• Korišćenje antibiotika
  • 13.08.2015. 08:00

Antibiotici i na organskim farmama u Nemačkoj!

U Nemačkoj, čak i organske farme imaju dozvolu za korišćenje antibiotika na stočnim farmama. Trenutni cilj je postizanje značajnog smanjenja upotrebe antibiotika zbog sve većeg stvaranja otpornih patogena.

  • 136
  • 9
  • 0

Antimikrobni agensi, kao što su antibiotici, dramatično su povećali mogućnost preživljavanja infektivnih bolesti tokom sedamdesetih godina od njihovog uvođenja. Međutim, njihovom prekomernom upotrebom, mnogi mikroorganizmi su postali rezistentni na njih. Ta otpornost mikroorganizama postala je globalna pretnja.

Bakterije mogu da postanu otporne na antibiotike, virusi na antivirotike, a paraziti na lekove namenjene za njihovo suzbijanje. Situacija je ozbiljna jer bi to moglo da ostavi trajne posledice na zdravstvenu industriju, zato što su antimikrobni agensi postali esencijalni u modernoj medicini.

Prevelika upotreba antibiotika na farmama

Nemačka je neuspešna u prevenciji korišćenja antibiotika.

Intenzivno stočarstvo je jedan od glavnih razloga za razvoj i širenje rezistentnih tipova bakterija. Veterinari ih primenjuju na dnevnoj bazi. Širenju bolesti doprinosi i to što su životinje većinom nagurane u štalama. Nemačka je ograničila upotrebu antibiotika da bi ubrzala rast od 2006. godine i dopušta ih samo prilikom razvijanja bolesti u naseljenim štalama.

Ipak, veterinari ih i dalje slobodno prepisuju stoci. U 2013. godini je primenjeno 1.450 tona antibiotika, što je državu koštalo 800 miliona evra. To je za 167 tona manje nego u 2012. godini, ali i dalje duplo više nego što je dopušteno. Ćureće meso je naročito podložno infekcijama patogenih bakterija. Istraživanja su pokazala da oko 90 % ćurećeg mesa sadrži MRSA bakterije otporne na antibiotike, ili bakterije koje proizvode ESBL koji može da prenese rezistentnost na druge bakterije.

Korišćenje antibiotika smanjeno za četvrtinu

Na farmama se distribuiraju i antibiotici koji se koriste u medicini.

Nemačka kancelarija za zaštitu potrošača i bezbednost hrane navodi da je upotreba antibiotika u gajenju životinja uveliko smanjena. Stalnom primenom antibiotika na nemačkim farmama, proširili su se mikroorganizmi otporni na njih, a to zahteva ozbiljnije mere - kažu stručnjaci.

U 2014. godini, oko 1.200 tona lekova koristilo se na životinjskim gazdinstvima u Nemačkoj - oko 15 % manje nego prethodne godine. U poređenju s podacima iz 2011, upotreba antibiotika pala je za četvrtinu! Ipak, prema mišljenju mnogih, statistički značajno smanjenje njihove primene prikriva činjenicu da se mnogo rezervnih antibiotika distribuira na farmama, a tu su i lekovi koji su veoma važni za lečenje nekih infekcija kod ljudi.

Rezervni antibiotici ruše statistiku

Kao rezultat toga, Nemačka je još pri vrhu lestvice potrošača antibiotika u EU na životinjskim farmama. Rezervni antibiotici su i 40 puta efektivniji od uobičajenih pa zato izazivaju veliku zabrinutost.

"Rezervni antibiotici nemaju šta da traže u našim štalama. Oni bi trebali isključivo da se primenjuju u ljudskoj medicini", upozorava Fridrih Ostendorf, poljoprivredni analitičar u Zelenoj stranci. Ti lekovi se još uveliko primenjuju na gazdinstvima gde se uzgajaju životinje za hranu da bi nadoknadili strukturne i higijenske nedostatke, ističe Ostendorf.

SZO upozorava na povećanje rezistentnih patogena

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) već duže vreme pokušava da ograniči upotrebu antibiotika kod životinja i ljudi, osim u slučajevima gde su oni preko potrebni. Ali je u Nemačkoj i dalje mala razlika između upotrebe antibiotika u svrhu preventive i neophodne upotrebe u slučaju izbijanja bolesti na farmama, gde se to ne može izbeći. Za to vreme, u nemačkom Institutu za analizu rizika, ističu da to i nema nekog uticaja na razvijanje otpornosti jer dok god se upotrebljavaju u velikoj meri, antibiotici će izazivati sve veću otpornost.

Rizici povećanja tovnih jedinica

Regionalno, postoji značajna disproporcija u upotrebi antibiotika u životinjskom tovu širom Nemačke. Na području između Donje Saksonije i Severne Rajne - Vestfalije, količina primene i dalje je najveća u zemlji, ali se smanjila sa 703 na 506 tona. U Brandenburgu, s druge strane, količina upotrebe se povećala za 15 tona. To se pripisuje činjenici da je došlo do povećanja tovnih jedinica u toj regiji.

Sa strožim zahtevima i kontrolama, nemačka vlada se nada da će početi primenu nove strategije smanjivanja upotrebe lekova nazvanu DART 2020 i tako smanjiti širenje opasnih patogena. Međutim, uprkos nemačkim naporima, otpornost se i dalje širi, upozoravaju zdravstveni analitičari. Ono što treba je određeno vreme primene rešavanja problema, s ciljanim merama i strogim kontrolama, u suprotnom bi do 2050. godine, 10 miliona ljudi moglo da strada zbog otpornosti patogena.

Holandija i Švedska kao primeri

Antibiotici se koriste i na organskim farmama u Nemačkoj!

Mere za primenu nove strategije su jednostavno preblage, kažu mnogi stručnjaci. Nema kontrole, a ona se navodno sprovodi na farmama. Na primer, Švedska je za 8 godina smanjila upotrebu antibiotika na farmama za 40 % jer je imala jasno zacrtane ciljeve, a Holandija za 50 % za samo 5 godina. Jednostavno, u Nemačkoj to nije na listi prioriteta, kažu zeleni.

U Nemačkoj, čak i organske farme imaju dozvolu za korišćenje antibiotika za stoku pa je potrošačima tako malo teže da pronađu netretirano meso. Samo proizvodi koji su označeni NOP oznakom (National Organic Program) iz SAD-a su zapravo slobodni od antibiotika. Kada se takve životinje razbole, dobijaju samo homeopatske lekove.


Tagovi

Antibiotici Bakterije Virusi Intenzivno stočarstvo DART 2020 Nemačke farme Rezistentnost bakterija MRSA bakterija


Autorka

Ivana Nađ

Ivana Nađ

Ivana je urednica na Agroklub portalu. "Vaša uverenja ne čine vas boljom osobom. Delovanje čini."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi