Engleski naziv: Black elder, elderberry | Latinski naziv: Sambucus nigra L.
Zova je većinom drvenasta biljka, dok se ređe može naći kao zeljasta višegodišnja biljka. Poznato je 40-tak vrsta zove, a sve su pripadnice roda Sambucus. Rasprostranjene su uglavnom na severnoj hemisferi.
Poznata su višestruko korisna svojstva zove. U kori se nalazi materija koja štiti čovekovo telo od napada virusa, plod je bogat vitaminom C i njegov potencijal za ljudsko zdravlje tek treba istražiti. Kod nas se zova koristi samo u proizvodnji soka, dok se u drugim zemljama odavno koristi za potrebe farmaceutske i prehrambene industrije. Zova se može koristiti i u ukrasne svrhe. Služi i kao bioindikator, jer uspeva u pojačanim uslovima zagađenosti vazduha pa je pokazatelj povećanog zagađenja u prostoru.
Može se razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (reznicama). U komercijalne svrhe zova se vegetativno razmnožava pri čemu se koriste zrele, zelene i poluzelene reznice.
Većina se vrsta zova navode kao otrovne biljke. Otrovni su nezreli plodovi Sambucus nigra, a toksini se nalaze i u kori, listovima i letorastama. Sadrži tri toksina - sambunigrin, prunasin i holokalin. Indikatori otrovanja zovom su mučnina, povraćanje i proliv, bolovi i grčevi u trbuhu.
Zova uspeva u područjima gde prosečna mesečna temperatura u oktobru varira od 7,2 do 15 °C. Kod nas je raširena gotovo svuda. Sambucus nigra je otporna na zimsku hladnoću, podnosi do -29 °C u periodu mirovanja. Zova cveta dosta kasno, od maja do avgusta, stoga retko strada od prolećnih mrazeva.
Zova se svrstava u biljne vrste koje imaju visoke potrebe za vodom. Može se uzgajati u područjima koja imaju 700 mm padavina godišnje. Često se nalazi uz obale reka.
Koren zove se prostire plitko i potrebno joj je osigurati dovoljno vlage, naročito u vreme rasta plodova - u leto. Važan je pažljiv odabir lokacije kako bi se smanjio potencijalni uticaj suše.
Zova raste kao žbun ili stablo. Na prostorima Evrope raširenije je gajenje u obliku stabla, s visinom debla od 80 do 100 cm. Pri ovakvom se uzgojnom obliku postiže veći prinos, a žbunoliki svoje prednosti pokazuje u manjem povijanju grana.
Broj sadnica po jedinici površine zavisi od uzgojnog oblika, bujnosti sorte, mehanizacije i ekoloških uslova gajenja. Najčešće se u obliku stabla sadi u razmacima od 5 x 4 do 6 x 5 m, a u gajenju u obliku žbuna razmak je unutar reda 2,5 do 3,5 m.
Sadi se u jesen ili proleće. Jesenjem se sadnjom postiže potpuniji rast korena i pravovremeno kretanje vegetacije u proleće. Jesenja sadnja je bolja od prolećne. Ipak, problem jesenjoj sadnji mogu predstavljati voluharice. Prolećno se sadnja preporučuje jedino u brdsko - planinskim uslovima, gde postoji opasnost od zimskog izmrzavanja.
Budući da se glavnina korenja rasprostire na 10 do 20 cm pa je pre sadnje potrebno zemljište pripremiti oranjem na 40-tak cm dubine. Oranje se preporučuje obaviti u avgustu.
Standardnom đubrenjem dodaje se 600 do 800 kg NPK đubriva godišnje, a azot se daje u dva puta - u proleće i jesen u jednakom odnosu. Godišnje je potrebno 50 do 80 kg azota po ha.
Stablo zove rodi već druge godine nakon sadnje i rađa redovno svake godine s prosečno 20 - 30 kg plodova po biljci. Najčešće se povećavanjem prinosa smanjuje kvalitet ploda. Berba se obično obavlja u fazi kada svi plodovi postignu plavocrnu boju, ali optimalan rok berbe zavisi o nameni plodova. Često dolazi do neuravnoteženog dozrevanja plodova kao i je potrebno obavljati višekratnu berbu.
OPREZ! Paziti da se među ubranim plodovima ne nađu zeleni plodovi, jer sadrže otrovne glikozide sambunigrina.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
Haschberg
Selo Morović, neki kažu najlepše selo u šidskoj opštini. Selo koje zovu još i Sremska Venecija, jer leži na dve reke i u kojem se Studva uliva u Bosut. Poznat i po crkvi koju je napravila još Marija Terezija i koja je specifična po tome što ima niska vrata, da bi svi koji ulaze morali da se sagnu i...
#RuralFoto #priroda ,,U srcu šume, gdje se visoka debla pružaju prema nebu poput živih stupova, sunce ispisuje svoju najljepšu poeziju. Ova fotografija prikazuje savršen sklad prirode: kontrast između mističnih, tamnih sjena u prvom planu i jarko osvijetljene, zlatne staze u daljini koja zove na ist...
Do danas sam živio u zabludi da je raštika (ili rašćika) tipična za naše krajeve, kad je ovdje u Keniji vidim već na trećem lokalitetu. Kelj raštan na svahiliju se zove sukuma wiki. Doslovan prijevod tog izraza bio bi “poguraj tjedan”, jer se raštika često koristi u svakodnevnoj prehrani siromašnih...
#ruralfoto #životinje Ovo se zove kamuflaza pronađi životinju koja je inače jedina odgovorna za sve moje fotografije 🤗
Premium papar i vina Degrassi U Zagrebu održana je večera sljubljivanja vina i papra. Četiri vina Degrassi, linije Special Edition Contarini, spojena su s odabranim vrstama papra tvrtke Premium začini. Priču o papru, o podrijetlu i terroirima ispričala je Alessia Cortesi, vlasnica marke Premium zači...
Organizacija je pola posla, zato na vrijeme planirajte posjetu ili učešće na 10. Savjetovanju i sajmu mljekara Republike Srpske, koje se održava 4. i 5. marta 2025. godine u Gradiški. Za dodatne informacije pišite na e-mail: uppmrs@gmail.com ili zovite na tel: 051/492-997
Ako voliš sok od zove stavi ❤️ Recept za sok od zove (sirup) Sastojci: • 20 cvetova zove (sveži, neoštećeni) • 2 l vode • 2 limuna (oprana, isečena na kolutove) • 1,5 kg šećera • 1 kesica limuntusa (ili 1 ravna supena kašika – oko 10 g) ⸻ Priprema: 1. Cvetove zove lagano operi pod mlazom vode (ili i...
Ova sićušna fascinantna biljka zove se Sphaerocarpos i pripada skupini jetrenjarki, koje su srodne mahovinama. Na žalost još uvijek nema svoj hrvatski narodni naziv. Kod nas se mogu pronaći dvije vrlo slične vrste, a da bismo ih odredili trebamo gledati zrele spore pod mikroskopom. O njima se u Hrva...
