Nektarina

Nektarina je podvrsta breskve. Razlikuju se od breskve po glatkim plodovima (na kožici plodova nema dlačica). Prve sorte nektarina su bile male i svijetlih boja, skoro zelene i izgledale su kao da nisu sazrele. Danas se ukrštanjem različitih sorti dobijaju nektarine veličine običnih bresaka, crvene boje i slatkog ukusa, još slađeg od običnih bresaka. Naziv potiče od grčkog boga Nektara, a sok od ovog voća je nazivan i "piće Bogova’".

Odličan su izbor za dijete jer oguljene sadrže izuzetno malo kalorija i nimalo masnoća. Budući da sadrže veću količinu voćnih šećera, dijabetičari ih moraju konzumirati s posebnim oprezom. Nektarine su takođe odličan izvor antioksidansa koji mogu pomoći u zaštiti kože od štetnih UV vazduha. Ne sadrže holesterol, dok vitamin C pomaže u održavanju zdravog imunološkog sistema. 

Agroekološki uslovi za gajenje nektarine

Temperatura

Ne voli jako hladne zime i ne uspeva u krajevima gde temperature padaju ispod -10 °C, što zavisi od sorte, ali i od fiziološkog stanja voćke.

Voda

Najviše vode potrebno je od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti 10 dana posle cvetanja, ukoliko je proleće sušno, a nedostajale su i zimske padavine. Drugo navodnjavanje se obavlja početkom jula, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi. Tada su i najveći evapotranspiracioni zahtevi spoljne sredine kada stabla voćaka najviše troše vodu, a prisutan je nedostatak padavinama. Treće navodnjavanje se obavlja početkom avgusta. Važno je za porast plodova, koji pristižu za berbu krajem avgusta i tokom septembra.

Pri navodnjavanju voćnjaka nektarina preporučuje se metoda navodnjavanja kapanjem. Navodnjavanje se izvodi u kritičnim fazama, npr. tokom rasta ploda, kod promene boje ploda i dozrevanja kao i nakon berbe, za rane sorte (avgust, septembar), za završetak diferencijacije pupoljaka.

Zemljište

Aktivni (oranični) sloj zemljišta mora biti dubok, rastresit, vodopropustan, s dobrim vazdušnim, vodnim i toplotnim režimom. Zemljišta moraju biti lagana, peskovita ili peskovito-ilovasta, dok najbolji pH iznosi 6,0 - 7,0.

Izbor položaja za podizanje zasada nektarine

Parcele s južnom ili jugozapadnom ekspozicijom (položajem) u proleće se brže zagrevaju i na taj način podstiču raniji početak vegetacije, što se može negativno odraziti na prinose u slučaju čestih prolećnih mrazeva. Na mestima gde su prolećni mrazevi česta pojava, izbor severne strane predstavlja najbolje rešenje. Što se tiče prednosti, plodovi koji se gaje na terenima usmerenim prema zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih, što omogućava postizanje više cene na tržištu.

Priprema zemljišta za sadnju nektarine

Prvi posao u pripremi zemljišta za sadnju je ravnanje terena i planiranje pravca redova. Na taj način se omogućava oticanje viška vode zimi i sprečava stagniranje vode u mikrodepresijama, što se nega­tivno odražava na korenov sistem. Zatim se izvodi rigolovanje (oranje 60-90 cm dubine). Brazda mora biti uska 25-35 cm, da bi se lakše postigla odgovara­juća dubina. Rigolovanje treba izvesti u letnjim mesecima. Nakon rigolovanja poravnaju se slogovi i ra­zori i površina se tanjiranjem priprema za sadnju. Posle toga sledi markiranje mesta za sadnju. Uz marker koji označava mesto sadnje iskopaće se jama dimenzija 50 x 50 x 50 cm.

Na dno jame treba staviti odgovarajuću količinu NPK mineralnog đubriva formulacije za voćarstvo (5-20-30, 7-14-21 i si.). Kad je sadnica posađena, oko nje se u obliku prstena ot­vori kanal u koji se stavlja zrelo stajsko đubrivo. Sadnice pre sadnje obvezno treba pregledati i za sadnju upotrebiti samo one koje su dobro razvijene i zdrave.

Đubrenje nektarine

Najvažniji hranjivi elementi za ishranu nektarine su azot, fosfor i kalijum. Tim hranivima zemljište mora biti dobro obezbeđeno, kako bi zasad dao visoku i stabilnu proizvodnju.

Azot je važan element i dodaje se u proleće u dva navrata, u vreme intenzivnog rasta mladara i plodova. Kasno unošenje azota u zemljište nepovoljno bi se odrazilo na razvoj voćke zbog produžene vegetacije i nepotpunog sazrevanja mladara koje bi tokom jače zime stradali od mraza.

Fosfor je element koji posebno utiče na diferencijaciju (zametanje) cvetnih pupoljaka, zametanje, dozrevanje i kvalitet plodova. Slabo je pokretan u zemljištu i se mora unositi u zemljište dublje (deponovanjem) u zoni razvoja korenovog sistema i to u jesen.

Kalijum je element koji posebno utiče na razvoj ploda i semena, na zrenje plodova, obojenost i čvrstoću mesa ploda. Takođe je sla­bo pokretan u zemljištu i dodaje se na isti način i u isto vreme kao i fosfor.

Nakon sadnje u proleće dodaje se 0,20 kg KAN-a po sadnici i to u dva na­vrata;

• u proleće druge godine nakon sadnje 0,30 kg KAN-a po sadnici u dva navrata;
• u jesen druge godine nakon sadnje 0,60 kg po sadnici NPK đubriva voćarske formulacije (5-20-30, 7-14-21 i si.);
• u proleće treće godine 0,50 kg KAN-a po sadnici, takođe u dva navrata;
• u jesen treće godine nakon sadnje 1 kg po sadnici NPK đubriva voćarske formulacije.

Nakon toga svake godine se u jesen đubri sa 700 kg/ha NPK đubriva i u proleće 400 kg/ha KAN-a i to u dva navrata. Prva količina od 200 kg dodaje se pre početka vegetacije, a druga od 200 kg nakon cvetanja.

Vreme i tehnika sadnje nektarine

Podloge na koje se kaleme jednake su kao i za breskvu. Sadnju je najbolje obaviti u kasnu jesen, dobro razvijenim jednogodišnjim sadnicama nabavljenim u rasadniku.

Rezidba nektarine

Ako grane nisu izbile na potrebnoj visini, vrh sadnice treba skratiti pa će ispod mesta rezidbe poterati pupoljci od kojih će se tada moći formirati primarne grane, a još iste godine i one sekundarne. Grane koje izbiju prenisko na deblu mogu se odstraniti do kraja, a ostale grane i grančice je potrebno skratiti na dva pupoljka a potom ih naknadno, letnjom rezidbom odstraniti do kraja. Formiranje krošnje nastavlja se u drugoj i trećoj godini vegetacije, a kako ćemo to izvesti zavisi od toga koji smo uzgojni oblik odabrali.

Zimska rezidba nektarine izvodi se u vreme mirovanja (od opadanja lišća pa do početka vegetacije u proleće). Taj posao se ne radi kada su temperature ispod nule. Određivanje optimalnog vremena rezidbe zavisi od veličine zasada, tako da će kod velikih zasada, početi odmah po opadanju lišća. Kod malih zasada taj se posao može odgoditi do prestanka opasnosti od mrazeva. Po pravilu, s rezidbom se započinje od sredine do kraja februara, ali u područjima s čestim proletnjim mrazevima biće najbolje pričekati s rezidbom  kad vegetacija već krene. U nekim krajevima (npr. sever Italije) s rezidbom se počinje u vreme cvetanja. To je dobro jer se tada mogu odabrati zdravi pupoljci.

Berba nektarina

Rane sorte odmah po berbi se transportuju na prodajno mesto. Plodovi kasnijih sorti se mogu skladištiti u podrumu i hladnjačama. Nektarine ubrane nezrele mogu se držati na sobnoj temperaturi u papirnoj vreći par dana dok ne sazru. U frižideru nektarine mogu ostati do 5 dana. Mogu se konzumirati sveže, cediti u sokove, dodavati u voćne salate ili u jela.