana. U prak­si se preporučuje da se maslina ne širi na područja gde temperatura uobičajeno pada niže od -4 do -5 °C. Budući da maslina cveta nešto kasnije, slabiji rani prolećni mrazevi nisu tako opasni kao za druge kul­ture.

Vetrovi

Premda se kaže da je maslina relativno otporna prema vetrovima, potrebno je područja u kojima često duvaju jaki vetrovi ili izbegavati ili na njima podizati vetrozaštitne pojaseve. Ali, položaj za maslinu ipak treba biti provetren, što je vrlo važno tokom cvetanja.

Voda

Maslina je vrlo otporna prema suši. To je tačno samo kad se računa sa skromnim prinosima i neredovitim rađanjem. Masline se gotovo isključivo gaje bez navodnjavanja, pa tokom dugih sušnih leta maslina zavisi isključivo od rezervi vode u zemljištu. Budući da je kritično razdoblje masline prema vlazi avgust i septembar, kad plod intenzivno raste, zemljište sposobno da očuva vlagu za kao i letnje mesece omogućuje bolji rod i u sušnim godinama. Moguće padavine u ta dva meseca mogu značajno uticati na prinose. Za stabilne i visoke prinose, uglavnom stonih sorti, navodnjavanje je preko potrebno. Uobičajeno se smatra kako su vodni režimi u rasponu 300 – 500 mm kiše godišnje dovoljni za njen dobar rast i razvoj.

Zemljište

Zemljište za maslinu mora biti rastresito, da brzo može primiti vodu od obilne kiše, mora biti dubo­ko kao i imati dobar kapacitet za vodu, da u sebi može zadržati što više od primljene vode. Orjentaciono se kaže da sadržaj gline ne bi smeo biti veći od 60 % jer se inače ne razvija zdrav korenov sistem zbog ograničenog sadržaja kiseonika. Maslina je vrlo osetljiva pre­ma suvišku vode u zemljištu, pa su loše drenirana teška gli­nena, slabo propusna zemljišta i zemljišta s visokom podzemnom vodom potpuno nepodesna za gajenje masline. Nakon agromelioracija takva zemljišta mogu biti vrlo pogodna za maslinarsku proizvodnju. U nas je maslina na kršu neretko sađena u vrlo oskudnim, plitkim skeletnim zemljištima. U takvim uslovima priprema sadnog mesta krčenjem višestruko se vrati. Najprikladniji pH za maslinu je između 7 i 8. Što je manji volumen zemljišta na raspolaganju maslini, to je obezbeđenost zemljišta hranivima važnija. Dakle, maslina se najuspješnije može uzgajati na dubokim, dobro dreniranim peskovito-ilovastim i ilovastim zemljištima, neutralnim, humoznim i dobro obezbeđenim hranivima.

Izbor položaja za podizanje zasada

Maslina je tipična heliofilna biljka i zahteva direktnu sunčevu svetlost za svaki list. Može biti uzgajana na područjima koja se nalaze na 600 – 700 m nadmorske visine. Od svetske proizvodnje najveći deo beleži se u Sredozem­lju (području između 30° i 45° geografske širine). Klima je tu određena blagim i kišnim zimama, suvim i vrućim letom kao i kratkim prelaznim godišnjim dobima (proleće i jesen). Klima najvećeg dela susedne primor­ske Hrvatske pogodna je za komercijalnu proizvodnju masline.

Priprema zemljišta za sadnju

Prema sprovedenim istražnim radovima, ako planirani položaj odgovara zahtevima masline, čisti se i ravna teren a potom i rigoluje. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti detaljnom čišćenju zemljišta od ostataka prethodnog rastinja. Tokom jula i avgusta obavlja se obrada u dva sloja: prvo do dubine od 80 – 100 cm (korisno za oticanja vode), a potom sledi površinsko oranje na 30 cm dubine. Ono je potrebno i zbog zatrpavanja organskih đubriva. Sadnja maslina u našim uslovima obavlja se početkom proleća, zato se preporučuje priprems terena u leto, odnosno u jesen pret­hodne godine, a meliorativno đubrenje i duboko oranje krajem zime odnosno pre sadnje. Takva priprema zemljišta jedino je prihvatljiva za podizanja savremenih proizvodnih zasada masline.

Izbor podloga

Nekad su se sadnice maslina proizvodile kalemljenjem, a danas isključivo vegetativnim razmnožavanjem, ukorenjavanjem reznica. Inače, u svetu se još i sad velik deo maslina proizvodi kalemljenjem na odgovarajuću podlogu. Generativne podloge daju neujednačena stabla u zasadima i to je njihov osnovni nedostatak. Kao podloge služe divlja maslina (Oleaster) i seme kulturnih sorti sa sitnijim plodovima. U Italiji, gde se kalemljene masline najviše i proizvode, služe sorte s visokom energijom klijanja kao Moraiolo i Frantoio. Uz to, Moraiolo je sorta otporna na hladnoću. Zbog bolje ot­pornosti na hladnoću u severnoj Italiji primenjuju se lokalne sorte kao podloge.

Izbor sorata

U proizvodnji se osim značajnih lokalnih sorti uvode i mno­ge privredno vredne sorte uvezene ponajviše iz Italije i Francu­ske. Osnovna podela sorata maslina polazi od njihove namene, pa se dele na uljne i stone sorte. Uljne sorte u svojim plodovima imaju veći sadržaj ulja nego stone i uglavnom su sitnijeg ploda. Stone sorte imaju krupan plod, s povoljnijim odnosom mesa i koštice i manjim sadržajem ulja.

Izbor uzgojnog oblika

U novijim savremenijim zasadima teži se primeni različitih oblika gajenja. Na primer, slobodan oblik ili žbunoliki oblik, održava se bez bilo kakvog orezivanja biljke u prvih 8 – 10 godina. Koristi se još i oblik okruglaste krune s visokim i niskim deblom, vaza, žbunasta vaza, palmeta, ipsilon palmeta i vretenasti žbun.

Vreme i tehnika sadnje

Sadnji maslina se može pristupiti u bilo koje doba godine ukoliko se koriste sadnice iz rasadnika. Sadnja se najčešće odvija u oktobru za južne regije kao i u martu-aprilu-maju za središnje-severne regije. Sadnji zasada masline, kao agrotehničkom zahvatu, prethodi čišćenje zemljišta od ostataka drvenastih biljaka, označavanja redova i sadnih mesta. Zatim se kopaju jamići dubine 25 – 30 cm a širine da se u njih nesmetano može postaviti sadnica budući da je uklonjen kontejner i dodan stajnjak. Nakon sadnje dobro je svaku sadnicu zaliti sa 6- 10 l vode. U zavisnosti od međurednih razmaka (6 x 5, 6 x 8), format zasada definisan je kao četverougaoan, petougaoan ili raštrkanog reda. U savremenim zasadima rašireno je gajenje u redovima. Optimalno uređenje je peterougaono. Za sadnju služe samo kvalitetne sadnice prema isplaniranom sortimentu u odnosu na željenu proizvodnju, a i u zavisnosti od međusobnog oprašivanja.

Održavanje zasada

Rezidba

Rezidba se izvodi redovno svake godine. Za rezidbu masline vrede, kao i za ostale voćne vrste, osnovne postavke rezidbe: regulisanje odnosa rodnosti i porasta, najpovoljnije raspoređivanje rodnih grana po celoj dužini osnovne grane. Dobro poznavanje rodnih grana na maslini važan je preduslov dobre rezidbe. Rodne grane masline su jednogodišnje rodno drvo (letorasti izrasli prošle godine), dugi 20 - 35 cm. Takvi izdanci razvijaju dovoljno cvetnih pupoljaka. Letorasti koje su rastom duži po pravilu ne formiraju dovoljno cvetnih pupoljaka ili ih uopšte ne formiraju. Sa druge strane prekratki letorasti oblikuju previše cvetnih pupoljaka.

Pri rezidbi stabala u rodnosti teži se više zahvatu proređivanja letorasta nego njihovom prekraćivanju. Pravilnim odnosom i raspore­dom rodnih i nerodnih letorasta na stablu masline uspostavlja se odnos koji će istovremeno omogućiti postizanje redovnih i visokih pri­nosa i dobar porast svake godine. Rezidba masline odvija se u vreme kada prestane opasnost od pojave niskih temperatura, obično u martu, a nekad i u aprilu. Kasnija rezidba prihvatljiva je za severnije granične zone gajenja masline. U toplijem klimatu ostrva i priobalja u Sredozemlju rezidba se može sprovesti i tokom cele zime nakon završetka berbe.

Obrada zemljišta

U maslinjacima podignutim u novije vreme međuredni prostor obrađuje se mehanizovano, a prostor unutar reda tretira se herbicidima. Obrada zemljišta najčešće se svodi na višekratnu plitku obradu. U teškim, slabo provetrenim zemljištima većina korenovog sistema masline razvija se blizu površine zemljišta, pa dublje oranje, Na primer 20 - 30 cm, može oštetiti koren. Sto­ga se obrada zemljišta obavlja na 10 -15 cm dubine. Na lakšim peskovitijim zemljištima, kojim se površina brže zasušuje, većina aktivnog korenja je u dubljim slojevima zemljišta i tu je manji rizik od oštećenja obradom.

Obradom takvog zemljišta povećava se propusnost, olakšava zadržavanje vode, sprečava isparavanje vode iz zemljišta, sprečava razvoj korova, omogućuje unošenje đubriva u zemljište itd. Obrada u jesenje-zimskom periodu omogućuje akumulaciju zimskih padavina. U proletnjoj obradi bolja je i lakša kultivacija jer je to razdoblje cvetanja i zametanja plodova, kad bi moguća oštećenja korenja imala vrlo negativne posledice. Zemljište se i tokom leta mora više puta pažljivo površin­ski kultivirati (onoliko puta koliko to zemljište zahteva - obično 2 - 4 puta), kako bi se korovi držali pod kontrolom i da bi se razbila stvorena pokorica na površini. Za vreme sušnih leta, površinska obrada rešenje je za održavanje dubinske vlažnosti zemljišta i uspešne proizvodnje. Zemljište pod stablima može biti i ozelenjeno dajući prednost biljkama iz porodice mahunarki (detelina, grahorica, bob, sočivo). U nekim razdobljima godine, među redovima maslina može se uzgajati i povrće: krompir, komorač, bob.

Đubrenje

Već pri pripremi zemljišta za sadnju treba voditi računa o đubrenju, jer samo tada, a posle za života masline vrlo teško, možemo dublje slojeve zemljišta obogatiti odgova­rajućim hranivima. Zato je dobro napraviti hemijsku analizu zemljišta pre sadnje. Za određiva­nje potreba đubrenja tokom gajenja preporučuje se redovno ili ba­rem svakih nekoliko godina analizirati list masline kao i na osnovi dobijenih pokazatelja o stanju hraniva u listu, poznavajući karakteristike zemljišta i stanje zasada, odrediti vrste i količine potrebnih đubriva.

Preporučeno đubrivo za  maslinu je NPK 6-18-36. Da bi zadovoljili potrebe masline u fosforu i kalijumu maslini treba dodati 1,4 - 2,8 kg toga đubriva po stablu. Primena se preporučuje u vreme prvih jesenjih kiša, kad nakon letnjeg zastoja zbog suše, maslina ponovno počinje in­tenzivnije da raste. Uz fosfor i kalijum u toj kombinaciji data je manja količina azota, koja bi mogla zadovoljiti zahteve jesenjeg porasta, a može se prema potrebi i pojačati. Preostali veći deo azota (1 - 2 kg Uree 46 % azota) raspodijeli se u dva obroka (prvi veći 2/3, i drugi manji 1/3). Prvi se obrok daje krajem zime (mart), a drugi mesec-dva posle (maj), ali svakako još tokom vlažnog prolećnog perioda.

U novije vreme preporučuje se maslinike podizati s većim brojem stabala po hektaru (razmakom sadnje 6 x 5). U takvim zasadima spo­menute količine đubriva po stablu trebaju biti korigovane prema broju stabala. Mladi zasad u podizanju đubrimo istim đubrivima kao i zasad u rodu, ali manjim količinama, tako da prve godine damo 20 % od količine za rodno stablo, druge godine 40 % i tako do pete godine, kad dajemo punu dozu đubriva. U prvim godinama svako se stablo đubri pojedinačno (u krugu oko stabla). Taj krug se s vremenom širi, a kad je zasad odrastao i ako je sađen u pravilnim razmacima, đubri se širom cela površina zasada. Naročito se preporučuje upotreba stajskog đubriva ili drugih dostupnih organskih đubriva.

Berba

Masline za jelo (za potrošnju »za stolom«) beru se u jesen kada su još nedozrele. Beru se ručno, a jedna osoba može ubrati 10 – 20 kg za sat vremena. Crne masline za jelo beru se u punoj zrelosti. One koje se ne iskoriste sveže mogu biti odvojene za proizvodnju ulja. U novembru i decembru obavlja se berba maslina za proizvodnju ulja. Plodovi se s grana mogu brati pomoću neke vrste češljeva, koji mogu biti pokretani i mehanički (komprimiranim vazduhom) i padaju u meže prethodno prostrte na zemljište ispod masline. Grane se mogu udarati dužim ili kraćim palicama, upotrebljavanju se i mašine koji imaju pokretne delove (zakače se za biljku i svojim vibracijama dovode do padanja plodova). Masline spontano opadaju s drveta i završavaju na mrežama, koje ostaju prostrte ispod biljke čitav period berbe.  

Izvor:

Ivo Krpina i suradnici; Voćarstvo; Zagreb, 2004. L. Marušić; Maslinarstvo u vrtu i voćnjaku; Reka, 2004.

Burza voća i povrća