Sinonim: - | Engleski naziv: Common millet | Latinski naziv: Panicum miliaceum L.
Proso je poreklom iz Indije. Spada među najstarije kulture. Veoma je zdrava namirnica, ne samo po bogatstvu svojih prehrambenih vrednosti, već i zato što u organizmu izaziva alkalnu reakciju, što nije baš uobičajeno među žitaricama. Bogat je magnezijumom i gvožđem, što je naročito važno za anemične osobe. Mineralni sastav prosa pozitivno utiče na rad nervnog sistema, a posebno mesto u ishrani trebalo bi, zbog svog alkalnog svojstva, zauzimati kod ljudi koji boluju od artritisa.
Zrno prosa upotrebljava se za ishranu domaćih životinja, naročito za ishranu peradi i kućnih ptica. Cela biljka može se koristiti za ishranu stoke u zelenom stanju ili sušena. Zrno se u industriji koristi za proizvodnju alkohola i piva.
Koren prosa građen je kao koren drugih žitarica – jedan primarni korenčić, koji se grana i ima puno žila i žilica. Prodire u zemljište do 1 m dubine i dobre je usisne snage. Stabljika se sastoji od kolenaca i internodija, obrasla je dlačicama i visoka 70 – 100 cm. List se sastoji od rukavca i liske koja je prekrivena dlačicama i šira od liski ostalih žitarica. Na vrhu razvija metlicu, a grane i grančice završavaju klasićima u kojima se nalazi jedan plodni cvet. Plod je zrno s plevicama koje mu daju razlličitu boju, a bez njih je žute boje. Masa 1 000 zrna teži 4 – 8 g, a hektolitarska težina iznosi 70 – 75 kg. Dužina vegetacije je 60 – 120 dana.
Prosečne temperature tokom vegetacionog perioda moraju biti iznad 15 °C jer se ispod kao i temperature rast i razvoj prosa usporava. Povoljno je da u vreme vegetacije temperature budu iznad 20 – 25 °C. Optimalna temperatura za klijanje iznosi oko 33 °C. Proso je biljka kratkoga dana, zahteva puno svetlosti, ne podnosi zasenjavanje.
Odmah nakon sirka, proso je najotporniji na sušu. Pri klijanju proso upija izuzetno malo vode (oko 25 %) od težine semena. Može izdržati sušu dužu od mesec i po dana i potom ponovno nastaviti s rastom. Ipak, za normalan rast i razvoj mu je potrebna dovoljna količina vode, pa dobro reaguje na navodnjavanje. Najbolje uspeva na dubljim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele do neutralne reakcije.
Dobre su mu pretkulture zrnene mahunarke, okopavine, detelinsko-travne smese, pa se može uzgajati na preoranim livadama i pašnjacima. Proso je dobra pretkultura za većinu drugih ratarskih kultura. U postrnoj setvi, proso se može sejati nakon svih ranih pretkultura (uljana repica, ječam, rani krompir, grašak, rane krmne kulture, pa čak i nakon pšenice u godini kada se ranije žanje). Proso bez problema može biti treća kultura u jednoj godini.
Obrada zemljišta obavlja se prema istom sistemu kao i za kukuruz. Međutim, puno veću pažnju treba posvetiti čuvanju vlage od izlaska iz zime do setve, a takođe kultiviranjem treba sačuvati kulturu zemljišta i sprečiti razvoj korova. Setveni sloj mora biti dobro usitnjen i fino pripremljen jer je seme prosa sitno i seje se na manju dubinu.
Osnovna obrada zemljišta (do 30 cm dubine) po pravilu mora se izvršiti u letnje jesenjem periodu, a u izuzetnim uslovima u proleće. Obradom zemljišta do određene dubine, razbijanjem nepropusnog sloja, oranjem i mešanjem zemljište se čini vazušastijim i toplijim, što uslovljava normalan rast i funkcionisanje korenovog sistema.
Na prosečno plodnim zemljištima đubrenjem bi trebalo osigurati oko 100 kg/ha azota, oko 130 kg/ha fosfora i oko 90 kg/ha kalijuma. Za postrnu setvu ta bi se količina hraniva mogla smanjiti za 1/3 ili ½. Vreme i način unošenja đubriva isti su kao za kukuruz i sirak. Za postrnu setvu polovina planiranih đubriva može se dati u osnovnoj obradi, a druga polovina u pripremi zemljišta za setvu.
Posle setve svakako treba obaviti valjanje da bi se uspostavio bolji kontakt semena i zemljišta. Ako se od setve do nicanja stvori pokorica, drljanjem se može olakšati nicanje. Početni rast i razvoj prosa usporen je, pa ga korovi mogu lako prerasti. Zato treba pravovremeno i delotvorno suzbijati korove. Ako je setva obavljena na širi međuredni razmak, prema potrebi, zemljište se kultivira.
Setva se obavlja sejalicama u redove na razmak 10 – 12 cm ili veći razmak (preporučljivo u glavnoj setvi za semensku proizvodnju) 20 – 30 cm ili 45 – 50 cm. U uskorednoj setvi seje se oko 300 klijavih zrna na m2, a u širokorednoj oko 200 klijavih zrna na m2. Količina semena može se kretati oko 15 – 25 kg/ha. Dubina setve iznosi 2 do 4 cm. U glavnoj setvi proso se seje u prvoj polovini maja, kada se zemljište ugreje iznad 12 °C.
Obično nejednako sazreva i osipa se. Žetva se obavlja kombajnima pri kraju zrenja. Dvofazna se žetva obavlja malo ranije. U postrnoj setvi može se postići oko 3 t/ha zrna. Sušenje, spremanje i skladištenje semena obavlja se na isti način kao i za pšenicu. U suvom se stanju zrno može čuvati vrlo dugo jer se na njemu ne mogu razvijati plesni, što je bitno za čuvanje njegovog semenskog i hranidbenog kvaliteta. U vrlo su širokoj primeni različite vrste sušara sa zagrejanim vazduhom ili smesom zagrijanih gasova. Sušenju podležu zrna s vlažnošću iznad 16 %. Sušenje se ne sme biti na temperaturi većoj od 40 °C.
Izvor:
Sinonim: - | Engleski naziv: Common setaria | Latinski naziv: Setaria italica (L.) P. Beauv. var. maxima Alef.
Italijanski proso ima klasoliku metlicu i sitnije seme i seje se pliće od semena običnog prosa. Samooplodna je biljka i sazreva ravnomernije od običnog prosa. Masa 1 000 zrna iznosi 2 – 4 grama.
Za proizvodnju zrna, italijanski proso se seje na međuredni razmak od 45 cm, uz potrošnju od 4 – 6 kg semena/ha. Setva u uske redove koristi se u slučaju da je usev namenjen za seno ili silažu. Tada je potrošnja semena veća i iznosi 10 – 15 kg/ha. Za seno ili silažu italijanski proso se kosi na visinu od 8 – 10 cm i ne kasnije od početka metličenja.
Koristi se uglavnom za ishranu ptica. U ishrani stoke može se koristiti i kao zelena masa, silaža i seno. U intezivnoj agrotehnici može se dobiti od 2,5 – 7 t sena, 20 – 35 t zelene mase, a slame i pljeve od 8 – 10 t/ha. Da bi se sačutalasa kompaktna metlica sa semenom, žetva se obavlja dvofazno, a suše se i spremaju cele metlice.
Izvor:
ukupno: 2, aktivno: 0, neaktivno: 2
BIJELO STRNIŠNO PROSO
KORNBERGER MITTELFRÜHE RISPENHIRSE
Nastavak Dunja (Cydonia sp.).Da bi dunjik redovno i obilno rađao i davao kvalitetne plodove potrebno je primenjivati redovno odgovarajuće agrotehničke mere, na koje ću se u daljem tekstu osvrnuti. Đubrenje kompleksnim mineralnim đubrivima krajem novembra ili početkom decembra u količini 500 do 600 k...
U Srbiji je tokom jesenje setve 2024. godine zasejano 788.815 hektara, što je 8,5 odsto više u poređenju sa konačnim rezultatima jesenje setve u 2023. godini, objavio je juče Republički zavod za statistiku. Kako je navedeno, zasejano je 8,6 odsto više pšenice, jedan procenat više ječma, 36,8% više u...
Povrtari u Begeču kod Novog Sada počeli su da vade jesenju šargarepu, koje ove sezone imaju na približno istim površinama kao i proteklih godina, na oko 600 hektara, po čemu su najveći proizvođači šargarepe na Balkanu. Ujedno, čine i 80% domaće proizvodnje u Srbiji. I ove godine, kao i prošle, proiz...
Tajna degustacija Tajnom degustacijom započelo odbrojavanje do jedanaestog izdanja WineOS-a. Krenulo se u središtu Osijeka, na Trgu Ante Starčevića, odakle su se uzvanici posebnim vinskim autobusom uputili prema konačnom odredištu. Unatoč ledenoj kiši koja je okovala Osijek, vrhunski mjehurići brzo...
Privredni rast Srbije prošle godine iznosio je dva odsto, dok se za ovu godinu projektuje tri odsto, izjavio je stalni predstavnik MMF-a za Srbiju Lev Ratnovski na okruglom stolu ”Privreda Srbije u 2026” u organizaciji NALED-a. On je ocenio da to ukazuje na usporavanje, a kao ključni uzrok visokih c...
Praktično preko noći, dok se administracija bavila birokratskim radovima, u zaštićenom području Brdi, u Češkoj, nikla je planirana brana vredna 1,2 miliona evra. A branu su izgradili dabrovi – bez projektne dokumentacije i potpuno besplatno. Dovlačeći grane, vredni dabrovi napravili su tokom protekl...
Suša je prošle godine izazvala probleme u svim granama poljoprivrede, a izuzetno velike u delovima Srbije gde je zastupljen pašnjački način ishrane domaćih životinja. Ishrana stoke je bila značajno otežana na Pešterskoj visoravni i Staroj planini. Slična situacija može se očekivati i ove godine. Prv...
Paralelno sa žetvom kukuruza, ratari skidaju i rod soje koja je ranije dospela za žetvu zbog sušnog i toplog leta, koje joj ne godi jer voli izrazito vlažnu klimu izostalu i prošle godine. Zrno je skoro kao zrno pšenice, mada bi trebalo da bude veličine graška, i vlažno svega osam odsto. Soje imamo...
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji za koje je izdvojeno 1,08 miliona evra je u Kaću i ima površinu od 75,5 hektara, podaci su RGZ-a za drugi kvartal ove godine. Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Vrdniku, po ceni od 25 evra. Toliko je plaćeno za parcelu...
U okviru akcije „Za ljepši i uređeniji Doboj“ podijeljeno je preko 12.000 sadnica ukrasnog cvijeća za sve zajednice etažnih vlasnika! Grad Doboj nastavlja dugogodišnju tradiciju uljepšavanja i ozelenjavanja gradskih površina, s ciljem unapređenja izgleda i kvaliteta gradskog prostora! Foto: Grad Dob...
Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezultate u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema izvešta...
