Pomorandža

Pomorandža se u Indiji naziva na rangi. Reč na rangi ili naranja prevedena je na engleski jezik u obliku norange, a tokom vremena naziv je prešao u više prihvaćeniji oblik orange. 

Porijeklo pomorandže

Manje je poznato da je pomorandža suptropska biljka iz porodice Rutaceae, roda Citrus. Pradomovinom pomorandže smatraju se Indija i Kina. Pomorandža je zimzeleno drvo visoko do 12 m koje u proseku daje plodove čak 100 godina. Godišnje u proseku daje oko 500 plodova, a može živeti do 500 godina. Cvetovi su beli i mirisni, a plod ukusan i sočan, podeljen u kriške, sa žućkastom ili crvenkastom korom. Uz grožđe i banane, smatra se najplodnijim voćem, a plodovi rastu od novembra do maja. Uspeva u područjima s toplom klimom, pa se najviše gaji u Sredozemlju, Južnoj Africi i Kaliforniji.

Vrste pomorandža

Postoji više vrsta pomorandži koje se razlikuju po veličini, boji i kvalitetu: 

• Seviljske pomorandže koje se, zbog gorkog ukusa, uglavnom koriste za izradu marmelada i likera; 
• Velike pomorandže bez semena koje su nastale mutacijom u jednom voćnjaku u Brazilu, a kasnije su prenesene u Kaliforniju; 
• Pomorandže Talasencija, koje su dobile ime po španskom gradu Talasenciji poznatom po gajenju pomorandži, jedine rastu za vreme leta i koriste se za izradu sokova; 
• Crvene pomorandže za koje se smatra da su hibrid mandarine i grejpa, a za crvenu boju zaslužan je pigment antocijan; 
• Bergamot pomorandže koje se gaje u okolini Bergama, na proleće na malom drvetu narastu mali i kruškoliki plodovi, a njihovo ulje se dosta koristi u aromaterapiji;
• Popularne Jaffa pomorandže slatkog ukusa i lepog mirisa, koje sazrevaju u proleće.

Upotreba pomorandže

Pomorandže se konzumiraju sveže, kao desert, dodatak voćnim salatama kao i sok. Pčele koje oprašuju cvet pomorandže mogu dati med, koji, naravno, ima blag ukus pomorandže. Kora pomorandži je bogat izvor pektina koji se ekstrahuju i koriste za zgušnjavanje gelova (npr. dobijanje marmelade). Iz kore se presovanjem dobija pomorandžino ulje koje se koristi za kondicioniranje drvenog nameštaja kao i zajedno sa drugim uljima iz citrusa za uklanjanje masnih mrlja i za pranje ruku. Cvet pomorandže tradicionalno asocira sna dobru sreću i u nekim je zemljama popularan kao ukras na buketima na venčanjima. Iz latica cveta pomorandže se proizvodi i parfem Rosewater.

Agroekološki uslovi za gajenje pomorandže

Temperatura

Pomorandža je suptropska biljka i zahteva temperaturu između 20 i 40 °C. Zbog toga se pomorandže u hladnijim područjima ili tokom zime presele u zatvorene, toplije prostore. Takođe, pomorandže koje se gaje u hladnijim područjima nisu toliko slatke i sočne. Stabla rastu najbolje ako primaju puno sunaca, otprilike 8 - 12 sati dnevno, iako neke vrste uspevaju bolje ako su u senci drugog drveta.

Voda

Jedna stvar koju stabla pomorandže posebno vole je vlažnost vazduha. Vlažnijim vazduhom plodovi su puno sočniji i imaju tanju koru. Vlažite svoje stablo često i učinićete ga srećnim.

Pri njihovom zalivanju treba bi­ti opre­zan jer ne po­dno­se sta­ja­ću vo­du. Sto­ga tre­ba pri­pa­zi­ti da se vo­da ne za­dr­ža­va kao i da su dre­na­žni otvo­ri protočni. Zalivajmo ih umereno, tj. pu­sti­mo da se ze­mlja osuši izme­đu dva zalivanja. Tokom letnjih vru­ći­na zalivamo ih češće. Zi­mi se zalivaju ma­nje. Pri­tom tre­ba vo­di­ti ra­ču­na da korenje ne bu­de vla­žno ka­ko ne bi istru­nu­lo, a gra­ne i lišće se po­sušili.

Zemljište

Osim sunčeve svetlosti, stablo pomorandže zahteva i pogodnu vrstu zemlje. Ona ne vole močvarna područja. Naj­bo­lje uspeva­ju na sun­ča­nim i to­plim mestima zašti­će­nim od vetra i pro­pu­ha.

Vreme i tehnika sadnje pomorandže

Pre nego se zasadi stablo, korenje mu se potopi u kantu vode i ostavi tako neko vreme. Zemljište bi trebalo očistiti od korova, kamenja i starog korenja. Iskopa se rupa dovoljno duboka i široka da korenje komotno uđe u nju. Pazite da pupoljak stabla koga sadite ostane iznad zemljišta. Rupa se zatrpava, a zemlja mora biti dovovljno usitnjena kako bi se korenje lakše i uspešnije širilo, a zatim se zalije vodom. Ka­da u proleće pro­đe opa­snost od mra­za, agru­mi se izno­se na otvo­re­no. U martu ih pre­sa­đu­je­mo u rastresitu i pro­pu­snu ze­mlju, mla­de bilj­ke sva­kih go­di­nu ili dve, a sta­ri­je na­kon tri do če­ti­ri go­di­ne.

Đubrenje pomorandže

Od aprila do avgusta agru­me tre­ba đubri­ti je­dnom nedeljno, najbolje specijalnim đubrivom za agrume. Ako je bilj­ka ne­i­shra­nje­na, njeno je lišće žu­te bo­je. Koriste se NPK đubriva u odnosima 6-7-8, 13-0-0 ili 0-15-20, što zavisi o tipu zemljišta na kojem se pomorandža gaji. U septembru pre­ki­da­mo s đubrenjem i sma­nju­je­mo in­ten­zi­tet zalivanja. Pre pr­vog mra­za agru­me smeštamo u za­tvo­re­n pro­sto­r. Pre­zi­mlju­ju u svetlim pro­sto­ri­ja­ma bez direktnog sun­ca i na tem­pe­ra­tu­ra­ma izme­đu 3 i 15 °C.

Rezidba pomorandže

Bu­du­ći da agru­me u po­su­da­ma uzga­ja­mo više kao ukras, nji­ho­va je re­zi­dba va­žna iz estet­skih ra­zlo­ga. Ona se sa­sto­ji u obli­ko­va­nju ku­gla­ste krošnje i proređivanja. Krošnje se proređuju sva­ke go­di­ne krajem zi­me, pre po­če­tka ve­ge­ta­ci­je. Re­žu se gra­ne ko­je ra­stu pre­ma unu­trašnjo­sti krošnje i pre­du­ga­čke gra­ne. Ako je stablo zimi odba­ci­lo lišće jer je bi­lo u pro­sto­ru s ne­do­volj­no svetlosti, tre­ba prekratiti i kao i ogolele gra­ne ko­je će po­če­tkom proleća po­novo po­te­ra­ti i ra­zgra­na­ti se. Tokom ve­ge­ta­ci­je re­zi­dba se mo­že oba­vlja­ti na vr­stama buj­nog ra­sta, Na primer, li­mu­na.

Berba pomorandže

Plodovi pomorandže sazrevaju u januaru, februaru i martu. Stabljike pomorandži imaju vek trajanja oko 40 godina. Prva berba počinje nakon 4 godine. Od plodova jednog drveta može se dobiti 5 l soka. Nakon 15 godina stablo dostigne svoju maksimalnu veličinu i godišnje donese oko 1 500 pomorandži od kojih može da se napravi oko 150 l soka. Pomorandže moraju dozreti na stablu i ne mogu se kao npr. banane brati nedozrele pošto nakon berbe više ne sazrevaju.

S obzirom na činjenicu da stablo pomorandže istovremeno cveta, nosi zrele i nezrele plodove, berba pomorandži se obavlja uglavnom ručno. Plodovi se sakupljaju, pakuju i skladište u plastične torbe dok se kamionom ne odvezu u roku od 24 sata i ne predaju u pogon za proizvodnju soka.

Izvor: ing. K. Petranović; Voćarstvo; 2005.