Heljda

Sinonim: - | Engleski naziv: Buckwheat | Latinski naziv: Fagopyrum esculentum Moench.

Heljda

Heljda je vrlo stara kultura poreklom iz Azije. Gaji se zbog zrna koje je dobro svarljivo a služi i kao dijetalna hrana. Zbog sličnosti u hemijskom sastavu zrna kao i načina korištenja svrstavamo je u žitarice iako prema botaničkoj pripadnosti spada u porodicu Polygonaceae. Oljušteno zrno sadrži oko 80 % skroba, 10 – 15 % belančevina, 1 – 2 % sirovih vlakana, 2 – 3 % masti i 1 – 2% mineralnih materije; gvožđe, fosfor i jod kao i povećan sadržaj B1 i B2 vitamina.

Slama heljde se izjednačava po hranivoj vrednosti sa slamom jarih žitarica, ali se stoci ne sme davati u većim količinama jer sadrži alkaloid fagopyrin. Heljdu oprašuju pčele jer dugo cveta i ima cvet na koji pčele lako dolaze, ali samo u jutarnjim satima. Pri povoljnim uslovima može se dobiti 80 - 100 kg meda sa 1 ha.

Od 100 kg zrna heljde može se dobiti 60 – 75 kg tamnog brašna. Zeleni listovi i cvet heljde mogu se koristiti kao izvor rutina, glikozida koji se upotrebljava u medicini kao lekovito sredstvo za bolesti kao što su hipertenzija (povišen pritisak), reumatizam i dijabetes, dok čaj od heljde pomaže kod oporavka od zračenja i hemoterapije.

Morfološka i biološka svojstva heljde

Ima dobro razvijen vretenast koren dobre usvojne snage. U zemljište prodire do 120 cm. Stabljika je razgranata, šuplja, visine oko 150 cm, sazrevanjem dobija crvenkastu boju. Listovi su srcoliki, a zrno je trougaoastog oblika. Težina 1 000 zrna iznosi 20 – 30 grama, a hektolitarska težina je od 55 – 65 kg. Beli cvetovi skupljeni su na cvetnim grančicama koje rastu iz pupoljaka u pazuhu listova. Cvetanje traje dugo, oko 30 dana.

Agroekološki uslovi za gajenje heljde

Temperatura

Minimalna temperatura potrebna za setvu kreće se od 4 – 9 °C. Optimalna temperatura za klijanje kreće se oko 17 °C, a za cvetanje od 17 – 19 °C. Biljke uginjavaju ako se temperatura spusti ispod -1°C.

Zemljište i voda

S obzirom da prema zemljištu nema velike zahteve, tj. može se uzgajati i na blago kiselom zemljištu (do pH 5,5), ali zahteva humidniji klimat (sa više padavina) jer je dosta osetljiva na sušu i visoke temperature, naročito tokom cvetanja i nalivanja zrna.

Agrotehnika za proizvodnju heljde

Plodored

Zbog relativno niskih prinosa (oko 2 t/ha) proizvodnja heljde kao glavne kulture (može se sejati od 01.05.) je manje isplativa, pa se kod nas gotovo isključivo gaji kao postrni usev nakon skidanja ječma ili ozimog krmnog bilja. Kao pretkulture najbolje joj odgovaraju uljana repica i strne žitarice.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada zemljišta se obavlja na dubinu 20 – 25 cm oranjem u jesen ili proleće u zavisnosti od predkulture. Nakon ranih pretkultura izvodi se oranje strništa, letnje oranje i duboko jesenje oranje. Posle srednje ranih pretkultura mogu se izvesti dva oranja, a posle kasnih samo duboko jesenje oranje na 30 – 35 cm dubine. Ako se zemljište ne može kvalitetno pripremiti za setvu samo setvospremačom, treba koristiti tanjiraču s drljačom, a pripremu u tom slučaju, obaviti noću jer su dnevne temperature visoke, pa se na vetrovitom vremenu brzo gubi vlažnost, što otežava pripremu zemljišta, setvu, klijanje i nicanje semena.

Đubrenje

Ukoliko je zemljište izrazito siromašno hranivima i nije đubreno, tada se može pre obrade pođubriti sa oko 50 - 60 kg/ha azota, 50 - 60 kg/ha fosfora, 60 - 70 kg/ha kalijuma. Heljda je osetljiva na poleganje, pa je potreban oprez kod prihranjivanja azotom.

Polovinu planiranih fosfornih i kalijumovih đubriva treba zaorati. U pripremi zemljišta za setvu uneti ostatak tih đubriva kao i do polovine azotnih đubriva. Ostatak azotnih đubriva aplicira se u prihrani 15 dana nakon nicanja i u cvetanju (15 dana nakon prve prihrane).

Nega useva

Posle setve obavlja se valjanje zemljišta. Ako se nakon setve, a pre nicanja, stvori pokorica, treba je pravovremeno uništiti drljanjem. Ako je setva izvedena na razmak 45 – 50 cm, potrebno je obaviti kultiviranje, a broj kultiviranja zavisi od stanja zemljišta i zakorovljenosti. Dobro je u blizini heljdinih polja postaviti košnice s pčelama, koje će pospešiti oprašivanje.

Setva heljde

Setva se obavlja kada se zemljište zagreje na oko 15 ºC. Setva može započeti od 01.05 do 15.05 kada više nema opasnosti od mraza. U ranijem setvenom roku je potrebno oko 80 kg/ha semena dok je u postrnoj setvi potrebno 80 – 100 kg/ha semena.

Seje se sejalicama u uske (razmak između redova oko 10 cm) ili široke redove (razmak između redova 45 – 50 cm) na dubinu 4 – 5 cm. Razmak unutar reda zavisi od gustine sklopa. Gustina sklopa je oko 200 – 250 klijavih semena na m2. Gušću setvu treba koristiti u postrnoj setvi. Heljda je vrlo kompetitivna biljka s korovima zbog brzog nicanja i jakog početnog porasta, pa brzo zaseni površinu, a time i iznikle korove. Upravo zbog toga dobro je je posejati kao funkcionalnu hranu, a prema potrebi i za zelenišno đubrenje.

Žetva heljde

Heljda nejednako i dugo sazreva. Žetva počinje kada je većina plodova zrela, a da se zrno ipak ne osipa. Žetva se obavlja žitnim kombajnima koji se za to posebno podese. Nakon žetve seme se suši na manje od 14 % vlage. Očekivani prinosi trebali bi biti veći od 2 t, a u postrnoj setvi 1,5 – 2 t/ha. Od 100 kg semena heljde dobije se oko 65 kg brašna, oko 15 kg mekinja i oko 20 kg ljuske.

Izvor:

  • Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.
  • Hrvatski zavod za poljoprednu savjetodavnu službu
  • Prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

Heljda - Sorte

ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3

DARJA

LA HARPE

ŠATILOVSKAJA 4

Heljda - Tekstovi

Heljda @ KLUB