Proso

Proso je poreklom iz Indije. Spada među najstarije kulture. Veoma je zdrava namirnica, ne samo po bogatstvu svojih prehrambenih vrednosti, već i zato što u organizmu izaziva alkalnu reakciju, što nije baš uobičajeno među žitaricama. Bogat je magnezijumom i gvožđem, što je naročito važno za anemične osobe. Mineralni sastav prosa pozitivno utiče na rad nervnog sistema, a posebno mesto u ishrani trebalo bi, zbog svog alkalnog svojstva, zauzimati kod ljudi koji boluju od artritisa. 

Zrno prosa upotrebljava se za ishranu domaćih životinja, naročito za ishranu peradi i kućnih ptica. Cela biljka može se koristiti za ishranu stoke u zelenom stanju ili sušena. Zrno se u industriji koristi za proizvodnju alkohola i piva.

Morfološka i biološka svojstva prosa

Koren prosa građen je kao koren drugih žitarica – jedan primarni korenčić, koji se grana i ima puno žila i žilica. Prodire u zemljište do 1 m dubine i dobre je usisne snage. Stabljika se sastoji od kolenaca i internodija, obrasla je dlačicama i visoka 70 – 100 cm. List se sastoji od rukavca i liske koja je prekrivena dlačicama i šira od liski ostalih žitarica. Na vrhu razvija metlicu, a grane i grančice završavaju klasićima u kojima se nalazi jedan plodni cvet. Plod je zrno s plevicama koje mu daju razlličitu boju, a bez njih je žute boje. Masa 1 000 zrna teži 4 – 8 g, a hektolitarska težina iznosi 70 – 75 kg. Dužina vegetacije je 60 – 120 dana.

Agroekološki uslovi za gajenje prosa

Temperatura i svetlost

Prosečne temperature tokom vegetacionog perioda moraju biti iznad 15 °C jer se ispod kao i temperature rast i razvoj prosa usporava. Povoljno je da u vreme vegetacije temperature budu iznad 20 – 25 °C. Optimalna temperatura za klijanje iznosi oko 33 °C. Proso je biljka kratkoga dana, zahteva puno svetlosti, ne podnosi zasenjavanje.

Voda i zemljište

Odmah nakon sirka, proso je najotporniji na sušu. Pri klijanju proso upija izuzetno malo vode (oko 25 %) od težine semena. Može izdržati sušu dužu od mesec i po dana i potom ponovno nastaviti s rastom. Ipak, za normalan rast i razvoj mu je potrebna dovoljna količina vode, pa dobro reaguje na navodnjavanje. Najbolje uspeva na dubljim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele do neutralne reakcije.

Agrotehnika za proizvodnju prosa

Plodored

Dobre su mu pretkulture zrnene mahunarke, okopavine, detelinsko-travne smese, pa se može uzgajati na preoranim livadama i pašnjacima. Proso je dobra pretkultura za većinu drugih ratarskih kultura. U postrnoj setvi, proso se može sejati nakon svih ranih pretkultura (uljana repica, ječam, rani krompir, grašak, rane krmne kulture, pa čak i nakon pšenice u godini kada se ranije žanje). Proso bez problema može biti treća kultura u jednoj godini.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta obavlja se prema istom sistemu kao i za kukuruz. Međutim, puno veću pažnju treba posvetiti čuvanju vlage od izlaska iz zime do setve, a takođe kultiviranjem treba sačuvati kulturu zemljišta i sprečiti razvoj korova. Setveni sloj mora biti dobro usitnjen i fino pripremljen jer je seme prosa sitno i seje se na manju dubinu.

Osnovna obrada zemljišta (do 30 cm dubine) po pravilu mora se izvršiti u letnje jesenjem periodu, a u izuzetnim uslovima u proleće. Obradom zemljišta do određene dubine, razbijanjem nepropusnog sloja, oranjem i mešanjem zemljište se čini vazušastijim i toplijim, što uslovljava normalan rast i funkcionisanje korenovog sistema.

Đubrenje

Na prosečno plodnim zemljištima đubrenjem bi trebalo osigurati oko 100 kg/ha azota, oko 130 kg/ha fosfora i oko 90 kg/ha kalijuma. Za postrnu setvu ta bi se količina hraniva mogla smanjiti za 1/3 ili ½. Vreme i način unošenja đubriva isti su kao za kukuruz i sirak. Za postrnu setvu polovina planiranih đubriva može se dati u osnovnoj obradi, a druga polovina u pripremi zemljišta za setvu.

Nega useva

Posle setve svakako treba obaviti valjanje da bi se uspostavio bolji kontakt semena i zemljišta. Ako se od setve do nicanja stvori pokorica, drljanjem se može olakšati nicanje. Početni rast i razvoj prosa usporen je, pa ga korovi mogu lako prerasti. Zato treba pravovremeno i delotvorno suzbijati korove. Ako je setva obavljena na širi međuredni razmak, prema potrebi, zemljište se kultivira.

Setva prosa

Setva se obavlja sejalicama u redove na razmak 10 – 12 cm ili veći razmak (preporučljivo u glavnoj setvi za semensku proizvodnju) 20 – 30 cm ili 45 – 50 cm. U uskorednoj setvi seje se oko 300 klijavih zrna na m2, a u širokorednoj oko 200 klijavih zrna na m2. Količina semena može se kretati oko 15 – 25 kg/ha. Dubina setve iznosi 2 do 4 cm. U glavnoj setvi proso se seje u prvoj polovini maja, kada se zemljište ugreje iznad 12 °C.

Žetva i skladištenje prosa

Obično nejednako sazreva i osipa se. Žetva se obavlja kombajnima pri kraju zrenja. Dvofazna se žetva obavlja malo ranije. U postrnoj setvi može se postići oko 3 t/ha zrna. Sušenje, spremanje i skladištenje semena obavlja se na isti način kao i za pšenicu. U suvom se stanju zrno može čuvati vrlo dugo jer se na njemu ne mogu razvijati plesni, što je bitno za čuvanje njegovog semenskog i hranidbenog kvaliteta. U vrlo su širokoj primeni različite vrste sušara sa zagrejanim vazduhom ili smesom zagrijanih gasova. Sušenju podležu zrna s vlažnošću iznad 16 %. Sušenje se ne sme biti na temperaturi većoj od 40 °C.

Izvor:

• Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.
• Prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

Italijanski proso ima klasoliku metlicu i sitnije seme i seje se pliće od semena običnog prosa. Samooplodna je biljka i sazreva ravnomernije od običnog prosa. Masa 1 000 zrna iznosi 2 – 4 grama.

Za proizvodnju zrna, italijanski proso se seje na međuredni razmak od 45 cm, uz potrošnju od 4 – 6 kg semena/ha. Setva u uske redove koristi se u slučaju da je usev namenjen za seno ili silažu. Tada je potrošnja semena veća i iznosi 10 – 15 kg/ha. Za seno ili silažu italijanski proso se kosi na visinu od 8 – 10 cm i ne kasnije od početka metličenja.

Koristi se uglavnom za ishranu ptica. U ishrani stoke može se koristiti i kao zelena masa, silaža i seno. U intezivnoj agrotehnici može se dobiti od 2,5 – 7 t sena, 20 – 35 t zelene mase, a slame i pljeve od 8 – 10 t/ha. Da bi se sačutalasa kompaktna metlica sa semenom, žetva se obavlja dvofazno, a suše se i spremaju cele metlice.

Izvor:

• Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.
• Prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
• Dr. S. Mađar, dr. V. Kovačević, dr. I. Jurić; Postrne kulture - proizvodnja i korištenje - ; Sarajevo, 1984