Aflatoksin - od klipa kukuruza do čaše mleka

U BiH je ovih dana ponovo aktuelna priča oko pojave aflatoksina jer je kontrolom utvrđeno da na nekoliko farmi u Republici Srpskoj postoji njegova prisutnost.

Poslednji put je afera oko pojave jednog od najopasnijih toksina u prehrambenim namirnicama, naročito u mleku potresla, kako BiH tako i region 2013. godine. Bio je to ogroman ekonomski i moralni udarac proizvođačima mleka i mlekarama. U kontrolisanim uzorcima trajnog mleka sa polica supermarketa i radnji u BiH, Srbiji i Hrvatskoj, količina aflatoksina M1 iznosila je više od dozvoljene granice od 0,05 mikograma po litri mleka, što nije bilo po stndardu EU i naravno predstavljalo je opasnost po same potrošače.

Ni Slovenija nije bila pošteđena, jer je Nacionalni slovenski institut za veterinarstvo analizom otkrio aflatoksin u mleku na dve slovenske farme početkom 2014. godine. Kako to kasnije i biva, usledilo je prebacivanje krivice sa jedne zemlje na drugu. Niko nije želeo da prizna vlastitu grešku i opravdanje se tražilo u konstataciji da je nekvalitetan kukuruz uvezen iz druge zemlje.

Kako dolazi do pojave aflatoksina?

Čest uzročnik pojave aflatoksina je nekvalitetan kukuruz na kojem se kao metabolit patogenih gljiva (plesni) roda Aspergillus razvio ovaj mikotoksin. Uzrok tome često su stresni klimatski uslovi u kojima je biljka kukuruza rasla, poput suše, temperaturnih oscilacija, mehanička oštećenja od insekata i ptica, a širenju još pogoduju toplo vreme i vlaga.

Mikotoksini stočnu hranu mogu kontaminirati dok su biljke na polju, u toku žetve ili tokom skladištenja, prerade ili hranjenja. Za prevenciju od pojave već je kasno kada domaća životinja pojede stočnu hranu od nekvalitetnog kukuruza na kojem se pojavio aflatoksin. Pažnju osim na kukuruz, trebalo bi usmeriti i na ostala stočna krmiva, poput uljanih sačmi i pogača, pivskog tropa, stočnog brašna itd. Put aflatoksina od klipa kukuruza do čaše mleka objašnjavamo u nastavku.

Proizvodnja mleka ima svoje etape i ukoliko se ne preduzmu ispravno početne agrotehničke mere proizvodnje i skladištenja stočne hrane, a kasnije ne sprovedu potrebne analize i kontrole pri otkupu mleka u mlekare, vrlo je verovatno da će se na kraju u samom tetrapaku ili nekom drugom pakovanju pronaći nedozvoljene količine aflatoksina.

Jednostavno prikazano to izgleda ovako: farmer proizvede kukuruz na svom imanju koji zbog određenih klimatskih uslova i nepravilnih agrotehničkih mera ima plesni na klipu ili kupi kukuruz na kome su se razvile plesni zbog loših transportnih ili skladišnih uslova te isti daje kravama kao stočnu hranu koje te plesni unose u organizam. Dalje, izmuženo mleko u kojem se nalazi mikotoksin unešen preko stočne hrane, farmer kao kooperant prodaje mlekarama odakle, ukoliko se neredovno sprovode analize kontrole i sve potrebne tehnološke radnje, aflatoksin može dalje da završi transportom mleka ili mlečnih prerađevina na policama supermarketa ili radnji. I tada je već kasno za bilo kakvu prevenciju.

Ko je kriv kad se potvrdi prisustvo aflatoksina u mleku?

Ako se uzme u obzir lanac proizvodnje mleka gde svako obavlja svoj deo posla i gde je tačno određen ulaz sirovine, lako je pronaći onoga ko je odgovoran kada se otkrije aflatoksin. Tada nadležne institucije i inspekcije stopiraju dalji otkup sa farme i zakonskim merama se vrše određene radnje. Međutim postavlja se pitanje ko je kriv što do pojave aflatoksina uopšte dolazi!? Jer očito da je zakazao odmah na početku. Farmer kod koga se aflatoksin pojavio na polju, tokom transporta ili tokom skladištenja hrane snosi deo krivice, a kasnije i mlekare sa kontrolama pri otkupu mleka ili transportu na tržište. Stoga bi svi oni koji se nalaze u ovom proizvodnom lancu mleka u cilju zaštite kvaliteta mleka, zarade i naravno zaštite kupaca, trebali raditi odmah na samom početku mere prevencije od nastanka aflatoksina, a ta se borba vodi na poljima i imanjima. Ove godine je stabljika kukuruza doživela stres od suše i svakako bi trebalo biti na oprezu po pitanju kvaliteta takvog zrna jer su se poljoprivrednici već žalili na kvalitet ovogodišnjeg roda.

Koraci u prevenciji pojave aflatoksina

Posebnu pažnju treba posvetiti pravilno sprovedenoj agrotehnci na samom polju i oranicama, a neka od uputstva su sledeća:

• Pratiti i sejati kukuruz u optimalnim rokovima setve
• Birati hibride tolerantnije na stres i plesni
• Uzgajati kukuruz u plodoredu
• Izbalansirati đubrenje kukuruza uz pravilnu meru makro elemenata đubriva (N:P:K mera 1:2:1)
• Pravilno koristiti mehanizaciju prilikom žetve, voditi računa da ne dolazi do mehaničkog lomljenja klipa
• Kvalitetno i pravovremeno zaorati sve žetvene ostatke na oranici
• Pravovremena berba kukuruza, ne brati zimi ili ostavljati za proleće
• Pravovremeno i ispravno sprovesti konzerviranje stočne hrane (siliranje, sušenje)
• Sprečiti kontaminaciju u skladištima regulacijom mikroklimatskih uslova, naročito vlage
• Izneti i odstraniti ostatke prošlogodišnje žetve iz skladišta
• Zaštiti skladište od ulazaka ptica ili glodara

Zaštita krajnjeg potrošača mleka

U celoj ovoj priči u samom centru zaštite od aflatoksina je svakako krajnji potrošač koji kupuje mleko sa polica supermarketa ili radnji. Kupcima je važno da imaju informaciju sa kojih farmi dolazi mleko u kojem su nađeni aflatoksini, o kojem se otkupljivaču radi kako ne bi sumnjali u sve brendove na policama.

Foto: depositphotos.com; jovanjaric