Pšenica

Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Najznačajniji je ratarski usev, a njome je zasejana ¼ obradivih površina na svetu. Pšenični hleb osnovna je hrana za oko 70 % ljudske populacije i sadrži 15 - 17 % proteina, 18 % ugljenih hidrata, oko 1,3 % masti. Dobro je svarljiv i bogat vitaminima B kompleksa. Iz posejanog zrna pšenice razviju se 1 do 1,5 m visoke vlati koje se u vreme zrenja oboje zlatno-žuto. Požete stabljike nazivaju se slamom. Na vrhu stabljike nalazi se klas, spljoštena vretena, teško lomljiv i građen u cik-cak liniji. Klasići u klasu sastoje se od pljevice i nekoliko cvetića. Klasovi su kod nekih sorti pšenice s osjem, dok su kod drugih bez osja. Zrelo zrno ispada iz pleve, ima duboku brazdu i dlakavi vršak, a boja mu u zavisnosti od od sorte varira - od bele do crvene.

Razlike između ozime i jare pšenice 

U svetu, ozima pšenica zauzima veće površine i u proseku daje veće prinose od jare i njen je opšti ekonomski značaj time veći. Ozima pšenica daje ne samo veći, nego i stabilniji prinos u odnosu na jaru.

Razlike između ozime i jare pšenice:

Agroekološki uslovi za gajenje pšenice

Temperatura

Pšenica je kultura kontinetalne klime. Najpovoljnija temperatura za njeno klijanje i nicanje je 14 - 20 °C i pri toj temperaturi pšenica niče za 5 - 7 dana. Pri temperaturi od 7 do 8 °C, niče za 17 - 20 dana, a pri nižim temperaturama klijanje i nicanje još je sporije.

Kada ima dva do tri lista, ako je dobro ukorenjena i ishranjena, može podneti i do -20 °C, a prekrivena snežnim pokrivačem čak i niže temperature. Vreme setve ozime pšenice igra veliku ulogu u njenoj otpornosti na mraz. Vrlo rana i vrlo kasna setva nisu dobre jer biljke često bude oštećene od mraza.

Voda

Pšenica uspeva na područjima s vrlo različitom količinom i rasporedom padavina. Najveći prinos i najbolji kvalitet postižu se u područjima s ukupnom količinom padavina od 650 - 750 l/m2, pravilno raspoređenih.

Nedostatak vlage u zemljištu na kraju bokorenja, kada se završava formiranje klasića, odrazit će se manjom dužinom klasa i manjim brojem plodnih klasića. Ako vlage nedostaje u prvih deset dana (posle početka vlatanja), dužina klasa kao i broj klasića ostaće normalni, a smanjiti će se samo broj oplođenih cvetova i broj zrna u klasu. Rezultat toga biti će smanjenje prinosa. Potreba za vodom povećana je u vreme nicanja.

Veća količina padavina u periodu od klasanja do zrenja povećava hektolitarsku masu zrna, masu 1000 zrna, povećava krupnoću zrna kao i povoljno utiče na opšti izgled zrna. Optimalna vlažnost zemljišta za pšenicu kreće se u proseku oko 70 - 80 % , u zavisnosti od od poljskog vodnog kapaciteta. U klasanju ona je 80 - 85 %, u bokorenju 65 - 70 %, a u nalivanju zrna 65 - 70 %.

Suša se javlja uglavnom u drugom delu vegetacije. Smanjenje prinosa najčešće je posledica suvog zemljišta u fazi vlatanja i intezivnog rasta kao i donekle u fazi klasanja. Pri suvom zemljištu u fazi klasanja prinos zrna smanji se za 45 - 50 % , ponekad i više.

Zemljište

Pšenici najbolje odgovaraju duboka, umereno vlažna zemljišta bogata humusom (više od 2 %) kao i blago kisele reakcije (pH 6,5 - 7). Vrlo je zahtevna u pogledu plodnosti i fizičkih svojstava a odgovaraju joj zemljišta poput černozema, livadske crnice, plodne gajnjače i aluvijalna zemljišta bez prisustva podzemnih voda. Na ovakvim zemljištima moguće je dobiti relativno visok prinos i bez đubrenja. Druge grupe zemljišta mogu biti pogodne za pšenicu samo uz korištenje većih količina đubriva.

Izbor sorata pšenice

Sorta treba biti visokorodna i davati stabilan prinos, visokokvalitetna i otporna na poleganje, smrzavanje, sušu kao i bolesti. Na imanju trebalo bi sejati nekoliko sorti koje se razlikuju prema vremenu setve i sazrevanja, i to iz organizacijsko-tehničkih razloga. Sejanje sorti različitih fizioloških tipova na jednom imanju osigurava stabilniji prinos.

Pravilan izbor sorte za određeno područje garancija je uspešne proizvodnje. Sorte koje se u nas gaje uglavnom imaju zadovoljavajuću otpornost na zimu i mrazeve.

Agrotehničke mere pri gajenju pšenice

Plodored

Pšenica ne podnosi proizvodnju u monokulturi zbog opasnosti od pojačanog razvoja bolesti. Najčešći predusev za pšenicu je kukuruz (poželjno kraće vegetacije), a najbolji predusevi su leguminoze (pasulj, grašak, soja, grahorica, lupina) kao i industrijsko bilje (uljana repica, suncokret, šećerna repa).

Isto tako, zelenišno đubrenje (travne smese) kao i leguminoze obogaćuju zemljište humusom, popravljaju strukturu, duboko prodiru korenjem, crpe vodu iz nižih slojeva kao i tako čine zemljište rastresitijim.

Obrada zemljišta

Predkultura određuje veći ili manji broj operacija obrade. Za pšenicu je glavno razdoblje obrade zemljišta leti kao i početkom jesenjeg perioda. Nakon ranijih predkultura, potrebno je obaviti plitko oranje ili duboko tanjiranje radi unošenja biljnih ostataka i očuvanja vlage, a zatim oranje na punu dubinu s unošenjem osnovne količine mineralnih đubriva. Dubina osnovne obrade zavisi od zemljišta i klimatskih uslova, a ima zadatak da stvori dovoljno rastresit oranični sloj na dubini od 20 do 30 cm.

Dopunska priprema zemljišta za setvu obuhvata tanjiranje, drljanje ili setvospremač, pri čemu se stvara usitnjeni površinski sloj. Tako se omogućuje ujednačenje klijanja, odnosno nicanja.

Istom se operacijom u zemljište unosi i startna količina mineralnog đubriva. Međutim, ako je oranje izvršeno puno ranije, zemljište se dosta zbija i pojavljuju se korovi pa se pri predsetvenoj pripremi zemljište obavezno kultivira i drlja.

Ako se osnovna i predsetvena obrada obavljaju u vreme suše, trebala bi se izvesti u jednom prolazu. Za tu su svrhu najbolji priključni mašine sastavljeni od pluga sa setvospremačom. Prema ispitivanjima za predsetvenu obradu zemljišta za kukuruz, najbolje kombinacije bile su plug s drobilicom (valjci pričvršćeni za prednji kraj traktora) i nakon toga setvospremač. Ova kombinacija oruđa pokazala se pogodnijom za pliće obrade (15 cm) i srednje duboke obrade (25 cm), nego za duboke obrade (35 - 40 cm).

Stvoren pravilnom predsetvenom obradom rastresit i čist od korova, oranični sloj zemljišta trebao bi sačuvati vlagu u nižim horizontima. Seme posejano u vlažni sloj zemljišta brzo klija, a klijanci lako probijaju površinu, kao i se pojavljuje vegetacija pšenice normalne gustine.

Đubrenje

U đubrenju pšenice treba primeniti 140 - 200 kg/ha azota, 70 - 130 kg/ha fosfora i 80 - 140 kg/ha kalijuma. Ovim količinama hraniva osigurava se dobar prinos pšenice, a zemljište se ne osiromašuje već se osigurava njegova dalja plodnost.

Đubrenje pšenice obavlja se u nekoliko faza:

Setva pšenice

Za setvu je važan izbor sorte, izbor i priprema semena, vreme setve, količina semena za setvu, način i dubina setve.

Seme mora biti sortno čisto (bez bioloških i mehaničkih primesa), ujednačeno po krupnoći i masi (krupnije i teže), zdravo, dobre klijavosti i energije klijanja. Seme je potrebno dezinfikovati sredstvom protiv biljnih bolesti i to fungicidima na bazi žive i bakra.

Zakonom su propisani standardi za kvalitet pšenice. Najmanja čistoća za prvu klasu je 98 %, a za drugu klasu 95 %. Živih primesa može biti najviše 0,5 %. Najmanja klijavost za prvu klasu je 95 %, a za drugu klasu 90 %. Sadržaj vlage može biti najviše 15 %.

Vreme setve

Vreme setve određuje se prema agroekološkim prilikama pojedinog područja i biološkim svojstvima sorti. Vremenom setve reguliše se razvoj biljke do zime. Optimalni rok za setvu pšenice je mesec oktobar.

Određivanje količine semena za setvu

Kako bi se došlo do optimalnog broja biljaka, bitno je odrediti potrebnu količinu semena za setvu. Ako se poseje prevelik broj biljaka, dolazi do smetnji u rastu i razvoju. Premali broj biljaka na jedinici površine neekonomičan je jer su i prinosi time manji, a nedovoljno pokriveno zemljište izloženo je štetnom utjecaju atmosferskih uticaja i širenju korova. Potrebno je znati teorijsku količinu semena po ha ili m2, upotrebnu vrednost, apsolutnu masu, klijavost semena kao i čistoću semena.

Sklop

Gustina setve određuje se prema zahtevima pojedine sorte i prosečno je 600 - 700 izniklih biljaka po m2 ili 250 - 300 pa i više kg/ha semena za najzastupljenije sorte iz dosadašnje proizvodnje.

U kasnijoj setvi, ili u slučaju da predsetvena priprema nije obavljena kvalitetno, setvenu normu treba povećati za 10 - 20%. Razmak setvenih redova na najčešće korištenim sejalicama je 12,5 cm, iako bi bilo poželjno da redovi budu uži. Setva u brazde preporučuje se u područjima s malo snega i niskim temperaturama kao i suvim letom. Brazde su dubine od 7 do 10 cm i stvaraju se plugom koji ide ispred cevi sejalice. U brazdu se seje seme na dubinu od 4 do 5 cm. Biljke u brazdama brže i bolje niču, bolje su zaštićene od oštrih promena temperature kao i manje stradaju od smrzavanja.

Pri jako dubokoj setvi, naročito na teškim zemljištima, klica se teško probija na površinu kao i je nicanje slabije. Na lakšim zemljištima, naročito na peskovitim, seje se nešto dublje jer takvo zemljište ne predstavlja prepreku za nicanje biljaka. Na suvim zemljištima seje se dublje, a na vlažnim pliće. Pri kasnijoj setvi potrebno je sejati nešto dublje, ali se pri tome mora voditi računa o fizičkom stanju zemljišta i njegovoj vlazi.

Nega useva pšenice

Na ozimoj pšenici u proleće se vrši rastresanje površinskog sloja rotacionim motikama kako bi se smanjilo isparavanje iz zemljišta i uništile klice korova.

Pojava korova sprečava se agrotehničkim merama, u kojima pravilna izmena kultura u plodoredu ima važno ulogu. Kod jače pojave širokolisnih i uskolisnih korova tretiranja se vrše herbicidima i to u rano proleće jer im je tada rast intenzivan.

Žetva, kategorije vlažnosti i sušenje zrna pšenice

Žetva pšenice može biti jednofazna, dvofazna i višefazna.

Jednofazna žetva izvodi se kombajnima i počinje još u voštanoj zrelosti s vlagom zrna 35 – 30 % , a organizuje se tako da se završi za 5 do 8 dana. Pri jednofaznoj žetvi gubici zrna su najmanji.

Dvofazna žetva sastoji se od kosidbe pšenice na 20 - 30 cm visine. Ona se tako ostavi osušiti u otkosima, a zatim se vrši kombajnom. Ova žetva ima niz prednosti u odnosu na jednofaznu kosidbu jer omogućuje pravovremenu žetvu i obezbeđivanje većeg prinosa. Gubici nastaju kao posledica osipanja zrna, odsecanja ili neodsecanja klasova, kao i od prosipanja zrna u elevatoru.

U suvom se stanju zrno može čuvati vrlo dugo jer se na njemu ne mogu razvijati plesni, što je bitno za čuvanje njegovog semenskog i hranidbenog kvaliteta.

Za zrna pravih žitarica utvrđene su sledeće kategorije vlažnosti:

• suvo zrno - do 14% vlažnosti,
• srednje suvo zrno - više od 14% do 15,5%,
• vlažno zrno - više od 15,5% do 17%, kao i
• sirovo zrno - iznad 17% vlage.

Da bi se dobili dobri rezultati kod sušenja zrna na suncu, zrno treba raširiti u tankom sloju 10 - 12 cm na pripremljenu podlogu. Zrno se povremeno prevrće, a tokom noći skuplja na hrpu i pokriva ceradom. Sušenje na suncu zahteva veliki utrošak rada i veliku površinu za sušenje, stoga se ovaj način sušenja primenjuje za male partije zrna i ekonomski je manje pogodan u odnosu na druge načine sušenja.

U vrlo su širokoj primeni različite vrste sušara sa zagrejanim vazduhom ili smesom zagrijanih gasova. Sušenju podležu zrna s vlažnošću iznad 16 %. Sušenje se ne sme vršiti na temperaturi većoj  od 40 °C.

Izvor:

• Dr. Zvonimir Mađarić; Savremena proizvodnja pšenice; Osijek, 1985.
• prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

Krupnik je žitarica slična pšenici, samo s malo većim zrnom, a naročito je svarljiv. Ima visoko stablo i sklon je poleganju. Klasovi su dugački, bez osja sa lomljivim vretenom. Raste u ljusci i u noj je zatvoren, tako da je bolje zaštićen u odnosu na druge vrste pšenica i druge žitarice bez ljuske, ali je zato prerada skuplja jer imamo jedan proces prerade više, tj. ljuštenje ili guljenje.

Sadrži posebne ugljene hidrate koji imaju važnu ulogu u zgrušavanju krvi, ali i stimulaciji imunološkog sistema organizma. Za razliku od obične pšenice sadrži 10 - 12 % više proteina. Koristi se u proizvodnji raznih vrsta peciva,  tjestenina, kolača, itd. U novije vreme sve se sve više gaji i postala je vrlo cenjena od raznih alergičara. 

Pšenica jara obična naziva se još i meka pšenica. Klas joj može biti s osjem ili bez osja, srednje je zbijen ili rastresit, zrno izduženo, osrednje kvaliteta. Može dati velike prinose. Jara pšenica ima znatno kraću vegetaciju od ozime, a otpornija je na sušu i visoke temperature, pa je pogodnija za gajenje u severnim delovima, gde vladaju takvi uslovi, dakle 45 ° do 67 ° severne širine. Dužina njene vegetacije iznosi oko 130 dana, a ukupna suma toplote kroz vegetaciju inosi 300 – 400 °C. Jaru pšenicu treba sejati od polovine februara do sredine marta.

Izvor:

• Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

Pšenica jara tvrda ima zbijen klas, tvrdo zrno, izduženo, s većom količinom kvalitetnih belančevina. Daje nešto manje prinosa od meke pšenice i pogodnija za gajenje u sušnim područjima. Dužina njene vegetacije iznosi oko 270 dana, a ukupna suma toplote kroz vegetaciju inosi 1 900 – 2 200 °C.

Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

Pšenica ozima obična seje se u oktobru, vegetaciono joj razdoblje traje oko 9 meseci i zrno joj je meko.

Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

Pšenica ozima tvrda obična seje se u oktobru, vegetaciono joj razdoblje traje oko 9 meseci i zrno joj je veoma tvrdo.

Izvor: Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.