Šljiva

Šljiva raste kao srednje veliko stablo, manje ili više bujnog rasta. Pojedine sorte zahtevaju oprašivače, dok se neke oprašivaju same. Šljive donose plodove na dvogodišnjim ili trogodišnjim granama. Vreme cvetanja je u aprilu, pre listanja, a plodovi sazrevaju u avgustu, septembru i oktobru, zavisno od sortie. Ne zahtevaju redovno i obilno obrezivanje. Šljive su bogate vitaminima A i C. Spadaju u niskokalorično voće tako da se preporučuju u ishrani.

Agroekološki uslovi za gajenje šljive

Temperatura

Tokom dubokog zimskog mirovanja šljiva podnosi apsolutne minimalne temperature čak i do ispod -30 °C. U fazi otvaranja cvetnih pupoljaka, cvetovi mogu izmrznuti na temperaturi od -1 °C do -5 °C, a u fazi punog cvetanja izmrzava na temperaturama od -0,5 °C do -2,2 °C. Kao i kod ostalih voćnih vrsta, mali plodići su još osetljivi, pa stradaju na tempera­turi od -0,5 °C do -2 °C. Kvalitet ploda zavisi o srednjoj temperaturi tokom juna, jula i avgusta. Ako su srednje temperature tih meseci 18 - 20 °C, onda su ta područja odlična za pro­izvodnju šljive.

Voda

Kritična granica za gajenje šljive je 600 mm padavina godišnje. Ta količina zavisi o više činilaca: o rasporedu padavina, zemljištu, temperatura­ma tokom vegetacije itd. U našim šljivarskim krajevima, padne i više od 800 mm padavina.

Zemljište

Šljivi odgovaraju duboka zemljišta, propusna, lagana, humusna kao i bogata fosforom i kalijumom. Ona može podneti i teža zemljišta, ali je za sigurnu i redovnu rodnost potrebno je poboljšati njihova svojstva agromeliracionim merama uz dodavanje stajskog đubriva. Za šljivu najviše odgovara pH 6,0 - 7,5. Zemljišta koja sadrže više od 10 % kreča nisu pogodna za njeno gajenje.

Priprema zemljišta za sadnju

Pre podizanja zasada, odnosno rigolovanja, površinu je potrebno očistiti i poravnati. Na osnovu pedoloških analiza i uz preporuku stručnjaka, pre rigolovanja treba rasuti NPK đubrivo. Rigolovanje bi trebalo obaviti kad je zemljište do dubine prodiranja pluga mak­simalno prosušeno, a to je uglavnom u julu i prvoj polovini avgusta. Za šljivu je potrebna dubina rigolovanja od 50 do 70 cm, a na sušnijim zemljištima dubina mora biti veća.

Izbor sadnog materijala

Ako je obavljena jesenja sadnja, sadnice ne treba prik­raćivati nego se to obavlja u rano proleće. Prekraćuju se na visinu 120 cm, pa je visina debla oko 80 cm, što omogućuje normalnu mehaniziranu berbu.

Izbor podloga

Za gajenje šljiva mogu poslužiti generativne i vegetativne podloge. Na osnovi dugogodišnjih istraživanja, kao podloga preporučuje se Prunus myrobalana. No u drugim zemljama služe različite podloge: Juliana, odno­sno St. Julien, Damascena i druge.

Izbor sorata

U proizvodnim zasadima nejviše se koriste sorte stanley, čačanska lepotica, čačanska rodna i čačanska rana. Gaje se i ruth gerstetter kao i california blue. Te sorte su plave i privlačnog izgleda, odličnog su kvaliteta kao stone sorte za svežu potrošnju. U toplijim krajevima mogu se gajiti  kinesko-japanske stone sorte, odličnog kvaliteta, koje sazrevaju u turističkoj sezoni.

Izbor uzgojnog oblika

Šljivi najviše odgovara piramidalni uzgojni oblik. Ako se prepusti prirodnom razvoju, u većini slučajeva re­zultat neće biti zadovoljavajući. Krošnja će biti pregusta, a obrastanje primarnih grana će biti loše jer dolazi do njihovog ogoljavanja zbog gustoće. Na takvim je mestima zaštita od bolesti i štetočina otežana, a plodovi su u takvim uslovima lošeg kvaliteta i uz to ostaju sitni. Uzgojni oblik koji najviše odgovara i koji se najlakše može formirati u praksi je piramidalna kruna. Taj uzgojni oblik sa­stoji se od produžnice na kojoj su na razmaku 20 do 40 cm spiralno razve­dene skeletne grane (njih 7 – 9).

Vreme i tehnika sadnje

Sadnja šljive, ako je zemljište na vreme pripremljeno, obavlja se u jesen ili proleće. Sadnica se ne prikraćuje u jesen nego u rano proleće pre po­četka vegetacije i to tako da bude 30 cm viša nego što želimo da bude visoko deblo. Za šljivu piramidalne krošnje sadni­ca se prikraćuje na visinu 110 cm, a to znači da će deblo biti visoko oko 75 - 80 cm, što će omogućavati nesmetanu mehaniziranu berbu.

Održavanje zasada

Rezidba rodnih stabala obavlja se u periodu mirovanja voćki i u doba vegetacije. Zimskom rezidbom može se održavati uz­gojni oblik zamišljenih svojstava i usmeravati uravnoteženi odnos vegetativnog i generativnog rasta. Letnjom rezidbom uklanjaju se ne­potrebni mladari (time se poboljšava osvetljenost unutrašnjeg dela krošnje i omogućuje bolja kvalitet prskanja), a hraniva koja se troše za rast nepotrebnih mladara preusmeravaju se u rast skeleta krošnje, rast plodova i rodnih pupoljaka.

Međuredni prostor zatravljuje se tek nakon 2-3 godine nakon podizanja zasada. Košenjem (malčiranjem) trave povećava se sadržaj or­ganske materije, poboljšavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Ta organska materija omogućuje bolje upijanje kiše i snega na padinama. Smanjuju se nagla kolebanja temperature zemljišta, pa je leti zemljište ispod organske materije hladnije (uz visoke temperature zemljišta koren slabije prima hranu), a zimi toplije (pa teško dolazi do izmrzavanja gornjeg korenja). Otpali plodovi pre berbe i u berbi manje se oštećuju i prljaju. Nedostatak je u tome što u razdobljima suše, travni pokrivač oduzima potrebnu vlagu korenu šljive. Da bi se to ublažilo, trava se u voćnjaku mora se redovno kositi 6-8 puta tokom vegetacije.

Đubrenje

Prva godina - Pri sadnji voćaka dodaje se 40-60 t/ha zrelog stajskog đubriva u brazde s obe strane reda. Čim korovi počnu nicati ručno se okopa deo zemljišta oko voćki koji se ne može obraditi mašinama. Pre ručnog okopavanja, oko sadnica, u prečniku 30-40 cm, rasipa se KAN 27% u količini od 100 g po svakom sadnome mestu. Drugo prihranjivanje voćaka obavlja se početkom juna, na istoj površini i istom vrstom i količinom mineralnog đubriva. Krajem avgusta u međuredove voćnjaka rasipa se 500 kg/ha mineralnog đubriva KAN 27%. Nakon toga sledi oranje, tanjiranje i drljanje međurednog prostora kako bi se mogla obaviti setva uljane repice (za zelenišno đubrenje).

Druga godina - Pre početka vegetacije obavlja se prihrana azotom (150 g KAN 27% po stablu). Međuredni prostor se zaorava kada uljana repica bude u punom cvetanju. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se po­četkom maja istom vrstom i količinom đubriva kao i u prvom prihranjivanju.

Treća godina - Prihranjivanje azotom obavlja se mesec dana pre cvetanja šljiva i to traktorskim rasipačem, s 200 kg/ha KAN-a 27%. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se takođe mašinom, neposredno posle cvetanja s 200 kg/ha KAN-a 27%. U jesen, posle berbe plodova, aplicira se mineralno đubrivo NPK 5:20:30, s 800 kg/ha.

Četvrta godina - Prvo prihranjivanje azotom obavlja se mesec dana pre cvetanja, a drugo prihranjivanje posle cvetanja i to oba sa 150 kg/ha KAN-a 27%.

Berba

Plodovi šljive upotrebljavaju se za potrošnju u svežem stanju i za preradu, pa se prema tome razlikuje vreme i način berbe. Sve rane sorte upotrebljavaju se kao stono voće, dok se jesenje sorte uglavnom upotrebljavaju za preradu. Za potrošnju u svežem stanju berba se obavlja nešto pre potpune zrelosti i bere se ručno, s peteljkom, s tim da na kožici ostane neobrisana voštana prevlaka. Pakuje se u sanduke, plitke, duboke, kose letvaarice i u korpice. Pri temperaturi od -1 do 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 85 % može se čuvati u hladnjači i do četiri meseca. Berba plodova za preradu obavlja se mehanizovano kada su plodovi potpuno zreli, jer plodovi jedino na grani mogu dobiti sve potrebne sadržaje (šećer, mirisne i druge suve materije).

Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.

Japanska šljiva je voće mediteranskog područja. Zahtevaju plodno i umereno vlažno zemljište. Vrlo su osetljive na rane prolećne mrazeve. Stranooplodne su, pa im treba osigurati oprašivače. Masa ploda iznosi od 110 do 200 g. Pokožica je modroplave ili crvene boje s pepeljkom, meso je žute boje ili intenzivno crveno, slatko-kiselog ukusa. Oblikuje nisko drvo visine do 6 m, lepih tamnocrvenih listova. Cvetovi su ružičasti i javljaju se u martu. Dekorativna je za sadnju u grupama zbog boje lišća.

Izvor: dipl. ing. K. Brzica; Voćarstvo za svakoga; Zagreb, 2002.