Trešnja

Sinonim: - | Engleski naziv: Cherry | Latinski naziv: Prunus avium L.

Trešnja

Trešnja se gaji za potrošnju u svežem stanju, manji broj gaji se samo radi prerađevina (kompoti, džemo­vi, marmelade, sirovina za konditorsku industriju), a najmanje se gaje isključivo za proizvodnju likera ili rakija. Jednom ubrane trešnje više ne sazrevaju, pa se moraju brati zrele. Sveže su trešnje sjajne, pune i sa žarko zelenim peteljkama. Jako su praktične jer im osim pranja ne treba gotovo nikakva priprema i najbolje su sveže.  Početak pune rodnosti im je od 6 do 8 godine. Razlikujemo trešnje s mekanim mesom ploda i trešnje s čvrstim mesom ploda (hrskave). 

Agroekološki uslovi za gajenje trešnje

Temperatura

Trešnja je izrazit heliofit (traži mnogo sunca i toplote). Cvetanje počinje kad prosečne dnevne temperature dostignu 10 - 11 °C, a najbolje se oplođuje pri prosečnoj dnevnoj temperaturi između 15 i 20 °C. Trešnja dobro podnosi vrlo niske temperature u doba dubokog mi­rovanja. Stablo može izdržati do -30 °C, a rodni pupoljci do -25 °C. Ako je stablo ušlo u zimu sa slabijom kondicijom (suša u protekloj vegetaciji, prevlažna godina bez tople jeseni, preobilan rod, iscrpljenost od napada biljnih štetočina i si.), onda izmrzavanje može nastupiti i na -24 °C. U jesen, u novembru, kada nema zimskog mirovanja, uz temperaturu -15 °C do -17 °C stradaju debla i račvaste grane. Trešnje žute ili svetlocrvene boje ploda otpornije su od sorata tamno­crvene i crvene boje ploda, jer im je kora svih vegeta­tivnih organa svetlija. Pri kretanju vegetacije cvetni pupoljci izdrže od -2,8 °C (žute sorte), otvoreni cvetovi izdrže od -2 do -3 °C (žute sorte) odnosno samo -1 °C (tamne sorte), zametnuti plodići izdrže -1,2 °C (žute sorte), a na toj temperaturi plodići tamnih sor­ti najverovatnije će izmrznuti.

Voda

Dovoljna joj je mala količina vlage u zemljištu jer njen koren ima veliku adsorpcionu moć. Trešnji je dovoljno oko 500 mm padavina godišnje, naročito ako su dobro raspoređene. Ne podnosi visoku relativnu vlagu vazduha, a pogoduje joj suv vazduh. Povećana relativna vlažnost vazduha podstiče na trešnji znatnu pojavu bilj­nih bolesti, a povećane padavine ometaju diferencijaciju (zametanje) cvetnih pupoljaka, i izazivaju slabu oplodnju, opadanje plodića i pucanje plodova.

Zemljište

Trešnji najbolje odgovaraju duboka i rastresita, blago kisele, neutralne ili blago alkalne reakcije (pH 5,0 – 7,0), aluvijalna zemljišta, peskovite ilovače, posmeđene crvenice, propusni krečnjak i si.

Izbor položaja za podizanje zasada

Trešnja traži umerena vazdušna strujanja. Ne podnosi jake vetrove, posebno u doba cvetanja, zato što kod jačih vetrova pčele ne lete, pa je time umanjena mogućnost oplodnje. Suvi i topli vetrovi remete vreme početka i dinamiku cvetanja (ubrzavaju cvetanje), pa time ometaju kvalitet oplodnje (kraće se podudaraju vremena cvetanja međusobnih oprašivača). Vetrovi mogu biti i korisni, naročito u kraćim ili dužim kišnim raz­dobljima, kad svojim strujanjem umanjuju štetne posledice velike relativne vlage vazduha ili suvišne vlažnosti zemljišta.

Trešnja se uspešno gaji između 30° i 60° severne širine, na nadmorskoj visini do 1 000 m. Za sigurniji gajenje trešnje bolje su severne od južnih ekspozicija ako su dovoljno visoke ali i blagi brežulj­ci s blagim padinama.

Priprema zemljišta za sadnju

Dve godine pre sadnje trešnje trebalo bi zasejati višegodišnje leguminoze kao pretkulturu jer one imaju sposobonost vezivanja atmosferskog azota i obogaćivanje zemljišta istim. Nakon đubrenja pristupa se rigolovanju na dubini od 60 – 100 cm, u zavisnosti od rastresitosti i dubine zemljišta. Rigololuje se dva meseca pre sadnje. Nakon toga zemljište se istanjira i razmere se mesta za sadnju trešanja.

Izbor podloga

Od nekoliko mogućih podloga za trešnju: generativnih - sejanac divlje trešnje (Prunus avium) i sejanac magrive (Prunus mahaleb) ili vegetativnih - Gisela, F12/1 i Colt.

Izbor uzgojnog oblika

Za podizanje zasada trešnje s preporučenim uzgojnim oblikom etažne piramide, visine oko 4,5 m, potrebni su razmaci sadnje 6,3 x 5 m. Međutim, ta prinosna etažna piramida kod trešnje ima pravilan oblik samo u prvim godinama rasta, a posle se deformiše i poprimi oblik okrenute piramide jer je druga etaža u povoljnijem fi­ziološkom položaju od prve etaže, kao što je treća etaža u povoljnijem položaju od druge etaže i u još povoljnijem položaju od prve. Stoga se preporučuje oblikovanje pravilne etažne piramide trešnje.

Vreme i tehnika sadnje

Bolje je voćke saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Tokom prevoza i skladištenja, sadnice ni u jednom trenutku ne smeju izgubiti vodu. Pre sadnje odstrane se svi oštećeni delovi korena i on se umoči u mešavinu zemlje, vode i svežeg goveđeg stajnjaka. Za kućne vrtove napogodnije su sorte niskog stabla. Voćke velike krošnje i odgovarajuće visine zahtevaju razmak od najmanje 10 m. Neke sorte zahtevaju oprašivače, pa je uvek potrebno posaditi najmanje dva stabla. Trešnja počinje donositi plodove nakon 6 do 8 godina, a stablo može doživeti 50-ak i više godina. 

Iskopa se rupa širine dovoljne da sadnica s korenom stane u nju. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje debljine 5 - 8 cm koji se dobro nagazi kao i 20 - 30 kg zrelog stajnjaka. Na stajnjak se opet stavlja zemlja a oko voćke se oblikuje čanak za bolje zadržavanje vode. Sadi se na dubinu  identičnu onoj u rasadniku.

Održavanje zasada

U proleće i pre početka vegetacije dodaje se mineralno đubrivo KAN 27%. Tretiranje zakorovljenog zaštitnog pojasa obavlja se 2 - 3 puta u ve­getaciji s 4 - 6 l/ha. Rezidba rodnih stabala obavlja se u periodu mirovanja voćki i u doba vegetacije. Međuredni prostor zatravljuje se tek nakon 2-3 godine nakon podizanja zasada. Košenjem (malčiranjem) trave povećava se sadržaj or­ganske materije, poboljšavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta.

Đubrenje

Važno je da su hranjiva pristupačna u svim razdobljima razvoja, što je slučaj u provetrenim i umereno vlažnim zemljištima. Pre podizanja voćnjaka obavlja se hemijska i fizička analiza zemljišta, kojom se odredi koncentracija pojedinih hranjiva i reakcija zemljišta, a na bazi nje i količina mineralnih đubriva i moguća mera kalcizacije. Ako su fizička svojstva nepovoljna poput teških, zbijenih i vlažnih zemljišta, potrebno ih je što pre popraviti odgovarajućim agrotehničkim zahvatima. Teška zemljišta bogatija su hranjivima, ali ne odgovaraju ni trešnji ni višnji. Pogodnija su lakša zemljišta, iako sardže manje hranjiva.

Azot je jedan od elemenata koji najviše utiče na rast i direktno na rodnost. Nega voćka delimično dobija razgradnjom humusnih materija, koje smo uneli stajskim đubrivom (ili tresetom) pre sadnje. Zatravljeni voćnjak velik je izvor azota. Azot iz mineralnih đubriva, poput amonijum nitrata, uree, amonijum sulfata, KAN-a, UAN-a dodajemo tokom aktivnog rasta u nekoliko puta (dva do tri puta). Količine unosa zavise o obezbeđenosti zemljišta, starosti drveta, padavinama, porastu i rodnosti. Pritom moramo znati da je u prvim godinama povećana potreba za tim hranivom, zbog intenzivnog vegetativnog rasta do konačnog oblikovanja skeleta. Mladim voćkama dodaje se 30 - 40 kg/ha azota, a starijima u rodnosti 60 - 140 kg/ha.

Fosfor je element koji se teže ispira i slabo je pokretljiv u zemljištu. Višnje i trešnje u prvim godinama traže 30 kg/ha fosfora, a kasnije tokom rodnosti 60 - 90 kg/ha. U prvim godinama razvoja potrebe za kalijumom iznose 60 kg/ha, a u punoj rodnosti iznosi 150 - 200 kg/ha. U cilju čvrstoće plodova, preporučljivo je dodavati kalcijum prskanjem kao kalcijum hlorid ili kalcijum nitrat u nekoliko navrata tokom rasta ploda.

Berba

Trešnja se bere kada su plodovi potpuno zreli. Ako se plodovi žele iskoristiti sveži ne smeju biti prezreli (moraju biti čvrsti i ubrani s peteljkom). To je obično dva do tri dana pre pune zrelosti. Za kvalitet plodova važna je veličina, boja i procenat crvljivosti plodova. Plodovi se mogu čuvati u hladnjačama i do 30 dana na temperaturi od 0 do 1°C uz relativnu vlažnost vazduha od 85 %.

Izvor: I. Krpina i suradnici; Voćarstvo; 2004.

Trešnja - Sorte

ukupno: 73, aktivno: 38, neaktivno: 35

Aranka

Big star

Bigarreau moreau

Bigi sol

Bing compact

Black star

Blaze star

Canada giant

Compact stella

Denisenova žuta
(Donissens gelbe knorpelkirsche, donissen yellow)

Durone nero I

Durone nero II

Duroni 3

Ferrovia

Gomilička

Grace star

Halka

Hedelfingenska
(Hedelfingenska reisenkirsche, hedelfingeni óriás)

Horka

Isabella

Karešova

Kasinova rana
(Kassin's fruhe)

Lala star

Lionska rana
(Bigarreau jaboulay, early lions)

Lovranska

Margit

Napoleonova
(Bigarreau napoleon)

Ohridska crna

Okička

Prima giant

Primavera

Regina mercato
(Kraljica tržišta)

Rita

Rivan

Samba

Satin

Schneider late
(Šnajderova kasna)

Skeena

Stonska

Sue

Sweet early

Sweet heart

Sylvana

Techlovan

Tugarka

Vanda

Vilderova rana

Vilma

Vittoria

Trešnja - Tekstovi

Trešnja @ KLUB

Rana trešnja! Ima 18 godina, pažena...

Još i danas zamiriši #trešnja

Kreću #trešnje

E ljudi kad će ljeto i trešnje

Trešlja il' trešnja, tak' svejedno...

Evo u ZG. Rane trešnje

Na traumatologiji kreće nova sezona...