Kukuruz

Sinonim: - | Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

Kukuruz

Kukuruz je jednogodišnja biljka jarog tipa razvića, a dužina njegove vegetacije od nicanja do punog zrenja zavisi od osobine sorte, odnosno hibrida, s jedne strane, i uslova gajenja, s druge strane. Po dužini vegetacije sve hibride kukuruza možemo razvrstati u rane, srednje rane i kasne vegetacije. Pod veoma ranim hibridima podrazumevaju se hibridi s vremenom vegetacije od 90-110 dana, a pod srednje ranim s vegetacijom od 120-135 dana kao i kasnim od 135-145 dana.

Osnovni privredni značaj kukuruza proizlazi iz svojstava same biljke, raznovrsnosti upotrebe i obima proizvodnje. Gotovo svi delovi biljke kukuruza mogu poslužiti za preradu, pa upravo to daje kukuruzu poseban ekonomski značaj.

Danas se proizvodi više od 500 različitih industrijskih prerađevina od kukuruza (prehrambeni i lekarski proizvodi, farmaceutska i kozmetička sredstva, razni napitci, tekstilni i hemijski proizvodi).

Zrno kao osnovna sirovina u spremanju koncentrovane stočne hrane ima izuzetno veliku važnost jer sadrži 70-75 % ugljenih hidrata, 10 % belančevina, oko 5 % ulja, 15 % mineralnih materija, kao i 2,5 % celuloze.

Agroekološki uslovi 

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje semena kukuruza iznosi 8 °C. Pri toj temperaturi klijanje je vrlo sporo, pa se sa setvom počinje kada se zemljište u setvenom (oraničnom) sloju zagreje na više od 10 °C. Kukuruz može rasti ako je temperatura zemljišta iznad 10 °C, a vazduha iznad 13 °C. Ako se temperatura smanji ispod 10 °C, kukuruz prestaje rasti. Najčešće se to događa u kišnim i hladnim prolećima nakon nicanja kukuruza kada je smanjeno osvetljenje.

Temperature niže od -1 °C redovno dovode do propadanja biljaka. Bolja ishrana kalijumom i fosforom povećava otpornost kukuruza na niske temperature. Ponekad temperature i do -3 °C ne oštete vegetativni vrh nego samo lisnu površinu, pa se takve biljke mogu oporaviti. Međutim, ako tako niske temperature potraju duže biljke propadaju. Niske temperature, a posebno mrazevi u jesenjem periodu mogu usporiti sazrevanje, prekinuti vegetaciju ili čak oštetiti klijavost zrna, što je vrlo opasno u proizvodnji semenskog kukuruza.

Kukuruz je dosta otporan na visoke temperature. Ipak, temperature više od 35 °C u vreme cvetanja oštećuju polenova zrna, pa ne mogu klijati, što smanjuje oplodnju, pa tako i prinos. Korenov sistem najintenzivnije se razvija pri temperaturi zemljišta oko 23 do 25 °C, a nadzemni organi od 20 do 28 °C, u zavisnosti od etape razvoja kukuruza.

Bolje korištenje svetlosti rešava se selekcijom hibrida s uspravnijim listovima, pa se tako manje zasenjuju donji listovi.

Voda

Da bi seme kukuruza klijalo treba da upije oko 45 % vode. Uz povoljnu temperaturu seme će brzo klijati i nicati pri vlažnosti zemljišta od oko 70 do 80 % od maksimalnog vodnog kapaciteta. Potrebe za vodom povećavaju se u vreme intenzivnog vegetativnog porasta, a najveće su neposredno pred metličanje i svilanje u vreme oplodnje i u početku nalivanja zrna. Ako u ovom periodu vlada suša, a postoji mogućnost za navodnjavanje kukuruza, trebalo bi obaviti navodnjavanje. Ekstremno suvo zemljište najčešće se javlja na lakim peskovitim zemljištima. Kad se vlažnost zemljišta smanji ispod 10 % od maksimalnog vodnog kapaciteta, kukuruz prestaje s rastom. Kukuruz troši vodu vrlo ekonomično, što ne znači da ga ne treba navodnjavati u slučaju suše u cvetanju, oplodnji i nalivanju zrna. Naime, u tom periodu kukuruz je veoma osetljiv na sušu.

Zemljište

Kukuruz najbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele ili neutralne reakcije, dobrog toplotnog, vodnog i vazdušnog režima. Nažalost, takvih zemljišta ima malo, a to su uglavnom černozemi i dobra aluvijalna zemljišta. Teška, zbijena, slabo propusna, kisela kao i slabo plodna zemljišta nisu pogodna za proizvodnju kukuruza. Takva zemljišta potrebno je hidromelioracijama i agromelioracijama osposobiti za normalnu proizvodnju, jer se samo u takvim zemljištima korenov sistem dobro razvija pa se potpuno ostvaruju učinci đubrenja i povoljnih vremenskih uslova. Na lošijim zemljištima agrotehnika mora biti dobro osmišljena, pravovremena i potpuna. Pravilnom obradom, đubrenjem i negom mogu se postići zadovoljavajući rezultati.

Klasifikacija Klasifikacija tako promenjive vrste kao što Zea mays nije ni malo laka i jednostavna. 

Prema tome, klasifikacija kukuruza bi bila sledeća:

  • Zuban (Zea mays indentata Sturt.)
  • Tvrdunac (Zea mays L. indurata Sturt.)
  • Šećerac (Zea mays L. saccharata Sturt.)
  • Kokičar (Zea mays L. everta Sturt.)
  • Mekunac (Zea mays L. amylacea Sturt.)
  • Voskovac (Zea mays L. ceratina Kulesk)
  • Plevičar (Zea mays L. tunicata Sturt.)
  • Poluzuban (Zea mays L. semindentata Kulesk)
  • Skrobni šećerac (Zea mays L. amylosaccharata Sturt.)
  • Od navedenih podvrsta kukuruza u proizvodnji su najviše zastupljene zuban i tvrdunac, kojima pripada najveći broj kultivara i hibirida. Zuban je rodniji od tvrdunca, ali tvrdunac ima kvalitetnije zrno s većim procentom belančevina. Zrno zubana više se koristi u ishrani domaćih životinja i industrijskoj preradi, a tvrdunac se više koristi u ishrani ljudi.

    Hibridi kukuruza

    Međusobnim ukrštanjem različitih sorata dobija se potomstvo koje ima više boljih svojstava nego roditelji. Najčešće su to bujniji porast, veća rodnost, veća otpornost kao i bolja prilagođenost određenim uslovima gajenja. Savremena proizvodnja kukuruza izmenjuje sortimente hibrida jako brzo tako da su pojedini hibridi u široj proizvodnji 5-6 godina. Svi naši instituti u kojima se stvaraju hibridi s vremena na vreme izdaju kataloge u kojima se nalazi opis njihovih hibrida.

    Agrotehničke mere

    Plodored Dobre predkulture za kukuruz su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze, krompir, šećerna repa, suncokret, uljana repica pa i strna žita. Kukuruz se može sejati u postrnoj setvi, nakon ranih pretkultura (uljane repice, graška, ječma).

    Kukuruz kao pretkultura drugim kulturama može biti dobar, ali i loš ako se kasno bere, posebno u jesenima s puno kiše. Tada se zemljište teško i loše obrađuje ili čak ostane neobrađeno do proleća. Kukuruz ostavlja veliku vegetativnu masu (stabljika, list, korenov sistem) koja jako otežava obradu i smanjuje kvalitet obrade zemljišta.

    Dobro se podnosi sa svim ostalim ratarskim i drugim kulturama i zato se s njima može izmenjivati na istoj parceli 2 do 3 godine uzastopno, a negde i znatno duži niz godina.

    Obrada zemljišta

    Osnovna obrada zemljišta po pravilu mora se izvršiti u letnje-jesenjem periodu, a u izuzetnim uslovima u proleće. Obradom zemljišta do određene dubine, razbijanjem nepropusnog sloja, oranjem i mešanjem zemljište se čini vazušastijim i toplijim, što potpomaže normalan rast i funkcionisanje korenovog sistema. U pogledu dubine obrade proizlazi da se najveća masa korenovog sistema nalazi do 30 cm dubine, pa se i dubina osnovne obrade vrši do 30 cm. Eventualno dubinsko rastresanje zemljišta može se izvesti samo u vreme kada su donji slojevi zemljišta dovoljno suvi, a to je leto i rana jesen dok se uobičajeno oranje može izvesti u letnje-jesenjem i izuzetno u prolećnom periodu. 

    Đubrenje

    Ako se kukuruz gaji nakon kultura koje ostavljaju veće žetvene ostatke (slama, kukuruzovina), pre zaoravanja tih ostataka potrebno je đubrenjem dati 100-150 kg uree/ha i tako osigurati dovoljno azota za rad mikroorganizama, koji razgrađuju organske ostatke. Ako se đubriva dodaju u osnovnoj obradi, pripremi zemljišta za setvu, u startu i prihrani, biljka će u svako vreme imati na raspolaganju potrebna hraniva. 

    Startna đubrenje - izvodi se zajedno sa setvom tako da ulagači đubriva postavljaju đubrivo 5-8 cm u stranu od semena i oko 3-5 cm ispod semena. Ta su hraniva odmah u blizini tek razvijenog korena i biljka ih odmah koristi za brži porast. Koriste se NPK đubriva s naglašenom fosfornom komponentom. Često se u startnom đubrenju koriste đubriva koja sadrže i insekticid protiv zemljišnih štetočina. Poznata je kombinacija NPK 13:10:12 s 1% volatona. Startna đubrenje često se izbegavaju jer ona opterećuju i usporavaju setvu. 

    Prihranjivanje - vrši se u slučaju kada se u ranijim đubrenjema nije uspelo u zemljište uneti planirane količine đubriva i ako se na usevu uoče karakteristični simptomi nedostatka hraniva. Prihrana kukuruza vrši se u ranim fazama razvoja. Prva prihrana je u fazi 3-5 listova, a druga u fazi 7-9 listova. Prihranjivanje se izvodi najčešće prilikom međurednih kultiviranja useva kukuruza. U prihrani se koriste najčešće azotna đubriva (KAN i UREA) kao i kompleksna đubriva, u kojima je naglašena azotna komponenta.

    Prihrana se može izvesti i folijarno. Đubriva dana folijarno odmah se usvajaju. Kukuruz podnosi male koncentracije pa bi trebalo koristiti posebno pripremljena đubriva za tu svrhu. Sve su to razlozi što se folijarna ishrana u gajenju kukuruza malo koristi. Ona se može se preporučiti za vredniju proizvodnju (proizvodnju semenskog kukuruza).

    Setva

    Trebalo bi sejati proverene hibride odnosno hibride koje preporučuju naučne i stručne institucije za određeno područje (čistoća min. 99 %, klijavost 93 %). Nakon nabavke semena, na osnovu podataka iz deklaracije o kvalitetu semena, izračunava se upotrebna vrednost semena i na bazi nje određuje norma setve. (Upotrebna vrednost semena = čistoća x klijavost/100) 

    Najbolje je ako se setva kukuruza obavi u optimalnom agrotehničkom roku. To je u našim uslovima april mesec. To je kalendarski optimalan rok. Ako vlada ili nastupi kišovito i hladno vreme u optimalnom agrotehničkom roku setva se ne može obaviti. Setva treba započeti kada se temperatura setvenog sloja podigne na 10 °C.

    Rana setva ima niz prednosti. Njome se osigurava ranije klijanje i nicanje, bolje korištenje zimske vlage, ranije metličanje, svilanje, cvetanje i oplodnja pa se izbegavaju velike vrućine i suv vazduh u najosetljivijim fazama razvoja kukuruza. Kukuruz ranije i potpunije sazreva, a sve to utiče na povećanje količine i kvaliteta prinosa. Takav setva može imati i loših strana, jer u slučaju nižih temperatura i povećane vlažnosti zemljišta može doći do dugotrajnijeg klijanja i nicanja, slabog nicanja, lošijeg sklopa zbog čega se mora ponekad preorati zasejana površina. 

    Kukuruz se seje sejalicama (mehaničkim ili pneumatskim) na razmak između redova 70 cm. Taj razmak može biti i veći, ali ga nije dobro povećavati, jer se kukuruz seje u velikim gustinama sklopa, pa što se više povećava razmak između redova za isti sklop smanjuje se razmak između biljaka u redu. Ovo povećava konkurenciju biljaka i smanjuje optimalno korištenje vegetacionog prostora.

    Sklop kukuruza

    Obično se raniji hibridi seju u gušćem sklopu, jer imaju nižu i tanju stabljiku, manju lisnu površinu, slabije razvijen korenov sistem, pa zauzimaju manji vegetacioni prostor. Kasniji hibridi imaju dužu vegetaciju i veću biljnu masu, pa se seju u manjoj gustini sklopa. Kod kupovine semena gustina sklopa bi trebala biti naznačena za svaki hibrid. Gustina useva kukuruza je jedan od najvažnijih činilaca visine prinosa. U pregustom sklopu biljke nemaju dovoljno vegetacionog prostora pa se pojavljuje loša oplodnja, jalovost, slabija čvrstoća stabljike, povećan napad bolesti, a sve to smanjuje prinos. Dubina setve zavisi od tipa i stanja zemljišta, vremena setve i krupnoće semena.

    Na zemljištima veće plodnosti i uz primenu visoke doze đubrenja pre svega azotom, gustina useva za isti hibrid treba biti viša nego na zemljištima niže plodnosti, pri slabom đubrenju i uopšte pri niskom nivou proizvodnje.

    Na težim, vlažnijim i hladnijim zemljištima i u ranijoj setvi seje se na 4-5 cm dubine. Na sušim i lakšim kao i toplijim zemljištima seje se dublje (5-7 cm). Na peskovitim zemljištima setva može biti i dublja. Krupnije seme se seje dublje, a sitnije pliće. Ako u zemljištima ima zemljišnih štetočina, sa setvom se unose odgovarajući insekticidi. Gustina setve uz unapred određeni razmak setvenih redova, reguliše se rasporedom i razmakom zasejanih zrna u redu.

    Nega useva

    Kultivacija rotacionom kopačicom neophodna je za razbijanje pokorice i uništavanja korova u fazi klice. Ova operacija je posebno važna u vlažnim godinama na teškim zemljištima. Rotaciona kopačica može se upotrebljavati posle setve, a pre nicanja useva i posle nicanja kukuruza. Ako se ova operacija izvodi posle setve, a pre nicanja kukuruza mora se paziti na kojoj se dubini nalazi klica kukuruza.

    Naime, radni organi ove mašine ulaze u zemljište do 3 cm i mogu se koristiti sve dok klica kukuruza ne dođe u ovaj sloj zemljišta bez bojazni da će doći do oštećenja klice. Međuredna kultivacija useva kukuruza neophodna je mera nege. Ovom operacijom sprečava se pojava pokorice, provetrava se površinski sloj zemljišta, smanjuje gubitak vode iz zemljišta i uništavaju korovi. Ova operacija se izvodi međurednim kultivatorima i to najčešće u dva navrata: prvu kultivaciju u fazi 5-6 listova i drugu kultivaciju u fazi 7- 9 listova.

    S obzirom na specifičan način razvoja korenovog sistema kukuruz je potrebno ostaviti 10-15 cm s obe strane reda s neobrađenim, da ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema. U pojedinim godinama kada izostane efekt primene herbicida vrši se i ručno okopavanje useva kukuruza.

    Kukuruz ima u početku vegetacije vrlo spor rast, a to pogoduje razvoju korova. Zbog toga je posebno važno zaštiti usev kukuruza od korova u početnim fazama razvoja. Preventivna borba protiv korova počinje već predsetvenom obradom. Osim obradom zemljišta može se preventivno delovati na razvoj korova, Na primer adekvatnim plodoredom kao i čišćenjem poljoprivrednih mašina kojima je moguće prenositi seme ili vegetativne delove korovskih biljaka. Ako se preventivnim merama nije izbeglo zakorovljavanje useva, tada se, na žalost, mora prići hemijskom suzbijanju korova (herbicidi). U borbi protiv korova koriste se mehaničke mere pomoću tanjirače, setvospremača, drljače, kultivatora, a nakon setve rotacionim kopačicama, međurednim kultivatorima i drugim pogodnim oruđima.

    Berba

    Kukuruz istovremeno sazreva i obično se ne osipa pa se berba obavlja u punoj zrelosti. Kukuruz treba što pre obrati, jer svako odugovlačenje berbe smanjuje prinose. Gubici nastaju zbog štete koje prave ptice, glodari i divljač. Stabljike koje polegnu ili se prelome kombajnom se ne mogu obrati. Gubici nastaju i pri radu kombajna, ali oni ne bi smeli prelaziti 2-3%.  Kukuruz se bere u tehnološkoj zrelosti, a ona nastupa u različito vreme, u zavisnosti od od načina korištenja kukuruza. 

    Berba kukuruza u klipu - Ceo proces je mehanizovan i izvodi se beračima komušačima. Obrani i okomušani klipovi transportuju se i ubacuju u čardake. Berbu kukuruza u klipu treba započeti kada vlažnost zrna na klipu padne ispod 30 %. Za uspešno čuvanje kukuruza u čardaku treba paziti da se skladiše samo zdravi, čisti i zreli klipovi. Vlažnost zrna ne bi trebala biti viša od 26 %. Ukoliko se uskladištio vlažniji kukuruz, tada je potrebno ventiliranjem dosušiti kukuruz na navedenu vlažnost.

    Berba kukuruza u zrnu - Za ovaj način ubiranja kukuruza koriste se žitni kombajni sa specijalnim hederom za otkidanje klipova kukuruza. Dobijeno sirovo zrno kukuruza moguće je uskladištiti na duže vreme. Ovakav način ubiranja i skladištenja kukuruza vrlo je efikasan, ali i skup. U obranom zrnu, ako se berba obavlja kombajnom treba biti mali postotak oštećenih zrna. Vlažnost zrna od 25 do 28 % najpovoljnija je za berbu za ovaj način korištenja kod većine hibrida. Obrano zrno mora se sušiti s pomoću toplog vazduha u sušarama da bi mu se sadržaj vode spustio na najviše 13 % pri kojem se može sigurno čuvati u skladištima i silosima.

    Ubiranje silažnog kukuruza - Preporučuje se podešavanje dužine rezidbe od 4 do 10 mm. Kraći rez omogućuje bolje gaženje i sabijanje biljne mase kao i lakšu probavljivost kod preživara. Deo kukuruza koji se namerava koristiti u ishrani stoke najracionalnije je koristiti u obliku silaže. Na taj način pojeftinjuje se proizvodnja stočne hrane po jedinici površine. Kukuruz upotrebljen u obliku silaže ima gotovo 50 % veći hranidbeni efekt nego kukuruz u obliku suvog zrna.

    Siliranje

    Siliranjem kukuruza se nastoji sačuvati i održati duže vreme hranjive materije sveže mase bez bitnijih promena. Proces siliranja traje 4-6 nedelja i nakon toga silaža je pogodna za ishranu stoke. S obzirom na namenu silaže u ishrani različith vrsta stoke razvilo se nekoliko načina siliranja kukuruza: siliranje cele biljke kukuruza, siliranje mlevenog klipa kukuruza kao i siliranje mlevenog vlažnog zrna kukuruza. Najjednostavnije i najjeftinije spremanje silaže je na slobodnim prostorima, jer otpada skupa gradnja posebnih objekata. Siliranjem kukuruza smanjuju se gubici tokom čuvanja do upotrebe u odnosu na skladištenje kukuruza u klipu i zrnu. Siliranjem kukuruza dobija se ujednačen kvalitet hrane tokom cele godine.

    Izvor:

    • Dr. Ivan Zovkić; Proizvodnja kukuruza; Sarajevo, 1981.
    • prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

    Kukuruz visokolizinski FAO 400

    Sinonim: - | Engleski naziv: High lysin maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz visokolizinski FAO 400

    Kukuruz visokolizinski FAO 400 ima dvostruko više lizina i triptofana ali i manji prinos i otpornost od normalnog kukuruza. Naime, sadrži manje zeina, a više gluetilna od normalnog a biološka vrednost proteina mu je 72 – 73 %, a običnog kukuruza 63 %. Hibridi iz ove grupe mogu se sejati u sklopu 60 000 – 65 000 biljaka/ha.

    Kukuruz visokolizinski FAO 500

    Sinonim: - | Engleski naziv: High lysin maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz visokolizinski FAO 500

    Kukuruz visokolizinski FAO 500 - Hibridi iz ove grupe mogu se sejati u sklopu 55 000 – 60 000 biljaka/ha.

    Kukuruz za zrno FAO 100

    Sinonim: - | Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz za zrno FAO 100

    Kukuruz za zrno FAO 100 je grupa koja ima najkraću vegetaciju, koja traje 2,5 – 3 meseca. Svaka dalja grupa ima vegetaciju dužu za 5 – 10 dana. Hibridi iz ove grupe mogu se sejati u sklopu 80 000 – 100 000 biljaka/ha.

    Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

    Kukuruz za zrno FAO 200

    Sinonim: - | Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz za zrno FAO 200

    Kukuruz za zrno FAO 200 ima hibride koji se mogu sejati u sklopu 75 000 – 80 000 biljaka/ha.

    Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

    Kukuruz za zrno FAO 300

    Sinonim: - | Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz za zrno FAO 300

    Kukuruz za zrno FAO 300 ima hibride koji se mogu sejati u sklopu 65 000 – 70 000 biljaka/ha.

    Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

    Kukuruz za zrno FAO 400

    Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz za zrno FAO 400

    Kukuruz za zrno FAO 400 pripada grupi koja je ujedno granična vegetaciona grupa za uslove severa države. Hibridi iz ove grupe mogu se sejati u sklopu 60 000 – 65 000 biljaka/ha.

    Izvor:

    • Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

    Kukuruz za zrno FAO 500

    Sinonim: - | Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz za zrno FAO 500

    Kukuruz za zrno FAO 500 pripada grupi čiji se hibridi mogu sejati u sklopu 55 000 – 60 000 biljaka/ha.

    Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

    Kukuruz za zrno FAO 600

    Sinonim: - | Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz za zrno FAO 600

    Kukuruz za zrno FAO 600 pripada grupi se čiji hibridi mogu sejati u sklopu 50 000 – 55 000 biljaka/ha.

    Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

    Kukuruz za zrno FAO 700

    Sinonim: - | Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz za zrno FAO 700

    Kukuruz za zrno FAO 700 pripada grupi koja ima najdužu vegetaciju. Kasniji hibridi redovno daju veći rod od ranijih jer imaju na raspolaganju duže razdoblje za vegetaciju. Hibridi iz ove grupe mogu se sejati u sklopu 45 000 – 50 000 biljaka/ha.

    Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

    Kukuruz za zrno FAO 800

    Engleski naziv: Grain maize | Latinski naziv: Zea mays L.

    Kukuruz za zrno FAO 800

    Kukuruz za zrno FAO 800 pripada grupi koja ima najdužu vegetaciju. Kasniji hibridi redovno daju veći rod od ranijih jer imaju na raspolaganju duže razdoblje za vegetaciju. Hibridi iz ove grupe mogu se sejati u sklopu 45 000 – 50 000 biljaka/ha.

    Izvor:

    • Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

    Za pregled svih sredstava zaštite bilja za biljnu vrstu Kukuruz.

    Kukuruz - Tekstovi

    Kukuruz @ KLUB

    Danas je lijep dan za sijanje kukur...

    +4

    Priprema se za kukuruz :D

    +4