Raž

Raž raste u severnim krajevima gde druge žitarice slabo uspevaju ili se uopšte ne mogu odgajiti. U našim uslovima u proizvodnji su ozimi kultivari jer su prinosniji. Sadrži dovoljno belančevina koje omogućuju spravljanje vazdušastog hleba, koji je hranjiv, specifičnog prijatnog ukusa, manje svarljiv od pšeničnog, ali zato duže čuva svežinu i preporučuje se za ishranu dijabetičara jer sadrži manje skroba od pšeničnog hleba.

Raž u smesi s grahoricom, graškom ili nekim drugim kulturama daje stabilnu ranu zelenu krmu za ishranu domaćih životinja. Slama raži koristi se za izradu pletarskih proizvoda i papira, a i za izradu građevnog materijala. Zrno raži može se koristiti za proizvodnju alkohola, skroba i sirupa. U klici raži ima puno belančevina, masti, šećera i vitamina kao i mineralnih materije, pa se upotrebljava u prehrambenoj industriji za proizvodnju posebnih visokovriednih hranjivih sastojaka.

Morfološka svojstva raži

Najčešće razvija 4 primarna korenčića, a sekundarno korenje može rasti u dubinu do 2,5 m i ima veliku usisnu snagu. Stabljika se sastoji od 4–6 kolenaca i internodija (međukoenaca), šuplja je, pa poleže, u visinu naraste od 60–2,5 m, presvučena je voštanom prevlakom, može imati ljubičastu nijansu i pri vrhu je obrasla dlačicama. List je takođe prekriven voštanom prevlakom i sitnim dlačicama. Klas je dugačak 10–15 cm, klasa dosta rano, ali ima dugo razdoblje klasanja, cvetanja i oplodnje. Raž se oprašuje pomoću vetra. Zrno je izduženo, na površini naborano, s jasno izraženom dubokom brazdicom, a boja mu može biti zelenkasto-plava, žučkasta do ljubičasta. Masa 1 000 zrna iznosi oko 40 g, a hektolitarska težina oko 70 kg. Vegetacija je duga oko 280 dana.

Agroekološki uslovi za gajenje raži

Temperatura i svetlost

Raž nema većih zahteva prema temperaturi. Ona uspeva u hladnijim područjima. Minimalna je temperatura za klijanje semena oko 1 °C, praktični je minimum oko 4 °C, kad raž puno bolje i brže klija, a optimalna temperatura za klijanje iznosi 25 °C. Temperature potrebne za vegetativni porast, oblikovanje vegetativnih i generativnih organa, cvetanje, oplodnju i zrenje kreću se između 10–20 °C. Bez snežnog pokrivača može izdržati i do -35 °C. Raž pripada biljkama dugog dana. Za pravilan rast i razvoj traži dosta svetlosti, koje se može osigurati optimalnim sklopom i dobrim rasporedom biljaka.

Voda i zemljište

Raž ne troši puno vode za stvaranje suve materije, odnosno, otporna je na sušu. To joj omogućuje dobro razvijen korenov sistem, koji može crpiti vodu iz dubljih slojeva zemljišta, zatim građa stabljike i lišća (voštana prevlaka, dlačice) kao i dobro korištenje jesenje i prolećne vlage. Važno je da u jesenjem periodu u vreme bokorenja ima dovoljno vlage u zemljištu. Najviše vode raži je potrebno u vreme vlatanja, klasanja i u početku nalivanja zrna. Može se uzgajati na različitim tipovima zemljišta. Uspeva na peskovitim, tresetnim i težim zemljištima, na brdskim i planinskim područjima kao i na slabo plodnim i peskovitim zemljištima.

Agrotehnika u proizvodnji raži

Plodored i izbor parcele

Raž se gaji u plodoredu, posebno na slabo plodnim zemljištima. Dobre pretkulture su zrnene mahunarke, okopavine đubrene stajnjakom, krmne kulture, uljarice (uljana repica, suncokret), a i druge kulture koje se ranije skidaju i ne ostavljaju velike žetvene ostatke.

Obrada i priprema zemljišta za setvu

Nakon ranijih pretkultura obavlja se oranje strništa, letnje oranje i predsetveno oranje. Ore se do 30 cm dubine. Osnovnu obradu, osnovno oranje obavlja se 15-ak dana pred setvu. Ako se zbog bilo kojih razloga ore neposredno pred setvu, u pripremi zemljišta treba koristiti agregate koji će moći dovoljno zbiti zemljište, a setveni sloj učiniti rastresitim, dobre strukture i homogenim.

Đubrenje

Količina mineralnih đubriva zavisi od plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Na lakšim, peskovitim zemljištima može se koristiti stajsko đubrivo i mineralna đubriva. Na plodnijim zemljištima đubrenje se obavlja samo mineralnim đubrivima. Na prosečno plodnim zemljištima, za prinos od oko 5 t/ha treba osigurati oko 130 kg/ha azota i 80-100 kg/ha fosfora i kalijuma.

Nega useva

Negu i zaštitu raži treba sprovesti kao i za pšenicu. Suzbijanje korova kod raži lakše je nego kod pšenice jer raž brže klija i niče, brže i bolje bokori, ima brži porast i visoku stabljiku, pa dobro guši korove. Ipak, korove treba suzbijati herbicidima. Raž u proleće ranije počinje vegetaciju, pa treba ranije početi s prihranom.

Setva raži

Optimalan agrotehnički rok za setvu raži je druga polovina septembra. Seje se sejalicom u redove na razmak od 10 cm. Ne sme se preduboko sejati, najpovoljnija je dubina 3–4 cm. Na lakšim peskovitim i sušim zemljištima seje se dublje, a na težim, vlažnijim i hladnijim zemljištima pliće. Količina semena za setvu zavisi od gustine sklopa, kvaliteta semena, od pripreme zemljišta kao i od vremena setve.

Žetva raži

Ako ne želimo koristiti celu slamu raži, žetvu obavljamo kao i žetvu pšenice, ali heder treba podignuti na više jer je stabljika raži visoka i elastična, pa bi moglo doći do zagušenja u radu kombajna.

Izvor:

• Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.

Jara raž seje se od 10. septembra do 1. oktobra. Izvodi se jedno oranje na 15 – 25 cm i đubri s oko 200 – 300 kg/ha azota NPK 15:15:15 po oranju. Od dopunske obrade izvodi se jedno ili dva tanjiranja i drljanje. U mehaniziranoj setvi koristi se oko 180 – 220 kg/ha semena na razmak 12 – 15 cm i dubini od 2,5 – 4 cm. Za ručnu setvu koristi se oko 220 – 250 kg/ha semena. Prihranjuje se sa 150 – 200 kg/ha KAN-a. Žetva se obavlja kombajnima.

Raž ozima od svih žitarica jedina podnosi najniže temperature. Raste u severnim krajevima gde druge žitarice slabo uspevaju ili se uopšte ne mogu odgajiti. Optimalan agrotehnički rok za setvu raži je kraj septembra do sredine oktobra. Dubina setve 1-2 cm u fino pripremljeno zemljište. Norma setve 200-300 klijavih zrna/m2 (ca. 80-90 kg/ha). Uglavnom se koristi za proizvodnju brašna. Prinos može biti i do 7 t/ha.

Ozima raž ima diploidne i poliploidne kultivare. Za zelenu krmu treba koristiti diploidne populacije i kultivare, nežnije stabljike i bogatije lišćem koje jače raste. Ozimu raž je bolje koristiti u smesama s ozimim graškom ili grahoricama u različitim odnosima setve i rokovima korištenja, u zavisnosti od cilja proizvodnje i načina korištenja. Za ranije korištenje bolje su smese s povećanim udelom raži u smesi, dok su za kasnije korištenje bolje smese s povećanim udelom mahunarki.

Raž ozima diploidna je žitarica izgledom slična pšenici. Za razliku od pšenice, raž ima duža i tanja zrna, a boja joj varira od žućkasto-smeđe do sivkasto- zelene. Vlatanje i klasanje je 40 – 50 dana nakon kretanja vegetacije u proleće. Cvetanje traje 10 – 15 dana, nakon pune zrelosti zrno je dormantno 20 – 30 dana. Setva ozime raži

Ima dormantno seme, pa se za setvu uzima prošlogodišnje. Međuredni razmak je 10 – 12 cm, dubina setve je 2 – 2,5 cm na teškim i vlažnim zemljištima, a na lakšim i suvim zemljištima 5 – 6 cm. Na metru kvadratnom može se zasejati 350 – 400 biljaka (130 – 180 kg/ha). Rok setve u nizinama je krajem septembra, a u brdskom području početkom septembra.